Parkovi, okrečene fasade, inovativna arhitektura, integracija zgrada i drveća, fasade bez grafita: to su sve motivi na radovima učenika četvrtih razreda beogradskih škola. Deca su zaista pametnija od nas…
Iako izreka „na mlađima svet ostaje“ deluje izraubovano, ona verovatno na najbolji način opisuje ono što smo mogli videti na radovima koji su ušli u uži izbor na ovogodišnjem likovnom konkursu „Moja zgrada moj je dom“ koji organizuje JP Gradsko stambeno.
Grad iz dečje mašte je pun zelenila, parkova, okrečenih fasada, zgrada u kojima se prožima arhitektura i drveće, a to je takođe i grad u kojem nema grafita i u kojem su kućni ljubimci dobrodošli. Mališani su pokazali da arhitektura zgrada može biti zanimljiva pa se tako na nekim radovima vide organske i amorfne strukture koje izlaze iz šablona i koje su u suživotu s prirodom.
Iva Radivojević IV 1 OŠ Veljko Dugošević
Parkovi, zelenilo kao i integracija arhitekture i prirode bili su najčešći motivi na dečijim radovima.
Iz radova mališana beogradskih škola može se zaključiti da je zelenilo glavni motiv što je zapravo odraz upravo njegovog nedostatka u prestonici. Možda nam ovo svima može poslužiti kao opomena kakve gradove zaista ostavljamo mlađima generacijama, kao i da se potrudimo da nekim novim klincima zaista ostvarimo ideje sa crteža.
Mia Lalić IV 3, OŠ Jovan Dučić
Glasajte za najbolji rad
Na ovogodišnji likovi konkurs odazvalo se više od dve i po hiljade učenika. Stručna komisija odabrala je 50 radova koji su ušli u uži izbor i za koje možete glasati.
Glasanje za najbolji rad traje do petka 14. decembra 2018.na Facebook stranici JP Gradsko stambeno, a proglašenje pobedničkog rada i 11 nagrađenih radova Dečijeg likovnog konkursa „Moja zgrada moj je dom“ biće objavljeno 14. decembra 2018. godine.
Pogledajte neke od izabranih radova:
Maša Vidak IV 4, OŠ Lazar SavatićJovana Đorđević IV 4, OŠ Vojde Radomira PutnikaMaša Čolić IV 3, OŠ Lazar SavatićMarija Basta IV 2, OŠ Vasa ČarapićNikolina Vasić IV 2, OŠ Đura DaničićSaid Abazi IV 7, OŠ Rade DrainacUna Ranković IV 4, OŠ Lazar Savatić
Velike staklene površine i utisak prostrane unutrašnjosti, kao i prijatan parter u zelenilu čini da se novi paviljon lepo uklapa u parkovsko okruženje.
Nakon konkursa održanog pre osam godina i idejnog rešenja predstavljenog u novembru 2017. godine, centar za posetioce Muzeja 25. maj otvoren je na mestu stare biletarnice. Moderni paviljon od oko 200 kvadratnih metara predstavlja svojevrsnu polaznu tačku za posetioce, ali i mesto odmora i sumiranja utisaka nakon obilaska muzejskog kompleksa, piše Beobuild.
Projekat centra za posetioce potpisuje prof. Mihailo Timotijević sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu; foto: Beobuild
Paviljon predstavlja svojevrsnu polaznu tačku za posetioce, ali i mesto odmora i sumiranja utisaka nakon obilaska muzeja.
Projekat centra za posetioce izradio je profesor Mihailo Timotijević sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, sa zadatkom da se napravi reprezentativna oblikovna forma koja će se uklapati u parkovsko okruženje i nuditi maksimalni komfor gostima. Velike staklene površine i utisak prostrane unutrašnjosti, kao i prijatan parter u zelenilu čini se da su postigli ovaj cilj.
Rekonstrukcija Muzeja 25. maj počela je krajem prošle godine, međutim zbog nedostataka sredstava radovi su trenutno zaustavljeni i biće nastavljeni tek naredne godine.
Još fotografija možete pogledati na sajtu Beobuilda.
Forme koje vidimo u Džamonjinim delima su pre svega organske, sverične, prizmatične, motivi su zalučeni, izuvijani, a kompletan izraz, može se reći da pripada minuloj epohi velikih majstora.
O preplitanju arhitekture i drugih umetničkih disciplina je već bilo reči, ponajviše na primerima arhitekata koji se bave skikarstvom ili umetničkom fotografijom, kojima upotpunjuju svoje autorsko izražavanje. Međutim, o arhitekturi koju su stvarali umetnici, slikari ili vajari, nema toliko zabeleženih informacija. Najviše zato što arhitektura nije samo umetnička već i inženjerska disciplina, pa je to polje stvaralaštva često bilo nedostupno „likovnjacima“ ili „primenjašima“, ali su retki i sami umetnici koji bi se upustili u arhitektonsko stvaralaštvo. Međutim, postoje i oni koji su svojim radovima dosta uticali na razvoj arhitekture. Među njima spada i jugoslovenski/hrvatski vajar Dušan Džamonja, čija izložba je do 1. decembra 2018. bila otvorena u beogradskoj galeriji Arte, a autor izložbe je istoričar umetnosti Jelena Lazarević. Međutim, i dalje ima šanse da pogledate izložbu, ali o tome malo kasnije.
Katalog izložbe Dušan Džamonja
Od Berninija, preko Kazimira i van der Roa do Meštrovića
Pre osvrta na delo samog Džamonje, korisno je napraviti osvrt na još neke autore koji su brisali tu liniju između vajarstva i arhitekture. Na prvom mestu možemo spomenuti italijanskog arhitektu i vajara Đovanija LorencaBerninija, koji je iznikao na renesansnoj školi multidisciplinarnih umetnika, a svojim delima promovisao novi pravac umetnosti koji će ubrzo dobiti naziv barok. Autori poput Berninija obrazovani su podjednako u nekoliko diciplina, što je i bio ideal onovremenog umetnika, a njegova vajarska i arhitektonska dela imaju gotovo identičnu umetničku vrednost.
Još jedan jugoslovenski/hrvatski vajar oprobao se u arhitektonskom stvaralaštvu. U pitanju je Ivan Meštrović.
Početkom 20. veka, najpre u SSSR-u, a zatim i u Vajmarskoj Republici (međuratna Nemačka, pre Hitlerovog Trećeg Rajha), nastaju umetničko-arhitektonski pravci koji stvaraju neke nove funkcionalističke ideje u čijem oblikovanju učestvuju podjednako slikari, vajari, primenjaši i arhitekte. U Sovjetskom Savezu, konstruktivističko oblikovanje biva podstaknuto i od slikara Kazimira Maljeviča, koji svojim instalacijama/maketama, pod nazivom suprematistički arhitektoni, prostorno-vizuelno ukazuje na neke nove arhitektonske forme koje će uskoro postati prepoznatljivo obeležje konstruktivizma. Sa druge strane, arhitekta Ludvig Mis van der Roe, koji se zapravo nije školovao za arhitektu, od samog početka pokuzuje izuzetan talenat u modelovanju arhitektonskih masa. Njegove ekspresionističke i kubističke forme možemo posmatrati i kao skulptoralno oblikovana arhitektonska dela, poput projektnog crteža za stakleni soliter Fridrihštrase iz 1921. godine ili još bolje spomenik Rozi Luksemburg i Karlu Libknehtu iz 1926. godine, u potpunosti briše razliku između arhitekture i skulpture, kako po formi svojih masa, tako i po materijalima u kojima je izveden.
Još jedan jugoslovenski/hrvatski vajar oprobao se u arhitektonskom stvaralaštvu. U pitanju je Ivan Meštrović, a njegova najznačajniji arhitektonski ili arhitekotnični projekti i ostvarenja su, već spominjani i nikada izvedeni Vidovdanski hram, Spomenik neznanom junaku na Avali, Dom hrvatskih likovnih umetnika u Zagrebu i Mauzolej Petra II Petrovića Njegoša na Lovćenu.
Meštrovićev paviljon, foto: Wikimedia
Prepoznatljive forme
Istim stopama krenuo je i Dušan Džamonja. Materijal u kojem je stvarao zaista je raznovrstan, ali nekako je najverniji ostao metalu, u kojem je izveo neka od svojih najznačajnijih dela. Format dela je u njegovom slučaju nevažan, jer po umetničkoj vrednosti njegova makro ili mikro dela poseduju identičnu monumentalnost. Forme koje vidimo u Džamonjinim delima su pre svega organske, sverične, prizmatične, motivi su zalučeni, izuvijani, a kompletan izraz, može se reći da pripada minuloj epohi velikih majstora. Kako i da ne pripada, kada znamo da je Džamonja svoj talenat i umeće kalio kod dvojice velikih profesora – Antuna Augustinčića i Frana Kršinića.
Nedoživljena dela
Da li zbog činjenice da je tokom celog života stvarao apstraktne motive, koji su po svojoj formi bliski oblicima koji se pronalaze u arhitekturi, tek Džamonja u svom vajarskom stvaralaštvu pronalazi paralele s arhitekturom. Nažalost, svoje arhitektonsko remek-delo nije uspeo da doživi izvedeno. Umire 2009. godine, a kompleks Islamskog kulturno-religijskog centra u Rijeci biva otvoren 2013. godine. U ovom delu sadržana je kompletna Džamonjina stvaralačka filozofija. Još jedno delo, vredno pažnje, a koje je takođe izlagano, jeste model Aerodroma Zagreb, koji je takođe nastao pred kraj autorovog života (2008). Umetnik kompletan aerodrom modeluje organski, ekspresionistički, gotovo hadidovski, koristeći jedan modularni element, koji se tih godina često pojavljuje u njegovim skulpturama – zalučenu prizmu.
Iako je izložba završena 1. decembra, jednim delom je preseljena u galeriju Progres, a danas do 20h možete pogledati neke Džamonjine skulpture, kao i model aerodroma.
Bračni par Marušić ostavio je dubok trag na arhitekturu na našim prostorima, a posebno u Novom Sadu odakle im i stiže ovo visoko priznanje.
Nagradu za arhitekturu Đorđe Tabaković od 1995. godine dodeljuje Društvo arhitekata Novog Sada svojim članovima kao vrhunsko priznanje za ostvarena arhitektonska dela i celokupnu stvaralačku karijeru. Ove godine ta nagrada pripala je bračnom paru Mileniji i Darku Marušiću.
Izuzetan stvaralački opus arhitekata Milenije i Darka Marušića u okvirima srpske arhitekture može se najbolje sagledati upravo u Novom Sadu kroz realizaciju stambeno-poslovnog objekta na Bulevaru oslobođenja 63-67 (1998.) i objekta Metals banke u Stražilovskoj ulici 2 (2007), koja je izabrana za najlepšu zgradu u Novom Sadu po izboru stručnog žirija našeg portala. U oba slučaja radi se o urbanistički i arhitektonski vrlo složenim i izazovnim zadacima na koje je dat najbolji odgovor uz poštovanje okruženja, specifičnosti lokacije i duha mesta, stvarajući nove vrednosti grada.
Izuzetan stvaralački opus arhitekata Milenije i Darka Marušića u okvirima srpske arhitekture može se najbolje sagledati upravo u Novom Sadu.
Milenija Marušić je bila vodeći projektant i stručni savetnik u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao i Član Akademije arhitekture Srbije. Redovan je član i Arhitektonske sekcije ULUPUDS-a, delegat Skupštine Inženjerske komore u dva mandata.
Darko Marušić, koji je preminuo prošle godine, bio je redovni profesor na beogradskom Arhitektonskom fakultetu i povremeno je bio angažovan u nastavi na Arhitektonsko-građevinskom fakultetu u Nišu. Takođe je bio član Akademije arhitekture Srbije, Slikarsko-grafičkog kolektiva ULUPUDS-a, član Upravnog odbora DAB-a u više mandata. Bio je član autorskog tima projekta BINA i član saveta Istraživačke stanice Petnica.
Izložba u čast dobitnika nagrade
Izložba dobitnika Nagrade za arhitekturu Đorđe Tabaković za 2018. godinu, arhitekata i bračnog para Milenije i Darka Marušića, otvara se u subotu, 15. decembra 2018. godine u 18 časova u galeriji Macut na Spensu u Novom Sadu, i trajaće do 20. decembra.
Arhitekte koje pokažu izvanredan talenat ili obećanje dobiće specijalne vize za život i rad u Britaniji posle Brexita, najavili su iz Vlade premijerke Terese Mej.
Od 10. januara 2019. godine, arhitekte će morati da podnose zahtev za visu Tier1 (Exceptional Talent) koja košta 608 funti, što će im omogućiti da žive i rade u Britaniji u periodu od pet godina. Ovaj procedura je uvedena kako bi se arhitektama iz Evrope sa „izvanrednim talentom“ omogućilo da lakše rade u Britaniji nakon što ona napusti EU, piše Dezeen.
Oni koji podnose zahtev za vizu moraće da dokažu da su međunarodno priznate arhitekte ili da imaju potencijal da to postanu.
„Britanija je dom sjajne arhitekture u kojem rade arhitekte svetskog glasa kao što su Amanda Levente ili Renzo Piano“ – rekla je Margot James, ministarka za kreativne industrije, i dodala „da ova industrija vredi 100 milijardi funti. Odlučni smo da učinimo sve kako bi podržali sektor, a ove nove vize olakšaće firmama da zaposle talentovane arhitekte koji će im trebati u poslu.“
Levete je upozorila nadležne u Vladi da će Brexit dovesti do manjka kreativne radne snage, kao i da će biroi preseliti svoja sedišta u Pariz.
Talenat ili obećanje?
Vlada je sarađivala sa značajnim institucijama kao što su Royal Institute of British Architects (RIBA), Department for Digital, Culture, Media & Sport (DCMS) i Arts Council England (ACE) kako bi razvili imigracionu politiku za arhitekte. Došli su do rešenja pa će podnosioci zahteva imaju dve opcije za dobijanje vize.
Oni koji podnose zahtev na odnosu „izvanrednog talenta“ moraće da dokažu da su međunarodno priznate arhitekte koje su osvajale nagrade. Drugi način je podnošenje vize putem „izvanrednog obećanja“ u kojem će arhitekte morati da dokažu potencijal da će postati lideri u svojoj oblasti.
U međuvremenu, Vlada je povećala broj za izdavanje Tier 1 viza sa 1.000 na 2.000 ali od toga je samo 250 ostavljeno za one koji rade u kulturi i umetnosti, što je kategorija u kojoj pripada i arhitektura.
Strahovi
Norman Foster, Richard Rogers i David Chipperfield su u oktobru zajedno sa 1.000 arhitekata potpisali otvoreno pismo Terezi Mej u kojem su upozorili da će Brexit imati nesagledive posledice na struku.
Postoji takođe i strah da će automatsko priznavanje diploma između Britanije i ostalih zemalja EU prestati, ukoliko Britanci izađu iz EU bez dogovora.
Objavljene su nominacije za nagradu Mies van der Rohe, najvažnije evropsko strukovno priznanje za arhitekturu, a među 383 projekta iz 38 zemalja Europske unije i Evrope našlo se i njih 7 iz Srbije.
Fondacija Mies van der Rohe organizuje dodelu Nagrade Evropske unije za savremenu arhitekturu još od 1987. godine. Nagrade Mies van der Rohe biće dodeljana i za 2019. godinu, a udruženje arhitekata Srbije je i ovog puta na osnovu prijava nominovalo radove svojih članova koji su izvedeni u Srbiji.
Među srpskim nominacijama za nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu Mies van der Rohe je po jedna poslovna zgrada, vinarija, stambena zgrada, porodična kuća, tržni centar, javna zgrada i muzej.
Srbija se s brojem nominacija smestila u drugu polovinu liste evropskih država.
Predsednica ovogodišnjeg žirija koji će odlučivati o nagradama i finalistima je danska arhitektica Dorte Mandrup, a ostali članovi su libanski arhitekta i kritičar George Arbid, austrijska teoretičarka i kritičarka arhitekture Angelika Fitz, rumunski arhitekt, publicista i istraživač Ștefan Ghenciulescu, arhitekta iz holandskog NL Architects Kamiel Klaasse, španska arhitektica María Langarita iz Langarita &Navarro kao i irski novinar Frank McDonald.
U januaru 2019. žiri će objaviti listu 40 najboljih projekata, od kojih će pet finalista biti objavljeno 13. februara.
Srbija se s brojem nominacija smestila u drugu polovinu liste evropskih država. Na vrhu je Španija s 27 nominovanih projekata, a slede Belgija s 21, Francuska i Velika Britanija s 19, Nemačka i Poljska s 18 nominacija. Iza Srbije ostale su Bugarska (5), Grčka (4), Makedonija (4), Bosna i Hercegovina (2) i Crna Gora (1). Najveći broj nominacija čine zgrade za kulturu, čak 15 posto, navode organizatori.
U prestonici se trenutno gradi više od 10.000 stanova sa prosečnim rasponom cena od 1.750 do 2.250, dok cena luksuznijih stanova kreće od 2.250 evra po kvadratu.
Na teritoriji Beograda tokom 2017. godine izgrađeno je 4.478 stanova, dok su u istom periodu prodata 15.672 stana, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iako zvanične informacije o broju izgrađenih stanova za 2018. godinu još nisu dostupne, na osnovu broja izdatih građevinskih dozvola može se zaključiti da je izgradnja stambenog prostora na teritoriji Beograda nastavila da raste i u 2018. godini. Naime, zaključno sa avgustom ove godine, izdato je 14 odsto građevinskih dozvola više nego u istom periodu prošle godine.
Kada je reč o prodajnim cenama stanova u novogradnji, one najviše zavise od lokacije i kvaliteta završnih radova. U centralnim gradskim zonama, kao što su centar grada, Novi Beograd, Vračar i Dedinje, prodajne cene stanova u novogradnji, sa uračunatim PDV-om, kreću se u rasponu od 1.750 do 2.250 evra po kvadratnom metru za projekte višeg kvaliteta gradnje, dok je najniža cena kvadrata u luksuznijim stanovima 2.250, a najviša ide čak i preko 3.000 evra.
Najveći broj prodatih stanova u 2017. godini evidentiran je na teritoriji opštine Zvezdara sa učešćem od 19 odsto.
Prema podacima kojima raspolaže revizorska kuća Kreston MDM, najveći broj prodatih stanova u 2017. godini evidentiran je na teritoriji opštine Zvezdara sa učešćem od 19 odsto, zatim slede opštine Novi Beograd i Palilula sa po 13 odsto, Voždovac sa 12 odsto i Zemun sa 11 odsto.
Gradi se više od 10.000 stanova
Na teritoriji srpske prestonice primetan je veliki broj gradilišta, a sve više investitora odlučuje se da uloži novac u stambenu izgradnju. Izraelski investitori AFI Europe i Shikun&Binui Group nalaze se u završnoj fazi projekta Central Garden. Osim toga, investitor Shikun&Binui Group privodi kraju drugu fazu svog projekta Voždove kapije, a započeo je i sa izgradnjom prve faze (95 stanova) svog novog projekta Wellport, koji će se sastojati od ukupno 500 stambenih jedinica. S druge strane, investitor AFI Europe je početkom godine započeo sa izgradnjom projekta Skyline, koji će činiti dve stambene i jedna poslovna kula ukupne površine od oko 100.000 kvadratnih metara, a prva faza predviđa izgradnju 134 stambene jedinice. Još jedan Izraelski investitor je započeo sa izgradnjom projekta Kneza Miloša Residence koji će se nalaziti na mestu nekadašnje ambasade SAD. Kompleks će se sastojati od sedam objekata sa ukupno 226 stambenih jedinica.
U sklopu projekta Beograd na vodi, investitor Eagle Hills je završio izgradnju prve zgrade BW Residences sa ukupno 296 stanova, dok se sada radi na izgradnji zgrada BW Vista i BW Parkview čiji je završetak planiran za sredinu 2019. godine.
Građevinska operativa uposlena je i na Novom Beogradu, gde je Deka Inženjering započeo poslednju fazu svog projekta A Blok koji se sastoji od 108 stanova, dok je PSP Farman u završnoj fazi realizacije projekta West 65. Kompanija PMC Inženjering je u drugom kvartalu godine započela sa izgradnjom stanova u okviru projekta Blok 32, koji će se sastojati od ukupno 127 stambenih jedinica, dok je kompanija Energoprojekt u drugoj polovini godine počela sa izgradnjom svog projekta Park 11. Najavljeni su i novi projekti Sakura park koji će se graditi u Bloku 58, kao i projekti investitora Zepter group i Exing B&P, koji će početi sa izgradnjom krajem godine u Bloku 65.
Zemunske kapije čekaju prve stanare
Građevinska direkcija Srbije započela je u drugoj polovini 2017. realizaciju velikog projekta Zemunske kapije na prostoru nekadašnje kasarne Aleksa Dundić u Zemunu. Stambeno–poslovni kompleks prostiraće se na površini od oko šest hektara i imaće osam objekata sa ukupno 1.700 stanova, odnosno 200.000 kvadratnih metara stambeno-poslovnog prostora. Prva faza u kojoj će biti izgrađena 323 stana privodi se kraju, a useljenje prvih stanara očekuje se do kraja godine. Druga faza, koja obuhvata izgradnju 366 stanova, uveliko je u toku.
Osim projekta Zemunske kapije, na teritoriji opštine Zemun investitor Montex je započeo izgradnju druge faze projekta Zelena Avenija sa 95 stambenih jedinica, dok projekat Gornji grad sa ukupno 184 stambene jedinice polako ulazi u završnu fazu radova.
Na teritoriji opštine Zvezdara najavljen je početak izvođenja radova na izgradnji dva nova projekta koja će se nalaziti u neposrednoj blizini Aviv parka Zvezdara. Prvi projekat East side sastojaće se od 347 stanova raspoređenih u šest zgrada-lamela, dok će se drugi projekat Moj Aviv sastojati od 76 stambenih jedinica.
Društvo arhitekata Novog Sada vas poziva na otvaranje izložbe Fokus na modernizam: Arhitektura Novog Sada 1970-1985 koje će se održati 26. decembra u Istorijskom arhivu grada Novog Sada. Izložba će biti postavljena do 15. januara 2019. godine.
Izložba Fokus na modernizam: Arhitektura Novog Sada 1970-1985 nastavlja javno predstavljanje istraživačkog projekta Jugoslovenski modernizam u Vojvodini, kojim se identifikuje, valorizuje i (re)pozicionira arhitektura druge polovine 20. veka na ovim prostorima.
Prethodna izložba, održana od 23. marta do 9. aprila 2017. godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, predstavila je modernističko nasleđe Novog Sada u periodu 1950-1970, i potvrdila uverenje da su ovakve izložbe potrebne, kao i da je tema modernog posleratnog nasleđa Novog Sada kompleksna i obimna, te da zahteva niz formata kako bi se u potpunosti izgradila slika ovih procesa u Novom Sadu.
6 zgrada u fokusu
Izložba je koncipirana kroz prikaz šest kuća i njihovih priča, javne i poslovne namene:Robna kuća Stoteks, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Osiguravajući zavod Vojvodina, Elektrovojvodina, Gradski sportski centar Vojvodina (SPENS) i ERA Novkabel.
Autori koncepta i kustosi izložbe su Relja Ivanić, koji je i autor svih fotografija, Dragana Konstantinović, Slobodan Jović, Maja Momirov, Aleksandar Bede i Andrej Strehovec.
Upravo Bijenala saopštila je da će se 17. Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji održati od 23. maja do 29. novembra 2020. godine.
S preporukom direktora Bijenala, Paola Barata, Uprava u Veneciji donela je odluku da libanski arhitekta Hašim Sarkis bude kurator 17. Međunarodne izložbe arhitekture koja će se održati 2020. godine.
Pored toga što Hašim Sarkis vodi studio HSS, kojeg je osnovao 1998. godine, on je od 2015. godine ujedno i dekan na smeru arhitekture na prestižnom MIT u SAD. Sarkis je dobro upoznat s venecijanskom izložbom jer je bio u žiriju za Bijenale 2016, a učestvovao je i na izradi paviljona SAD (2014) i Albanije (2010).
Arhitekturu je završio na Rhode Islandu, a doktorsku disertaciju odbranio je na čuvenom Harvardu. Sarkis je takođe i autor nekoliko knjiga na temu istorije i teorije o savremenoj arhitekturi.
Novi izazovi u arhitekturi
Paolo Barata, predsednik Bijenala, izjavio je da su odabrali kuratora Međunarodne izložbe arhitekture 2020. godine u dogovorenom vremenskog okvira potrebnog za organizaciju događaja. „Sa Hašimom Sarkisom, Bijenale je dobio kuratora koji je svestan izazova i tema koje se svakodnevno reflektuju na životne prostore.“
„Svetske okolnosti stavljaju nove izazove pred arhitekturu“ – izjavio je Sarkis. „Radujem se saradnji sa arhitektama iz celog svega kako bismo zajedno odgovorili ovim izazovima“.
Upravo Bijenala takođe potvrdila da će se 17. Međunarodne izložba arhitekture u Veneciji održati od 23. maja do 29. novembra 2020. godine, dok će mediji moći da vide izložbu dva dana ranije, odnosno 21. i 22. maja.
Sada se od Hašima Sarkisa očekuje da početkom sledeće godine objavio koja je tema Bijenala 2020, a nakon toga će biti i raspisan konkurs za učestvovanje na 17. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji.
Bio je uporan u odbrani svojih arhitektonskih ideja, isticao je kreativnost, a strog i britak kao kritičar arhitektonsko-urbanističkih dela, koji su nastajali tokom njegovog života.
Svetska arhitektonska scena je u više navrata dobijala svoje bogove. To su bili legendarni, dugovečni stvaraoci, koji su svojim životom i delima obeležili ponekad i ceo jedan vek ljudskog društva. Bili su svedoci značajnih svetskih događaja, učenici takođe poznatih arhitekata i kreatori građevinsko-arhitektonskih znamenitosti i utemeljivači teorijskih, filozofskih i istorijskih postulata u arhitekturi.
Tokom svojih života bili su cenjeni od svojih kolega, ali i od šire javnosti upravo zato što su svojim delima oplemenili svet u kojem živimo. Na neko bolje mesto, odlazili su u tišini, bez pompe, a njihov večni život zagarantovala su arhitektonska dela, teorijski radovi i pedagoški rad, na osnovu kojih će ostati upamćeni i narednim generacijama koje će učiti od njih ili živeti i raditi u njihovim građevinama. I Srbija je imala svog Frenka Lojda Rajta ili Oskara Nimajera, koji se svojim zaslugama može svrstati u taj svetski arhitektonski panteon. To je bio Mihajlo Mitrović, koji nas je juče napustio…
Zgrada Geneksa arhitekte Mihajla Mitrovića
Počasno mesto u njegovom stvaralaštvu zauzima Geneks – zapadna kapija, poslovno-stambeni kompleks na Novom Beogradu.
Arhitekta Mitrović rođen je 1922. godine u Čačku. Kao mladić proživljava Drugi svetski rat i ubrzo nakon njega, 1948. godine, diplomira na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Nakon kraćeg boravka u Francuskoj i Danskoj, kao stipendista Ujedinjenih nacija, vraća se u Jugoslaviju i već 1950. godine se zapošljava u Urbanističkom zavodu Srbije. U periodu od 1961.do 1981. godine, zaposlen je kao direktor Projektbiroa, a 1980. godine izabran je za redovnog profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Za počasnog doktora Beogradskog univerziteta promovisan je 1999. godine, a iste godine je izabran i za predsednika Akademije arhitekture Srbije. Bio je i član Ruske akademije arhitekture i građevinskih nauka, priznanje koje su pre njega ponele još arhitekte Bogdan Bogdanović i Svetlana Kana Radević. Dobitnik je Sedmojulske i Oktobarske nagrade, a od stručnih priznanja tu su nagrade Borbe i Salona arhitekture, kao i nagrade ULUPUDS-a.
U zavodu započinje njegova urbanistička epoha, kada projektuje generalne planove za Zaječar, Pirot, Niš, Vrnjačku Banju, Trstenik, Banju Koviljaču i Lazarevac. Po odlasku iz Urbanističkog Zavoda znatno više se posvećuje projektovanju, kada slede gotovo tri decenije najplodotvornije arhitektonske epohe arhitekte Mitrovića. Realizovao je preko stotinu zgrada kao što su Hotel Narcis na Zlatiboru, motel Mlinarev san u Arilju, hotel Putnik na Novom Beogradu, kompleks odmarališta Vrnjačkoj Banji, veći broj stambenih objekata po Srbiji, kao i nekoliko poslovnih zgrada, među kojima počasno mesto zauzima Geneks – zapadna kapija, poslovno-stambeni kompleks na Novom Beogradu. Ostvario se i kao projektant sakralne arhitekture, kao autor hrama Svetog Vasilija Ostroškog na Novom Beogradu. Ovo poslednje delo našlo se u nekoliko svetskih arhitektonskih enciklopedija, a bilo je i u trci za najlepšu zgradu Beograda – takmičenju koje je organizovao naš portal. Ostao je upamćen kao autor koji je najviše projektovao u brutalističkom arhitektonskom izrazu.
Knjiga Novija arhitektura Beograda
Strog i britak kritičar
Bavio se arhitektonskom hronikom i kritikom. Devet godina je pisao za NIN, a 52. godine neprekidno pisao svoju kolumnu u Politici. Objavio je i nekoliko monografija – „Novija arhitektura Beograda“, „Sve je arhitektura“ i „Na kraju veka“.
Ostao je upamćen i kao veliki crtač, a najpoznatije su njegove ilustracije inostranih gradova i predela, koje je tokom obilazaka užurbano skicirao.
Bio je uporan u odbrani svojih arhitektonskih ideja, isticao je kreativnost, a strog i britak kao kritičar arhitektonsko-urbanističkih dela, koji su nastajali tokom njegovog života.
Izložba „Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980“ biće otvorena do 13. januara 2019, a ako nemate prilike da je posetite uživo, onda pogledajte ovaj kratki video.
Muzej moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku predstavio je reprezentativnu izložbu jugoslovenske arhitekture iz perioda od 1948. do 1980. godine, koja obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona.
Izložba istražuje dela jugoslovenskih arhitekata koje su izazvala međunarodno interesovanje tokom 45 godina postojanja SFRJ, a među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).
Kratki video vodič kroz izložbu su spremili kustosi Vladimir Kulić i Martino Stierli, a ona počinje iz čuvenog kioska K67.
Od skulpturalnog enterijera Bele džamije u ruralnoj Bosni, preko rekonstrukcije Skoplja posle zemljotresa (1963), koju je osmislio japanski arhitekta Kenzo Tange, do Novog Beograda sa velikim ekspresivnim stambenim blokovima i javnim zgradama, izložba istražuje jedinstveni raspon formi i oblika produkcije jugoslovenske arhitekture i njen karakter.
Pogledajte kratki video vodič kroz izložbu koju su spremili kustosi Vladimir Kulić i Martino Stierli, a koji počinje iz čuvenog kioska K67.
SmartWalk je proizvod u razvoju čija je namena da konvertuje mehaničku energiju čovekovog hoda u električnu energiju.
Tepisi više neće služiti samo za skupljanje prašine. Oni će uskoro i proizvoditi struju i to zahvaljujući izumu studenata iz Novog Sada. Naime, SmartWalk je domaći proizvod čija je namena da konvertuje mehaničku energiju čovekovog hoda u električnu energiju, a kojeg razvijaju Željko Popović i njegov kolega Vladimir Vincan, studenti četvrte godine Elektronike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, usmerenja mikroračunarska elektronika.
„Danas je veoma aktuelna tema zelene energije pa smo želeli da se bavimo nečim što je povezano, ali još nije dovoljno istraženo. Stoga smo zamislili da napravimo uređaj koji generiše električnu energiju a ne zavisi od vremenskih prilika već samo od broja prolaznika.“ – kaže Željko za naš portal.
Osmislili su uređaj koji generiše električnu energiju a ne zavisi od vremenskih prilika već samo od broja prolaznika.
Energija, dobijena čovekovim hodom po pametnom tepihu, smeštenom u tržnom centru ili drugom javnom objektu, poslužila bi za napajanje manjih električnih uređaja kao što su, na primer, bezbednosni sistemi koji sami i inače zahtevaju neprekidno napajanje električnom energijom.
„Planiramo da razvijemo elektroniku za prebrojavanje ljudi u nekom objektu, čime bi se dobili podaci o posećenosti nekog trgovačkog objekta. U slučaju požara ili isparenja otrovnih gasova, spasilačke službe bi tačno znale broj ljudi u objektu u slučaju spašavanja.
Pametni tepih je najbolja studentska ideja za 2018. godinu koju su osmislila dva studenta FTN-a: Željko Popović i Vladimir Vincan; foto: privatna arhiva
Još jedna od mogućnosti jesu adresabilne LED trake u SmartWalk pločama, na osnovu kojih bi se mogli usmeravati kupci do željenih prodavnica ili restorana. Takođe, tu je i mogućnost za ispisivanje reklamne poruke, pa bi kupci recimo u tržnim centrim jednostavnim odabirom na svom telefonu selektovali do koje prodavnice žele da odu, a strelice po podu bi ih navodile do željenog lokala. Tu je i najvažnija funkcija, da se u slučaju opasnosti ljudi crvenim strelicama navode do izlaza iz objekta.
„Jedan od planova koji imamo pred sobom je za Exit festival na kojem bi zemljanu podlogu Petrovaradinske tvrđave mogla biti zamenjena našom podlogom, te se ne bi dizala prašina a dobila bi se besplatna struja.“ – kaže Željko za naš portal.
Vetar u leđa
Velike izazove tek treba rešiti, kao što su razvijanje složene elektronike za upravljanje uređajem, kao i pronalaženje najefikasnijeg rešenja za generisanje električne energije. „Mnogo merenja je pred nama.“ – kaže Željko za naš portal. „Tu su i mehanička svojstva koja će zahtevati dosta pažnje jer će uređaj morati da bude otporan na veće sile od jednog koraka, na primer, u slučaju pada nekog predmeta na SmartWalk ploču.“
Tepih bi se mogao upotrebiti i na Exitu kako se ne bi podizala prašina, a pravila bi se struja od koraka posetilaca festivala.
Da su Željko i Vladimir na dobrom tragu potvrđuje i osvajanje prvog mesta na takmičenju pokrenutom u okviru Erasmus+ projekta IF4TM, gde je učestvovalo deset timova – finalista sa sedam visokoobrazovnih ustanova u Srbiji. Njih dvojica osvojili su novčanu nagradu od 150.000 dinara. „To nam veoma znači pre svega kao veliki vetar u leđa za dalji rad na istraživanju ali svakako i značajnu finansijsku pomoć u realizaciji prvog prototipa.“
Preduzetnički duh
Željko Popović i Vladimir Vincan aktivno rade na prototipu i planiraju da ga realizuju u toku sledeće godine. „Naši potencijalni kupci SmartWalka bi bili fakulteti, škole, tržni centri i slično. Plan je da se u početku tehnologija ponudi domaćem tržištu, počevši od grada Novog Sada, i našeg fakulteta na kojem bismo prvi uređaj ugradili eksperimentalno.“ – kaže Popović.
Dvojac preduzetničkog duha, osim što pažnju posvećuje fakultetskim obavezama, fokusiran je i na robotiku. Članovi su ekipe Memristor, fakultetskog tima robotičara sa kojim su prošle godine na evropskom takmičenju Eurobot2018, koje je održano u Francuskoj, osvojili četvrto mesto.
„Mi razvijamo robote koji su u potpunosti autonomni i nezavisni. Oni izvršavaju određene zadatke, kao što su prepoznavanje oblika, boje i težine nekih predmeta, sortiraju i slažu kule od kockica po unapred zadatom redosledu boja. Takođe, moraju da budu svesni svoje okoline, da zaobiđu prepreke na putu i protivnika.“
Pripreme za ovogodišnji Eurobot su uveliko u toku, a takmičenje se ove godine održava 6. aprila u zgradi Univerziteta u Novom Sadu.
Čini se da Novi Sad iz godine u godinu ima sve veću ponudu stambenog prostora, ali i prostora sa poslovnim, trgovinskim i kulturnim karakterom. U tom maniru upravo ispraćamo i proteklu građevinsku sezonu.
Godinu za nama obeležila su raznovrsna dešavanja u oblasti izgradnje poput tržnog centra Promenada od 150.000 kvadrata, Naučno-tehnološki park, zgrada RTV, Muzičko-baletska škola ili upravna zgrada Gradskog zelenila. S velikim publicitetom ispraćeno je otvaranje Železničko-drumskog mosta u punom saobraćajnom profilu, ali se otpočelo i sa izgradnjom Sentandrejskog bulevara i istoimenog mosta na kanalu DTD. Za ljubitelje kulture neizostavan događaj predstavlja otvaranje Kulturne stanice Svilara na Podbari.
Podjednako upečatljivo proteklu godinu pamtićemo i po stambenim objektima čiji je broj premašio prošlogodišnje prognoze. Naime, pre tačno godinu dana statističkim parametrima predvideli smo 122 gradilišta stambene novogradnje u 2018. godini, međutim, građevinsku sezonu za nama ispraćamo za 162 mapirana gradilišta. Samo ove godine započeti su radovi na preko 90 stambenih zgrada, a na celokupnom području Novog Sada zabeležili smo 11 stambeno-poslovnih kompleksa u izgradnji u kojima su se izvodili radovi na oko 2.000 stanova. Detaljnom obradom reprezentativnog statističkog uzorka, konstatovali smo da je poslednjih godinu dana bilo oko 6.600 stambenih jedinica u izgradnji, a u proseku jedna zgrada sadrži 31 stan. Da je reč o izuzetno aktivnim dešavanjima u novosadskom građevinskom sektoru, možemo da zaključimo ako uporedimo 2017. godinu kada je u izgradnji bilo iznenađujućih 4.750 stanova, ili pak 2005. koja i danas simbolizuje period demografskog razvoja grada sa izgrađenih 6.000 stanova.
U 2019. godini takođe se očekuje sledstveni rast investicija, a na osnovu operativnih podataka, u narednoj građevinskoj sezoni očekujemo 166 gradilišta stambene novogradnje.
U narednoj građevinskoj sezoni očekujemo 166 gradilišta stambene novogradnje u Novom Sadu
U narednoj građevinskoj sezoni u Novom Sadu očekujemo 166 gradilišta stambene novogradnje.
Poučeni višegodišnjim iskustvom naglašavamo da broj gradilišta ponekad ne mora da bude odraz obima građevinskih radova, ali je najjednostavniji način njihove procene.
Imajući u vidu da su ovog puta izostale dugonajavljivane velike investicije, u godini pred nama možemo da očekujemo izgradnju nerealizovanih projekata poput Palate pravde, Naučnog Instituta BioSens, stanove za pripadnike snaga bezbednosti, rekonstrukciju stadiona Karađorđe, IT centar u Kineskoj četvrti, nekoliko stambeno-poslovnih kompleksa visoke spratnosti, možda čak i javnu garažu u Šafarikovoj i petu deonicu Bulevara Evrope s mostom preko Dunava.
Dalji veliki razvoj Novog Sada uveliko formira neadekvatnu životnu sredinu, pa se iskreno nadamo da će humaniji gradski sadržaji poput parkova, kulturnih centara i vrtića, biti determinisani budućim urbanističkim rešenjima.
Gradilišta u Novom Sadu započeta ranijih godina:
1. Airport – Vršačka
2. Art Decor – Dositejeva
3. Artec Group – Aleksandra Popovića
4. BASH Gradnja – Starine Novaka
5. Best izgradnja – Sunčana strana – lamela F1, F2
6. Best izgradnja – Sunčana strana – lamela F3, F4
7. Best Nekretnine – Okruglićeva 2
8. Best Nekretnine – Bulevar patrijarha Pavla
9. Bognar Ferenc – Pavla Bakića
10. Bole bulevar – Svetozara Ćorovića
11. Buha Invest – Vojvode Putnika
12. Capitel Light Team – Bogdana Šuputa
13. City Gradnja – Braće Ribnikar 2
14. DAIV – Svetislava Kasapinovića
15. Dijagonala ESPRO BP – Laze Lazarevića
16. Dijagonala ESPRO BP – Kompleks Adice
17. Dijagoninvest – Cara Dušana
18. DoMarc – Trg Save Vukosavljeva
19. Dreamhome – Tone Hadžića
20. Energy Net doo – Koste Abraševića
21. Erker Inženjering – Futoška 57
22. ES Capital 2013 doo – „Telepska Dolina“
23. Euro Invest 021 – Aleksandra Popovića
24. Euroinvest NS – Veselina Maslaše
25. Euroline Invest – Kosovska 28-30
26. Freeland Mijanović – Bulevar patrijarha Pavla
27. Freeland Mijanović – Bulevar patrijarha Pavla
28. Galens Invest – „Pupinova Palata“
29. Galens Invest – „Kraljev park“
30. Galens Invest – Bulevar patrijarha Pavla – lamela 7 i 8
31. Galens Invest – Kopernikova
32. Keso Invest – Đorđa Servickog
33. Global Haus – Miše Dimitrijevića
34. Graditelj NS – Vojvode Mišića
35. GraVet Invest – Braće Ribnikar
36. Jokić Invest – Orlovića Pavla 12-14
37. Klaris doo – Svetozara Ćorovića
38. Konstruktor Inženjering – Branka Bajića
39. Kordun gradnja – Aleksandra Popovića
40. Kuzman Gradnja – Futoška
41. Maxcon Project – Stevana Hristića
42. Milenković gradnja – Bulevar patrijarha Pavla
43. Mimada Invest – Heroja Pinkija
44. Modena Gradnja – Vase Pelagića
45. Najevropljanin – Bulevar patrijarha Pavla
46. Najevropljanin – Maksima Gorkog
47. Pronix – Branislava Nušića
48. Rapid Invest – Stražilovska
49. Slavijacoop – Bulevar Evrope
50. Solarna dolina – Alibegovac
51. Tehnogradnja – Branka Bajića – blok 2: lamele 4, 5, 6
52. Termometal djd – Koste Šokice
53. Trigon Invest – Okruglićeva 3
54. Trigon Invest – Zlatarićeva 32
55. VAER Inženjering – Gundulićeva 34-36
56. VAER Inženjering – Heroja Pinkija
57. Vizija doo – Dimitrija Avramovića
58. Vlasina Inženjering – Đorđa Rajkovića
59. Voldemax – Venizelosova
60. Wolf Invest – Svetojovanska
61. Varga Đule
62. Pavla Bakića
63. Jovana Ristića
64. ES Capital 2013 doo – Sime šolaje
65. Telep – Nasip
66. Urbana vila Jablanička
67. Tim Gradnja Kopernikova
68. Vase Pelagića
69. Galens Invest – Bele njive
Godina za nama je bila možda i previše uzbudljiva. Raznorazne drame, polemike i skandali tresli su svetsku političku scenu, a ni arhitektura nije ostala imuna na kontroverze.
Magazin ArchPaper sakupio je listu od desetak (nemilih) događaja koji su uzburkali američku arhitektonsku scenu u protekloj godini, i podstaknuti njihovom listom, prelistaćemo neke od priča o kojima smo pisali na našem sajtu tokom 2018. godine.
Ričard Majer optužen za seksualno uznemiravanje
Kako smo ranije preneli, pet žena je dalo izjavu da su doživele određeni vid seksualnog uznemiravanja od strane renomiranog američkog arhitekte. Dve su detaljno opisale incidente koji su se desili u toku proteklih deset godina, a jedna je doživela veliku neprijatnost tokom osamdesetih kada se radilo na velikom projektu centra Getty. Štaviše, u Majerovom studiju, ali i šire, bilo je dobro poznato da je ovaj arhitektonski mag sklon flertovanju i žene su obično upozoravale jedne druge na njegovo neprimereno ponašanje. No, sada su njegove saradnice konačno odlučile da im je dosta i javno istupile s optužbama.
#MeToo – haštag koji je obeležio 2018. godinu
Arhitektonska lista na kojoj ne želite da se pojavite
Neposredno nakon što je svetom odjeknula vest o Majeru, internetom je počeo da kruži Google dokument otvoren za editovanje pod nazivom The Shitty Architecture Men List koji ćemo slobodno prevesti kao „Lista govnara iz sveta arhitekture“. Budući da je svako s Google nalogom mogao da edituje listu i da se na njoj brzinom svetlosti našlo oko 70 muškaraca iz arhitektonske struke koji su se na poslu, u najmanju ruku, ponašali neprimereno, a bilo je i onih koji su pravili ozbiljne fizičke prekršaje nad koleginicama. Oko ovoga se digla tolika prašina da je sam Google suspendovao dokument. Ipak, trud je urodio podom, uspešno je skrenuta pažnja javnosti na činjenicu da je seksualno uznemiravanje vrlo čest problem u arhitekturi i protiv nekih muškaraca su pokrenute istrage.
Azbest se vratio na scenu
Nemila vest stigla je od američke Agenci za zaštitu životne sredine kada je objavila da se azbest, materijal toliko štetan da je ranije bio zbrisan s liste dozvoljenih materijala u građevinarstvu, vratio na tržište na mala vrata. Naime, iako je odličan za izolaciju, udisanje čestica azbesta može dovesti do velikih posledica po zdravlje, pa čak i do raka pluća. Da li će Agencija uspeti navede američke vlast da ga ponovo zabrane ostaje još da se vidi.
Propisano odelo za stanove izolovane azbestom…
Kanje Vest se sada meša i u arhitekturu
Početkom leta, slavni muzičar iznenadio je svoje pratioce vešću da planira da otvori arhitektonski studio u okviru svoje modne kuće Yeezy. Koliko je ambiciozan i investiran u ovu ideju nije još poznato, ali verujemo da će, kada njegov studio izmiksuje svoju prvu zgradu, to biti propraćeno vrlo pompezno.
Borba oko nasledstva Zahe Hadid
Pre nekoliko nedelja, Patrik Šumaher, direktor studija ZHA podneo je zvaničan zahtev u kome se navodi da bi on trebalo da postane jedini koji će upravljati imovinom Zahe Hadid. Ovim postupkom, Šumaher bi oštetio preostala tri naslednika Zahinog nasledstva među kojima se nalazi i njena ćerka. Njegova želja nije dobro primljena u medijima, niti kod Hadidinih bivših kolega koji su mahom stali na stranu preostalih naslednika.
Zaha Hadid i Patrich Schumacher koji traži kontrolu nad njenom imovinom; foto: Architects Journal
Fosterova Lala je neukusni kič?
Nedavno je objavljeno da bi London trebalo da dobije novu javnu kulturnu atrakciju u vidu 305 metara visoke kule zvane Tulip (Lala). Novi spektakularni objekat trebalo bi da bude izgrađen u neposrednoj blizini zgrade The Gherkin, čuvene zgrade u obliku krastavca, koja je takođe delo firme Foster + Partners. Međutim, uprkos činjenici da je zgrada prvenstveno zamišljena kao obrazovni centar, ona bi oblikom toliko štrčala od okoline da struka prosto ne može da se usaglasi oko toga da li bi ona uopšte trebalo da se gradi.
Tulip je nova zgrada u Londonu koju potpisuje biro Foster + Partners
Fosterova kula u Budimpešti će biti izgrađena uprkos regulativima
Norman Foster kao da je odlučio da stane na žulj svima u Evropi. Naime, iako je u mađarskoj prestonici donet je zakon koji brani izgradnju objekata viših od 90 metara, ovo pravilo ipak ne važi za Fosterovu kulu. Objekat se sastoji iz sedmospratne baze okružene šetalištem i parkom, a iz nje se suptilno izdiže kula od 28 spratova. Nova najviša zgrada mađarske prestonice osmišljena je kao održivi objekat pravljen po principima zelene gradnje, a na vrhu kule planirana je zelena bašta dostupna za javnost. Sa 120 metara, MOL kampus će nadvisiti čuvenu kupolu zgrade mađarskog Parlamenta, kao i vrh tornja katedrale Svetog Stefana.
Kinezi otvorili najduži most na svetu uprkos upozorenjima
Najduži svetski drumski prelaz preko mora povezuje Hong Kong, Makao i kontinentalnu Kinu, a njegovu dugogodišnju izgradnju pratio je niz kontroverzi koje svakako zaslužuju poseban tekst (navedimo samo pogibije radnika, prekoračenje rokova, probijanje budžeta, optužnice za korupciju i političku pozadinu projekta koji će svakako pomoći Kinezima da učvrste vlast u autonomnom Hong Kongu). Pre osam meseci, pisali smo o tome kako kineske vlasti ignorišu konstantne apele građana i struke da most nije u dovoljno dobrom stanju da bude otvoren, te su ga konačno pustili u promet pre dva meseca.
Ledeni kompleks izgrađen je od 120.000 kubnih metara leda i 111.000 kubnih metara snega.
Svetski festival leda (Harbin International Ice and Snow Festival) u kineskom gradu Heilongjiang, prvi put je organizovan 1985. godine i od tada njegovi posetioci iz godine u godinu mogu da uživaju u sve spektakularnijim dvorcima i skulpturama napravljenim od leda.
Korišćenjem na stotine kubnih metara leda i snega, hiljade umetnika su u protekle 34 godine na temperaturi i od -35 stepeni pravili prava umetnička dela. Jedno od njih dobilo je i Ginisa za najveću skulpturu od leda i to sa visinom od 8,5 metara i dužinom od čak 250 metara.
Od 120.000 kubnih metara leda i 111.000 kubnih metara snega napravljena su prava remek-dela arhitekture.
Na ovogodišnjem festivalu može se videti više od 100 ledenih objekata i skulptura, koje je kreiralo 12 umetnika iz različitih zemalja sveta, a neki od njih su prava arhitektonska remek-dela.
Festival u Heilongjiang, kojeg je do sada posetilo 18 miliona ljudi, otvoren je do 5. februara kada se završava ova ledena bajka. U nastavku pogledajte odabrane slike s Instagrama:
Čak 18 zgrada žestoko je pocepalo oblake u prethodnoj godini i time se našlo na listi najviših objekata na svetu. Pogledajte ovu impresivnu listu!
U veoma visoke oblakodere spadaju građevine visoke preko 300 metara, a trenutno ih na svetu ima 95, od čega je pozamašan procenat smešten u Kini. Štaviše, podaci govore da su Kinezi potpuno opsednuti visokim zgradama. To izgleda otprilike ovako:
Protekle godine, u svetu je sagrađeno ukupno 143 oblakodera (uključujući i pomenute veoma visoke) od kojih se 88 nalazi u Kini. Time su Kinezi prevazišli sopstveni rekord od 86 sagrađena solitera u 2016. Naredne godine, u ovoj zemlji ih je niklo „samo“ 80, prenosi Dezeen.
Druga zemlja po broju završenih solitera u 2018. je SAD sa 13 objekata što, ruku na srce, ne zvuči toliko impresivno budući da se za to vreme u kineskom Šendženu izdiglo njih 14.
Ovako izgleda grafički prikaz najviših zgrada izgrađenih u svakoj u prethodnih 15 godina. (CTBIH)
I lepe i vrtoglavo visoke
Što se konkretnih zgrada tiče, najviša prošlogodišnja građevina nalazi se ipak u Pekingu. U pitanju je CITIC kula čiji projekat potpisuje studio Kohn Pederson Fox (KPF) i koja se sada nalazi na mestu broj 9 na listi najviših građevina na svetu. Prošle godine, oživela je potpuno nova kula Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, koja takođe spada u veoma visoke zgrade.
Detaljnu statistiku o najvišim zgradama iz 2018. godine možete pročitati u godišnjem izveštaju Saveta o visokim zgradama i urbanom staništu (CTBUH). Stručnjaci iz ove organizacije predviđaju da će naredne godine biti dovršeno čak 150 visokih zgrada i da će taj trend nastaviti da raste.
Sve u svemu, 2019. nam donosi još mnogo uzbudljivih projekata, a na neke od njih smo se osvrnuli nedavno u posebnom tekstu.
Kupujete novu fotelju za vaš enterijer ali nemate vremena da obilazite salone? Na pravom ste mestu!
Izbor nameštaja u domaćim salonima je prilično raznolik i što se tiče modela ali i cena. Kako odabrati pravo parče nameštaja? Tu smo da vam pomognemo!
Obišli smo domaće prodavnice nameštaja i odabrali 15 foteljica različitih stilova i cena. Ovaj tekst vam može uštedeti veliku količinu vremena koje biste potrošili za obilazak salona i sagledavanje celokupne ponude, pa ćete možda upravo ovde pronaći pravi komad za vas. Spremni?
Simpo, fotelja Roko, cena 26,485 dinara
1. Simpova fotelja Roko predstavljena je kao novitet prošle godine na sajmu nameštaja u Beogradu. Model u salonu je s nogama u tamnom hrastu i srednjoj kategoriji štofa. Uz dobru podnu lampu, izuzetno lepo može leći u moderan i luksuzan enterijer.
Es sistem, tamno crvena fotelja, cena 19.000 dinara
2. Ako tražite fotelju manjih dimenzija onda je ova tamno crvena fotelja iz Es Sistema dobro rešenje za vas. Pošto ima manje dimenzije, 63×70 cm, pogodna je za manje prostore. Izvedena je u plišu, a boju tapacirunga nažalost nije moguće birati.
Casa Bianco, fotelja Midway, cena 82.500 dinara
3. Suprotno prethodnoj, za ove fotelje iz Casa Bianco vam treba nešto veći prostor. Izloženi model je u teget plišu s nogicama od masiva. U kompletu se može kupiti i dvosed.
Vitorog, fotelja Como, cena 29.999 dinara
4. Za ljubitelje klasičnih linija odabrali smo fotelju Como iz salona Vitorog. Upečatljiva žuta boja pliša i tamnih nogica u venge nijansi lepo leži uz nameštaj klasičnih linija i neutralnih nijansi.
Emmezeta, fotelja Kingstone, cena 28.999 dinara
5. Fotelja takođe nešto većih dimenzija 89x89x105 cm zove se Kingstone i može se kupiti u Emmezeti. Neutralnu sivu fotelju lako je obogatiti jastukom u boji.
Emmeti, fotelja DIA, cena 131.250 dinara
6. Izuzetno luksuzne modele fotelja smo pronašli u salonu Emmeti. Model DIA je u dimenziji 75×85 cm.
Atlas, fotelja Corner, cena: 39.312 dinara
7. Kružnu fotelju ne baš srećno odabranog imena Corner pronašli smo u salonu Atlas. Prečnika je 77 cm i visine 67 cm. Izložen model je u plavom plišu ali mislimo da bi ovom modelu šareni štof sa cvetnom teksturom jako lepo legao.
Ikea, fotelja Industriell, cena 17.999 dinara
8. Fotelja Industriell iz Ikee s pletenim sedištem i metalnom konstrukcijom pogodna je ne samo za stambene već i poslovne prostore. Dimenzije fotelje su 69×75 cm.
Emmezeta, fotelja Frame, cena 18.999 dinara
9. Još jedan model sa metalnim nogama smo pronašli i u Emmezeti. Fotelja Frame je dimenzija 78x61x89 cm.
Casa Bianco, fotelja stolica pepito, cena 19.800 dinara
10. Stolica-fotelja u interesantnom pepito štofu i inox nogicama pronašli smo u Casa Bianco. Kada vam zafali stolica za goste, ova fotelja će lepo poslužiti.
Matis, Natuzzi editions, fotelja Grazia C047, cena 86.000 dinara
11. Na sajmu nameštaja u Beogradu 2018. predstavljena je fotelja Grazia sa mekim punjenjem i drvenim nogicama koja se može kupiti u Matis salonima.
Es sistem, fotelja Aurelia Puder, cena 91.900 dinara
12. Ako ste ljubitelji pastelnih tonova, ova fotelja Aurelia sa inox nogicama je možda pravo rešenje za vaš stan.
Atlas, fotelja Nautilus, cena: 75.600 dinara
13. Novitet iz Atlasa je fotelja Nautilus u dimenziji 61×69 cm. Može se poručiti u štofu i koži. Cena u štofu je 58.200, dok je model u koži 75.600 dinara.
Atlas, fotelja A1, cena: 88.452 dinara
14. Atlasova fotelja A1 dimenzija 80×85 cm i visine 87 cm u premium štofu i metalnim nogicama izgleda uživo zaista dobro i zbog toga se našla u našem izboru.
Jysk, fotelja Artden sa tabureom, cena 22.500 dinara
15. Fotelja s visokim naslonom i tabureom za noge je jedan od onih modela u kojem baš možete da se opustite. Nama se dopao skandinavski dizajn i jednostavne linije.
Beogradski arhitektonski biro AKVS je s idejom polivalentnog stanovanja, osvojio prvu nagradu u konkurenciji od 689 projekata iz celog sveta.
S razvojem tehnologije i sve većim tempom života, sve je teže predvideti kako će svakodnevni život izgledati u budućnosti. Sve više mladih ljudi radi od kuće, mnogi ne kuvaju već naručuju hranu, dok se porodica više ne okuplja u dnevnoj sobi jer svako u svojoj ruci ima svoj ekran. Kako onda projektovati stanove za novo doba?
Upravo je zato organizovan konkurs DOM s ciljem da se dobiju rešenja koja će unaprediti standarde stanovanja u Rusiji. Ovaj veliki konkurs organizovan je iz dva kruga. U prvom krugu je bilo 689 projekata, iz 37 zemalja sveta, a u drugi krug dospela su 20 rešenja, među kojima je i rešenje AKVS Architecture iz Beograda koji je zajedno sa još četiri tima osvojio prvu nagradu. Koliko je ova nagrada važna govori i podatak da je u žiriju, između ostalih, bila i Nathalie de Vries, jedna od troje osnivača studija MVRDV.
Polivalentni stan u kojem prostorije nemaju unapred određenu ulogu
U polivalentnom stanu nikada se ne može sa sigurnošću reći gde se jedan prostor završava, a gde drugi počinje.
Rešenje beogradskog biroa uzima u obzir da su u savremenom stanovanju izražene razlike i varijacije. „Stanovanje bi trebalo da se odmakne od funkcionalnog determinizma prema polivalentnosti. Umesto da svaka prostorija ima unapred određenu ulogu, kod polivalentnih stanova one se menjaju u skladu s dnevnim rutinama.“ – kaže za naš portal arhitektica Anđela Karabašević koja je zajedno s arhitektom Vladislavom Sudžumum osnovala biro AKVS.
U okviru polivalentnih stanova postoji slobodan prostor za dnevne aktivnosti i kompaktni servisni pojas za sanitarije funkcije, skladištenje i kućne aparate. Na taj način se prostor za svakodnevni život oslobađa od nagomilanih stvari i bučnih aparata. Prostor za kuvanje pripada slobodnom prostoru stana, dok se frižideri, zamrzivači i ormani nalaze u skrivenom prolaznom skladišnom prostoru. Hodnici su svedeni na minimum u korist korisnog prostora.
Da bi se dobila jednostavna polivalentnost svake stambene jedinice, arhitekte iz AKVS uvode zastakljenu lođu, veličine prostrane sobe, koja se nalazi u centru stana. Umesto čvrstih zidova, ona je napravljena od lakih, prenosivih pregrada, i naslanja se sa dve ili više različitih prostorija, što znači da može služiti kao njihov produžetak, ili kao prostor za spajanje između njih kada je potrebno potpuno otvoriti prostor. Osim toga, lođa se po potrebi može pretvoriti u zasebnu prostoriju. Poenta je da se ovakav stan može lako prilagoditi različitim scenarijima.
Zastakljena lođa kao ključni element za stanovanje budućnosti
Lođa služi kao tampon zona od gradske buke, atmosferskih uticaja i zagađenja, a pritom stanu daje multifunkcionalnost.
„Prostor je sam po sebi luksuz, zbog čega celi stan posmatramo kao jedan otvoreni prostor, umesto da ga delimo na pojedinačne prostorije.“ – kažu arhitekte iz AKVS. U polivalentnim stanovima, nikada se ne može sa sigurnošću reći gde se jedan prostor završava, a gde drugi počinje. Zahvaljujući cirkularnom kretanju, svakoj prostoriji se lako pristupa, a pritom je i održavanje olakšano.
Veliki zastakljeni otvori u lođi obezbeđuju dotok svežeg vazduha i puno dnevne svetlosti duboko u prostor, čineći ga najsvetlijim i najprovetrenijim mestom u stanu. Tokom zime, lođa je malo hladnija od ostatka grejanog prostora, što je čini pogodnim za zimske bašte ili kućne teretane.
Fleksibilne pregrade omogućavaju da se dovod svežeg vazduha, intenzitet dnevne svetlosti i temperatura mogu lako podešavati u svim susednim prostorima. Tokom cele godine, lođa služi kao tampon zona od gradske buke, atmosferskih uticaja i zagađenja.
Lođa je malo hladnija od ostatka grejanog prostora, što je čini pogodnim za zimske bašte ili kućne teretane
Fleksibilnost nekretnina
Ovakva strategija stanovanja omogućava kupcima nekretnina više različite opcija. U zavisnosti od broja stanara, njihovog svakodnevnog života i ekonomskog statusa, mogu se izabrati tri različite vrste lođa – (A, B ili C) u okviru pet standardnih veličina stanova. Lođa A i B se razlikuju u odnosu na broj prostorija na koji se nastavlja i u odnosu na veličinu stana. Lođa C je namenjena najvećim stanovima i velikim porodicama koji mogu imati svoju privatnu baštu u okviru dnevnog boravka.
Lođe A, B i C
Modularna kompozicija, struktura i fasada
Svaka zgrada pa i stan sastoji se od modula veličine 3,5×7 metara. Ovakva modularna kompozicija s maksimalnim rasponom od 7 metara, dozvoljava da se konstrukcioni sistem uradi prefabrikovano u armiranom betonu bez obzira na oblik zgrade.
Modularna gradnja omogućavaju i pojednostavljeni sistem fasada. Razne kombinacije od pet standardizovanih tipova fasadnih elemenata daju izgledu zgrada raznovrsnost, dok u isto vreme smanjuje troškove izgradnje. A to je na kraju krajeva u građevinarstvu najvažnije.
Pogledajte i video-prilog o polivalentnim stanovima:
Povodom proslave 100 godina Bauhausa koja se ove godine obeležava u više nemačkih gradova, predstavnici ove škole krenuli su na neverovatnu turu.
Bauhaus radionica na točkovima samo je deo većeg projekta Spinning Triangles iza kojeg stoji organizacija SAVVY Contemporary. Poput originalnih predstavnika Bauhausa, i ovaj projekat se bavi bitnim globalnim pitanjima poput strukture moći, ekonomske nepravde i nasilja koje su prisutne i u industriji dizajna. Cilj projekta je da navede učesnike da razgovaraju o prostoru i imovini, i ispituju problematiku kompleksnog nasleđa u modernoj arhitekturi.
Foto: Mirko Mielke
Autobus je dizajniran po uzoru na originalnu Bauhaus zgradu u Desau u kojoj je Walter Gropius osnovao čuvenu školu 1919. godine.
Sam autobus je dizajniran po uzoru na originalnu Bauhaus zgradu u Desau u kojoj je Walter Gropius osnovao čuvenu školu 1919. godine, pa praktično izgleda kao njena mini-replika na točkovima.
Kako piše ArchDaily, u unutrašnjosti autobusa nalazi se i mala čitaonica opremljena pažljivo probranim naslovima o Bauhausu i njegovoj filozofiji.
Foto: Mirko Mielke
100 godina Bauhausa
Projekat Spinning Triangles uskoro će krenuti u Desau, a Bauhaus autobus njegov je važan marketinški alat. Uskoro će posetiti Berlin i obrnuti koji krug na ceremoniji otvaranja svečanosti 100 godina Bauhausa. Nešto kasnije, autobus će krenuti na put do Hong Konga, a potom dalje po rasporedu. Za sada nije potvrđeno da će autobus stići i do Novog Sada. Vođe projekta nadaju se da će pomenuti projekat podstaći otvaranje nove škole – naslednika Bauhausa.
Ako niste baš sasvim sigurni kojim principima se vodila originalna škola i zbog čega je vremenom postala tako važna, pročitajte tekst 10 stvari koje morate da znate o Bauhausu.
Pozivaju se mladi dizajneri da misle o produkciji kao cirkularnom procesu i da se uključe u rešavanje globalnih problema i čineći doprinos ne samo lokalnoj sceni nego i šire.
Otvoreno je konkurs za mlade dizajnere u okviru ovogodišnjeg izdanja projekta Young Balkan Designers čija je tema cirkularni dizajn. Na njega se mogu prijaviti svi dizajneri rođeni 1985. godine i mlađi* iz sledećih zemalja: Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Slovenija, Srbija i Turska. Konkurs je otvoren do 20. februara 2019. godine
Young Balkan Design je regionalna platforma za talente osnovana 2011. godine s ciljem da identifikuje, promoviše i razvija kreativni potencijal Balkana u oblasti dizajna proizvoda. Cilj inicijative Young Balkan Designers je da ujedini regionalnu dizajnersku scenu, približi je međunarodnom tržištu i ojača njen kreativni potencijal, dok istovremeno doprinosi obnavljanju multikulturalne saradnje na Balkanu.
Traži se dizajnerski pristup koji povećava cirkularnost proizvoda, materijala, usluga i koncepata.
Tema je Cirkularni dizajn, a pozivaju se mladi dizajneri da se upoznaju s osnovama cirkularne ekonomije i istraže mogućnosti inovativnog dizajnerskog pristupa koji povećava cirkularnost proizvoda, materijala, usluga i koncepata. Pozivaju se mladi dizajneri da misle o produkciji kao cirkularnom procesu i da primene svoje veštine i raspoložive resurse uključujući se u rešavanje globalnih problema i čineći doprinos ne samo lokalnoj sceni nego i šire.
Nagrada 1:
– Učestvovanje na izložbi talenata na Mikser festivalu 2019. (30-40 projekata)
– Putujuća izložba na festivalima dizajna u regiji (10-15 projekata)
Nagrada 2:
– Početak saradnje s regionalnim proizvođačima nameštaja i proizvoda (3-5 dizajnera)
– Učestvovanje na Milanskom sajmu nameštaja 2020, Salone Satellite (3-5 projekata)
Međunarodni žiri
O nagradama će odlučivati Međunarodni žiri u sastavu:
Jan Boelen, Design Critic, Z33, Belgium &Design Academy Eindhoven, Nizozemska
Ladeja Godina Kosir, Osnivačica i izvršna direktorica, Circular Change, Slovenija
Orhan Nikšić, CEO, Zanat, Bosna i Hercegovina
Vasso Asfi&Loukas Angelou, StudioLav, Grčka / UK
Jelena Matić, Profesor na Universitetu u Beogradu, Srbija
Nikola Radeljković, produkt dizajner, Numen / ForUse, Hrvatska
Maja Lalić, osnivačica, Mikser, Srbija
Celi tekst konkursa možete pronaći na ovom linku. Zainteresovani kandidati se mogu prijaviti putem ovog linka do 20. februara 2019. godine do 23.59.
* Starosna granica je zahtev Salone Satellite talent zone Milanskog sajma namještaja posvećenog dizajnerima ispod 35 godina. Autori koji se prijavljuju na YBD trebaju imati 35 godina ili manje 2020. godine, kada će izabrani pobednici izlagati na Salone Satellite.
: Reuters/Tyrone Siu. . . . . .
하얼빈 가족여행 #哈尔滨冰雪大世界 #소피아성당 #harbin #미모의김여사님
哈爾濱 冰雪大世界 一塊一塊的冰磚堆疊而成的壯觀景象 彷彿走進了冰雪奇緣的世界
withmybee
