Ideja je da se s malim ulaganjima i upotrebom savremenih kompozitnih materijala most revitalizuje i ojača, a gradnjom solarnih panela postane i samoodrživ.
Vazduhoplovni inženjer i član Udruženja građana „Bela čaplja“ Petar Matunović osmislio je veoma zanimljivo rešenje za preuređenje Pančevačkog mosta koje podrazumeva gradnju biciklističkog tunela na „beogradskom divu“.
Matunović je inače Novobeograđanin koji se s porodicom preselio na levu obalu Dunava, u Krnjaču, a kako kaže, vremenom se pokazalo da im veliki problem predstavlja to što sa decom ne mogu biciklima da pređu Pančevački most.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Milano planira da do 2035. postane raj za bicikliste
- Pasarela u Sloveniji koja osnažuje principe tradicionalne gradnje
Crna tačka EuroVelo 6 ture
„Inspiracija za ovo rešenje bila mi je činjenica da svaki put kada hoćemo da vozimo bicikle, moramo da ih stavimo na automobile, pređemo most, parkiramo se, i od šetališta ’25. maj’ uživamo u vožnji dvotočkaša sve do Ade Ciganlije,“ naveo je on u razgovoru za 24sedam.rs.
„Pančevački most je problem ‘EuroVelo 6’ međunarodne ture, od Crnog mora do Atlantskog okeana, gde svake godine učestvuje na hiljade biciklista. Tura je duga 3.650 kilometara, a od ukupno 12 važnih saobraćajnica, Beograd predstavlja jednu. Svake godine biciklisti skreću pažnju na ‘Pančevac’, koji su označili kao crnu tačku, jer ga je teško preći i ne postoji biciklistički prilaz“, objasnio je vazduhoplovni inženjer.
Nadležni su rekli da ne postoji mogućnost izgradnje biciklističke staze na Pančevačkom mostu, ali da će oni taj problem rešiti na drugačiji način.
Matunović ističe da su se oni tim povodom, kao udruženje građana, obraćali nadležnima, ali da ne postoji zainteresovanost za tu temu.
„Nadležni su rekli da ne postoji mogućnost izgradnje biciklističke staze na Pančevačkom mostu, ali da će oni taj problem rešiti na drugačiji način“, kazao je on, dodavši da stanarima leve obale Dunava jedino preostaje da biciklima most prelaze isključivo putem, što za njih predstavlja veliki rizik.
Osvetljenje mosta iz obnovljivih izvora
„Kada sagledate sve te probleme sa kojima se mi svakodnevno susrećemo i gledajući samu konstrukciju mosta, sinulo mi je da se gornja površina, koja je slobodna, može iskoristiti za izgradnju biciklističkog tunela. Zamislite samo kako bi izgledalo voziti se jednim takvim tunelom! Imali biste nesmetan pogled na ceo Beograd sa reke i to bi predstavljalo pravu atrakciju„, objašnjava Matunović.
Tu ideju vazduhoplovni inženjer je nadogradio još jednom – gradnjom solarnih panela most bi bio samoodrživ.
„Biciklizam je urbana mobilnost, a ona je jako važna u svakom razvijenom društvu. Zato smo to nadogradili idejom energetske efikasnosti samog mosta, tačnije samoodrživosti, gde bi on mogao sam sebe da osvetljava time što bi određeni broj solarnih panela bio postavljen i integrisan sa konstrukcijom samog biciklističkog tunela. Na taj način noću bismo imali svetlo koje bi poticalo iz zelenih, obnovljivih izvora„, pojasnio je sagovornik portala 24sedam.
Kao inženjer, siguran sam da bi se s malim ulaganjima i upotrebom savremenih kompozitnih materijala most revitalizovao i ojačao, a time bi mu se produžio životni vek i povećala nosivost.
Prema rečima Matunovića, biciklistički tunel na Pančevačkom mostu bi omogućio povezivanje građana leve obale Dunava sa Linijskim parkom, čija je gradnja nedavno počela.
„Nama, kao građanima, jedini interes je da možemo da pređemo Pančevački most. Moja ideja je samo jedan predlog, ne kažem da ne postoji još hiljade boljih koji će rešiti isti problem“, ispričao je on.
Mala ulaganja za duži životni vek
Kako se u javnosti sve više pojavljuju informacije o tome da će u skorijoj budućnosti doći do rušenja „beogradskog diva“, Matunović smatra da je to bespotrebno.
„Kao inženjer, siguran sam da bi se s malim ulaganjima i upotrebom savremenih kompozitnih materijala most revitalizovao i ojačao, a time bi mu se produžio životni vek i povećala nosivost. ‘Pančevac’ je ukras Beograda, kao i Stari savski most, koji takođe žele da sruše. Mislim da ne treba da se odričemo svog identiteta i prošlosti i podilazimo modernim zdanjima savremene arhitekture koja nemaju dugovečnost“, zaključio je za 24sedam Matunović.
