Garaža u Vlajkovićevoj ulici, nalaziće se u parku pored zgrade Narodne skupštine, imaće kapacitet od 284 parking mesta, a njena izgradnja mogla bi da počne već naredne godine.
Inicijalno planirana u Kosovskoj ulici, ova podzemna garaža izmeštena je u park Narodne skupštine, a umesto automatizovane garaže sa autoliftovima, ipak će se graditi klasične pristupne rampe iz Vlajkovićeve i Kosovske ulice. Ukupna površina objekta iznosi 10.000 kvadrata, a objekat će se prostirati na 4 podzemne parking etaže. Projekat garaže u Vlajkovićevoj ulici izradio je institut CEP, a investitor je CSI Parking Investment (China Shandong International Economic & Technical Cooperation Co. Ltd).
Izgradnja garaže u Vlajkovićevoj ulici znači i gubitak značajnog parkovskog prostora.
Negativni aspekti izbora ove lokacije za buduću garažu su brojni, od toga da je ona deo spomenika kulture “Zgrada Narodne skupštine”, pa do toga da pripada prostoru arheološkog nalazišta “antički Singidunum”. Ova garaža treba da dovede nova vozila i saobraćaj u uske obodne ulice poput Kosovske i Vlajkovićeve, a njena izgradnja znači i gubitak značajnog parkovskog prostora. Pored sečenja većeg broja stabala, izgradnjom garaže ovaj prostor će zauvek izgubiti direktni dodir sa tlom, a zelenilo će u velikom delu biti svedeno na plitke betonske žardinjere. Ako sve ovo bude rezultiralo uklanjanjem većeg broja privatnih automobila iz okolnih ulica i gašenjem otvorenog javnog parkinga pored Narodne skupštine, projekat garaže na ovakvom mestu ipak dobija nekakav smisao, piše Beobuild.
Situacija
Dobra strana projekta je da pozicijama ulazno-izlaznih rampi nisu narušeni glavni pešački pravci.
Dobra strana projekta je da pozicijama ulazno-izlaznih rampi nisu narušeni glavni pešački pravci, pre svega kritično važan prilaz platou Skupštine sa Trga Nikole Pašića. Uklanjanjem otvorenog javnog parkinga na platou Skupštine kod parka biće omogućeno uređenje prilaza Narodnoj skupštini, kao jednom od najvažnijih i najreprezentativnijih istorijskih objekata u gradu. Projekat nažalost predviđa minimalnu redukciju površinskih parking mesta u obuhvaćenoj zoni, što govori da se garaža gradi za nova vozila i da će efekti na prohodnost okolnih ulica biti minimalni, zaključuje Beobuild.
Na novu poletno-sletnu stazu aerodroma u Čeneju, dimenzija 1.700×30 metara, mogli bi da slete avioni poput Airbusa A319, A320 ili Boeinga 737-300 koji se nalaze u floti AirSerbia.
Priča o novosadskom aerodromu nedosanjani je san svih Novosađana ali i žitelja okolnih gradova i mesta koji mu gravitiraju. Međutim, stvari su se konačno pomerile s mrtve tačke pa se Plan detaljne regulacije trenutno nalazi na javnom uvidu u JP Urbanizam. Ovim planom predviđa se izgradnja savremenog putničkog aerodroma koji će nalaziti u Čeneju, na desetak kilometara od Novog Sada.
Studije, analize i Generalni projekat za obuhvaćeni prostor od 116 hektara, urađeni su od strane „BK Aeroinženjering“ Beograd i Fakulteta zaštite na radu iz Niša, a relevantna planska dokumentacija od strane JP „Urbanizam“ Zavod za urbanizam Novi Sad.
Koncepcija uređenja prostora utvrđena Planom generalne regulacije bila je osnova za dalju razradu i definisanje namene prostora obuhvaćenog ovim planom. Planom je obuhvaćena prostorna celina severno od građevinskog područja naselja Čenej. Unutar ovog prostora utvrđene su dve urbanističke celine i to:
U jugoistočnom delu prostora planira se kompleks aerodroma površine od 70,87 ha;
u severozapadnom delu prostora planira se površina namenjena poslovnim sadržajima veličine 8,78 ha;
u severozapadnom delu prostora planira se površina namenjena izgradnji salaša veličine 32,06 ha.
PDR Plan namene zemljišta, regulacije, nivelacije i saobraćaja sa režimima izgradnje objekata
Kompleks aerodroma
Prva urbanistička celina predstavlja najveći deo područja obuhvaćenog Planom i namenjena je za površine javne namene tj. kompleks aerodroma, odnosno namene u funkciji saobraćaja. Projekcija potreba definisala je kategoriju aerodroma i vrstu aktivnosti koje će se na njemu odvijati i time uticala na koncepciju uređenja i izgradnje kompleksa aerodroma. Aerodrom će služiti za civilnu, sportsku i privrednu delatnost.
Planira se aerodrom u uslovima neinstrumentalnog pristupa kodne oznake 3C koja se odnosi na primarnu poletno-sletnu stazu dimenzija 1700×30 metara od veštačkog zastora.
U skladu sa navedenim, planira se aerodrom u uslovima neinstrumentalnog pristupa kodne oznake 3C koja se odnosi na primarnu poletno-sletnu stazu dimenzija 1700×30 metara od veštačkog zastora. Ova kodna oznaka obuhvata avione raspona krila od 24 do 36 m i sa razmakom spoljnih ivica točkova glavnog stajnog trapa od 6 do 9 m. Maksimalni kapacitet ovakvih aviona je oko 100 mesta poput Airbusa A319, A320 ili Boeinga 737-300 koji se nalaze u floti AirSerbia. Takođe se planira da aerodrom pored kodne oznake 3C ima i kodnu oznaku 2C koja će se odnositi na travnatu poletno-sletnu stazu dimenzija 1000×30 m.
Deo kompleksa aerodroma predstavlja i pristanišni kompleks koji se sastoji iz dva dela i to:
sportskog dela aerodroma, površine 3,14 ha i
novog putničkog i kargo dela aerodroma, površine 3,58 ha.
U severnom delu prostora namenjenog pristanišnom kompleksu aerodroma, planira se zadržavanje sportskog dela aerodroma, rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih objekata, platoa i saobraćajnih površina u funkciji osnovne namene tj. sportskog dela aerodroma i poljoprivredne avijacije. U prvoj fazi dok ne bude izgrađen novi putnički i kargo deo aerodroma, ovaj sportski deo će obavljati istovremeno i funkciju putničkog civilnog aerodroma pa se u skladu sa tim omogućava i izgradnja pojedinih novih objekata koji će to omogućavati. U skladu sa tim, u ovom delu aerodroma se predviđaju sledeći objekti: upravna zgrada sa delom za prijem i otpremu putnika, servisi i garaža, platforma za parkiranje aviona, hangari za letilice, platforma za pranje aviona, objekat za smeštaj sportista; kontrolni punktovi, objekti potrebne infrastrukture i drugi.
U južnom delu pristanišnog kompleksa, planira se prostor koji se namenjuje za izgradnju objekata u funkciji novog kompleksa putničkog i kargo pristaništa, kao i svim pratećim objektima i objektima koji dopunjavaju osnovnu namenu prostora, platoima i internim saobraćajnicama.
U skladu sa tim, u ovom delu aerodroma se predviđaju sledeći objekti: pristanišna zgrada, tehnički blok sa kontrolnim tornjem, kontrolni punktovi, objekat vatrogasne službe sa rezervoarom za vodu, platforma za prihvat i otpremu, manipulativne površine, kargo magacin, odnosno objekat za skladištenje robe, rulne staze, parkinzi, stanica za snabdevanje gorivom, skladišne mlaznog goriva i avio benzina, hotel, objekti potrebne infrastrukture i drugo.
Pristanišni kompleks i plan zelenila
Poslovni sadržaji i salaši
U severozapadnom delu prostora planira se druga i treća urbanistička celina, tj. izgradnja objekata namenjenih kompleksima salaša i poslovnim sadržajima. Kompleksi salaša se planiraju u severnom delu ovog prostora.
Atar Čeneja karakterističan je po tome što obiluje velikim brojem salaša. Oni su ponekad grupisani, ali i osamljeni u ataru. Namena salaša je raznovrsna i u novije vreme često se koristi u turističke svrhe, gde je organizovan ugostiteljski sadržaj upotpunjen sportsko-rekreativnim i drugim sadržajima, kao što je proizvodnja organske hrane itd. U skladu sa specifičnostima zatečenog stanja, nastaviće se tradicija očuvanja postojećih salaša uz mogućnost promene namene i izgradnju novih salaša sa tradicionalnim odlikama.
Nastaviće se tradicija očuvanja postojećih salaša uz mogućnost promene namene i izgradnju novih salaša sa tradicionalnim odlikama.
Poslovni sadržaji planiraju se severno od kompleksa aerodroma, na delovima prostora gde ne postoje prostorni uslovi za organizaciju salaša i gde je već započeta izgradnja poslovnih objekata.
Osnovna namena planiranih sadržaja je poslovanje iz tercijarnih delatnosti, oblasti poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje, ali i realizacija poslovnih sadržaja iz drugih oblasti, a koje neće imati štetan uticaj na okolno poljoprivredno zemljište.
Pošto se nalazi uz kompleks aerodroma, planirana zona poslovanja treba da se orijentiše na uslužno i proizvodno zanatstvo, turizam, odnosno sadržaje koji bi na određeni način nadopunili i obogatili funkciju aerodroma.
Javni uvid do 27. novembra
Plan detaljne regulacije je na javnom uvidu do 27. novembra u prostorijama JP Urbanizma, u Mesnoj zajednici Čenej ili na sajtu ovog preduzeća. Javna sednica komisije za planove, na kojoj će se razmatrati eventualne primedbe, biće organizovana 17. decembra u amfiteatru Spensa, u 9 sati.
Kuće, vikendice, malo enterijeri pa ponovo kuće i vikendice. Interesovanje posetilaca Gradnje ne jenjava za stanovanjem dalje od gradske vreve…. i korone.
Tokom oktobra nastavljena je izgradnja gondole na Kopaoniku (i rušenje restorana na Pančiću) kao priprema za skijašku sezonu, dok su se Mađari pohvalili redizajniranim spa centrom u kojem (konačno) nema tobogana i vratolomija.
Za to vreme portal Gradnja.rs zabeležio je 407.825 poseta a da nije objavio nijedan naslov tipa Nećete poverovati koliki je arhitekta platio porez za rad na UpWorku. Za ovakvu posetu zaslužno je i između ostalog i sledećih 5 najčitanijih članaka.
Svako od nas poznajte nekog ko ima vikendicu na koju nikad nije odlazio… sve do korone! Takav je slučaj i sa ovom kućom za odmor nedaleko od Beograda koja je podignuta tokom sedamdesetih godina prošlog veka, a za koju su se vlasnici odlučili da je vrate iz pepela. Talentovane arhitekte udahnule su nov život kući pomoću velike terase od čelika i sibirskog ariša. Pročitajte više o ovom projektu
Tržište nekretnina toliko je podivljalo da su stanovi sve skuplji i skuplji iako su predviđanja bila da će pandemija srezati kupovnu moć stanovništa. Buđelari su izgleda i dalje puni, pa je i rentanje unosan posao pogotovo u centru Novog Sada gde posluju velike IT firme. Sonja Brstina pobrinula se da od jednog stana problematične osnove napravi pravu malu gradsku oazu koja je prevazišla očekivanja gazdarice da više nije sigurno hoće li ga uošte izdavati. Pročitajte više o ovom projektu
Večito pitanje, zar ne? Pokušali smo da damo odgovor kroz predstavljanje Ytongovog sistema za gradnju kuće koji je povoljan i omogućava brzu gradnju. Pandemija koronavirusa uticala je da članci na temu gradnje kuće eksplodiraju što se može videti i iz ovog izbora 5 najčitanijih članaka iz oktobra. Pročitajte više o ovoj temi
Ovaj članak zvuči kao nepristojna ponuda – kupiš plac i imaš kuću za 20 dana! Naravno, stvari nisu tako jednostavne ali ova drvena kuća iz Kosjerića zaista se može montirati u veoma kratkom vremenskom roku i to za razumljivu svotu novca – 60 kvadrata za 25.000 evra sa temeljom. Pročitajte više o ovom projektu
Kuća na Kamenjaru na Dunavu bio je članak koji je privukao ogroman broj publike u oktobru. Da li zbog dobrog bazena ili zbog pandemije koronavirusa tokom koje svi razmišljaju o životu van gradova, ali ovaj projekat biroa Synthesis Quattro posebno je interesantan zbog toga što infinity pool briše granicu između velike mutne reke i kristalno čiste vode u bazenu. Pročitajte više o ovom projektu
Sead Gološ pripada onoj ekipi arhitekata po kojima su prepoznatljivi i Sarajevo i njegov Arhitektonski fakultet.
Poznati sarajevski arhitekta umro je u bolnici u Sarajevu, piše Oslobođenje. Sead Gološ (1969.) je autor više značajnih objekata u Bosni i Hercegovini i Sarajevu, poput prepoznatljivog stambeno-komercijalnog kompleksa Bosmal City Centar, prodajnog centra Merkur, shopping centara BBI i Sarajevo City Centar. Revitalizovao je i hotel Evropu, radio na značajnom međunarodnom projektu iz oblasti turizma u Africi, a trenutno je u izvođenju i zgrada televizije Al Jazeera po njegovom projektu.
Sead Gološ pripada onoj ekipi arhitekata po kojima su prepoznatljivi i Sarajevo i njegov Arhitektonski fakultet. Gološ je bio član Saveta za urbanizam, ekologiju i estetsko uređenje Grada Sarajeva.
Sarajevo City Centar; Foto: Anida Kreco
Arhitektura Seada Gološa doprinela je oblikovanju siluete današnjeg grada Sarajeva.
Njegova arhitektura doprinela je oblikovanju siluete današnjeg grada Sarajeva, a pristup projektovanju i prenošenju znanja je ostavio utisak na mnoge studente do sada, a zasigurno će ostaviti i na generacije koje tek dolaze, piše Tristotrojka.
Bosmal City CentarHotel EuropeAl JazeeraPoslovna zgrada na Marindvoru
Kompanija Delta Miroslava Miškovića postala je novi vlasnik Sava centra, po početnoj prodajnoj ceni od 17,5 miliona evra.
Prodaja najvećeg kongresnog centra u Srbiji – Sava centra, javnim nadmetanjem obavljena je jutros. To je bio treći pokušaj prodaje ovog simbola Beograda. Delta kongresni centar bio je jedini ponuđač na javnoj prodaji Sava centra koju je oglasio Grad Beograd, piše N1.
Predviđeno je da kupac u adaptaciju i rekonstrukciju kongresnog kompleksa, koji se nalazi na gotovo tri hektara građevinskog zemljišta, uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina, kao i da ima ima obavezu da ne menja namenu Centra “Sava”.
Sava centar treba da ostane u funkciji kongresnog turizma, imajući u vidu da objekat uživa status prethodne zaštite.
On i dalje treba da ostane u funkciji kongresnog turizma, imajući u vidu da objekat uživa status prethodne zaštite. Umetničko-istorijska dela, kao nepokretna i pokretna kulturna dobra u objektu, nisu predmet prodaje.
“Prilikom zaključenja ugovora sa kupcem će se ugovoriti kazna u novčanom iznosu od 20 odsto postignute kupoprodajne cene, za slučaj da budući kupac ne ispuni u celosti ili delimično preuzete obaveze, kao i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija”, navodi se u javnom oglasu koji je objavio Grad Beograd.
Kompletno renoviranje, zadržavaju se izgled i namena
Kako je Delta ranije saopštla, procenjeno je da će investicija za renoviranje Sava centra biće veća od 60 miliona evra.
Iz Delte su najavili da planiraju kompletno renoviranje najvećeg kongresnog centra u Srbiji. Precizirano je da investicija predviđa zamenu staklene fasade, izradu novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje i uvodjenje kompletno novih multimedijalnih instalacija.
Iz Delte su naveli da su spremni da rekonstrukcijom zadrže izgled i namenu, a da unutra stvore novi Sava centar, koji će uključiti savremene digitalne komunikacije, restorane i kafiće, rent-a-car agencije i usluge turističkih vodiča.
Izgradnja Petrama, novog resorta u Savudriji koštaće oko 80 miliona evra, što je najveća investicija u hrvatski turizam i jedna od retkih greenfield ulaganja.
I dok je većina investitora u hrvatski turizam malo povukla kočnicu zbog pandemije covida-19 i neizvesnosti u razvoju situacije oko ove globalne zdravstvene, ali i ekonomske krize, u Savudriji niče novo luksuzno turističko naselje s hotelom, vredno oko 80 milijona evra, nedaleko od poznatog hotela Kempinski i obližnjeg golf-terena.
Reč je o novom resortu Petram čija je gradnja počela sredinom oktobra. U projekat formalno investira kompanija Čista voda projekt iz Savudrije, a suinvestitor je Aleksandar Group na čelu sa Vojislavom Gajićem koji za Jutarnji list kaže da resort biti gotov za sezonu 2022. godine. Ova kompanija poznata je po stambenim i poslovnim objektima poput Kapija Vračara u Beogradu, Taurunum u Zemunu, Aleksandar Bulevar Centar u Novom Sadu, kao i K district i The One u Beogradu.
– Reč je o investiciji od oko 80 miliona evra, a svu smo dokumentaciju s građevinskim dozvolama uspeli da rešimo u samo 10 meseci, i to bez ikakvih problema. U potpunosti smo promenili projekat koji je tu trebao da bude realizovan. Bez obzira na celokupnu situaciju oko pandemije covida-19, nemamo nikakvih problema oko naših investicija, pa tako niti ove u Savudriji.
Na celom zemljištu prema ovom projektu biće sagrađen apart-hotel sa 179 smeštajnih jedinica, 55 luksuznih vila kao i tri stambene zgrade s 18 stanova. I to sve visoke kategorije s četiri i pet zvezdica. Ukupno će resort imati nešto manje od hiljadu kreveta. Vile će pak imati od 250 do 500 kvadrata, a većina će imati bazene.
Resort Petram koštaće 80 miliona evra; Foto: 3d Modus
Dužina infinity bazena na krovu hotela Marina bay u Singapuru iznosi 150 metara, a ovog u Istri iznosi 105 metara.
I sve će nadzirati zagrebački Lad 1 studio kao i Maja Bručić kao glavna arhitektica, ujedno i voditeljica projekta.
– Ovo jedinstven projekat i prvi takve vrste u Hrvatskoj. Cilj je bio ostvariti koncept koji je poznat među nekim „high-end“ brendovima, na primer Four Seasons, Six Senses, Aman itd. Lokacija projekta je Savudrija, najzapadnija tačka Hrvatske, prednost blizina zapadne Evrope, blizina golf-terena kao i svih gastronomskih lokaliteta koje Istra kao regija pruža, te smo i zbog tih vrlo čvrstih polaznih tački odlučili da kreiramo ekskluzivni resort.
U resortu se sve nekretnine prodaju, tako da svaki vlasnik, bilo stana, apartmana ili vile, ima mogućnost da odluči hoće li celo vreme uživati u svojoj rezidenciji, ili će pak gledati to kao investiciju i koristiti je samo deo godine, a drugi pak deo godine dati hotelskom menadžmentu tu svoju nekretninu na upravljanje – kazala je arhitektica Bručić.
Hotel cilja ka 4 i 5 zvezdica; Foto: 3d Modus
Leteći infinity bazen
Pojašnjava da su nastojali kreirati posebnost u toj ekskluzivnosti.
– Na krovu apart-hotela nalazi se najduži infinity bazen na krovu bilo koje zgrade u Evropi, ili drugi najduži na svetu odmah iza infinity bazena na vrhu hotela Marina Bay u Singapuru. Dužina infinity bazena na krovu hotela Marina bay u Singapuru iznosi 150 metara, a dužina našeg infinity bazena na krovnoj terasi Petram resort and residences hotela iznosi 105 metara. Zatim, na tom „decku“, osim ekskluzivnog bazena koji „sedi“ na dva odvojena dela, dakle lebdi u jednom delu i konzolno izlazi kako bi se dobio još jači infinity osećaj, nalazi se high end wellness, s pogledom na more, teretana s pogledom na more, te ekskluzivni restoran koji ima pogled na more u radijusu od 270 stepeni. Ne trebam napominjati da ukupno imamo 252 nekretninske jedinice i da svaka ima pogled na more, a same nekretnine imaju tri dizajna opremanja i enterijera – luxury, eclectic i mediteranski, tako da svaki kupac može birati smer koji mu se najviše sviđa, pojašnjava Bručić.
Porez na honorarne poslove preko UpWorka i sličnih onlajn servisa se mora platiti, ali na koji način je moguće umanjiti obaveze prema državi.
Nakon završenog Arhitektonskog fakulteta, logičan sled karijere bilo bi zaposlenje u kompaniji – dve godine stažiranja, kuvanja kafa i rascrtavanja projekata ‘velikih arhitekata’ u birou. Međutim, podatak da se arhitektura nalazi na vrhu liste honorarnih – freelance zanimanja i da se Srbija nalazi kao visoko pozicionirana po broju freelancera u odnosu na ukupno stanovništvo, dobija se zaključak da se mnoge arhitekte odlučuju za ovakav tip poslovanja.
Ekspanzijom globalne Internet mreže sa otvorenim pristupom informacija o tržištu rada, kao i onlajn platformi poput Upworka, Freelancera, PeoplePerHour i drugih, olakšava se pristup inostranim poslovima bez mnogo traganja. Zanimljivi poslovi, prikupljanje referenci i solidan honorar jeste ono što je privuklo mlade i starije profesionalce da zakorače u maraton honorarnog rada. A zašto i ne bi? Nemate šefa koji vam stoji nad glavom i sami se odlučujete za poslove koji vam odgovaraju, uz to, ukoliko ste dovoljno vredni i uporni možete da zaradite značajno preko prosečne plate zaposlenog arhitekte. Sve to zvuči kao ostvarenje snova, međutim, šta se dešava kada se vaša zarada, korak po korak, kruni sa više strana, a vi na kraju ostanete s manjim delom svog honorara?
Platfoma Upwork je veoma popularna u Srbiji za dobijanje honoranih poslova
Pucanje balona
Kako Ministarstvo finansija navodi, poreska uprava je pre nekoliko nedelja ustanovila visoku stopu nepoštovanja poreskih propisa. Te, poziva sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave da samoinicijativno to urade, kako bi izbegli potencijalnu prekršajnu ili čak krivičnu odgovornost. Veliki deo ove zajednice, među kojima su i arhitekte, našli su se u negodovanju. Izdato rešenje može dovesti do egzodusa freelancera. Neminovno je da porez mora da se plati, a pravo pitanje je kako naći rešenje koje će zadovoljiti obe strane?
Na temu o pooštravanju mera, ekonomista i osnivač knjigovodstvene firme Probiznis centar, Dejan Savić kaže da je plaćanje poreza državi – našem nevidljivom partneru, neophodna dužnost.
Porezi se moraju plaćati jer jedini način kako da ih izbegnete jeste ili da ništa ne radite ili da varate.
„Jedina sigurna stvar u ovom životu jeste smrt i porezi.“ Ovo je Bendžamin Frenklin uočio pre više od dva veka i nema ničeg novog što se tiče trenutne javne ‘hajke’ kako je većina freelancera sa kojima sam razgovarao u prethodnih par nedelja nazivaju. Država je svima nama nevidljivi partner i svaki dinar koji zaradimo, dužni smo da joj damo u vidu nekih poreza. Da li je ovo fer i da li bi pomoglo biti povoljnije? To definitivno! Ali ono što ja savetujem ljudima koji dolaze kod nas na konsultacije jeste da prihvate ovu činjenicu da se porezi moraju plaćati jer jedini način kako da ih izbegnete jeste ili da ništa ne radite ili da varate. A kao što znate, ova druga opcija ima svoje prilično negativne posledice“ – kaže Savić u razgovoru za naš portal.
Koliki su porezi
Ukoliko ste dosad zarađivali preko UpWork-a i sličnih portala, znate da se vaš ugovoren honorar u startu umanjuje za oko 20% koji preuzima platforma za svoje posredničke usluge. Zatim kada biste kao fizičko lice plaćali porez, taj porez bi iznosio 20% na već umanjenu zaradu. Sledi još veća zavrzlama, ukoliko ste nezaposleni, odnosno honorarni posao vam nije sporedna zarada, od uplaćene cifre morate uplatiti penziono i invalidsko osiguranje – 25,5%, zdravstveno osiguranje – 10,3% i osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%. Od vaše prvobitne, dogovorene zarade, ostanete sa nešto više od 30%. Da li vam se ovo isplati?
Dejan Savić, na pitanje ‘koje bi bilo najbolje rešenje za arhitekte koji ‘posluju preko interneta’?’ ukazuje na mogućnosti izbegavanja gubitka velikog dela honorara.
Dejan Savić: Najnepovoljnija opcija sigurno jeste da poreze i doprinose plaćate kao fizičko lice
Otvorite preduzetničku agenciju ili čak i d.o.o. jer na taj način možete legalno plaćati dažbine koje mogu biti i više nego duplo manje nego što bi plaćali kao fizičko lice.
“Druga stvar koja savetujem ljude nakon što se pomire sa istinom da poreze moraju plaćati umesto da ispravljaju „krivu drinu“, jeste da ne moraju plaćati najveći iznos poreza jer definitivno postoje bolji načini za optimizaciju obaveza prema državi. Najnepovoljnija opcija sigurno jeste da poreze i doprinose plaćate kao fizičko lice jer ste tu najviše oporezovani. Mnogo bolja opcija jeste da otvorite preduzetničku agenciju ili čak i d.o.o. (društvo sa ograničenom odgovornošću) jer na taj način možete legalno plaćati dažbine koje mogu biti i više nego duplo manje nego što bi plaćali kao fizičko lice.” – kaže Savić.
Povoljnosti plaćanja poreza kao fizičko lice, paušalno ili oporezivanje dobitka zavisi od količine, načina zarade i poslovanja. Dejanov predlog je konsultovanje stručnih lica – poreskih savetnika.
“Ukoliko ostvarujete mesečne prihode preko 1.000 evra i ukoliko prolazite test samostalnosti, moj predlog je da se registrujete kao preduzetnik i da poreze plaćate kao paušalni obveznik. U suprotnom, ukoliko imate više od 5 potvrdnih odgovora od ukupnih 9 koliko je potrebno da padnete test samostalnosti, tada je d.o.o. isto opcija gde možete ostvariti značajne poreske olakšice. Šta je najbolje za vašu konkretnu situaciju, predlažem da uzmete pomoć poreskih savetnika jer se tako možete osigurati da izaberete najpovoljniju opciju za vas.” – savetuje Savić.
Ne dajte se obeshrabriti
Činjenica je da je vrlo često, teško biti preduzetnik čak i ako ste ‘one man show’. Svaka poslovna aktivnost nosi sa sobom obavezu plaćanja poreza i prema Dejanovim rečima to ne treba da obeshrabri mlade arhitekte.
“Freelance poslovanje je odlična prilika za mlade ljude da počnu da zarađuju novac radeći nešto u čemu su dobri i da imaju slobodu da se sami organizuju. Internet i tehnologija su danas uklonila mnoga fizička ograničenja i nema boljeg vremena da zakoračite u privatne vode jer vam je ceo svet tržište. Poznajem osobe koje zarađuju mesečno i po nekoliko hiljada evra jer im je ovaj način poslovanja to omogućio i veoma su zadovoljni.” – zaključuje Savić.
Najsevernija evropska zemlja investira milione u infrastrukturu kako bi poboljšala turističku ponudu u budućnosti.
Vreme u kojima turistička putovanja takoreći ne postoje, Island koristi kako bi izvršio neka značajna unapređenja u turističkoj infrastrukturi. Tako je islandska vlada odlučila da uloži više od 12 miliona dolara u poboljšanje puteva, očuvanje popularnih lokaliteta i obnovu objekata u nacionalnim parkovima, piše The New York Times.
Pre pandemije, zemlja je postala pravi primer prekomernog turizma. Između 2013. i 2017. godine Island je postao turistički hit i rado viđeno mesto za provođenje godišnjih odmora. Živopisne fotografije njegovih vodopada, vulkana i sumpornih laguna širili su se Instagramom poput požara privlačeći sve veći i veći broj turista.
U 2018. godini, Island je imao rekordnih 2,3 miliona posetilaca – otprilike šest puta više od broja ljudi koji žive na ovom ostrvu. U 2010. godini zemlju je posetilo manje od 500.000 ljudi.
Crkva u živopisnom Seydisfjordjuru; Foto: Igor Conić
Paradoksalno, pandemija koronavirusa daje Islandu šansu da se oporavi od turizma.
Nagla popularnost Islanda imala je svoju cenu. Zemlja je bila prisiljena da zatvori kanjon Fjadrargljufur nakon što je Justin Bieber tamo snimio muzički spot, što je pokrenulo lavinu turista pa je šteta po životnu sredinu postala neizbežna. Ovaj kanjon na jugu Islanda, otprilike 70 km od crnih peskovitih plaža Vik, je od 2019. otvoren samo pet nedelja tokom godine zbog zaštite lokacije.
Island je išao toliko daleko da je razmatrao ograničenja broja posetilaca ili uvođenje turističkih taksi kako bi suzbio potražnju. Paradoksalno, pandemija daje Islandu šansu da se oporavi. Najnovija turistička ulaganja imaju dva cilja: olakšati smeštaj većeg broja posetilaca i očuvanje i zaštitu svojih najpopularnijih lokaliteta.
Island radi na tome da se njegove najpoznatije atrakcije „neće upropastiti kada se posetioci vrate“, rekao je Skarphedinn Berg Steinarsson, generalni direktor islandske turističke zajednice, za New York Times.
Ako ne znate kako da pametno popunite vreme tokom ovih pandemijskih dana, evo dobrog predloga a možda pritom nešto i osvojite.
Vikimedija Srbije ovog novembra priređuje takmičenje na Vikipediji na srpskom jeziku u okviru kog ćete imati priliku da pišete o građevinama na svetu. Takmičenje traje do 30. novembra 2020, a učesnici će osim o veličanstvenim zdanjima, moći da pišu i o mostovima, spomenicima, tvrđavama i svim objektima koji su sastavni deo istorije i kulture. Takmičari neće biti ograničeni na teritoriju Srbije, već će moći da uvećavaju sadržaj o ovakvim građevina iz celog sveta.
Učesnici će osim o veličanstvenim zdanjima, moći da pišu i o mostovima, spomenicima, tvrđavama…
Nakon završetka, članovi žirija će u roku od 10 do 15 dana da pregledaju i da ocene članke. Vikimedija Srbije je obezbedila nagrade za prva tri mesta (vaučeri za kupovinu tehnike), a pored toga dodeliće i knjige kao posebne nagrade. Svi učesnici dobiće posebnu spomenicu za doprinos takmičenju. Srećno!
Evropska unija planira oporavak nakon pandemije stvaranjem novog sistema funkcionisanja umetnika, arhitekata, inženjera i dizajnera koji je zapravo zasnovan na principima nekadašnje uticajne škole dizajna.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen najavila je planove za stvaranje „novog Bauhausa“ po uzoru na nekadašnju uticajnu školu dizajna i arhitekture, kao deo plana Evropske unije za oporavak od koronavirusa koji podrazumeva budžet od od 750 milijardi evra. Ona je u svom nedavnom obraćanju iznela svoj plan koji bi pokrenuo kulturni i održivi pokret u Evropskoj uniji, piše Dezeen.
„Organizovaćemo novi evropski Bauhaus, kao prostor za zajedničko stvaranje u kom arhitekte, umetnici, studenti, inženjeri i dizajneri rade zajedno.“, rekla je Ursula fon der Lajen.
Novi kulturni projekat za Evropu
Bauhaus, izuzetno uticajna nemačka škola dizajna, osnovana 1919. godine od strane Valtera Gropiusa, biće deo investicionog plana u generalnom planu oporavka NextGenerationEU u iznosu od 750 milijardi evra. Naime, nemačka političarka Fon der Lejen, objasnila je da će kultura, kao i održivost, biti u fokusu plana za oporavak Evropske unije.
„Želim da NextGenerationEU pokrene evropski talas obnove i učini našu uniju liderom u kružnoj ekonomiji.“, rekla je ona i dodala da „moramo da promenimo način na koji se odnosimo prema prirodi“.
Bauhaus
Moramo da promenimo način na koji se odnosimo prema prirodi, kako proizvodimo i trošimo.
„Naši trenutni nivoi potrošnje sirovina, energije, vode, hrane i upotrebe zemljišta nisu održivi. Moramo da promenimo način na koji se odnosimo prema prirodi, kako proizvodimo i trošimo, živino i radimo, jedemo i grejemo se, putujemo i prevozimo. Ovo nije samo ekološki ili ekonomski projekat, ovo bi trebalo da bude novi kulturni projekat Evrope.“, objasnila je Ursula fon der Lajen.
Ona je istakla da građevinarstvo predstavlja područje koje se mora učiniti znatno održivijim, u kojem se ne sme toliko rasipati, a i mora biti održivije. Takođe, podržala je veću primenu materijala zasnovanih na drvetu, kao i veštačku inteligenciju koja se može još više koristiti kako bi zgrade bile što održivije.
Ulaganje u zelenu budućnost
„Znamo da se građevinska industrija može učitniti zelenijom, ako se budu što više primenjivali prirodni i organski građevinski materijali poput drveta, kao i pametne tehnologije poput veštačke inteligencije.“, dodala je Ursula fon der Lajen.
U svom obraćanju je istakla da će se 37% budžeta NextGenerationEU direktno potrošiti na ciljeve Evropskog zelenog dogovora, što podrazumeva i smanjenje efekta staklene bašte za 55% do 2030.godine.
Bauhaus ponovo jaše
Bauhaus je težio objedinjavanju umetnosti i zanata. Iako je Bauhaus prestao sa radom 1933. godine, njegovo nasleđe u vidu modernističke estetike, kao i internacionalizma i društvene progresivnosti, ima uticaj na dizajnere i dan danas. U Evropskoj uniji se nadaju da će ponovno fizičko kreiranje ovog sistema imati pozitivan uticaj na oporavak kako ekonomije, tako i kulture i dizajna u Uniji nakon pandemije.
Maksimalna naknada za kompletan projekat, od idejnog rešenja do izvođačkog projekta, iznosi oko 10 miliona evra, dok se vrednost sa realizacijom procenjuje na 120 miliona evra.
Raspisan je arhitektonsko-urbanistički konkurs za izradu kompletnog projekta buduće zgrade Beogradske filharmonije na Ušću. Po zahtevu Vlade Srbije, novi konkurs biće organizovan pod okriljem Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) uz prisustvo predstavnika Vlade i Grada Beograda. Objekat koji bi trebao da bude izgrađen na temeljima nezavršenog “Muzeja revolucije” u bloku 13 na Novom Beogradu, već je bio predmet arhitektonskog konkursa 2017. godine, međutim rešenja iz konkursa poslužila su samo za izradu PDR-a, a istovremeno je najavljen novi međunarodni konkurs za objekat koncertne dvorane.
Proces izbora najboljeg rešenja biće dvostepeni, pretkvalifikacioni i kvalifikacioni, a obe faze su predviđene da traju oko 18 meseci. Veliki međunarodni konkurs za zgradu Beogradske filharmonije mogao bi da bude privlačan za poznate svetske arhitektonske biroe, a procenu pristiglih rešenja i izbor pobednika takođe će voditi međunarodni žiri. Maksimalna naknada za kompletan projekat, od idejnog rešenja do izvođačkog projekta, iznosi oko 10 miliona evra, dok se vrednost sa realizacijom procenjuje na 120 miliona evra. Deo posla vezan za akustiku nije deo zadatka, već je taj deo poveren specijalizovanoj britanskoj firmi „Arup„, jednim od najvećih imena za ovakvu vrstu inženjerskih usluga, piše Beobuild.
Arhitekte Dragan Marčetić i Milan Maksimović pobednici su konkursa iz 2017. za dizajn dela Bloka 13 u Novom Beogradu u kojem je predviđena izgradnja nove koncertne dvorane Beogradske filharmonije.
Rešenja iz prošlog konkursa poslužila su samo za izradu PDR-a, a istovremeno je najavljen novi međunarodni konkurs za objekat koncertne dvorane.
Prema konkursnom zadatku, radi se o objektu od oko 25.000 kvadrata, koji od primarnih funkcija treba da sadrži veliku koncertnu dvoranu sa 1.600 mesta za sedenje, malu salu kapaciteta 400 mesta, kao i studio za snimanje i izvođenje maksimalnog kapaciteta 100 gostiju. Pored toga, učesnicima konkursa je naznačeno da objekat treba da okružuje veliki i fleksibilni javni prostor sa binom, u kome bi bila moguća organizacija velikih koncerata na otvorenom, sa publikom i do 20.000 gledalaca. Specifična pozicija objekta i otvoren parkovski prostor oko njega daje široke mogućnosti, ali zahteva i vrlo kreativan pristup integraciji dve prostorne funkcije.
Sa reprezentativnog ulaznog podijuma pristupalo bi se foajeu, koji takođe traži fleksibilnost i veličinu, pošto se u unutrašnjosti predviđa organizovanje izložbi, manjih nastupa ili drugih komercijalnih izvedbi. Pored primarnih funkcija, unutrašnjost objekta imaće sve prateće prostorije, uključujući garderobe za muzičare i umetnike koji nastupaju, velike sobe za horove, više različitih prostorija za pripremu i uvežbavanje, kao i radionice i učionice. U produkcionom smislu, rešenje treba da sadrži vrhunske uslove i tehnologiju za klasične nastupe, ali i snimanje, emitovanje i filmsku proizvodnju.
U prvoj fazi konkursa biće napravljen uži izbor od 6-8 prijavljenih timova, koji će onda ući u finalni izbor. Svi učesnici koji ispune kvalifikacione uslove i uđu u drugu fazu dobiće nagradu od 20.000 evra, dok će najbolji imati priliku da potpiše vredan ugovor.
Biro Foster + Partners povukao se iz grupe potpisnika sporazuma o klimatskim promenama navodeći da „sat ne možete naviti unazad.“
Ovaj proslavljeni biro iz Londona doneo je odluku da napusti grupu koja je pokrenuta 2019. godine, jer smatra da bi arhitekte trebalo da budu uključene u projektovanju održivijih aerodroma.
„Foster + Partners povukli su se iz Arhitektonske deklaracije jer smo od svog osnivanja 1967. godine postavili zeleni plan i verujemo da je vazduhoplovstvu, kao i svakom drugom sektoru, potrebna održivija infrastruktura da bi ispunila svoju svrhu“, rekao je osnivač studija Norman Foster za Dezeen.
„Poljoprivreda i vazduhoplovstvo neće nestati, a jednom i drugom sektoru će biti potrebne održive zgrade koje mogu dizajnirati samo arhitekte.“
Poljoprivreda i vazduhoplovstvo neće nestati, a jednom i drugom sektoru biće potrebne održive zgrade koje mogu dizajnirati samo arhitekte.
Foster + Partners bio je jedan od osnivača manifesta Arhitektonske deklaracije zajedno sa 16 drugih istaknutih britanskih studija, uključujući Zaha Hadid Architects. Od svog osnivanja, britanska grupa stekla je preko 1.000 potpisnika, dok njena međunarodna sestrinska grupa ima skoro 6.000 potpisnika u preko 20 zemalja.
Odluka da se napusti ova grupa doneta je nakon tenzija među članicama, uključujući Foster + Partners i Zaha Hadid Architects, koji su nastavili da projektuju aerodrome. Stoga su bili na meti kritika: “arhitekte visokog profila očigledno krše klimatska obećanja”, rečeno je iz ove grupe.
Građani Meksiko Sitija su na referendumu odbili izgradnju Fosterovog aerodroma vrednog 13,6 milijardi dolara
Ne možete sat naviti unazad
Međutim, Foster + Partners veruje da vazduhoplovstvo ima ulogu u suočavanju sa klimatskim promenama i sprečavanju budućih pandemija.
„Verujemo da je mobilnost obeležje našeg doba a i budućnosti sa globalnim povezivanjem“, rekao je Foster.
„Mobilnost ljudi, robe i informacija preko granica veoma je važno. Samo međunarodno koordiniranim delovanjem možemo se suočiti sa problemima globalnog zagrevanja i budućih pandemija. Vazduhoplovstvo ima vitalnu ulogu u ovom procesu i to će i dalje činiti. Ne možete naviti sat unazad“.
U planu je nadgradnja mnogih objekata, uklanjanje dotrajalih zgrada, izgradnja tri garaže, puno površina za pešake ali ne i izgradnja četvrte lamele D.
U skladu sa nedavnim ishodovanjem građevinske dozvole za izgradnju blokova B i C buduće zgrade Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, objavljen je plan generalne regulacije prostora koji obuhvata Klinički centar. Plan predviđa smele urbanističke poteze kako bi se ovaj prostor u funkcionalnom aspektu adekvatno koristio.
Zbog realnih potreba za povećanjem smeštajnog kapaciteta zdravstvenih ustanova, planirana je nadgradnja mnogih objekata. Po jedan sprat u visinu trebalo bi da dobiju Institut za neurologiju, psihijatriju i mentalno zdravlje, s tim što će ovaj kompleks dobiti i nove anekse od tri etaže. Takođe po sprat više predviđen je za objekat Poliklinike, Kliniku za infektivne bolesti, Kliniku za rehabilitaciju, Zavod za radiologiju, kao i dogradnja prizemnog aneksa Zavodu za patologiju. Takođe, planom je predviđena dogradnja sprata Zavodu za transfuziju krvi i Medicinskom fakultetu na delu objekta koji je niži od tri sprata. Nov objekat fakulteta spratnost P+2 je uveliko u izgradnji, a predviđena je i još jedna lamela sa ukupno četiri nadzemne etaže.
S druge strane, neminovno je uklanjanje dotrajalih objekata poput Klinike za kožno-venerične bolesti, Odeljenja za dijalizu, Klinike za bolesti uha, grla, nosa, objekta za prijem bolesnika i manjih tehničkih objekata.
Plan generalne regulacije
Planirane su tri troetažne garaže što bi trebalo da reši problem parkiranja unutar Kliničkog centra.
Generalni plan predviđa izgradnju i potpuno novih objekata. Planirane su tri troetažne garaže kapaciteta za nekoliko stotina vozila. Na taj način trebalo bi značajno da se reši problem parkiranja unutar Kliničkog centra. Moguća je izgradnja novog centra za dijalizu većeg gabarita od postojećeg, Instituta za biohemiju sa prizemljem i dva sprata, kao i nekoliko objekata čija namena nije precizno definisana. Iznenađujuće je rešenje urbanista kojim se planira izgradnja dva objekta tehničko-ekonomske namene, čija bi površina iznosila nekoliko hiljada kvadrata.
Najizvesnija je realizacija radova na završetku lamela B i C glavne zgrade Kliničkog centra, u planu označenog kao Dijagnostičko-terapeutski centar. Njegova izgradnja je počela još 1990. godine i prvobitno je zamišljen sa četiri lamele. Do danas, namenu je dobila lamela A kao Urgentni centar. Lamele B i C trenutno poseduju prizemlje i tri sprata. Novim planom, predviđa se povećanje spratnosti lamele C na P+4, zatim dogradnja prizemlja u zoni atrijuma i jezgra vertikalnih komunikacija između ovih lamela, dogradnja potpuno novog aneksa spratnosti P+4 u istočnom delu bloka i jednog iste visine u zapadnom krilu C lamele.
Plan namene površina
Na mestu četvrte lamele D u planu je sada ucrtana servisna saobraćajnica.
Međutim, u novom planu se više ne spominje četvrta lamela D. Ako dobro pogledamo ovaj plan, uočićemo da je na njenom mestu ucrtana servisna saobraćajnica. Da li povećanjem gabarita lamela B i C pokušava da se nadomesti kompletna lamela D? Čak i pored izgradnje četvrte lamele postojao bi nedostatak smeštajnog kapaciteta ovog zdravstvenog kompleksa. Ne treba zaboraviti da su na potezu od Kliničkog centra do Instituta za neurologiju i psihijatriju, nekada planirane čak lamele E i F. Da li je prilikom izrade plana uzeta u obzir realna potreba zaposlenih za većim radnim prostorom i zašto je umesto kompletne lamele D planirana ulica, pored velike neiskorišćene površine, i dalje nije poznato.
Tople veze
Takođe, analizom ovog plana možemo da zaključimo da će novi blokovi imati nadzemnu konekciju, sa zgradom Poliklinike, budućim centrom za dijalizu i Klinikom za radiologiju. Ove tople veze će biti izgrađene na koti prvog sprata, moguće i na nekoliko etaža, sa nesmetanim odvijanjem saobraćaja ispod njih. Preporuka je da budu transparentne, izvedene uz upotrebu stakla, sa minimalnom širinom od 2 metra.
Bogata mreža servisnih saobraćajnica i pešačkih staza, govore u prilog dobre buduće komunikacije između objekata. Pažnju zavređuju površine namenjene pešacima, trgovi, koji će biti adekvatno obogaćeni mobilijarom, zelenilom, čak i vodenim površinama. Kao takav, planiran je i glavni pešački prilaz zgradi Kliničkog centra sa Futoške ulice.
Nerealizovane ideje
Nažalost, prošlogodišnji futuristički renderi ostaće samo nerealizovana ideja. Područje Kliničkog centra Vojvodine dobijaće svoje planirane obrise u etapama, tokom narednih godina, uz nadu da će se plan vremenom menjati u skladu sa potrebama korisnika i stručnog osoblja.
Prošlogodišnji renderi Kliničkog centra
Javni uvid do 30. decembra
Nacrt plana generalne regulacije Klikničkog centra Vojvodine u Novom Sadu izlažu se na Javni uvid od 1. decembra do 30. decembra 2020. godine u prostorijama JP Urbanizam ili na zvaničnoj stranici Grada Novog Sada. Javna sednica Komisije za planove održaće se 14. decembra s početkom u 9h.
Izložba odabranih arhitektonskih dela dobitnika nagrade Đorđe Tabaković biće održana u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Publika će biti u prilici da pogleda izložbu od petka 11. decembra bez svečanog otvaranja.
Nagrada za arhitekturu Đorđe Tabaković najznačajnije je priznanje za arhitektonsko stvaralaštvo koje Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS) dodeljuje svojim članovima. Nagrada je ustanovljena 1995. godine kao simbol počasti koja se odaje jednom od pionira srpske moderne arhitekture i istaknutom novosadskom graditelju arhitekti Đorđu Tabakoviću (1897-1971).
Od Žilnika do Kuzmanova
Na izložbi će biti predstavljena odabrana izvedena arhitektonska dela dobitnika nagrade – Pavle Žilnik (1920-2006), Miroslav Krstonošić, Tatjana Vanjifatov-Savić (1929-2009), Zora Mitrović-Pajkić, Aleksandar Kelemen (1924-2012), Milena (1925-2015) i Sibin Đorđević (1926-2013), Ranko Radović (1935-2005), Dušan Krstić (1938-2013), Milorad Berbakov (1938-2006), Slavko Odavić (1932-2008), Milan Marić, Dragutina Karlo de Negri (1931-2017), Đorđe Grbić, Miodrag R. Jovanović, Slobodan Jovanović (1937-2011), Bora Radusinović (1944-2014), Slavko Županski (1943-2015), Slobodan Kuzmanović, Vaso Kresović, Milan Stojkov, Radoje Cvetkov, Dušan Radovanović, Leonid Nešić, Milenija i Darko Marušić (1941-2016), Lazar Kuzmanov.
Arhitektura se kroz dela ovih autora etablirala kao umetnost od naglašenog društvenog značaja za novosadsku i vojvođansku sredinu.
Arhitekti dobitnici nagrade pripadali su plejadi prvih promotera savremene posleratne arhitekture u Vojvodini i Srbiji, koji su ostavili trajni pečat u posleratnoj istoriji naše arhitekture, ali i kulture u celini, posebno u Novom Sadu i Vojvodini. Izučavanjem i prezentacijom dela, njihovim čuvanjem i negovanjem sećanja na njene autore, popunjavamo bogat mozaik pojava, događaja i ličnosti iz istorije graditeljstva sa područja Vojvodine od pedesetih godina proteklog veka do danas. Arhitektura se kroz dela ovih autora etablirala kao umetnost od naglašenog društvenog značaja za novosadsku i vojvođansku sredinu, postavši deo ukupne istorije kulture ovog područja. Vreme koje dolazi pokazaće koliko su mlađe generacije zainteresovane za svoje modernističko arhitektonsko nasleđe kome pripadaju opusi nagrađenih autora.
Retrospektivna izložba i monofrafija
Cilj retrospektivne izložbe i monografije je da zabeleži i prikaže najznačajnija arhitektonska dela nastala u Novom Sadu i Vojvodini u proteklih šezdesetak godina kroz odabrane radove dobitnika nagrade kao i da ih pozicionira kao vredna ostvarenja opšte društvene vrednosti savremene kulture. U optimalnim galerijskim uslovima, izabrani radovi dobitnika biće predstavljeni u vidu niza, jedinstveno dizajniranih, plakata, prikazom kataloga retrospektivnih izložbi i knjiga koje su proizašle iz njih, arhitektonskih maketa kao i odabranog filmskog materijala iz razgovora sa arhitektima dobitnicima nagrade.
Na otvaranju izložbe biće predstavljena i istoimena monografija autora Vladimira Mitrovića koju je objavilo Društvo arhitekata Novog Sada, uz pomoć Gradskog sekretarijata za kulturu Novog Sada, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Inženjerske komore Srbije.
Faktografija
Mesto: Muzej savremene umetnosti Vojvodine
Vreme: petak, 11. decembar 2020.
Trajanje: 11.12.2020-10.2.2021.
Produkcija: Muzej savremene umetnosti Vojvodine / Društvo arhitekata Novog Sada
Na današnji dan, 4. decembra 1970. godine svečano je otvoren most „Gazela“, čime je u saobraćaj pušten autoput kroz Beograd.
Planiranje trase autoputa u Beogradu počelo je još 1950. godine, da bi se u narednih dvadeset godina temeljno razrađivali svi njegovi segmenti kroz arhitektonsko-urbanističke projekte. Izuzev same trase međunarodne magistrale, ovi projekti su podrazumevali i razradu čvorišta i prilaza, kao i mosta preko Save.
Otkud autoput u centru grada?
Iako je najčešća praksa da se autoputevi trasiraju na obodima gradova i kao obilaznice, autoput E-70 i E-75, odnosno nekadašnji Autoput Bratstva i jedinstva bio je istovremeno materijalna i ideološka spojnica glavnih gradova Jugoslavije. Baš iz tog razloga autoput koji je mahom nastajao u sklopu radnih akcija širom zemlje, morao je, gotovo kao ceremonijalni prilaz gradovima, prolaziti kroz Skoplje, Beograd, Zagreb i Ljubljanu.
Plan izgradnje Autoputa Bratstva i jedinstva (1979), IZVOR: Yugopapir
Neverovatni inženjerski izazovi
O planiranju i izgradnji autoputa u Beogradu najviše se može saznati iz tekstova i intervjua arhitekte Branislava Jovina, glavnog projektanta autoputa i „Mostarske petlje“. Još u tekstu iz 1969. godine, objavljenom u prvom broju časopisa „Urbanizam Beograda“, Jovin je istakao projektantske izazove planiranja velikih saobraćajnih čvorišta, koja spajaju najprometnije gradske saobraćajnice i autoput.
Pozicija petlje na denivelisanom terenu, i uključivanje sedam saobraćajnica sa različitih nivoa i iz različitih pravaca bili su neverovatni inženjerski izazovi u vreme kada nisu postojale digitalne alatke kojima bi se intervencija mogla simulirati. U intervjuu koji je vodio arhitekta Đorđe Alfirević, Jovin je istakao da je samo saobraćajni segment projektovanja rađen kompjuterski. Još jedan izazov bio je predviđanje kapaciteta saobraćajnica, u vreme kada je u Beogradu postojalo samo 27.000 automobila.
Gazela i Mostarska petlja projektovani su sa kapacitetom za 40.000 vozila dnevno, što se tada smatralo megalomanskim projektom.
Most „Gazela“ Milana Đurića i „Mostarska petlja“ Brane Jovina i Jovana Katanića projektovani su sa kapacitetom za 40.000 vozila dnevno, što se u vreme realizacije smatralo megalomanskim projektom, iako današnja merenja pokazuju da ovuda prođe preko 165.000 vozila dnevno. Realizacijom petlje, Beograd je dobio pristup „Gazeli“ i autoputu iz gotovo svih pravaca.
Stalni poduhvat planiranja Beograda, koji i danas traje, upravo su mostovi preko Save i Dunava. Zbog toga „Gazela“ ima dvostruki značaj, kao deo regionalnog i međunarodnog autoputa, ali i kao još jedan spoj starog gradskog jezgra i Novog Beograda. Most dužine 332 metra i širine 27,5 metara projektovan je kao kombinacija sistema grede i luka, što mu je omogućilo da „preskače“ Savu bez potrebe za centralnim osloncima.
Most „Gazela“ pred otvaranje, IZVOR: „Urbanizam Beograda“ br. 10 (1970)
Legende i anegdote
Za izgradnju ovog mosta vezuju se i brojne gradske anegdote, za početak i sam naziv mosta. Ime može biti i krajnje očigledno i može se povezati sa izgledom mosta i njegovih oslonaca koji podsećaju na gazelu u skoku, međutim, prema nekim tekstovima, poređenje sa gazelom je dosetka predsednika Konkursne komisije za izgradnju mosta Đorđa Lazarevića, koji je poduhvat „preskakanja Save“ uporedio sa elegancijom male pustinjske antilope.
Neki izvori izdvajaju kao zanimljivost i da je sama konstrukcija mosta bez središnjih oslonaca intrigirala i Jovanku Broz, i da je upravo ona, začuđena nedostatkom stubova ispod mosta, u kombinaciji lukova i stubova prepoznala afričku gazelu.
„Gazela“ nekoliko trenutaka po otvaranju, 4.12.1970, IZVOR: YouTube screenshot
Tokom testiranja mosta, na mostu su stajali tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić i projektant mosta Milan Đurić.
Osim urbanih legendi, za otvaranje autoputa i njegovo testiranje primenjen je „drevni“ pristup. Naime, tokom testiranja mosta prolaskom teretnih i vojnih vozila, na mostu su stajali tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić i projektant mosta Milan Đurić. Iako su Beograđani rado govorili da će „kamiondžijama trebati ronilačka odela“, most je prošao test izdržljivosti i svečano je otvoren kao značajan deo Autoputa Bratstva i jedinstva 4. decembra 1970. godine.
Otvaranje autoputa u Beogradu, 4.12.1970, IZVOR: YouTube
Autoput u gradu danas
Uprkos simboličkom značaju autoputa u vreme kada je izgrađen, danas on predstavlja i prostornu prepreku u Beogradu. Izuzev Autokomande i „Mostarske petlje“, malo je tačaka gde je moguće preći autoput, pa se, naročito iz ugla pešaka, deo „do i od“ autoputa i ne posmatraju kao isti grad.
Ipak, čak i kao prepreka između delova grada, autoput, „Mostarska petlja“ i „Gazela“ čine ključne elemente beogradskih saobraćajnih tokova i svojim tokovima daju Beogradu izgled prave metropole.
Na nacionalnom konkursu za rekonstrukciju trga u crnogorskoj prestonici pobedio je tim u kojem je učestvovao arhitekta Krgović iz svetski poznatog biroa OMA.
U cilju revitalizacije centra grada, širenja pešačke zone i povećanja broja parking mesta, grad Podgorica je (u julu mesecu ove godine) raspisao nacionalni konkurs za izradu idejnog rešenja za rekonstrukcijuTrga nezavisnosti. Kako je reč o centralnom gradskom trgu, očekivala su se rešenja koja će prostor tretirati na atraktivan, jedinstven i prepoznatljiv način.
Na konkursu je pristiglo 35 radova relativno niskog nivoa razrade. Prva nagrada dodeljena je radu koji se svojim kvalitetima po svemu izdvaja u odnosu na ostale. Naime, autorski tim ovog rada čini međunarodna grupa stručnjaka iz Njujorka. Jedan od članova tima je i Ninoslav Krgović – senior arhitekta u OMA, svetski poznatom birou koji potpisuje zgrade kao što su CCTV u Pekingu, Casa de Musica u Portu, biblioteka u Sijetlu…
Autorski tim nagrađenog rada čini tim međunarodnih stručnjaka; izvor: podgorica.me
Stvaranjem glatke, konzistentne i lagano zakrivljenje ploče, koja se prostire preko celog trga, stvara se i novi urbani identitet.
„Rad je jasan, konkretan i dobro artikulisan. Ovaj projekat je višeslojna urbana infrastruktura, koja traži i definiše novu centralnost, otvorenost i pristupačnost sa svih strana, ali i aktivnu konekciju sa podzemnim etažama… Stvaranjem glatke, konzistentne i lagano zakrivljenje ploče, koja se prostire preko celog trga, stvara se i novi urbani identitet. Time se omogućavaju i čisti i jasni pešački tokovi svuda i u svim smerovima.
Ta otvorenost istovremeno omogućava veliku raznolikost mogućih programskih sadržaja i dinamičan urbani život, novo fleksibilno mesto okupljanja… Razmatranje ekoloških aspekta sprovedeno je po svim merilima održivosti i vrlo dobro razrađeno. Ovim projektom, pravilno nazvanim agora, dobija se novo, savremeno središejavnog života Podgorice“ – navodi se u saopštenju žirija.
Prikaz nagrađenog rada donosimo vam u celosti, uz tekstualno obrazloženje koji su priložili sami autori.
Konceptualno rešenje
Idejno rešenje Trga nezavisnosti pruža Podgorici novi prostorni identitet kroz izgradnju otvorenog i funkcionalnog urbanog orijentira na predmetnoj lokaciji. Istovremeno, novi trg funkcioniše kao višeslojna urbana infrastruktura koja intezivira korišćenje prostora sa ciljem da omogući dinamičan urbani život u svako doba dana, sedam dana u nedelji.
Postojeće prostorne odlike trga obogaćene su sa namerom da omoguće novo, fleksibilno mesto okupljanja – javni prostor koji ima mogućnost transformacije i prilagođavanja sa raznovrsnim društvenim, kulturnim i sezonskim događajima. Uspostavljanjem neprekinutih veza između različitih nivoa grada, Trg nezavisnosti funkcionisaće kao novi epicentar kontinualnog otvorenog prostora i pešačke mreže grada.
U središtu trga nalazi se transformabilna fontana koja nestaje; izvor: podgorica.me
Transformabilna površina
Idejno rešenje Trga nezavisnosti uspostavlja novi narativ za grad Podgoricu – postiže maksimalnu fleksibilnost oslobađanjem centra, uz istovremeno pružanje neophodne infrastrukture kako bi se prostor prilagodio različitim manifestacijama. Održiva i transformabilna fontana u središtu trga omogućava da prostor postane interaktivno igralište kada je fontana isključena.
Kada se fontana isprazni, trg se pretvara u neometani javni prostor na kojem se mogu organizovati događaji sa velikim brojem posetilaca. Urbani mobilijar dizajniran je sa namerom da se uklopi u sistem flaksibilnosti nudeći različite konfiguracije klupa i drugih pratećih elemenata u cilju stvaranja pristupačnog i prijatnog ambijenta.
Kada je fontana isključena, središte trga postaje igralište ili prostor za javna okupljanja.
Prioritet je dat prirodnim materijalima kao što su drvo i beton. Konstruktivni sistem je u podzemnom nivou beton, dok je u nadzemnim strukturama maksimizirana upotreba drveta, po ugledu na tradicionalne metode građenja. Diferencijacija boja pločnika poboljšava pristupačnost trgu jer pomaže u definisanju pešačkih pravaca u odnosu na zone za odmor i sedenje, istovremeno zadržavajući toplije boje postojećeg trga.
Transformabilna fontana omogućava formiranje fleksibilnog gradskog prostora; izvor: podgorica.me
Paradigma održivosti
Idejno rešenje koristi prednosti povoljnih vremenskih prilika i blage klime u Podgorici za planiranje upotrebe Trga tokom cele godine. Kroz sisteme za popločavanje koji propuštaju vodu i tehnikezelene infrastrukture, kišnica se skuplja i koristi za navodnjavanje zelenih površina na trgu, kao i za igru i rekreaciju kroz interaktivnu fontanu.
Na osnovu godišnje analize sunčevog zračenja, trg je ravnomerno izložen zračenju tokom cele godine. Na zgradama koje okružuju trg primenjen je sistem zelenih fasada, sa lakom drvenom konstrukcijom kao nosećim elementom.
Idejno rešenje koristi prednosti povoljnih vremenskih prilika i blage klime u Podgorici.
Na ovaj način su prošireni korisni prostori balkona, fasada je vizuelno ujedinjena u harmoničnu celinu, a životni uslovi stanara značajno poboljšani. Na vrhovima zgrada, zelena fasada prati nagib krova i stvara mikroklimu pogodnu za održavanje urbanih bašti.
Budući da su krovovi ravni i da na njima nema prepreka, na njima su postavljeni solarni paneli koji će pomoći u proizvodnji energije za potrebe trga i podzemne garaže, smanjujući time opterećenje energetske mreže i pomažući u daljoj optimizaciji ekoloških performansi trga.
Na trgu se mogu organizovati i događaji sa velikim brojem posetilaca; izvor: podgorica.me
Saobraćajno rešenje
Na površini trga planiran je pešački i biciklistički saobraćaj sa otvorenim prostorom za parking za bicikle, a potapajućim stubovima omogućen je pristup trgu u izuzetnim situacijama i za dostave. Ispod trga nalazi se podzemna parking garaža natri nivoa, sa ulazom iz Ulice Novaka Miloševa, i izlazom u Ulici Miljana Vukova, koje ostaju u režimu jednosmernog saobraćaja.
Ispod trga nalazi se podzemna parking garaža na tri nivoa; izvor: podgorica.me
Ispod trga nalazi se podzemna garaža na tri nivoa i 737 parking mesta.
Podzemna garaža ima ukupno 737 parking mesta, od koji je 36 rezervisano za osobe sa invaliditetom i 30 za motorcikliste. Razdvajanje ulaza i izlaza je zbog izbegavanja ukrštanja saobraćajnih tokova, pojedostavljenja organizacije saobraćaja u pristupnim ulicama i racionalnog korišćenja prostora, kao i bezbednosti u slučaju hitne situacije koja zahteva brzu evakuaciju automobilima gde se putem znakova sa izmenljivim sadržajem poruka (VMS) silazna rampe automatski pretvaraju u rampe za izlaz. Ukoliko je potrebno, postoji mogućnost proširenja ulazne i silazne rampe kako bi imale po dve trake sa naplatnim rampama.
Projektovani broj parking mesta je u skladu sa preporukama za centralne gradske zone za koje se preporučuju parking garaže sa 400 do 800 parking mesta. Optimizacijom broja parking mesta projektovano je ekonomski održivo rešenje, koje takođe izbegava nepotrebne troškove izgradnje držanjem potrebnog odstojanja od postojećih struktura.
Trenutni izgled Trga nezavisnosti; izvor: sacg.me
Burne reakcije
Iako je idejno rešenje dobijeno na javnom nadmetanju, ono je izazvalo brune reakcije crnogorske javnosti, ali i negodovanje pojedinih stručnjaka. Duh tradicionalnog identiteta, izgleda, preovladava crnogorskim društvom.
Međutim, kocka je bačena. Nakon neuspešne rekonstrukcije iz 2006. godine, nadamo se da će kroz novi konkursni postupak centralni gradski trg u Podgorici dobiti ono što mu je zaista potrebno, a to su životnost, aktivnosti i ljudi, ali i više parking mesta.
Želite da saznate više? Celokupni konkursni materijal i izveštaj stručnog žirija dostupani su na stranici grada Podgorice.
Faktografija:
naziv projekta: Rekonstrukcija Trga nezavisnosti
oblik konkursa: Nacionalni, opšti, jednostepeni i anonimni
mesto: Podgorica, Crna Gora
investitor: grad Podgorica
autorski tim: Konstantina Tzemou, Ninoslav Krgović, Tommaso Bernabo Silorata, James Richardson, Veljko Knežević i JungWon Jais Kwon
članovi žirija: Nikola Drakulić, Dragan Vuković, Milan Đurić, Saša Begović, Simeun Matović, Filip Aleksić i Miljan Barović godina projektovanja: 2020.
Narodna Biblioteka Srbije, u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda, raspisuje javni otvoreni jednostepeni arhitektonski konkurs za idejno rešenje za izgradnju – proširenje postojećeg depoa Narodne biblioteke Srbije.
Povod za raspisivanje konkursaje nedostatak prostora za smeštaj bibliotečke građe. Kako je nedostatak prostora za navedene potrebe NBS prepoznat pre više decenija, planski osnov za predmetnu izgradnju sadržan je u Planu detaljne regulacije dela Vračarskog platoa („Službeni list Grada Beograda”, broj 1/06).
Ciljkonkursa je da se, u skladu sa konkursnim zadatkom, programskim zahtevima, značajem i potencijalima lokacije, izabere najkvalitetnije arhitektonsko-urbanističko rešenje za izgradnju – proširenje postojećeg depoa Narodne biblioteke Srbije, koje korespondira sa okruženjem i prilagođeno je vrednostima ambijenta, te budućim izgledom Svetosavskog platoa.
Izabrana rešenja predstavljaće osnov za izradu projektne dokumentacije za potrebe realizacije, uređenja i izgradnje.
Narodna biblioteka nalazi se na Svetosavskom platou
Izabrana rešenja predstavljaće osnov za izradu projektne dokumentacije za potrebe realizacije, uređenja i izgradnje.
Predmet konkursa je:
projektantsko rešenje izgradnje – proširenje depoa Narodne biblioteke Srbije čiji sadržaj osim skladišnog prostora – depoa, uključuje i kancelarijski prostor i multifinkcionalni izložbeni prostor namenjen fundusu Narodne biblioteke i književnoj delatnosti uopšte, kao i potrebne prateće i tehničke prostore. Objekat projektovati kao „podzemni“ u okviru definisane morfologije postojećeg terena, na način da krovne i pristupne površine novih sadržaja, zadrže namenu javnog, pešačkog i ozelenjenog prostora.
projektantsko i programsko rešenje parternog uređenja slobodnih, pešačkih i zelenih površina što uključuje krovne i pristupne površina planirane i postojeće izgradnje kao i neizgrađene površine sve u okviru celine konkursnog obuhvata.
Rokovi
Početak konkursnog roka / datum oglašavanja je – 01.12.2020.
Rok za postavljanje pitanja je do 24.12.2020.
Rok za predaju radova konkursa je do 19.02.2021.
Objavljivanje rezltata konkursa 01.03.2021.
Vizija budućeg izgleda Svetosavskog platoa, po projektu arhitekata B. Mitrovića i D. Miljkovića
Vrsta i visina nagrada
Ukoliko do utvrđenog roka pristigne najmanje 5 radova i ukoliko isti zadovoljavaju propozicije konkursa, dodeliće se sledeće nagrade u ukupnom iznosu neto nagradnog fonda od (svega) 900.000 dinara prema sledećem sledećoj raspodeli:
nagrada – 500.000 dinara
nagrada – 250.000 dinara
nagrada – 150. 000 dinara
Sastav žirija
Laslo Blašković, književnik i upravnik Narodne biblioteke Srbije, predstavnik Naručioca
Miroslav Vulović, načelnik tehničko bezbednosne službe, predstavnik Naručioca
dr Igor Marić, arhitekta, predstavnik Društva arhitekata Beograda
dr Nađa Kurtović Folić, arhitekta, predstavnik Društva arhitekata Beograda
dr Milena Kordić, arhitekta, predstavnik Društva arhitekata Beograda
Garažu Skerlićevoj, na Vračaru, projektovao je B. Mitrović
Svi ovi pokloni mogu se poručiti onlajn, preko Instagrama ili putem web shopova. Zbog toga, ostani kod kuće, kupuj online i čitaj Gradnju.
Ko bi rekao da kada smo vam prošle godine poželeli bezbedniju i srećniju Novu godinu, da je ta želja imala toliko duboko značenje jer bismo ovu 2020. godinu svi najradije da što pre zaboravimo.
A kako najbolje ispratiti staru i toliko lošu godinu nego unošenjem malo radosti u naše živote? To možete učiniti i tako što ćete kupiti poklone za svoje najmilije ali i poslovne partnere, ali ne odlaskom u prodavnice već onlajn – kako bismo što više smanjili kontakte.
Svih 13 predloga novogodišnjih paketića su iz domaće radinosti, i u pitanju su mali proizvođači kojima svaka kupovina jako puno znači u ovom trenutku. Spremni? Krećemo!
1. KucKuc Furniture: kućica za ljubimce
Čemu bi se arhitekta obradovao više nego moderno dizajniranoj kućici za njegovog omiljenog četvoronogaša. Domaći brend pravi ove kućice od prirodnih materijala sa zaobljenim ivicama i udobnim punjenim jastučetom za macu ili kucu. Veličina kućice je 50 x 58 x 50 centimetara, i lako se montira i demontira. Možete birati i tkaninu za krov tako da se potpuno uklopi u enterijer.
Cena: 14.999 dinara. kontakt
Moderna kućica za vašeg omiljenog četveronogaša
2. Brutalizam i renesansa: majice s arhitektonskim ilustracijama
Nepogrešiv poklon za arhitektu ili građevinca – majica sa omiljenim objektom. Arhitektica Jovana Radujko je osmislila kolekciju pamučnih majica sa grafikama poznatih objekata u Beogradu i Srbiji i to u crnoj i beloj boji dok boju pozadine grafike birate sami.
Jelen od čelika debljine 2mm i dimenzija 80×48 cm biće odličan dekora za zid u birou. Sjajan poklon za arhitektu ili građevinca, a što je najbitnije nijedna životinja nije povređena ovom prilikom…
Neuništiv bakin štrikani ceger ne samo da je ekološki već i super cool detalj. Možeš ga nositi bezbroj puta, možeš u njega staviti tri glavice kupusa i dinju. Rastegne se koliko treba, i kad izvadiš teret, on vrati oblik. A i svakako su plastične kese zabranjene tako da – ceger u ruke i na pijacu! Recept za ceger – pamučni konac i 20 sati heklanja a sva zarada ide baki koja ga je isheklala.
Kome još ne treba duks sa kapuljačom? Treba čak i najvećim minimalistima! Duks u crnoj i beloj boji, naravno minimalističkog kroja za tople zimske dane donosi nam Mihailo.
A kako provesti lockdown novogodišnje praznike nego u kuhinji? Zato sjajan poklon može da bude ova kuhinjska kecelja. Tamna kecelja od kepera sa detaljima od eko kože, i delom za krpu, napravljena je od strane grupe Cre-activ odnosno Dejana i Jelene, koji se bave proizvodnjom modernih radnih uniformi.
A nakon kecelje, predlog za ljubitelje nesvakidašnjeg ukusa jesu tartufi i to spakovani u luksuznu kutiju s knjižicom recepata. Eto ideje za spremanje novogodišnje večere! Bela tartufata, crni carpaccio, maslinovo ulje sa tartufima i morska so sa crnim tartufima…. mljac!
Set od 5 pari čarapa od merciziranog pamuka iz Italije, a domaće proizvodnje, ne može a da ne zagreje srce i noge novog vlasnika. Cena kutije sa čarapama zavisi da li je kraći model do pola lista ili su dokolenice.
I još jedna ideja za sve ljubitelje kučića: senf žuta boja bokserica sa kombinacijom braon/crnog lastiša i motivima Francuskog buldoga. Proizvodi ih mlada porodična firma Valore Intimo. Materijali koji se koriste sačinjeni su od najfinijeg pamuka i elastina.
Evo sjajnog poklona za romantike. Sveća od sojinog voska sa drvenim fitiljem i mirisnim notama belog lotosa i tamne vanile idealna je za novogodišnje praznike. Upakovana u plišanu vrećicu tako da je savršena za poklon.
I naravno, poklon za inspiraciju za narednu godinu. Šolja za radni sto i stvaranje novih projekata jer ipak „Stvaranje je najveća životna zabava“ sa čime se i mi definitivno slažemo.
I na kraj, želimo vam da u narednoj godini imate puno ljubavi. Zbog toga se na našoj listi našao ovaj sapun od prirodnih sastojaka maslinovog, kokosovog, palminog i ricinusovog ulja, ši butera, sa etarskim uljem limun trave i eukaliptusa.
Početkom 2021. godine svoja vrata otvoriće luksuzni hotel s 5 zvezdica u centru naše planinske lepotice.
Viceroy Hotels & Resorts, ugostiteljski brend iz Los Anđelesa, objavio je otvaranje svog prvog hotela na evropskom kontinentu – luksuznog „ski-in, ski-out“ rizorta Viceroy Kopaonik Srbija (Vajsroj Kopaonik Srbija).
Otvaranje hotela Viceroy Kopaonik najavljeno je za kraj zimske sezone naredne godine. Nakon destinacija širom SAD-a, Latinske Amerike i Kariba, za svoju prvu evropsku destinaciju odabrao najpoznatije domaće skijalište u Srbiji.
„Ponosni smo zbog ukazane prilike da našu ’Planinu sunca’, nakon američkog Snowmassa, predstavimo kao drugu planinsku destinaciju Viceroy hotela i kao prvo internacionalno planinsko odmaralište. S velikim nestrpljenjem iščekujemo da buduće goste upoznamo sa bogatom kulturnom istorijom regiona i omogućimo im da iskuse bezgraničnu lepotu ovog nacionalnog parka“, rekao je Goran Kovačević, generalni direktor hotela Viceroy Kopaonik Serbia.
Predsednički apartman
Crpeći inspiraciju iz lokalnog stila „Suvog Rudišta“, svaka soba odražava prirodnu lepotu pejzaža Kopaonika.
Hotel će zaposliti 150 ljudi, a koliko pažnje posvećuje lokalnoj zajednici u kojoj se hotel nalazi, Viceroy je pokazao i time što je u svoj tim uključio oko 25 odsto zaposlenih iz Raškog okruga. Takođe, osim bogatog kulinarskog iskustva koje je generalni direktor Goran Kovačević stekao u Beogradu i Evropi, Viceroy Kopaonik je predstavio i šefa kuhinje Endrua Džounsa (Andrew Jones) – dobitnika svetskih kulinarskih priznanja, uključujući i prestižnu Roux stipendiju i Nagradu za izvrsnost koju dodeljuje britanska Akademija kulinarskih umetnosti.
Soba hotela Viceroy Kopaonik
Inspiracija iz lokalnog stila
Kao deo Viceroy Icon kolekcije, koja se sastoji od objekata koji pružaju raskošno hotelsko iskustvo, Viceroy Kopaonik poseduje 119 prostranih soba za goste, od kojih su neke najveće po kvadraturi na Kopaoniku. Hotel poseduje i „penthaus“ sa dve spavaće sobe, privatnom kuhinjom, trpezarijom i liftom. Crpeći inspiraciju iz lokalnog stila „Suvog Rudišta“ i drugih lokalnih elemenata, svaka soba odražava prirodnu lepotu pejzaža Kopaonika tamnim prirodnim drvenim materijalima, oštrim belim akcentima i obiljem otvorenih prostora koji prikazuju spektakularne planinske predele.
Viceroy Kopaonik poseduje 119 prostranih soba za goste, od kojih su neke najveće po kvadraturi na Kopaoniku.
Inspirisani planinskom atmosferom i lokalnom kulinarskom scenom, goste očekuje gurmanska ponuda različitih sadržaja. Pre svega tu je Pique Ski Bar sa pogledom na Pančićev vrh, „Mountain kitchen“ restoran, biblioteka u foajeu, „The Spa by Viceroy“ – luksuzni spa centar gde se nalaze zatvoreni revitalizirajući bazen, otvoreni bazeni i hidro-masažne kade, kao i 6 soba za različite tretmane, meditativni salon za opuštanje i hamam. Jedinstvenu uslugu i pogodnosti, kao i autentične lokalne programe koji će biti u ponudi, potvrđuje i činjenica da su gostima na raspolaganju dve prostrane sale za sastanke i manja sala sa 12 sedećih mesta, đakuzi na otvorenom, ski valet servis i Generation V dečji klub.
Viceroy se nalazi u centru Kopaonika
Brend za luksuzne destinacije
Portfolio brenda Viceroy ogleda se u raznovrsnom spektru destinacija uključujući Los Kabos, Santa Moniku, Čikago, Beverli Hils, Rivijera Maju, Snoumas, San Francisko, i Svetu Luciju. Otvaranjem Viceroy Vašington i hotela Zena, brend se uspešno pozicionirao i u američkoj prestonici. Ovaj lanac dodatno će obogatiti svoj međunarodni portfolio otvaranjem hotela Viceroy Кopaonik Srbija početkom 2021. godine, kao i hotela u portugalskom gradu Algarve i panamskom Bokas Del Toru u 2022. godini.
Viceroy je član Global Hotel Alliance (GHA) DISCOVERY, jedinstvenog programa lojalnosti koji članovima nudi ekskluzivne pogodnosti i iskustva, u više od 500 hotela širom sveta.
OROOK Izveštaj o industriji za 2020. godinu doneće zanimljive podatke o tržištu rada.
Kolika plata je dobra plata u jednoj građevinskoj ili arhitektonskoj firmi? Kakve uslove nudi tržište, a kakva su očekivanja? Ovo su neka od najčešćih pitanja koja se moraju po glavi svih onih koji žele da nađu posao ili da napreduju u karijeri. U potrazi za odgovorima obratili smo se OROOK Construction Careers, domaćem IT start-upu koji je pokrenut da olakša i unapredi procese zapošljavanja u građevinskoj industriji.
Osnivač kompanije i istoimene platforme, dr Miljan Mikić, s kojim su čitaoci portala Gradnja imali priliku da se upoznaju u intervjuu, najavljuje da će kraj tekuće godine biće obeležen jednim važnim događajem, kako za sam startup, tako i za građevinarstvo. Reč je o pripremi sveobuhvatnog OROOK Izveštaja o industriji za 2020. godinu, koji za cilj ima podizanje transparentnosti po pitanju plata, uslova zapošljavanja i rada u građevinarstvu, kao i drugim povezanim temama.
Sa izvršnim direktorom OROOK-a razgovaramo o ovom bitnom koraku za industriju, kao i o saznanjima o tržištu rada do kojih je tim u direktnom radu sa kompanijama i profesionalcima došao u prethodnih godinu dana.
Orook sprema zanimljivo istraživanje
Potrebna je veća transparencija, prvenstveno u pogledu plata, uslova i pogodnosti na radnim mestima.
Zašto je postojanje Izveštaja o industriji važno za građevinarstvo? Šta vas je podstaklo da pokrenete njegovu izradu?
Godina koje će uskoro ostati za nama biće upamćena kao izrazito turbulentan period, ali i vreme značajnih otkrića. Imajući dobar uvid u situaciju na tržištu, OROOK tim je tokom čitave godine pažljivao osluškivao i analizirao informacije do kojih smo svakodnevno dolazili, uvažavajući glasove i firmi i stručnjaka u industriji.
Sumiranjem prikupljenih podataka i upita koje smo dobijali, zaključili smo da sa obe strane tržišta rada postoji velika potreba na koju još uvek nije adekvatno odgovoreno. U pitanju je potreba za većom transparentnošću, prvenstveno u pogledu plata, uslova i pogodnosti na radnim mestima, kao i izražavanja potreba profesionalaca i rukovodilaca kompanija u našoj zemlji.
Rad na Izveštaju o industriji za 2020. godinu započet je da podstakne otvorenost po pitanju potreba svih aktera u građevinarstvu, da osvetli aspekte o kojima se ne govori dovoljno i adekvatno analizira dobijene rezultate.
Šta će sve biti u izveštaju
Kakve podatke možemo očekivati da pronađemo u Izveštaju i kakav je njihov značaj?
Izveštaj koji pripremamo osmišljen je da omogući neposredniji uvid u ključne aspekte tržišta rada. Među podacima od značaja naći će se broj profesionalaca i kompanija na tržištu, prosek plata za različite pozicije i nivoe iskustva, kao i neposredni, iskreni utisci inženjera i kompanija o procesima zapošljavanja, platama, uslovima rada i drugim faktorima.
Od posebno korisnih informacija, izdvojio bih i podatke koji govore o tome kako uspešne kompanije uspevaju da privuku najbolje kandidate, a kvalitetne zaposlene zadrže uz sebe. Takođe, Izveštaj će pružiti uvid i u informacije koje je veoma teško ili nemoguće dobiti na drugi način, kao što su budžeti i prakse kompanija kada su u pitanju marketing i brendiranje, regrutacije i zapošljavanja, a govoriće se i o lekcijama naučenim iz uticaja pandemije na poslovanje, uz još mnogo korisnih informacija.
Na koji način su prikupljani podaci za izradu Izveštaja? Da li ste zadovoljni odzivom stručnjaka na ovu inicijativu?
Materijal za analizu prikupljan je iz nekoliko izvora. Jedan deo tima specijalista iz oblasti radio je na istraživanju tržišta, drugi je prikupljao podatke dostupne u okviru bogate OROOK baze, dok je veliki broj podataka došao upravo od strane svih onih kojima je Izveštaj namenjen: kompanija i profesionalaca koji posluju u građevinarstvu.
Više od 500 kompletnih odgovora profesionalaca i povratne informacije od više od 30 kompanija.
Uporedo sa istraživanjem i analizom dostupnih informacija pokrenuli smo upitnike usmerene na rukovodioce kompanija, kao i na profesionalce na tržištu, u kojima smo im omogućili da anonimno daju svoj sud o raznolikim aspektima rada u industriji. Podaci do kojih na ovaj način dolazimo od neprocenjive su vrednosti, jer nam daju uvid u ono što je industriji najpotrebnije u godinama koje dolaze.
Za manje od mesec dana od pokretanja upitnika, koji su još uvek otvoreni, primili smo više od 500 kompletnih odgovora profesionalaca i povratne informacije od više od 30 kompanija. Mislim da ove brojke govore same za sebe i da se slobodno može reći da je industrija spremna i rada da se „otvori“, ako dobije priliku i podršku u tome.
Presek profesionalca koji su do sada popunili upitnik; Foto: Orook
Istraživanje će dati odgovor kako kompanije uspevaju da privuku najbolje kandidate, a kvalitetne zaposlene zadrže uz sebe.
Ko će imati pristup ovim podacima i na koji način?
Nakon što bude završen, Izveštaj o industriji biće dostupan u verziji za profesionalce i verziji za kompanije.
Verzija za profesionalce biće besplatna za preuzimanje i omogućiće uvid u okosnice i osnovne podatke o industriji u godini iza nas. Verzija za kompanije, s druge strane, biće dostupna uz naknadu i u njoj će se naći detaljne informacije, analize, zaključci i saveti vezani za domaće tržište koji firmama mogu pomoći da svoje procese zapošljavanja i poslovanje u celini podignu na viši nivo.
Ko su partneri Izveštaja? Da li će građevinske kompanije dobiti priliku da svoj rad i postignuća prikažu na ovaj način?
Partneri, odnosno sponzori Izveštaja su kompanije i ogranizacije iz oblasti građevinarstva koje finansijski učestvuju u procesu izrade ovog dokumenta. Zavisno od odabira sponzorskog paketa, kompanije-sponzori uživaće posebne benefite, kao što su prioritet u dostavljanju celovitog Izveštaja, prostor za logo i tekst o kompaniji unutar dokumenta, vidljivost za preko 5.000 profesionalaca iz industrije, uključena objava posla na Orook platformi i drugi.
Sponzori i kompanije koje preuzmu kompletnu verziju Izveštaja dobiće najveću vrednost od ovog dokumenta.
Sve važne industrijske brojke, kompletne povratne informacije profesionalaca i konkurenata na tržištu (naravno u anonimnom obliku), saveti za unapređivanje praksi zapošljavanja, informacije o platama kakve se traže i nude na tržištu, analize prikupljenih podataka, i još mnogo toga: svi ovi vredni podaci biće im neposredno dostupni.
Anketa do 10. januara
Da li je učešće u anonimnim anketama i dalje u toku i kako im zainteresovani za učestvovanje u ovom velikom istraživanju mogu pristupiti?
Učestvovanje u anketama koje smo pripremili trajaće do 10. januara 2021. godine, a Izveštaj će biti objavljen u prvom kvartalu 2021. godine.
Sve profesionalce i rukovodioce zainteresovane da se čuje njihov glas srdačno pozivamo da učestvuju u zajedničkom radu na većoj transparentnosti u industriji!
