Uz probleme izazvane klimatskim promenama i masovnom i neplanskom gradnjom, dva su rešenja koja bi našem glavnom gradu mogla pružiti slamku spasa.
Mesec za nama bio je najtopliji jun u Srbiji od 1951. godine, sa srednjom mesečnom temperaturom vazduha koja je iznosila 22,8°C i odstupanjem u odnosu na tridesetogodišnji prosek (1991–2020) od čak +3°C. Od kada se vrše meteorološka merenja, jun 2024. godine bio je najtopliji ili drugi najtopliji na gotovo svim glavnim meteorološkim stanicama u zemlji, izuzev u Somboru, gde se našao na četvrtom mestu.
Najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha u Srbiji je iznosila 38,4ºC, a zabeležena je 22. juna u Valјevu, dok je u Beogradu istog dana izmereno 37,5ºC, saopštio je RHMZ u svom poslednjem Mesečnom biltenu, a onda je došao jul – sa živom koja je prešla i četrdeseti podeljak Celzijusove skale – te možemo pretpostaviti da smo na pragu još jednog rekorda prouzrokovanog klimatskim promenama.
Kada je u pitanju srpska prestonica, u kojoj je juče već u 7 časova bilo izmereno 28ºC, Deutsche Welle (DW) ovih vrelih dana skreće pažnju i na masovnu i neplansku gradnju koja je, kako se navodi, dovela do značajnog umanjenja procenta zelenih površina u Beogradu. Zbog sve veće količine betona, tlo ne može da primi intenzivne padavine, a leti su toplotni talasi sve snažniji, kaže se u prilogu novinara Luke Stokića.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Nagrađivanje privatnih interesa u odnosu na javnu korist
Kao što znamo, urbane zelene površine neophodne su za kvalitet vazduha i pomažu u balansiranju temperatura u gradovima. U Beogradu, najvećem gradu u Srbiji, velika izgrađenost značajno je smanjila procenat urbanog zelenog pokrivača, što je doprinelo nesnosnim toplotnim talasima tokom leta.
Stručnjaci za životnu sredinu kažu za DW da je nagrađivanje privatnih interesa u odnosu na javnu korist glavni razlog zašto se urbane zelene površine — koje su neophodne za kvalitet vazduha i regulaciju temperature — zamenjuju betonskim zgradama.
„S jedne strane imamo energetsku efikasnost zgrada, kvalitet zgrada koji je verovatno na visokom nivou, ali to ne nadomešćuje nedostatak zelenila. Znači, moraju i jedna i druga kategorija da budu ispoštovane jer one u sinergiji mogu da učine jedan blok ekološki prihvatljivim“, objasnio je dr Ivan Simić, asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Znak vremena koja dolaze
Meteorolog Lazar Filipović navodi da je trenutni toplotni talas znak vremena koja dolaze. On je mapirao tzv. toplotna ostrva, urbane oblasti koje su mnogo toplije u odnosu na svoje okruženje tokom leta i ubeđen je da će dalji gubitak zelenih površina učiniti život u Beogradu još nepodnošljivijim.
„U našem istraživanju pronašli smo da se u pojedinim delovima grada, za letnji period, oko devedesetak dana, u čak 50 dana javljaju tropske noći, kada je minimalna temperatura iznad 20 stepeni. U suštini, kako se ovaj trend nastavlja, Beograd će čak moći da doživi uslove kao u tropskim gradovima“, istakao je Filipović.
Kao primer, meteorolog je izneo sumornu projekciju da će do 2050. godine vremenske prilike u našem glavnom gradu biti slične onima koje trenutno vladaju u glavnom gradu Egipta, Kairu, gde prosečna godišnja temperatura iznosi tek nešto manje od 25 stepeni Celzijusove skale.
Šta su moguća rešenja?
Sagovornici DW-a smatraju da bi jedno od rešenja moglo biti uvođenje ekološkog indeksa, brojčane vrednosti kojom se izražava ekološki značaj i doprinos kvalitetu života koji pružaju različite forme vegetacije na gradskoj parceli.
„To znači da je za svaki deo grada, za neku određenu zonu grada i namenu tog bloka – da li stambeni ili komercijalni – propisan određeni broj poena koje taj blok i ljudi koji rade na njemu moraju da ostvare po pitanju kvantiteta i kvaliteta zelenila“, naveo je dr Ivan Simić.
Sve dok Plan ne postane obavezujući za investitore, temperature u Beogradu nastaviće da rastu iz godine u godinu.
Na kraju, istaknuto je da povećanje procenta zelenila u Beogradu zavisi i od implementacije Plana generalne regulacije sistema zelenih površina, koji na jednoj od sednica Skupštine grada Beograda izglasan samo kao opcioni.
A sve dok navedeni plan, koji predviđa povećanje procenta zelenila sa trenutnih 12% na 23%, ne postane obavezujući za investitore, stanovnici Beograda i dalje će živeti u „betonskoj džungli“, a temperature u gradu nastaviće da rastu iz godine u godinu, zaključuje Deutsche Welle.