Izgradnja hotela W mogla bi da počne već početkom sledeće godine, pošto su za objekat izdati lokacijski uslovi, a u toku je i tender za izbor izvođača.

Ova franšiza deo je portfolija američke kompanije Starwood Hotels&Resorts, a beogradski hotel nalaziće se na samoj obali reke Save, odmah do tramvajskog mosta. Budući objekat biće kombinovane namene, a hotel će biti samo manji deo njegove površine. Primarna funkcija objekta je stambena, sa ukupno 168 stambenih jedinica.

Rezidencijalni deo biće takođe deo W franšize, što će vlasnicima stanova omogućiti da koriste iste usluge i sadržaje kao i gosti hotela, uz visok nivo standarda koji donosi ovaj poznati brend, piše Beobuild.

Hotel zauzima prva četiri sprata, dok je stambeni deo između 4. i 15. sprata.

Zgrada koja će zauzimati ekskluzivnu lokaciju pored reke ima skoro 40.000m2 bruto površine, od čega oko 30.000m2 na nadzemnim etažama. Hotelski sadržaji nalaziće se u okviru prizemlja i mezanina, kao i na prva četiri sprata, dok će se stambeni deo nalaziti između 4. i 15. sprata. Poslednji 15. sprat takođe je deo hotela, gde je planirana otvorena terasa sa bazenom, barom i restoranom.

Materijalizacija spoljašnjosti podrazumeva fasadu od klinker opeke koja se stavlja direktno na izolaciju, a fasadu od staklenih panela imaće samo poslednji sprat, prizemlje i delovi fasade na uglovima objekta.

Beogradski “W Hotel&Residences” deo su projekta Beograd na vodi, a ukupna vrednost investicije procenjuje se na oko 60 miliona evra. Izgradnja hotela W mogla bi da počne već početkom 2020. godine.

Kad ste već ovde…

• Rekonstrukcija i dogradnja Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu

Žene arhitekte realizuju svoju treću izložbu ostvarenja, a ovog puta pored arhitekture izlagaće i žene arhitekte koje se bave modom, dizajnom, medijima, komunikacijom, muzikom…

Nakon uspešno održane dve izložbe, u Mikser House-u 2017. i Galeriji Gradske opštine Vračar 2018, Žensko arhitektonsko društvo ŽAD organizuje treću izložbu ostvarenja svojih članica, u cilju povećanje vidljivosti žena arhitekata, kao i prezentaciju raznovrsnosti radova, istraživanja, aktivnosti i projekata kojima se bave i koje stvaraju žene arhitekte.

Izložba će biti održana od 3. do 9. decembra u prostoru RTS Kluba, u prizemlju zgrade Radio Beograda, u Hilandarskoj 2 /ulaz iz Svetogorske ulice/.

Izložba je organizovana u dva programa:

GLAVNI PROGRAM IZLOŽBE – deo izložbe posvećen godišnjim ostvarenjima članica u kategorijama:

• Kategorija 1. ARHITEKTURA (projekti i realizacije arhitektonskih objekata)
• Kategorija 2. DIZAJN ENTERIJERA (projekti i realizacije enterijera)
• Kategorija 3. URBANIZAM (odgovorni urbani razvoj, urbani dizajn, urbanističko planiranje i projektovanje)
• Kategorija 4. ZAŠTITA (revitalizacija i konzervacija nepokretnih kulturnih dobara)
• Kategorija 5. KOMUNIKACIJE (publikacije, edukacija, mediji, manifestacije, aktivizam, itd.)

TEMATSKI PROGRAM IZLOŽBE – ilustruje višeslojnost delovanja žena arhitekata u drugim kreativnim disciplinama (grafički dizajn, ilustracija, dizajn tekstila, industrijski dizajn, modni dizajn, kostim, scenografija, šminka, gastronomija, IT, menadžment u kulturi, i mnoge druge).

Agenda

Izložbu će pratiti koktel i prateće manifestacije u toku 6 dana i to:

3.12./UTORAK/19h– OTVARANJE IZLOŽBE

Otvaranjem moderira Anja Milić, predsednica skupštine udruženja ŽAD

Zvanična obraćanja:

• Dr Eva Vaništa Lazarević, predsednica ŽAD-a
• Snežana Ristić, Radio Beograd 2
• Jelena Sekulić Nedeljković, UNWomen
• Akademik Prof. Branislav Mitrović

Muzički program: Katarina Vukoman, Ana Konstrakta Đurić

4.12./SREDA/19h –  ŽAD tribina: Višeslojnost – arhitekte u kreativnim industrijama

Moderatorka: Anja Milić, ArhiPro

Muzički program: nastup Ane Konstrakte Đurić

Učestvuju:

• Ana Konstrakta Đurić, pevačica i kantautorka
• Ašok Murti, stilista
• Tatjana Kuburović, Superheroina cura fina
• Daniela Stanković, KOOZMETIK
• Danica Stupar, BIZLife Magazin
• Dr Sonja Radović Jelovac, naučni istraživačica/integrativni rezilijentni dizajn

5.12./ČETVRTAK/18h – ŽAD tribina: Arhitektura aktivizma

Moderatorka: Maja Lalić, MIKSER, ŽAD

Učestvuju:

• Mia David, Fakultet tehničkih nauka, NS
• Iva Čukić, Institut za urbane politike
• Slobodan Jović, DaNS – Društvo arhitekata Novog Sada
• Snežana Ristić, Radio Beograd 2
• Mirjana Utvić, Škograd

6.12. /PETAK/18h-  ŽAD tribina: Slojevi nasleđa Beograda

Moderatorka: Dr Jelena Ivanović Vojvodić, biro VIA

Učestvuju:

• Zoran Abadić, 1×2 Studio
• Zoran Dmitrović, Kolektiv Arhitekata
• Dušica Totić, Remorker arhitekti
• Aleksandra Šević, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

7.12. /SUBOTA/

• 10h- archiPLAY MALI STVARAOCI

Moderatorke: Biljana Branković, ArchiPLAY, Vesna Stojčić, Aleksandra Tosman

Učestvuju: mali stvaraoci

• 18h– ŽAD TRIBINA: VIŠESLOJNOST – ARHITEKTONSKI DOPRINOSI NEPROFITNOM STANOVANJU U SRBIJI

Moderatorka: Dr Žaklina Gligorijević, Kontura Beograd

Učestvuju:

• Mr Branislava Žarkovic , Housing centre, Beograd
• Dr Zlata Vuksanović Macura, Geografski institut „Jovan Cvijić“
• Svetlana Ristić, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukte Republike Srbije
• Natalija Ristanović, Studio 3A

U Ćupriji se privodi kraju izgradnja atletskog stadiona, a uskro kreće izgradnja atletske dvorane koja će se moći koristiti i za košarku, rukomet, futsal, borilački sportove, ali i za kulturno-umetničke sadržaje.

Atletski stadion, koji će biti baza za pripremu i aklimatizaciju atletskih šampiona u okviru organizacije Svetskog prvenstva u atletici 2022. godine u Beogradu, predstavlja prvi deo gradnje Atletskog centra Srbije koji niče u gradu na ušću Ravanice i Velike Morave. Drugi deo ovog ambicioznog projekta koji finansiraju Opština i Republika je kompleks sa atletskom dvoranom, čija je izgradnja planirana za narednu godinu, piše eKapija.

Radovi na izgradnji atletske staze su započeti krajem 2018. godine i do sada je izgrađena južna tribina, kišna kanalizacija i vodovodna mreža, kao i atletska staza stadiona. Završeni su i radovi na uređenju terena, a preostalo je još samo spoljno uređenje stadiona.

Na armirano betonski pod montira se atletska staza po potrebi, a u slučaju drugih događaja postavlja se montažni plivajući sportski pod.

Kada je reč o atletskoj dvorani, idejno rešenje dvorane je urađeno, dobijena je i građevinska dozvola i dostavljen je projekat za izvođenje. Projekat za dvoranu uradila firma Đorđe Bajilo Architects iz Novog Sada, a za stadion je autor projektonog rešenja bila kompanija GR SPORT iz Sremske Mitrovice.

Prema projektu, urađenom u skladu sa pravilnikom IAAF, buduća atletska dvorana je spratnosti P+1 i bruto izgrađene građevinske površine 10.620 m2, dok je površina atletske staze u osnovi 14.654 m2, a južne tribine 1.054 m2.

Atletska staza je 200 m dugačka, sa 6 trkačkih staza, a neposredno uz nju nalaze se unutrašnje tribine, prostori za zagrevanja takmičara, tehnički info centar, prostor za elektronska merenja, call room i prostorije za rekvizite.

Tribine

Prema projektu, na spratu su predviđene tribine unutar dvorane i tribine ka otvorenom atletsko-fudbalskom stadionu.

Pored atletike, kako je navedeno u projektu, dvoranu će biti moguće koristiti i za druge sportove kao što su košarka, rukomet, futsal, borilački sportovi, ali i za kulturno-umetničke sadržaje. Naime, pod hale je projektovan kao armirano betonski pod, na koji se montira atletska staza po potrebi, a u slučaju drugih sportskih događaja postavlja se montažni plivajući sportski pod.

Projektom je predviđena i mogućnost da u slučaju organizacije ostalih sportova i kada je povećan kapacitet posetilaca, postoji mogućnost postavljanja montažnih privremenih teleskopskih tribina.

Izgradnja kompleksa sa atletskom dvoranom planirana je za narednu godinu.

Kad ste već ovde…

• Fudbal i arhitektura: Kako su stadioni kroz istoriju oblikovali naše gradove

Srbija u drugoj sezoni izlaganja na Piranskim danima arhitekture i selekcija za prestižnu nagradu Piranesi 2019.

Srbija se ove godine po drugi put predstavlja u okviru međunarodne konferencije 37. Piranski dani arhitekture (PDA) u Sloveniji preko svojih autora arhitekata, koji su ponovo kandidovali za eminentnu arhitektonsku nagradu Piranesi.

PDA je međunarodni događaj sa jednom od najdužih tradicija na svetu. PDA se od 1983. godine dešava u novembru u srednjevekovnom primorskom gradiću Piran u Sloveniji. Ove 2019. godine se dešavanje zbog poplava delomično odvijalo u Auditoriju Portorož. Izložba za nagradu Piranesi (koja se dodeljuje od 1989.) u okviru PDA konferencije, otvorena je od 23.11.2019. u Izložbenom prostoru Monfort u Portorožu.

Namera konferencije jeste da se evaluiraju aktuelni arhitektonski trendovi i prezentuju najinovativnije ideje arhitektonske i prostorne produkcije arhitekta iz devet srednjeevropskih država: Austrija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Slovačka, Slovenija i Srbija. Konferencija PDA predstavlja i podstiče savremenu kvalitetnu kontekstualnu arhitekturu i kulturni diverzitet. Ove godine su nagrade i priznanja dobili sledeći autori:

International 2019 Piranesi Award:

Neue Galerie und Kasematten / Neue Bastei, Wiener Neustadt, Austria, 2019 (Autor: Bevk Perović)

International 2019 Piranesi Honorable Mention

Renoviranje centralnog trga u Novom mestu, Slovenija, 2019, (Autor: Atelier arhitekti)

International 2019 Piranesi Honorable Mention

Chiostri di San Pietro – San Pietro Cloisters, Reggio Emilia, Italia, 2019 (Autori: ZAA Zamboni Associati Architettura)

International 2019 Piranesi Student Honorable Mention

Architecture of mind: Conceptual design of the University Psychiatric clinic Ljubljana – Polje, UL FA, EMŠ Architecture, Ljubljana, Master thesis, 2018 (Student: Rok Staudacher; Menthor: assoc. prof. Tomaž Krušec)

5 projekata iz Srbije

U ovoj 31. sezoni dodele Nagrade Piranesi slovenačko-srpski arhitekta i kritičar Andrej Strehovec, iz Društva arhitekata Novog Sada u ulozi selektora za Srbiju odabrao pet arhitektonskih projekata, realiziranih sa strane srpskih autora u poslednje dve godine:

• Letnje kuće, Radanovići, Kotor, 2018, autori: AKVS arhitektura: Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum
• House VU, Novi Sad, SERBIA, 2017, autori: a2arhitektura: Dijana Adžemović-Anđelković, Vladimir Anđelković, Aleksandar Bogojević
• Resavska 31 poslovna zgrada, Beograd, 2018, autori: Remorker architects: Marko Korošec, Dušica Totić, Hristina Tošić, Stefan Jakovljević, Petar Pejić, Ivana Marjanović, Ivana Tijanić, Miloš Milićević, Ana Brkić, Milan Katić, Darko Rašeta
• N8 residential building, Kragujevac, 2017, autori: Studio Simović: Marija Simović, Petar Simović
• Vinarija Virtus, Viteževo, Žabari, 2018, autori: Branimir Popović, Nataša Stanković

Tema konferencije je bila »renovacija: iz starog u novi život«. U tom okviru tematike je u žiriju učestvovao i Dejan Todorović (Nooto) iz Srbije te na konferenci predstavio renovaciju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB).

Studentska selekcija

Ove godine se uključila i studentska selekcija iz Srbije gde su učestvovali studentski selektori: Zoran Abadić (Arhitektonski fakultet Beograd), Slobodan Jović (Departman za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehničkih nauka Novi Sad). Predstavili su sledeće projekte:

• Arhitektonski Fakultet Beograd/Faculty of Architecture Beograd
  • Oneironautics. A midsummer night’s dream. Theatre. Natural Core Of Belgrade, 2019; Student: Mladen Maslovar; Mentor: Prof. Vladimir Milenković, PhD
  • Inferno naturale . Cinne Citta 2.0 . Boka kotorska Bay: Mamula island, 2019; Student: Predrag Nedović; Mentor: Prof. Milan Đurić
• Fakultet tehničkih nauka Novi Sad/Faculty of Technical Sciences Novi Sad
  • TAKEAWAY WELLNESS, Novi Sad, 2019; Students: Darija Bogojević, Dunja Dedić, Katarina Koledin, Marina Ivanov; Menthors: dr Višnja Žugić, dr Dragana Konstantinović, dr Miljana Zeković
  • Museum of Contemporary Art, Novi Sad, 2019.; Student: Albert Topić; Mentors: dr Jelena Atanacković Jeličić, dr Shin Yokoo, dr Dejan Ecet

Težak izbor

Selektor za Srbiju Andrej Strehovec je u vezi sa učešćem Srbije i selekcijom izjavio da mu drago da je u ovoj drugoj sezoni za Srbiju na Piranskim danima arhitekture, uključena i srpska studenska selekciju, kao i da je ove godine konferencija proširena i na Bosnu i Hercegovinu.

„Ovogodišnji izbor za Srbiju nije bio potpuno jednostavan, pošto nema puno projekta koji bi mogli da ispunjavaju visoke kriterije za međunarodnu Piranesi nagradu„, kaže Strehovec.

„Ali ipak smo uspeli da predstavimo pet vrhunskih projekta, koji su ravnopravno konkurisali u izboru za nagradu. Čak bi mogli da naglasimo, da svi projekti iz Srbije imaju specifično teksturiranje materijala i suptilnog bavljenja svetlom te kompaktnom ali i organskom organizacijom osnove i volumena. Tako dobro funkcionišu kao specifično arhitektonsko zaokružena grupa predstavnika. Svi projekti imaju i paradigmatski kvalitet jer bi mogli da služe kao snažne referencije i primer za nastavak razvoja savremene arhitekture u Srbiji.“ – zaključuje arhitekta Andrej Strehovec.

Kad ste već ovde…

• Srbija prvi put na međunarodnoj izložbi za prestižnu nagradu Piranesi

Podaci pokazuju i da se ove godine, u odnosu na prethodnu, prodalo manje nekretnina, ali je iznos kupoprodajnih ugovora bio veći.

Tržište nekretnina u Srbiji iz godine u godinu beleži rast. Iako se u prvom kvartalu ove godine prodalo manje stanova u odnosu na isti period prethodne godine, njihova ukupna vrednost je bila veća. Praćenje prosečnih cena kvadrata posebno je važno ako želimo da kupimo ili prodamo nekretninu, jer nam realna slika pomaže da bolje formiramo cenu ako prodajemo ili predvidimo koliko će nam novca biti potrebno ako planiramo kupovinu.

Sajt 4zida predstavio je novu funkcionalnost – prikaz raspona procečnih cena. Putem grafikona, postavljenih na sam oglas, prikazana je prosečna cena kvadrata za traženi deo grada. Ovom funkcionalnošću obuhvaćene su lokacije pet najvećih gradova u Srbiji – Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Subotice, kao i popularnije lokacije u Zrenjaninu, Somboru, Staroj Pazovi, Rumi…

Najskuplja procečna cena kvadrata u Beogradu

Verovatno ne čudi da je najveća prosečna cena kvadrata u centru Beograda i to na Obilićevom vencu. Ona iznosi 3.101 evra/m2. Na Topličinom vencu prosečna cena kvadrata je 3.027, dok je na Beogradu na vodi prosečna cena kvadrata 2958 evra/m2.

Zanimljivo je da se u pojedinim krajevima značajno razlikuju prosečne cene stanova i kuća. Tako je, na primer, u beogradskom Žarkovu prosečna cena stana 1.131, dok je prosečna cena kuća 795 evra/m2. Za razliku od Žarkova, na Dedinju ili Senjaku skuplji je kvadrat kuće nego stana. Na Dedinju prosečna cena kvadrata kuće je 2.464, a na Senjaku 2.216 evra/m2. S druge strane, prosečna cena kvadrata za stanove na Dedinju je 1.965, dok je na Senjaku 1.740 evra/m2. Razlog ovome se verovatno krije u tome što se baš na tim lokacijama nalaze luksuzne vile čija cena često iznosi i nekoliko stotina hiljada evra, a koje značajno podižu cenu kvadrata kuća na ovim lokacijama.

Verovatno ne čudi da je najveća prosečna cena kvadrata u centru Beograda i to na Obilićevom vencu. Ona iznosi 3.101 evra/m2.

U Novom Sadu najskuplji kvadrati nalaze se u centru, na Sajmištu i Adamovićevom naselju gde se izgradio velik broj novih zgrada. Prosečna cena kvadata na ovim lokacijama iznosi malo više od 1.450 evra/m2. Visoku cenu – prosečno oko 1.380 evra/m2 drže i popularna novosadska naselja Limani i Grbavica.

Manji gradovi ne beleže veći skok u ceni nekretnina, ali je i tu prisutan trend rasta cene kvadrata stana nad cenom kvadrata kuće. Tako u Zrenjaninskom naselju Bagljaš prosečna cena kvadrata za stan iznosi 597 evra/m2, dok je prosečna cena kvadrata za kuću 321 evro/m2.

Prema podacima Republičnog geodetskog zavoda, u prvoj polovini ove godine vrednost tržišta nekretnina u Srbiji bila je 1,8 milijardi evra, a oko 47.000 nepokretnosti dobilo je nove vlasnike. Za isti period prethodne godine prodato je 48.000 nepokretnosti, ali je ukupna novčana vrednost kupoprodajnih ugovora iznosla je 1,6 milijardi evra. Ovo je jasan pokazatelj da se ove godine, u odnosu na prethodnu, prodalo manje nekretnina, ali je iznos kupoprodajnih ugovora bio veći.

Najveći deo novca sa tražišta nekretnina, čak više od 50%, obrne se u Beogradu. Po prometu, nakon Beograda sledi Novi Sad, zatim Niš, Subotica, pa Kragujevac.

Da li cene kvadrata rastu iz godine u godinu?

U grafičkom prikazu raspona prosečnih cena na sajtu 4zida.rs možemo videti i kretanje kvadrata nekretnina po kvartalima i godinama. Iako mnogi imaju utisak da su nekretnine sve skuplje, a cena kvadrata sve veća, to nije slučaj u svim delovima grada. Tako je, na primer, u beogradskom naselju Lion na Zvezdari najskuplja cena kvadrata bila krajem 2016. godine i početkom 2017. godine. Kvadrat je tada iznosio prosečno 1.795, dok je u trećem kvartalu ove godine cena kvadrata bila niža i iznosila je 1.611 evra/m2.

Ipak, za veliki broj lokacija raste cena nekretnina. Ovo se posebno odnosi na veće gradove koji imaju sve veću ponudu luksuznijih stanova. Međutim, prodavci nekretnina svedoče da, iako i luksuzni stanovi imaju svoje kupce, ipak se najbrže prodaju nekretnine manje kvadrature.

Kad ste već ovde…

• Kako će beogradski metro uticati na cene nekretnina

Snaga Sibira je zvanično najduži gasovod na svetu kroz koji će godišnje moći da prođe do 61 milijardu kubnih metara prirodnog gasa.

Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping zvanično su putem telemosta pustili u rad jedan od najdužih gasovoda na svetu „Snagu Sibira“, preko kojeg će se gas iz Rusije isporučivati u Kinu.

Otvaranje gasovoda „Snaga Sibira“ podiže rusko-kinesku energetsku saradnju na novi nivo, izjavio je Putin.

„Ovaj korak podiže rusko-kinesku stratešku saradnju u oblasti energetike na kvalitativno novi nivo i približava nas rešenju zadatka koji smo postavili zajedno sa kineskim predsednikom Si Đinpingom da se do 2024. godine postigne bilateralna trgovina do 200 milijardi dolara“ – rekao je Putin na ceremoniji otvaranja, prenosi Sputnjik.

Gasovod dug 4.000 kilometara ide preko Sibira, a kinesku granicu prelazi na jugoistoku.

Predsednik Kine je istakao da na prvom mestu treba da se osigura bezbednost i pouzdanost rada gasovoda, a potom ide briga za životnu sredinu.

„Važno je obratiti posebnu pažnju na zaštitu životne sredine, voditi računa o eksploataciji resursa u interesu zelenog, ekološki čistog, energetski efikasnog i nisko-karbonatnog razvoja“, rekao je Điping.

Mreža duga 4.000 kilometara

„Snaga Sibira“ je projekat ruskog „Gasproma“ i Kineske nacionalne naftne kompanije, a gasovodnom mrežom dugom 4.000 kilometara godišnje će moći da prođe do 61 milijardu kubnih metara prirodnog gasa, uključujući i 38 milijardi za izvoz u Kinu. Gasovod ide preko Sibira, i prelazi kinesku granicu na jugoistoku.

Sporazum je zaključen na 30 godina, a njegova ukupna vrednost je oko 400 milijardi dolara. Izgradnja gasovoda trajala je više od pet godina.

Kad ste već ovde…

• U Sibiru greju kuće rudarenjem bitkoina

Podsećamo sve zainteresovane da se prijava za internacionalnu VELUX nagradu Bringing light to life završava 10. decembra.

VELUX poziva sve arhitekte, koji su tokom 2018. i 2019. godine radili na projektima koji sadrže krovne prozore i/ ili svetlosne tunele za ravne i kose krovove, da svoje radove prijave na linku:

https://bll.velux.com/en/registracia

Zaiteresovani, svoja inovativna rešenja za kose i ravne krovove, mogu prijaviti u tri kategorije:

• Porodične kuće
• Rezidencijalni/ javni objekti
• Renoviranja

Uspeh domaćih arhitekata

Tokom prošlogodišnjeg takmičenja, arhitekte iz Srbije su odnele nagrade u 2 kategorije, pa ovim putem želimo da vas podstaknemo na vrlo jednostavnu i brzu registraciju i prijavu.

Sve detalje, kao i prijavljene i pobedničke radove tokom prethodnih godina, možete pronaći na zvaničnom sajtu: https://bll.velux.com/en/

Podsećamo i da ’’Bringing light to life’’ nagrada postoji već šest godina u Bugarskoj, a od prošle godine u 3 kategorije takmiče se i arhitekte iz sledećih zemalja: Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Turska.

Završna ceremonija biće održana u Beogradu u februaru 2020. godine.

Srećno!

Komisija za davanje imena ulica odlučila je da građevinski inženjer, konstruktor, inovator i profesor Univerziteta Branko Žeželj dobije ulicu na Salajci.

Ulica koja je ponela po njemu ime se nalazi između brojeva 9 i 11, u ulici Petra Drezgića i ima tek stotinak metara, a predlog je dala Milica Vlaisavljević, piše 021.

Branko Žeželj je u Novom Sadu poznat kao projektant nekadašnjeg železničko-drumskog mosta „Bratstva i jedinstva“ koji je srušen u bombardovanju 1999. godine i kojeg su ljudi zvali po imenu projektanta Žeželjev most.

Zanimljivo je da novi železničko drumski most u Novom Sadu, kojeg je u čeliku isprojektovao Aleksandar Bojović, Novosađani i dalje zovu Žeželjev most. Naš portal je organizovao anketu kako bi trebalo da se novi most zove i najveći broj glasova pristigao je za predlog Most Nade.

Zanimljivo je da novi železničko drumski most u Novom Sadu, Novosađani i dalje zovu Žeželjev most.

Branko Žeželj (1910 – 1995) za sobom je ostavio čak 42 izuma koje je zaštitio sa 43 patenta i to tokom 45 godina aktivnog rada u građevinarstvu. Njegovih 17 patenata priznato je na svetskom nivou. Bio je veliki inovator, cenjen van granica tadašnje Jugoslavije, a karijeru je krenuo da gradi u najnepovoljnijem periodu, odmah po završetku razornog Drugog svetskog rata.

Godine 1966. Žeželj je izabran za predsednika Naučnog saveta Instituta za ispitivanje materijala IMS čiji se patenti danas koriste u preko deset zemalja širom sveta. Ističe se da je Žeželjev položaj u naučnim krugovima pomoglo to što je bio izuzetno cenjen predavač. Počeo je kao profesor u srednjoj školi, zatim je radio kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka u Beogradu, a potom i kao redovni profesor na magistarskim studijama u okviru istog fakulteta. Zanimljivo je da je, u svoje doba, Žeželj najbolje sarađivao sa mlađim inženjerima, budući da su oni stariji bili skeptični prema novim tehnologijama za koje se on zalagao.

Kupola za sva vremena

Njegovi lučni mostovi bez skela proglašeni su za izuzetne inovacije u izgradnji mostova na Kongresu Svetskog udruženja za prednaprezanje u Rimu 1960. godine. Tri godine ranije, na kongresima u San Francisku i Berlinu, Branko Žeželj odlikovan je međunarodnim priznanjima za model jedinstvene rebraste kupole Hale 1 Beogradskog sajma. Ova konstrukcija takođe je napravljena tehnologijom prednapregnutog betona.

Veliki inovator je svoj poslednji izum patentirao 1994. godine. U pitanju je bio upravo postupak za betoniranje lučnih mostova bez skela koji je izumeo zajedno sa svojom ćerkom Sanjom. Umro je u Beogradu nepunih godinu dana kasnije.

Kad ste već ovde…

• Branko Žeželj: Ukrotitelj betona

Modna kompanija Diesel pustila je u prodaju najskuplje majice na svetu kao deo marketinške kampanje za njihov prvi stambeni kompleks u Majamiju.

Investitori luksuznih stanova u Americi osmišljavaju različite taktike za prodaju stanova kako bi bili ispred konkurencije. Tako su neki od njih nudili privatni koncert Alicie Keys ili, na primer, večeru s Andreom Bočelijem.

Za svoju prvu stambenu zgradu, italijanski modni gigant Diesel smislio je marketinšku kampanju koja je poptuno u njihovom stilu. Naime, oni su pustili u prodaju 143 majice koje koštaju od 370.000 do 5,5 miliona dolara čineći ih tako najskupljim majicama na svetu. One su napravljene od običnog pamuka i nisu optočene zlatom niti dijamantima.

Zapravo, na svakoj majici su odštampane osnove stanova u zgradi Diesel Wynwood koja će graditi u Majamiju. Kupite majicu i dobićete takav stan pride.

Na svakoj majici odštampane su osnove stanova koja će graditi u Majamiju. Kupite majicu i dobićete takav stan pride.

Platite milion dolara za D6-L7 majicu i dobićete pride stan od 190 kvadrata. Ako želite da uživate u najvećem stanu u zgradi, izvojite 5,5 miliona dolara za majicu F2-L7 i vaš je i stan od 237 kvadratnih metara.

Projekat Diesel Wynwood potpisuje Zyscovich Architects, a pored Diesela investitor je italijanska grupa Bel Invest. Izgradnja počinje u aprilu 2020. godine.

Diesel preporučuje da vaše novo parče garderobe perete u hladnoj vodi, jer se i ove pamučne majice skupljaju – iako koštaju 5 miliona dolara.

Kad ste već ovde…

• Pametni i kul – stambeni prostori francuske kreativne klase

U Srbiji su cene nekretina u trećem kvartalu 2019. godine nastavile da rastu. Na nivou cele Srbije cena kvadrata je porasla za 1,86% u odnosu na drugi kvartal ove godine.

Da li je pravo vreme da se kupi nekretnina? To je pitanje koje se često postavljaju svi oni koji žele da se skuće ali i oni koji žele da investiraju kroz kupovinu i izdavanja stanova. Sajt Moja Nekretnina uradio je istraživanje stanovia stavljenih u promet u trećem kvartalu 2019. godine na teritoriji Srbije, a za upoređivanje i određivanje kretanja cena na tržištu uzet je skup nekretnina objavljenih na internetu u prva dva kvartala 2019. godine. Rezultati su veoma zanimljivi!

Uzimajući u obzir cene po gradovima, prosečno najskuplji kvadrat u trećem kvartalu je bio na Zlatiboru 1.472 evra, a zatim tek sledi Beograd.

Kada je u pitanju prodaja nekretnina u Srbiji, najskuplji kvadrati se i dalje nalaze u pojedinim delovima Beograda, kao što su A Blok, gde je najskuplja prosečna cena kvadrata, koja iznosi 2.943,76 € i Beograd na vodi, gde je prosečna cena kvadrata 2.928,19 €.

Međutim, ako se gleda Beograd kao celina, prosečna cena kvadrata u trećem kvartalu ove godine je iznosila 1.420,52 evra, što nije najviša cena kvadrata u Srbiji, u poređenju sa ostalim gradovima. Uzimajući u obzir cene po gradovima, prosečno najskuplji kvadrat u trećem kvartalu je bio na Zlatiboru 1.472,41, zatim sledi Beograd, Čajetina sa 1.406,23 i Kopaonik 1.397,71 evra. Jedini preostali grad čija cena kvadrata prelazi 1.000 je Novi Sad gde je prosečna cena kvadrata u trećem kvartalu iznosila 1.241,14 evra.

Gde je najveći rast, a gde najveći pad cena nekretnina u Srbiji

Najveći skok cene kvadrata u trećem kvartalu se dogodio u Somboru. Cena na ovoj lokacije je skočila za 15,85%. Među lokacijama sa značajnim porastom cena kvadrata nalaze se još i Smederevo (+15,3%), Zrenjanin (+13%), Valjevo (+11,8%), Kraljevo (+9,94%), Kruševac (+7,8%) i Inđija (+7,44%).

Među mestima koja su imala naveći pad cena nekretnina u trećem kvartalu su Zaječar (-15,5%), Ruma (-12,93%), Požarevac (-12,4%), Vrbas (-7,52%) i Loznica (-6,47%).

Najskuplje u Bloku 67a

Na području Beograda u trećem kvartalu tržište nekretnina je zabeležilo rast vrednosti. U datom periodu došlo je do porasta kako cena kvadrata (za 2,2%) tako i cena izdavanja (za 3,3%).

Kada je u pitanju cena kvadrata u trećem kvartalu došlo je do promene na vrhu. Najskuplje cene kvadrata više nisu u Beogradu na vodi (2.928,19 €) već u Bloku 67a (naselje A blok), gde cena kvadrata iznosi 2.943,76 €. U samom vrhu nalaze se još i Obilićev venac (2.787,45 €), Savamala (2.492,9 €) kao i stambene jedinice oko skupštine grada (2.468,86 €).

Kada je u pitanju izdavanje stanova u glavnom gradu, u trećem kvartalu nije došlo do većih promena. Ubedljivo najskuplje izdavanje stambenog prostora je i dalje u Beogradu na vodi gde je prosečna cena izdavanja po kvadratu iznosila 19,44 evra. Među delovima grada u kojima je stanarina bila u samom vrhu u trećem kvadratu su i A blok (12,64 €), Andrićev venac (10,94 €), Savski kej (10,71 €), YUBC (10,4 €) kao i Belvil (10,07 €).

Skok cena u Resniku

Tržište nekretnina nije stagniralo kada je u pitanju prodaja. Najveći skok cene kvadrata u trećem kvartalu se dogodio u naselju Resnik, gde je cena u odnosu na prethodni kvartal skočila za 16,88%. Među brzorastućim cenama kvadrata nalazi se i naselje Blok 2 (+14,59%), Blok 70a (+14,42%), Veliki Mokri Lug (+13,38%) kao i Savski venac (+10,43%).

Najveći pad u ceni kvadrata u trećem kvartalu desio se u naselju Grocka gde je cena kvadrata opala za 16,35%. Među naseljima koje su zabeležile pad cene kvadrata nalaze se i Krnjača (-13,66%), zemunsko naselje Novi grad (-12,94%) kao i Blok 34 (-12,88%) i SC Vračar (-12,66%).

Izdavanje stanova u Beogradu

Tržište nekretnina nije stagniralo ni kada je izdavanje stanova u pitanju. Najveći porast u stanarini u trećem kvartalu se dogodio u Donjem gradu u Zemunu gde je stanarina porasla za 23,11% u odnosu na drugi kvartal. Cena izdavanja je porasla i u naseljima Skadarlija (+22.25%), Arena (+22.13%), Blok 30 (+19.69%) i Blok 61 (+17.65%).

Cene izdavanja su se smanjile u naseljima Višnjička banja (-13.71%), u Studentskom gradu (-15.01%) i kod skupštine (-16.65%).

Najisplativije izdavanje u trećem kvartalu 2019. godine zabeleženo je u opštini Grocka gde se uložena investicija u kupovinu stana isplaćuje u visini od 8,15% svake godine. Sledi Beograd na vodi sa 7,97%, Palilula 7,94% i Altina 7,53%.

Ne postoji savršen trenutak za kupovinu stana

Sve u svemu, ne postoji savršen trenutak za kupovinu stana, ali je svakako od velikog značaja imati informacije iz prethodnog perioda, kako bi se stekao utisak koja je to trenutno realna cena određene nekretnine i time maksimalno profitirati prilikom kupovine. Ceo izveštaj kao i kalkulator za procenu vrednosti nekretnine možete pogledati na sajtu Moja Nekretnina.

Kad ste već ovde…

• Gde su u Srbiji najskuplji kvadrati nekretnina

Novootvoreni kružni tok pripada budućoj obilaznici oko Petrovaradina koja će se jednog dana priključiti na Fruškogorski koridor.

Nakon više odlaganja, danas je otvoren kružni tok s pristupnim saobraćajnicama kod Železničko-drumskog mosta u Novom Sadu čime je ovaj most konačno dobio prilaz sa keja na Petrovaradinskoj strani. Radovi koji su započeli u junu 2017. godine trebali su da budu završeni u novembru prošle godine, ali je potom rok prvo pomeren na septembar, a potom i na decembar ove godine.

Kružni tok će biti deo buduće obilaznice u Petrovaradinu, koja će voditi preko novog mosta preko Kanala, a sve zajedno to je deo Fruškogorskog koridora.

Novootvoreni kružni tok s pristupnim saobraćajnicama sada reguliše pristup mostu ne samo automobilima, već i pešacima i biciklistima. Da bi se obezbedio saobraćaj u svim pravcima bez presecanja tokova, kružna raskrsnica obezbeđuje vezu Reljkovićeve ulice, Keja skojevaca i nove saobraćajnice koja prolazi ispod mosta.

Neka isključenja s kružnog toka su zatvorena betonskim blokovima jer saobraćajnice dalje još uvek ne postoje. Naime, kružni tok će biti deo buduće obilaznice u Petrovaradinu, koja će voditi preko novog mosta preko Kanala, a sve zajedno to je deo Fruškogorskog koridora čiji komercijalni ugovor s kineskim CRBC treba da se potpiše ovih dana.

Tranzitni saobraćaj

Izgradnjom obilaznice oko Petrovaradina u potpunosti će se promeniti koncept sadašnjeg vođenja tranzitnog saobraćaja koji više neće ići preko Reljkovićeve ulice koja u Petrovaradinu sada vodi na Žeželjev most. Tranzit se prebacuje na stranu Ribarske ade, sa druge strane nasipa. Međutim, do izgradnje obilaznice u Petrovaradinu tranzit će se i dalje odvijati Reljkovićevom ulicom.

Kad ste već ovde…

• Železničko-drumski most u Novom Sadu / Aleksandar Bojović

Ovim potezom građani će se motivisati da više koriste gradski prevoz, što će dovesti do manjeg broja automobila na ulicama, a samim tim i do smanjenja zagađenja.

Kanzas Siti postao je prvi veliki grad u Sjedinjenim Američkim Državama koji je omogućio besplatni javni prevoz. Prošle nedelje, gradsko veće glasalo je da vožnja autobusima i tramvajima, mrežom pokrenutom 2016. godine, ne košta ništa.

Čelnici grada odlučili su se na ovaj potez kako bi motivisali ljude da koriste gradski prevoz, što će dovesti do manjeg broja automobila na ulicama grada, a samim tim i do smanjenja zagađenja.

Karta za prevoz autobusom u Kanzas Sitiju košta 1,5 dolara, dok je mesečna karta 50 dolara. Gradsko veće odlučilo da se izdvoji iz budžeta dodatnih 8 miliona dolara, koliki je prihod od karata, kako bi se nadomestio gubitak u gradskom saobraćajnom preduzeću, piše 435.

Šansa za ugrožene

Pored toga što se ovim potezom bore protiv klimatskih promena, zvaničnici iz grada nadaju se da će ova odluka doprineti i boljem položaju socijalno ugroženih kategorija koji će lakše moći da nađu posao ali i da idu na njega.

Gradski odbornik Eric Bunc dodao je i da „kada govorimo o poboljšanju života ugroženih ljudi u našem gradu, finansijska sredstva se moraju naći. To je novac koji mi kao grad, ako želimo da odredimo prioritet javnom prevozu, možemo da obezbedimo.“

Kad ste već ovde…

• Javni prevoz postaje besplatan u celoj Estoniji

Arhitektura i statue neprocenjive vrednosti možda će uskoro biti kompletno obnovljene.

Tokom prošle nedelje ruski i sirijski zvaničnici sastali su se u Damasku kako bi potpisali sporazum kojim se definiše obnova ove UNESCO svetske baštine. Sporazum potpisan između Nacionalnog muzeja Ermitaž iz Sankt Peterburga, Instituta za kulturu materijala pri Ruskoj akademiji nauka i sirijskog Direktorata za antikvitete i muzeje garantuje da će se obnoviti drevni grad Palmira koji je pretrpeo znatna oštećenja tokom poslednjih godina od strane ISIS-a, piše ArchPaper.

Na severoistoku Damaska, antička Palmira sadrži monumentalne ostatke nekadašnje oaze u sirijskoj pustinji – velikog grada na pesku koji je bio poznat kao jedan od najvažnijih kulturnih središta drevnog sveta. Arhitektura ove UNESCO svetske baštine predstavljala je kombinaciju grčko-rimskog i persijskog stila, koji su bili dopunjeni lokalnom tradicijom.

Tokom 2015. godine ISIL je uništio i drevnu statuu Lava boginje El Lat, koja je bila od neprocenjive vrednost.

Nažalost, ovaj drevni lokalitet uništen je 2014. godine od strane ISIL (takođe nazvan i ISIS). Veći deo drevnog grada kao i obližnje istorijske verske zgrade su pretrpele značajno oštećenje.

Tokom 2015. godine ISIL je uništio i drevnu statuu Lava boginje El Lat, koja je bila od neprocenjive vrednosti, kao i hram Balšamin, Monumentalni luk, toranj Elahbel kao i brojne druge istorijske relikvije.

Nije prvi pokušaj

Predstavljeni sporazum je prvi korak ka obnavljanju Palmire. Ciljevi sporazuma uključuju kolaborativni rad na obnovi 20 sirijskih relikvija u Palmiri, nakon čega će uslediti i potpuna obnova ovog drevnog grada.

Ipak, ovo nije prvi pokušaj spasavanja Palmire. Do sada su postojale brojne inicijative da se iznađe neko rešenje, uključujući i skeniranje cele oblasti kako bi se napravila digitalna arhiva Palmire.

Kad ste već ovde…

• Nova prestonica Egipta biće zelena oaza s vertikalnim šumama

Na konkursu za idejno rešenje pešačko-biciklističkog mosta na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa pobedu je odnelo rešenje koje potpisuju Fedor Jurić i Ivan Šuić.

Uprava za građevinsko zemljište (UGZI) završila je izbor arhitektonskog rešenja za novi biciklističko-pešački most preko Dunava za koji je Grad Novi Sad raspisao nagradni konkurs.

Pristiglo je ukupno pet rešenja od kojih je odabran pobednički rad, kao i druga i treću nagradu i jedan otkup.

U obrazloženju žirija navodi se da se radi o „elegantnom i transparentnom rešenju mosta koji uspešno podseća na stari most“.

Prvo mesto odneo je autorski tim: Fedor Jurić, mast.inž.arh. (autor), Ognjen Graovac, mast.inž.arh. (autor), Ivan Šuić, mast.inž.arh. (autor), Martina Milošević, dipl.inž.arh. (odgovorni projektant), Milka Gnjato, dipl.inž.arh. (konsultant) i Ivan Zuliani, dipl.inž.arh. (konsultant). Većina navedenih arhitekta je iz studija Zabriskie koje je nedavno pobedio na konkursu za zgradu Ansambla Kolo na Kosančićevom vencu.

Kao obrazloženje za pobedu ovog predloga kaže se da se radi o „elegantnom i transparentnom rešenju mosta koji uspešno podseća na stari most“, kao i da se uklapa u celokupan ambijent i ne narušava vizuru Petrovaradinske tvrđave.

Solarni kolektori na mostu

Rešenjem je predviđena pešačka staza širine 6 metara sa daščanim popločanjem kao i biciklistička staza široka 3 metra od tartana. Između njih su dodatni sadržaji u širini od 1,5 metara koji sadrže klupe za sedenje, zelenilo i solarne kolektore.

Ostale nagrade

Druga nagrada je pripala grupi autora koju čine Marija Stanojević, Vladimir Mihajlov, Ivan Tadić, Milan Čučković i Duško Bobera. Za njihov predlog komisija je navela da se radi o replici mosta Franca Jozefa sa segmentima kojima se omogućava korišćenje u natkrivenom prostoru.

Treća nagrada i milion dinara pripalo je timu koji čine Isidora Kisin, Uroš Marković, David Jaćimović, Ivana Ćirović, Tatjana Mrđenović i Marko Stanojević, a njihov rad je opisan kao „parabola feniksa“ sa izuzetno hrabrim i smelim predlogom konstrukcije.

Komisija je otkupila i rad tima u kojem su Anđela Karabašević, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marijana Filipović i Nikola Milanović.

Kad ste već ovde…

• Most na lakat: Detalji pobedničkog rešenja za novi most u Novom Sadu

Vanvremensko arhitektonsko rešenje kojem ni zastoj u izgradnji od skoro jedne decenije ne predstavlja neki problem da oživi i u punom sjaju pokaže svoje potencijale.

Gotovo da ne postoji osoba u Beogradu, koja je vozeći se auto-putem, nije zapitala ko je sada vlasnik markantne zgrade u blizini Beogradske Arene (Štark Arene) i zbog čega ta zgrada i dalje stoji nedovršena? Odgovori na ova pitanja mogli su samo da se nagađaju, a retko ko je bio upoznat s kompletnim istorijatom ove lokacije, to jest, poslovnog objekta, koji je pre dva dana prodat za nešto više od 9,3 miliona evra srpskom biznismenu Zvonku Gobeljiću, a koji je pre koji mesec postao i vlasnik lokacije na kojoj se nalazi nekadašnja fabrika IMT. Izgleda da smo time dobili novog velikog aktera na tržištu investicija i nekretnina, ali vratimo se jednu deceniju unazad i podsetimo se na istorijat izgradnje tada najprestižnije i po arhitekturi najoriginalnije poslovne zgrade u Beogradu.

Tokom 2007. godine, Verano grupa najavljuje izgradnju nove poslovne zgrade na Novom Beogradu, površine preko 52.000 kvadrata. Projektovanje je bilo u toku, a sama izgradnja započinje 2009. godine. Autorstvo nad zgradom potpisuje arhitekta Milan Dimitrijević, a razradu projekta kompanija Projmetal, koja se nalazila u okviru Verano grupe. Niko tada nije mogao da pretpostavi da će na vrata zakucati Velika finansijska kriza, koja je srušila mnoge svetske gigante, a pred kojom je poklekla tada moćna Verano grupa.

Zgrada B23 predstavnik je arhitekture koja je najavljivala uspon i razvoj, ali koji je nažalost surovo prekinut finansijskom krizom.

Ovo se dogodilo pre svega zbog velike i pomalo rizične investicije u koju Verano ulazi sa jednom grčkom bankom i grčkim investicionim fondom Marfin, koji je u Srbiji delovao i kao istoimena banka. Ovaj konzorcijum je za neverovatnih 360 miliona evra otkupio kompaniju Robne kuće Beograd, u čijem vlasništvu se nalazilo 28 objekata u 24 grada u Srbiji. Većinski vlasnik nad RK Beograd bili su grčki partneri (oko 70%), ali je upravljanje sistemom povereno Verano grupi.

Finansijska kriza najteže je pogodila grčko tržište, njene banke i kompanije, pa se kompletna investicija pokazala kao potpuno promašena i neodrživa. RK Beograd postale su kamen oko vrata za Verano kao investitora, a samim tim i Projmetal kao projektni biro i izvođača, pa su i aktivnosti oko dovršetka zgrade B23 već 2010. godine dovedene u pitanje.

Zgrada je do kraja 2011. godine u najvećoj meri dovršena, ali ne i spremna za useljenje novih vlasnika i zakupaca, pa su njen krajnji dovršetak i otvaranje odloženi do daljnjeg. Nažalost, već 2015. godine, Verano je uveden u stečaj, a 2018. godine Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je prvu, a zatim i drugu prodaju poslovne zgrade, ali zainteresovanih kupaca tada nije bilo.

Neprevaziđena arhitektura

Što se tiče arhitekture, koja kao i svuda u svetu pripada korporativnom funkcionalno-estetskom tipu, može se slobodno reći da je u svom rangu i dalje neprevaziđena. Za razliku od poslovnih i poslovno-rezidencijalnih objekata koji su nastali u poslednjih deset godina, a koji su u biti većinom samo neinventivni, bazični kubusi, bez neke značajnije arhitektonske crte, zgrada B23 predstavnik je arhitekture koja je najavljivala sopstveni uspon i razvoj, ali koji je nažalost surovo prekinut finansijskom krizom i koji je usporen i odložen maltene do današnjih dana.

Investitori su već 2010. ili 2011. godine uvideli da nije potrebno investirati u neka inovativna rešenja, već da su dve stvari jedino važne u svetu investicija u nekretnine – lokacija i kvadratura. Kao epilog, dobili smo okruženje koje i dalje ne pokazuje neke značajnije znake oporavka i koje, po rečima kolege arhitekte Dragana Markovića, preti da struci promeni ime iz arhitektura u kvadritektura.

Krovna fasada krunisana je jednim smelim tehničkim rešenjem, još uvek jedinstvenim u Beogradu – kružnim poljem heliodroma.

U vreme nastanka projekta za zgradu B23, investitori su koliko-toliko i dalje verovali u snagu dobre arhitekture, pa su arhitekti Dimitrijeviću dali odrešene ruke u razradi njegove ideje, verovatno znatno više nego što današnji projekti i investitori to dozvoljavaju. Rezultat je jedna po svemu savremena zgrada, zatalasane ekspresionističke forme, sa jedinstvenom ritmikom u igri fasadnih površina.

U pitanju su četiri šestospratna staklena kubusa, povezana sa tri  prostrana atrijuma, fizički uvučena u odnosu na glavne segmente građevine. Ovaj ritam fasada na adekvatan način prati i peta, krovna fasada, sa svojom zatalasanom formom, krunisanom jednim smelim tehničkim rešenjem, još uvek jedinstvenim u Beogradu – kružnim poljem heliodroma.

Zaslužuje dovršetak

Posebno zanimljive detalje na fasadi čine konstruktivni, vidno naglašeni čelični „A“ nosači, kao nagoveštaj uticaja konstruktivizma, ali i nekih drugih kompleksnijih rešenja svojstvenih za imena svetskih zvezdi arhitekture. Jedno vanvremensko rešenje, kojem ni zastoj u izgradnji od skoro jedne decenije ne predstavlja neki problem da oživi i u punom sjaju pokaže svoje potencijale.

Verujemo da će pod novim vlasnikom zgrada dobiti drugu šansu i doživeti svoj konačni dovršetak, jer dela poput ovog to zaista i zaslužuju.

Kad ste već ovde…

• Od Duvana do Atlasa: Nikada završene zgrade na ključnim beogradskim lokacijama

„Najgori neprijatelj moderne arhitektura je ideja da se prostor posmatra samo sa stanovišta ekonomskih i tehničkih potreba, nezavisno od mesta“ – Kenet Frempton.

Balkansko Arhitektonsko Bijenale (BAB) je platforma kritičkog promišljanja savremene arhitekture i dizajna, nastalih u okolnostima odsustva jakih institucionalnih okvira, ograničenosti materijalnih resursa, tehničke i akterske podnormiranosti. Vrednost Bijenala kao takvog ogleda se u činjenici da, umesto pukog prikazivanja kvalitetne arhitektonske produkcije, kroz seriju različitih analiza (naučnu konferenciju, međunarodnu izložbu i stručna predavanja) istražuje fenomen kritičkog regionalizma na Balkanu.

Kroz refleksivnost i sučeljavanje različitih razmera (dizajna, arhitekture, urbanizma) Balkansko Arhitektonsko Bijenale, četvrto po redu, imalo je za cilj da prepozna i dekodira obrasce kritičkog regionalizma kao decentralizovanog oblika kulturnog otpora. Pod krovnom temom Dekodiranje Balkana, na izložbi je svoje projekte prikazalo preko 200 referentnih autora i autorskih timova, iz 10 balkanskih zemalja. “Trudimo se da okupljanjem arhitekata i dizajnera iz regiona napravimo što je moguće bolji upliv u svetska dešavanja i razmenimo iskustva, jer nas muče slični problemi” – ističe Nebojša Glišić, kurator izložbe. U prikazanim radovima jasno se podcrtava linija ambivalentnosti internacionalnih i lokalnih uticaja, trendova i autorskog pečata.

Trudimo se da okupljanjem arhitekata i dizajnera iz regiona napravimo što je moguće bolji upliv u svetska dešavanja i razmenimo iskustva, jer nas muče slični problemi.

Podržano od strane Fondacije Saša Marčeta, ovogodišnje Bijenale održano je u prostoru Bioskopa Balkan. U periodu od 14. do 21. novembra, mogao se videti presek skorašnjih arhitektonskih ostvarenja i najnovijih idejnih rešenja. Novitet četvrtog BAB-a bilo je uvođenje institucije zemlje-domaćina. U punom obimu i snazi, međunarodnoj publici Crna Gora je prikazala kranje domete sopstvenih arhitektonskih dometa. Održavanje stručnih predavanja i diskusija pomerilo je fokus i karakter događaja sa naučno-izložbenog na diskurzivni, a kroz uspostavljanje internacionalnog dijaloga unutar projektantskih praksi.

Arhitektura u kontekstu – Decoding Montenegro

Suprotno idealima internacionalnog modernizma, po izboru dr Sonje Radović Jelovac, a u saradnji Ministarstva kulture Republike Crne Gore i Saveza Arhitekata Crne Gore, Decoding Montenegro je nadahnuti i sveobuhvatni prikaz recentne savremene arhitektonske produkcije na teritoriji tradicijom i krajolikom bogate mediteranske zemlje. Selekcija radova vršena je po kriterijumu autentičnosti i uklopljenosti arhitektonske intervencije u urbani ili prirodni krajolik, te uspostavljanja kontinuiteta savremene arhitektonske misli.

Predstavilo se oko 30 autora i autorskih timova, sa više od 50 projekata, enterijera i realizacija – izloženih kao zasebna prostorno-tematska celina. Krunu prezentacije Republike Crne Gore činio je dokumentarni film Decoding Montenegro. U formi kratkih razgovora, 10 ostvarenih autora govorilo je o 10 autentičnih projekata. Autori su pružili odgovore na suštinska pitanja pozicije crnogorskog nacionalnog identiteta u post-tradicionalnom kontekstu globalnog društva.

U posebnom, revijalnom delu, prikazani su projekti javne namene – objekti društvenog standarda i rekonstrukcije javnih gradskih prostora, na primer, projekat MIKRO. Prateći program činila su predavanja koja se bave institucionalno-strukovnom saradnjom. Dobar primer uspešne saradnje svakako su Skijališta Crne Gore, kao i paviljon Crne Gore za EXPO 2020.

Nagrade Bijenala

Na čelu sa dr Sonjom Radović Jelovac (Studio Synthesis) i Nikolom Novakovićem (Enforma) stručni žiri dodelio je nagrade u pet projektnih kategorija. To su: arhitektura, urbani dizajn, nerealizovani projekti, dizajn enterijera i dizajn nameštaja. Žiriranje radova vršeno je po sistemu bodovnog glasanja.

U kategoriji „arhitektura“, Grad Prix dodeljen je AIM Studiju za objekat Centra mesne zajednice u Gošićima (MNE). Druga nagrada dodeljena je Branislavu Mitroviću, Siniši Tataloviću i Ognjenu Krašni za Hotel Kamenovo (MNE), a treću nagradu osvojio je zagrebački biro Dva Arhitekta za projekat Vinarije Galić (CRO).

U kategoriji „urbani dizajn“, Grand Prix dodeljen je studiju SKROZ za projekat Kokošvaroš (CRO). Druga nagrada dodeljena je slovenačkom ENOTA studiju za projekat Koper Central Park (SLO), a treću nagradu osvojio je rumunski VALLUM za projekat Salt Road (RO).

U kategoriji „nerealizovani projekti“, Grand Prix dodeljen je zagrebačkom ofisu SODAarhitekti za projekat MIR (CRO). Drugu nagradu osvojio je MVA za projekat re-GENERATOR (CRO), a treću nagradu osvojio je rumunski STUDIOARCA za projekat Bohemian Retreat (RO).

U kategoriji „dizajn enterijera“, Grand Prix dodeljen je Aleksandru Gušiću za Adaptaciju izložbenog prostora Narodnog Muzeja u Smederevskoj Palanci. Druga nagrada dodeljena je studiju PUJO.RS za projekat Beyond The Luxury, dok je treća nagrada dodeljena Mileni Kordić i Vanji Otašević za enterijer Poliklinike dr Zejnilović.

U kategoriji „dizajn nameštaja“, Grand Prix dodeljen je Ireni Kilibardi (Dsignedby) za produkt Kitch’T (SRB). Drugu nagradu osvojili su 3LHD & Grupa za proizvode Shtef Shelf i Umomoku (CRO), a treću nagradu podelili su SODAarhitekti za Mobile E-bike (CRO) i Uroš Janković za lampu Satellite (SRB). Specijalnu nagradu osvojio je Digital Design Center iz Novog Sada za doprinos u istraživanju na polju parametrijskog dizajna i digitalne prefabrikacije.

Refleksivna praksa

Prepušteni sebi, arhitekte su sve češće primorane da uče iz vlastitog iskustva i grešaka. Da bi opstali, arhitekti moraju kontinuirano razmatrati i prilagođavati uloge, stavove i vrednosti u odnosima koje grade sa klijentima i korisnicima. Paneli Nova konkorda i Arena investicija u arhitekturi imali su sa cilj preispitivanja odnosa arhitekture i drugih struka, arhitekata i drugih aktera.

Cilj panel diskusije Nove konkorda bila je da kroz razgovor istaknutih predstavnika struke razmotri različite autorske pristupe u rešavanju učestalih projektantskih problema s kojima se arhitekte u Srbiji, i na Balkanu, u svojoj praksi svakodnevno susreću. Kroz sučeljavanje različitih razmera (cross-scale) panel diskusija je težila iznalaženju zajedničkih imenitelja kreativnog i kritičkog autorskog delovanja na balkanskom geografskom području. Uvodničar panela bio je dr Haris Piplaš, sa ciriškog ETH.

Arena investicija u arhitekturi, s druge strane, razmatrala je odnos između arhitekture i ekonomije, autonomnosti i tržišta, lokalnih potreba i međunarodnog kapitala. Uvodno predavanje održao je Saša Želić, jedan od direktora i partnera kompanije GENSLER. Saša je govorio o mega-projektima na kojima je učestvovao kao jedan od vodećih projektanata.

Kad ste već ovde…

• Zgrada fakulteta u Moskvi, koju je gradila domaća kompanija, odlikovana prestižnom nagradom u Parizu

Špekulanti zemljištem, alavost krupnih stanodavaca i popularnost velikih gradova podigli su cene stanarina u Nemačkoj na nivo tako neodrživ da su kirije postale prvoklasno socijalno i političko pitanje.

„Dolazi li to socijalizam?“, zapitao se jedan nemački list ovog aprila. Naime, u Berlinu je pokrenuta peticija da grad-pokrajina prisilno otkupi stanove od firmi koje poseduju i izdaju više od 3.000 stambenih jedinica pa da te stanove izdaje povoljno. Za nemačke prilike zvuči kao kafanska ideja hipsterske levice, čija je Berlin nezvanična svetska prestonica. A zapravo je u pitanju pokazatelj da je prekardašilo.

U poslednjih deset godina se glavni grad od eldorada jeftinog i ludog života pretvorio u džentrifikovanu mašinu za pravljenje para u koju se godišnje doseli 50.000 ljudi. A više ljudi znači rast potražnje, a rast potražnje slobodna ruka tržišta pretače u rast cena i masne profite. Za samo jednu deceniju stanarine su u proseku udvostručene, piše Nemanja Rujević za Vreme.

Inicijativa cilja gigantske stanodavce poput firme Dojče vonen koja poseduje 164.000 stanova, od toga 70 odsto u Berlinu.

Priča je stara, tabori podeljeni na „zle kapitaliste“ i „komunjare“, ali je vic u tome što je velika većina građana na strani ovih drugih – naposletku, svako mora negde živeti, a to negde je u Berlinu u 85 odsto slučajeva iznajmljeni krov nad glavom.

Inicijativa cilja gigantske stanodavce poput firme Dojče vonen koja poseduje 164.000 stanova, od toga 70 odsto u Berlinu. Ukupno je 250.000 berlinskih stanova u rukama tako velikih kompanija.

„Oni su glavni uzročnik što kirije u Berlinu tako mnogo rastu“, rekao je pokretač inicijative Ruzbeh Taheri. „Koncerni rade sve moguće da podignu stanarine i ne reaguju ni na proteste društva ni na ponude političara za razgovor. Zato smo mislili – ako ni na šta ne reaguju, moraće da se nađe radikalno rešenje.“

Taherijevo radikalno rešenje koštalo bi već zaduženi grad između sedam i trideset milijardi evra. Pare bi, kaže on, došle iz kredita koji bi Berlin vraćao od stanarina.

Pravna služba dala zeleno svetlo

Oni koji su i dalje mislili da je sve to kafanska ideja hipsterske levice otreznili su se najkasnije kada su pravna služba nemačkog Bundestaga i eksperti berlinskog Senata dali mišljenje da je socijalizacija stanova u privatnom vlasništvu i te kako moguća i u skladu sa nemačkim Osnovnim zakonom. Štaviše, moguće je da lokalna samouprava otkupi stan po znatno nižoj ceni od tržišne.

18 evra za kvadrat

Više od polovine stanovnika Nemačke živi pod kirijom, to je daleko najveći procenat u Evropi. Kirije su otišle u nebesa – Berlin tu čak nije ni u prvih pet.

U Minhenu je prosečna cena kvadrata za iznajmljivanje skoro 18 evra – i to ne u najboljim kvartovima, već u celom gradu. Dakle, stan od sto kvadrata dođe 1800 evra bez režija. Slede Frankfurt sa 14 evra po kvadratu, Štutgart sa 13,5 i onda gradovi u kojima je kvadrat oko 12 evra: Frajburg, Majnc, Ingolštat, Hamburg, Berlin, Hajdelberg, Vizbaden… Gvozdeno pravilo glasi da jedno domaćinstvo, ukoliko želi da živi pristojno, ne sme izdvajati više od trećine zarade za troškove stanovanja. Studija Fondacije „Hans Bekler“ je pokazala da u velikim gradovima 40 odsto domaćinstava daje više od te sume. Čak 1,3 miliona domaćinstava u Nemačkoj oterano je u siromaštvo jer im nakon plaćanja kirije ostaje manje novca nego da primaju socijalnu pomoć. Ostatak teksta pročitajte ovde.

Pročitajte i ovo:

• Da li je pravo vreme za kupovinu stana? Ovo istraživanje može da pomogne!

Cilj inicijative „Stara kao nova“ jeste i da se u saradnji s pokretom Odbranimo reke Stare planine zaustavi izgradnja derivacionih mini-hidroelektrane na rekama Stare planine.

Inicijativa za obnovu sela Stare planine je rezultat saradnje studenata i nastavnika Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pokreta Odbranimo reke Stare planine, stanovnika i udruženja staroplaninskih sela. U osnovi inicijative je ideja o povezivanju nastavnog procesa i realnog razvojnog konteksta radi formulisanja i realizacije društveno i ekološki odgovornih i ekonomski opravdanih rešenja sa i za lokalnu zajednicu.

Kao rezultat ove inicijative 2018-19. godine realizovan je projekat uređenja sale Doma kulture u selu Dojkinci. Projektom je zapušten i neiskorišćen prostor uređen u prostor zajednice u kome se odvijaju različite aktivnosti od značaja za život ljudi u selu – sastanci, seoske proslave, radionice, prezentacije, izložbe, projekcije i predstave.

Ove godine pokrenut je projekat obnove zapuštene i napuštene seoske škole u selu Pakleštica. Ideja je da se u tom objektu i njegovom dvorištu, formira Centar za studijski boravak “Pakleštica”.

Želimo da ukažemo na važnost obnove sela i zaštite prirode kao njihovog osnovnog resursa za održivi razvoj.

Pored unapređenja kvaliteta života u selu i obnova sela podsticanjem razvoja turističkih aktivnosti, edukacije arhitekata, cilj je bio i da se u saradnji s pokretom “Odbranimo reke Stare planine” – zaustavi izgradnja derivacionih mini-hidroelektrane na rekama Stare planine i zaštita prirodnih resursa.

„Ovakvim akcijama želimo da skrenemo pažnju na više različitih tema i problema koje smatramo ključnim za lokalni i nacionalni razvoj, a pre svega da ukažemo na važnost obnove sela i zaštite prirode kao njihovog osnovnog resursa za održivi razvoj.“ – kažu za naš portal.

Korišćenje tradicionalnih materijala

Idejno prostorno-programsko rešenje „Centra za studijski boravak – Pakleštica“ obuhvata obnovu i uređenje objekta škole sa dvorištem, korišćenjem tradicionalnih tehnika gradnje, kao i uređenje enterijera u skladu sa njegovom novom namenom; projektovanje i obeležavanje mreže pešačkih staza u okviru samog sela i njegove šire okoline; uređenja kamp mesta sa adekvatnim mobilijarom; implementaciju novog, inovativnog sistema osvetljenja i električnog napajanja objekta i pešačkih staza, korišćenjem solarne energije.

Prilikom izrade prostorno-programskog rešenja „Centra za studijski boravak – Pakleštica“, posebno je obraćena pažnja na poštovanje tri ključna aspekta, od kojih se jedan odnosi na zadržavanje najvećeg broja postojećih konstruktivnih elemenata, kao i inicijalne podele prostorija. Drugi na korišćenje tradicionalnih i lokalnih materijala prilikom obnove zgrade i treći koji se odnosio na ekonomsku isplativost rešenja.

Projekat uključuje obnovu objekta škole korišćenjem tradicionalnih tehnika gradnje, kao i uređenje enterijera u skladu sa njegovom novom namenom.

Početak rada na objektu označila bi njegova obnova i sanacija, korišćenjem tradicionalnih materijala i tehnika gradnje, realizovana kroz seriju radioničkih aktivnosti pod vođstvom Jelice Jovanović – diplomiranog arhitekte sa desetogodišnjim iskustvom na polju istraživanja i realizacije projekata ove vrste.

U sklopu objekta, predviđena je spavaonica sa 16 ležajeva, multifinkcionalna prostorija koja može služiti za održavanje predavanja, radionica, ali i za obedovanje grupe posetilaca (koja u svojoj materijalizaciji zadržava karakter ’učionice’ kao omaž prethodnoj nameni objekta), kuhinja, kao i mokri čvor sa dva tuša i dva lavaboa. Izvan gabarita samog objekta, na temeljima prethodnog, planiran je sanitarni čvor, kao i dve ekstenzije u vidu podaščane terase (sa pristupom iz kuhinje) i kaskadnih tribina za potrebe aktivnosti u spoljnom prostoru.

Energetski održiva Stara planina

Projektom osvetljenja objekta i staza u sklopu sela, omogućila bi se lakše i efikasnije funkcionisanje i orijentacija. Implementacijom inovativnog i održivog sistema osvetljenja i električnog napajanja pomoću solarne energije – za čije idejno rešenje i relizaciju bi bio zadužen Saša Rančev, diplomirani fizičar i student doktorskih studija na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu – široj javnosti bila bi predstavljena slika ekološki osvešćene i energetski održive Stare planine, kao ishodište zaokruženog ciklusa borbe meštana ovog kraja protiv izgradnje MHE. Ovaj sistem bi se kasnije mogao implementirati u svim selima koja bi odlučila da slede primer Pakleštice, što predstavlja veliki potencijal za održivi razvoj sela ovog kraja.

Motiv pirotskog ćilima

Pored korišćenja tradicionalnih materijala i tehnika gradnje, posebna pažnja bi bila posvećena očuvanju i promovisanju lokalnog govora, delikatesa, kao i motiva pirotskog ćilima – koji predstavlja jedno od 27 nematerijalnih kulturnih dobara Srbije na listi UNESCO-a. Tim povodom, pokrenuti su profili na društvenim mrežama Facebook i Instagram, preko kojih inicijativa može da objavljuje sadržaj edukativnog karaktera, ali i vesti o svojim aktivnostima, planovima i prethodno realizovanim akcijama.

Sve aktivnosti inicijative možete pratiti putem Facebooka i Instagrama.

Kad ste već ovde…

• Naše studentkinje pobedile na takmičenju za membranske strukture

Knjiga o paviljonima, vinarija u Kutjevu i Salon arhitekture u Zagrebu su laureati ovogodišnje nagrade koja se dodeljuje u čast našeg poznatog arhitekte.

Svečana dodela Nagrade Ranko Radović održana je u ponedeljak, 23. decembra 2019. godine u 13.00 sati u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, Studentski trg 5, Beograd.

Na dan dodele Nagrade u holu Zadužbine Ilije M. Kolarca otvorena je izložba na kojoj su prezentovani svi učesnici konkursa. Izložba će trajati do 30. decembra 2019. godine. Tokom aprila (maja) 2020. godine izložba će biti održana na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Pogledajte ko je sve osvojio nagrade:

Kritički tekst

Žiri za dodelu Nagrade Ranko Radović, u kategoriji 1 (kritičko teorijski tekstovi o arhitekturi, urbanizmu i gradu), dodelio je nagradu dr Miljani Zeković, d.i.a., dr Dragani Konstantinović, d.i.a. i dr Višnji Žugić, d.i.a. za udžbenik Koncepti, programi i funkcije arhitektonskih projekata paviljonskih struktura, izdavač: Univerzitet u Novom Sadu – Fakultet tehničkih nauka, 2018.

„S nadom u ispravnost našeg predviđanja da će ovaj rad višestruko obodriti, probuditi i podstaći istraživačka i stvaralačka nastojanja arhitektonske zajednice, žiri se opredelio da dodeli nagradu ovoj knjizi, uočavajući takođe da je u mnogo čemu nošena duhom i pedagoškim stremljenjima arhitekte i profesora Ranka Radovića.“ – piše o saopštenju žirija.

Realizovano delo

U kategoriji 2 (realizovano arhitektonsko delo) nagradu Uredu Dva Arhitekta – Tomislav Ćurković, d.i.a., Zoran Zidarić, d.i.a. za Vinariju Galić, Kutjevo, Hrvatska, 2018.

„Celovitost pristupa, koncepta, realizacije, prava mera apstrakcije i detalja – razlozi su da se žiri većinom  glasova opredele da nagradu Ranko Radović za realizovano arhitektonsko delo u 2018. godini dodeli projektu čiji su autori Tomislav Ćurković i Zoran Zidarić.“ – piše u saopštenju žirija. Pogledajte ceo projekat ovde.

Prezentacije

U kategoriji 3 (televizijske emisije, izložbe, multimedijalne prezentacije) nagradu Ani Džokić, PhD, Marcu Neelenu, MscArch i Emilu Jurcanu, MArch, za 53. zagrebački salon Desetljeće 2008-2018, u organizaciji Udruženja hrvatskih arhitekata, Pučko otvoreno učilište u Zagrebu, 04 – 25. Oktobar.

„Salon arhitekture u Zagrebu, održan 2018, tematizovao je period arhitektonskog stvaralaštva u Hrvatskoj u dekadi posle ekonomskog kraha 2008. koji je opustošio socijalnu i ekonomsku sferu na globalnom nivou. Analizom arhitektonskih zbivanja u deceniji posle ekonomskog sloma, nagrađena izložba markira probleme arhitektonskog stvaralaštva i ukazuje na marginalizovanu, ili – kako kustoski tim sugeriše – samomarginalizovanu poziciju arhitekata.“ – piše o saopštenju žirija.

Kad ste već ovde…

• Modularni štand sa sajma knjiga osvojio nagradu Ranko Radović za 2018. godinu

Ovogodišnji pobednici impresionirali su žiri svojom ozbiljnošću i analizama koje su primenjivali u istraživanju ideja i rešenja koja su relevantna za današnje probleme.

Kraljevski institut britanskih arhitekata (RIBA) objavio je imena dobitnika President medalja za 2019. godinu, te će se najbolji studentski radovi predstaviti na izložbi u Londonu koja traje do 1. februara.

Počev od 1836. godine, od kada se dodeljuju RIBA nagrade, ova godina će se pamtiti kao druga po redu sa najviše pristiglih takmičarskih projekata. Tačnije, 410 institucija iz 80 zemalja je pozvano da učestvuje na ovogodišnjem konkursu.

„Uzbudljivo je videti takav talenat i veoma se radujem da vidim kako će napredovati karijera ovih mladih ljudi“ –  istakao je Alan Jonesm, predsednik organizacije RIBA.

Dobitnici nagrada su sledeći:

Srebrna RIBA medalja

Victoria King (University of Melbourne, Austarlija), projekat Surface Tension: Blueprints for Observing Contamination in the Sydney Harbour Estuary

„Viktorijin projekat, koji je fokusiran na Sydney Harbour Estuary, koristi se crtanjem kao metodom za istorijsko i materijalno istraživanje, predstavljajući saznanja o tri lokacije koje karakteriše postindustrijska nestabilnost. Viktorija je razvila set nacrta iz izvedene ankete, kako bi istražila kako kontaminacija može stvoriti mogućnost za obnovu u ovoj oblasti.“

Pohvale u kategoriji Srebrna RIBA medalja:

• Finbar Charleson (Bartlett School of Architecture) projekat London Euston
• Samiur Rahman (University of Greenwich) projekat GramLiving
• Piotr Smiechowicz (London South Bank University) projekat The Moon Catcher

Bronzana RIBA medalja

Annabelle Tan (Bartlett School of Architecture) projekat Wetland Frontier

„Anabel predlaže da se obnovi Lower Ninth Ward zajednica u Nju Orleansu, kao i susedni Bayou Bienvenue Wetland Triangle. Obnovom izgubljenog močvarnog područja i iskorišćavanjem potencijalnih ekonomskih, rekreativnih, obrazovnih i ekoloških pogodnosti ove oblasti mogao bi se ostvariti plan kojim bi se privuklo novo ali i zadržalo postojeće stanovništvo.“

Pohvale u kategoriji Bronzana RIBA medalja:

• Imogen Dhesi (Bartlett School of Architecture) projekat Riad Al Nisa
• Samuel Kerin (University of Nottingham) projekat The Coventry Ring Road Press
• Paula Pocol (University of Greenwich) projekat Somers Town Community for Women

RIBA medalje za disertaciju:

Ruth Pearn (University of Westminster) projekat Ages Through the Terrace: The Evolving Impact of Age on Social and Spatial Relations in the Home

Naomi Rubbra (Bartlett School of Architecture) projekat Towards Effective Architectural Practice: Lessons from the Elthorne Housing Estate

„Rut kroz svoju disertaciju analizira zamršenost višegeneracijskog življenja, proučavajući tri istorijske studije locirane u londonskoj četvrti Hackney tokom 1790ih, 1870ih i 1970ih. Disertacija istražuje fluidnost i subjektivnost starenja i pokazuje kako smenjivanje ideja o detinjstvu, mladosti, odraslosti i starenju utiču na stambenu arhitekturu.“

„Projekat koji je Naomi predstavila odražava ono što je ljudima potrebno da bi živeli dobar život i tvrdi da bi povećano razumevanje moglo imati trajne koristi za zdravlje, bogatstvo, zajednicu i društvo.“

Pohvale u kategoriji RIBA medalja za disertaciju:

• Fiona Grieve (University of Westminster) projekat The Reception of Refugees in the UK
• Lou-Elena Bouey (Central Saint Martins, University of the Arts London) projekat A Sense of Place for the Displaced

Po prvi put, ove godine dodeljena je i RIBA nagrada za održivi dizajn koju su dobili:

Annabelle Tan (Bartlett School of Architecture) projekat Wetland Frontier

Findlay McFarlane (Edinburgh School of Architecture and Landscape Architecture) projekat Blotting Ornithologics: The Calcutta Institute of Aviculture

Kad ste već ovde…

• Studenti obnavljaju zapušten objekat seoske škole na Staroj Planini