Londonski gradonačelnik Sadiq Khan odbio je Fosterov projekat tornja Tulip rekavši da je 304 metara visoka turistička atrakcija „nezadovoljavajućeg kvaliteta“ i da će naštetiti gradu.

Ukinuvši nedavno odobrenje Grada Londona za predloženi neboder pored Gherkina, popularnog Krastavca, Khan je izjavio da mu nekoliko stvari smeta oko projekta, uključujući i njegov dizajn.

U svom saopštenju, Khan je kritikovao vertikalnu strukturu koja se „naglo završava“ i koja „ne predstavljala arhitekturu svetske klase“. Iz njegovog kabineta navodi se da gradonačelnik ima nekoliko ozbiljnih prigovora u vezi s ovim projektom kao i da, nakon što ga je detaljno proučio, odbio njegovu izgradnju jer smatra da ovakav objekat ne bio doneo javnu korist građanima Londona.

Khan je kritikovao vertikalnu strukturu koja se „naglo završava“ i koja „ne predstavljala arhitekturu svetske klase“.

Takođe, on veruje da je „dizajn nedovoljnog kvaliteta za tako važnu lokaciju“, da će „toranj naštetiti panorami Londona“, kao i da će „loše uticati na obližnju svetsku kulturnu baštinu – Tower of London.“

Uvenula lala od 305 metara

Podsetimo, krajem prošle godine Foster + Partners je predstavio projekat kule Tulip koja je trebalo da bude izgrađena u neposrednoj blizini Gherkina, čuvene zgrade u obliku krastavca, koja je takođe njihovo delo.

Tulip, koja je naziv dobila po svojoj formi u obliku cveta lale, trebala je da bude kula od 305 metara koja bi prvenstveno služila u obrazovne ali i komercijalne svrhe. Dvospratni ulazni paviljon planiran je u odnosu na postojeću prizemnu zonu Gherkina, a nova javna krovna terasa, šoping zona i 284 mesta za parkiranje bicikla dodatno bi aktivirali ovu gradsku zonu.

Takođe, planirana je i izgradnja galerija postavljenih uz fasadu, visećih mostova kao i staklenih liftova koji bi najhrabrije posetioce vozili po fasadi sve do visine od 300 metara odakle bi se pružao spektakularan pogled na London.

Kad ste već ovde…

• Pariz i dalje bije bitku protiv nebodera: Odbijen novi Herzogov projekat

Međunarodna izložba arhitekture će se održati od 23. maja do 29. novembra 2020. godine.

Predsednik Venecijanskog bijenala Paolo Baratta i kustos 17. međunarodne izložbe arhitekture Hašim Sarkis predstavili su temu za sledeću godinu: „Kako ćemo živeti zajedno?“.  

„Potreban nam je novi prostorni ugovor. U kontekstu širenja političkih podela i rastućih ekonomskih nejednakosti, pozivamo arhitekte da zamisle prostore u kojima možemo da živimo zajedno“, kaže Sarkis. Tema koja istražuje arhitekturu kao materijalno, prostorno i kulturno polje, ohrabruje arhitekte da angažuju druge stručnjake u svojim istraživanjima – umetnike, investitore, političare, naučnike ali i građane čime kustos želi da društvo prizna ulogu arhitekta kao “čuvara prostornog ugovora”, dodaje libanski arhitekta.

„Od Hašima Sarkisa i zemalja učesnica očekujemo niz primera koji, osim što nam prezentuju različite realnosti, trendove i probleme, u isto vreme nam omogućuju da zamislimo svet koji se suočava s tim pitanjima, a posebno u svetu arhitekture koji je posvećen zamišljanju i realizaciji novih rešenja“, komentariše Paolo Baratta.

U kontekstu širenja političkih podela i rastućih ekonomskih nejednakosti, pozivamo arhitekte da zamisle prostore u kojima možemo da živimo zajedno.

Uprava u Veneciji donela je krajem godine odluku da libanski arhitekta Hašim Sarkis bude kurator 17. Međunarodne izložbe arhitekture koja će se održati 2020. godine.

Pored toga što Hašim Sarkis vodi studio HSS, kojeg je osnovao 1998. godine, on je od 2015. godine ujedno i dekan na smeru arhitekture na prestižnom MIT u SAD. Sarkis je dobro upoznat s venecijanskom izložbom jer je bio u žiriju za Bijenale 2016, a učestvovao je i na izradi paviljona SAD (2014) i Albanije (2010).

Arhitekturu je završio na Rhode Islandu, a doktorsku disertaciju odbranio je na čuvenom Harvardu. Sarkis je takođe i autor nekoliko knjiga na temu istorije i teorije o savremenoj arhitekturi.

Međunarodna izložba arhitekture će se održati od 23. maja do 29. novembra 2020. godine.

Kad ste već ovde…

• Fejslifting za Bijenale: Kreće adaptacija Paviljona Srbije u Veneciji

Član Srpske akademije nauka i umetnosti, Nikola Hajdin, preminuo je u Beogradu, potvrđeno je RTS-u u SANU. Hajdin je bio na čelu SANU od 2003. do 2015. godine.

Nikola Hajdin rođen je 4. aprila 1923. u Vrbovskom, Hrvatska. Diplomirao je i doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu gde je bio redovni profesor od 1966. godine.

Bio je jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti projektovanja mostova i lučnih brana. Njegovi mostovi sa kosim zategama predstavljaju svetsko dostignuće u izgradnji mostova, piše RTS.

Njegovi najpoznatiji mostovi su oni na reci Visli u gradu Plocku u Poljskoj i Most slobode u Novom Sadu.

Iz velikog opusa tih ostvarenja izdvajaju se Železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa LJ. Jevtovićem, 1979), drumski Most slobode sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); lučna brana Glažnje u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj. Bio je na čelu žirija koji je izabrao pobedničko rešenje za Most na Adi u Beogradu.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.

Nikola Hajdin je bio inostrani član nekoliko akademija – Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. Godine 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.

Doprinos nauci

Akademik Hajdin je dao izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, i na radove iz Teorije tankozidnih nosača.

Naučni opus Nikole Hajdina obuhvata preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima) citiranih preko 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011), saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

Kad ste već ovde…

• Milenija i Darko Marušić dobitnici nagrade za arhitekturu Đorđe Tabaković za 2018.

Balkan Earth konferencija se održava u Titelu od 23 do 25. avgusta 2019.

Konferencija će okupiti predstavnika 12 balkanskih zemalja, radi upoznavanja zemljane arhitekture regije, kako bi ukazali na degradaciju i zanemarivanje, ali i potencijale koje ima u održivom razvoju. Cilj konferencije je stvoranje temelja buduće saradnje i zajedničkih projekata.

Osim predstavnika 12 balkanskih zemlja, u uvodnom delu konferencije ugostićemo i vodeće stručnjake u gradnji zemljom koji će sa nama podeliti iskustva i pričati o istraživanjima isvojim projektima. Između ostalih, gostovaće profesor Gernot Minke iz Nemačke, doajen zemljane arhitekture, kome je ovo ujedno i prvo gostovanje na ovim prostorima; Lydie Didier iz Francuske, voditeljka ECVET projekta za donošenje standarda i obrazovanja u gradnji zemljom; Filipe Jorge iz Portugala, arhitekta, fotograf i izdavač, osnivač izdavačke kuće Argentum, koja iza sebe ima preko 100 izdanja vezanih uz tradicionalnu arhitekturu, urbanizam i kulturnu baštinu. Ostale predavače i predstavnike balkanskih zemlja možete videti na linku konferencije.

BE konferencija je namenjena predstavnicima 12 zemalja, zaposlenima u institucijama za očuvanje kulturne baštine , studentima arhitekture, konzervacije, građevinarstva, održivog razvoja, majstorima, zanatlijama, zaljubljenicima u kulturu, umetnost i baštinu, kao i svim zainteresovanima.

Regio Earth festival u Mošorinu od 26. avgusta do 1. septembra 2019.

Regio Earth je putujući festival zemljane arhitekture, dizajna i umetnosti, nastao na inicijativu organizacija Sárkollektíva iz Mađarske i TerraPia iz Rumunije. Nakon prva dva, Klub finih zanata je organizator trećeg festivala. Fokus festivala je na zajedničkom zemljanom nasleđu u regionu i potrazi za modernim načinima integrisanja u trenutne socio-kulturne dinamike. Na festivalu će se održati niz praktičnih radionica i predavanja na temu restauracije zemljanih kuća, moderne gradnje zemljom, dekoracije i načinima primene lokalnih prirodnih materijala.

Gostovaće, između ostalih, italijanska umetnica Isabella Breda, čiji se rad bazira na istraživanju mogućnosti i primeni zemlje u dekorativnom dizajnu enterijera; čileanske umetnice Claudia Aracena i Consuelo Ceballo, kao i mnogi drugi treneri iz regiona.

Za festival i konferenciju prijavljeno je više od 70 učesnika iz Srbije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Slovenije, Slovačke, Češke, Austrije, Finske, Turske, Engleske, Nemačke, Grčke, Francuske, Estonije, Čilea, Argentine, Siera Leone i Indije, kao i desetak volontera iz Srbije i Hrvatske.

Generalni pokrovitelj događaja je Opština Titel, a projekat podržavaju: Rekonstrukcija ženski fond, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Ministarstvo životne sredine, Francuski institut i Italijanski kulturni centar, kao i mnogi sponzori.

Više o festivalu možete videti na linku festivala kao i ovde http://bekref2019.zemljanarhitektura.com.

Ukratko o organizatoru

Udruženje „Klub finih zanata“iz Mošorina postoji već dugi niz godina i radi na valorizaciji i očuvanju tradicionalne zemljane arhitekture, graditeljske baštine i tradicionalnih zanata, promociji održivog razvoja, kao i ekološke i energetski efikasne gradnje. Zalažemo se za održivi razvoj lokalne zajednice i ravnopravnost polova.

Počevši, takoreći, od temelja, obnavljamo staru zemljanu kuću s ciljem otvaranja Centra za zemljanu arhitekturu. Poslednjih 8 godina organizovali smo mnoštvo edukativnih radionica, predavanja i seminara kroz koje je prošlo nekoliko hiljada ljudi. Naš trud i rad je prepoznat od strane stručnjaka i šire javnosti.

Ostvarili smo saradnju sa institucijama iz Srbije i sveta, lokalnim preduzetnicima, majstorima tradicionalnih zanata. Radovi se bliže kraju i odlučili smo to proslaviti organizacijom manifestacije koja će okupiti veliki broj stručnjaka, majstora, studenata i ostalih zaljubljenika u zemlju i tradiciju. Više informacija pronađite ovde: facebook.com/Earth&Crafts i zemljanarhitektura.com.

Kad ste već ovde…

• Balirana slama: Gradnja materijalom koji je (skoro) besplatan

Stručni panel će biti održan u subotu 20. jula u 19h u glavnoj sali Bioskopa Balkan.

Nakon osvrta na projekat rekonstrukcije Bioskopa Balkan, koji sa nestrpljenjem očekujemo u 2020. godini, vratimo se još jednom ovoj istorijskoj zgradi, koja polako prerasta u posebnu instituciju kulture.

Njegov unutrašnji prostor, iako nedovršen, uveliko ugošćava umetnike, muzičare, dizajnere i druge aktere kulturne svere našeg društva, a među njima su svoje mesto pronašle i arhitekte.

Na panelu će govoriti arhitekte, koje su na nekoliko prethodnih Bijenala osvojili neku od nagrada i predstaviće svoje aktuelne projekte.

Naime, ova institucija se sprema da ugosti četvrti Balkanski arhitektonski bijenale, a najava ove manifestacije uobličena je u vidu jednog stručnog panela, koji će biti održan u subotu 20. jula u 19h u glavnoj sali Bioskopa Balkan. Na panelu će govoriti arhitekte, koje su na nekoliko prethodnih Bijenala osvojili neku od nagrada, predstaviti svoje aktuelne projekte i pričati o drugim dešavanjima koja se najavljuju za novembar 2019. godine.

Ovogodišnji BAB 2019 organizuje se u saradnji sa Fondacijom Saša Marčeta, čija je misija aktivno delovanje u razvoju i popularizaciji kulture, nauke i umetnosti, pa domaćini pozivaju ne samo arhitekte i dizajnere, već i druge ljubitelje ovih disciplina, da posete subotnji panel i naravno glavni događaj u novembru 2019. godine.

Kad ste već ovde…

• BuildUp 2019: Prva regionalna konferencija o digitalizaciji u arhitekturi i građevinarstvu

Grad Banja Luka raspisao je 17.07.2019. međunarodni opšti javni konkurs za izradu idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja centralne pešačke zone u Banja Luci.

Cilj konkursa je da se dobije kvalitetno i funkcionalno rešenje partera centralnog dela urbanog tkiva Banja luke.

Rešenje treba da stvori pretpostavke za realizaciju prostornih, funkcionalnih i oblikovnih potencijala dela centra grada, odnosno, formiranje novih javnih prostora, stvaranje ugodne i estetski prihvatljive urbane atmosfere kao preduslova za identifikaciju i integraciju stanovnika sa svojim gradom.

Ovim konkursom potiču se predlozi i istraživanja koja vode prema savremenim i demokratičnim interpretacijama gradskog centra, a koji se očituju u fleksibilnim, otvorenim, vitalnim, održivim i dinamičnim urbanim modelima.

Kako bi se dobilo što više kreativnih i kvalitetnih rešenja, odlučeno je da konkurs bude međunarodnog karaktera.

Kako bi se dobilo što više kreativnih i kvalitetnih rešenja za ovaj budući simbol grada, odlučeno je da konkurs bude međunarodnog karaktera tako da mogu učestvovati sva pravna i fizička lica koja ispunjavaju stručne i ostale uslove definisane konkursom bez obzira na teritorijalnu pripadnost.

Rok i nagrada

Konkurs će biti otvoren do 31. oktobra do 23:59 časova, a za najbolje idejno rešenje predviđena je novčana nagrada u iznosu od 24.000 evra.

Konkursni materijal

Zainteresovani mogu konkursni materijal mogu preuzeti na linku www.banjaluka.rs.ba/konkurs-centralna-gradska-zona  (en.banjaluka.rs.ba/city-centre-design-banjaluka2024), na koji će se rad i predavati.

Kad ste već ovde…

• Konkurs za Trg umetnosti u Somboru

Tema novog 21. broja je Fundamentalno, a predstavljeno je 11 projekata od Meksika, Evrope, Majamija, od malih do velikih biroa.

Sigurno se sećate Arhitektona i brojnih konkursa koji je organizovao ovaj časopis o arhitekturi. Činjenica da je jedno vreme nestao sa scene jednako nas je razočarala koliko nas je ovog puta obradovala da je časopis i portal ponovo živ. Zato smo iskoristili priliku da urednicu Vesnu Stojčić prvo pitamo šta se desilo s Arhitektonom i kako je došlo do ideje da se on ponovo pokrene.

VS: Časopis Arhitekton nikada zvanično nije ugašen… životne okolnosti, fokus na projektovanje i druge poslove samo je doveo do konstantnog odlaganja novog broja i tako prođe skoro pet godina. Lično sam želela u svemu da se okušam i jesam, mislim na razne oblasti arhitekture. Negde sam bila više, negde manje uspešna.

ŽeleIi smo da arhitekturu prilagodimo je današnjem društvu koje definitivno nema više vremena za informacije koje nisu jednostavne i istog časa dostupne.

Kada smo pre deset godina izdali prvi broj Arhitektona, ideja je bila da to bude projekat (brend) koji bi nasledile moje ćerke. Trebalo mi je vremena da se prisetim toga i da shvatim da sam najveće zadovoljstvo i strast imala upravo u stvaranju Arhitektona, organizaciji izložbi povodom „Nagrade časopisa Arhitekton“ i ostalih divnih stvari koje smo radili. I konačno, evo novog Arhitektona.

Zaživeo je i novi portal?

VS: Portal arhitekton.net postoji od 2012. godine i bio je dosta posećen ali samo kao podrška štampanom izdanju časopisa Arhitekton. Tada je ideja vodilja bila čuvena izreka Bogdana Bogdanovića, Arhitekta-graditelj-iluzija, međutim mi smo je danas promenili. Iz te promene nastao je portal arhitekton.net. ŽeleIi smo da arhitekturu pomerimo s Bogdanove filozofije i prilagodimo je današnjem društvu koje definitivno nema više vremena za informacije koje nisu jednostavne i istog časa dostupne.

Koje teme ćete ne njemu obrađivati?

VS: Na portalu možete nači posebne teme koje su namenjene širem društvenom krugu i koje svojim zanimljivim tonom upućuju čitaoca o raznim procesima i uticajima mnogih grana zivota na arhitekturu.

Časopis više nije u štampanom formatu. Kako ste se odlučili na ovaj korak? 

VS: Upravo primećujući promene koje su se desile za ovih pet godina, odlučili smo da i časopis Arhitekton bude u online izdanju kako bi uvek bio dostupan čitaocima.

Koliko često će izlaziti?

VS: Dinamika izdavanja časopisa Arhitekton ostaje ista (kvartalno) četiri broja godišnje.

Šta ne treba propustiti u novom broju Arhitektona?

VS: U novom broju 21., tema koja nam se prirodno nametnula je Fundamentalno. Predstavljeno je 11 projekata od Meksika, Evrope, Majamija, do Ho Ši Mina i svi oni zajedno predstavljaju mogućnosti da se objasni tema broja. Od malih biroa do velikih imena kao što su BIG, I.M.Pei i ostali. Ali suština je ista, fundamentalno, iako u radikalno različitim oblicima.

Svi kontaktirani biroi, su se složili da su predstavljeni projekti upravo odgovor na zadatu temu. Svaki projekat je vrlo složen što se tiče projektovanja i zadatka koji su projektanti imali ali na kraju svaki izgleda kao da je oduvek bio tu. Svi oni su sigurno dobra inspiracija u arhitekturi, zaključuje Vesna Stojčić za naš portal.

Kad ste već ovde…

• Predstavljamo vam portal Žene u arhitekturi

Kuće sa pustinjske planete Tatuin kakve smo mogli da vidimo u serijalu Ratovi zvezda poslužile su kao inspiracija za najnoviji dizajn koji potpisuje reper i multidisciplinarni umetnik Kanye West. 

West je ovu ideju izneo u specijalnom intervjuu za Forbes gde je objašnjeno da se radi o prefabrikovanim montažnim kućama koje izgledaju poput doma Luka Skajvokera – ili bi mogle da se ugrade u zemlju, s tim da bi im se u tom slučaju dodali prozori na krovu kako bi svetlo moglo da ulazi unutra. Njegova ideja je da se ovakvi domovi dodele ljudima sa niskim prihodima ili beskućnicima kao privremeno sklonište.

Poznati reper osmislio je prefabrikovane montažne kuće koje izgledaju poput doma Luka Skajvokera.

Da podsetimo, prošle godine smo pisali da je West najavio otvaranje arhitektonskog studija i pozvao dizajnere koji bi hteli da mu se priključe u misiji da „učine svet boljim mestom za život“. Mediji su o Westovom interesovanju za arhitekturu počeli da pišu još 2013. godine kada je reper počeo da sluša predavanja o arhitekturi i dizajnu na Harvardu.

No, pitanje ostaje, ko bi još bio voljan da živi u nečemu što liči na zemljani iglo?

Kad ste već ovde…

• Stan u Zagrebu inspirisan Ratovima zvezda

Konferencija održati na Zlatiboru u periodu od 17. do 20. oktobra u hotelu Ratko Mitrović.

Asocijacija studenata modernog inženjerstva je udruženje koje promoviše princip održivog razvoja, zaštitu životne sredine, ekološke i energetske principe u graditeljstvu. Pored toga ostvaruje saradnju sa univerzitetima, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u Srbiji i inostranstvu koje se bave srodnim delatnostima.

Najveći projekat ovog udruženja je međunarodna studentska konferencija „We build the Future“ koja se organizuje u saradnji sa Građevinskim fakultetom u Beogradu i kompanijom Alumil. Kao i prošlih godina i ove godine će se konferencija održati na Zlatiboru u periodu od 17. do 20. oktobra u hotelu Ratko Mitrović.

Studenti će se susresti sa rešavanjem problema u oblasti građevinarstva, arhitekture, urbanizma i prostornog planiranja.

Cilj projekta je da okupi studente Građevinskih, Geodetskih i Arhitektonskih fakulteta koji će se susresti sa savremenim trendovima nauke i upoznati sa različitim načinima pristupa i rešavanja konkretnih problema u oblasti građevinarstva, arhitekture, urbanizma i prostornog planiranja.

Kroz višednevni program, eminentni stručnjaci kao i predstavnici građevinskih firmi, će predstavljati svoje radove kao i konkretne projekte na kojima su radili. Na taj način studenti se informišu i daje im se prilika da čuju nešto o novim i praktičnim stvarima vezano za buduću profesiju. Pored informisanja, kompanije koje učestvuju na konferenciji često nude i studentske prakse, i na taj način omogućavaju mladima da budu konkurentniji pri budućem zapošljavanju.

Promocija nauke kroz investiciju u znanje

Pored naučnog i stručnog usavršavanja, na konferenciji se pruža i jedinstvena prilika da se upoznaju buduće kolege sa preko 35 univerziteta iz 12 različitih zemalja.

Kroz pomenuti projekat, nauka se promoviše direktno kroz investiciju u znanje, a samim tim i budućnost sledeće generacije naučnika, istraživača i inženjera. Pozivamo vas da nam se pridružite na našoj konferenciji kako bismo zajedno učili i radili na kolektivnoj odgovornosti za bolju budućnost.

Kad ste već ovde…

• BuildUp 2019: Prva regionalna konferencija o digitalizaciji u arhitekturi i građevinarstvu

Redi je poklonio preko 3.000 stručnih publikacija, monografskih i serijskih, iz oblasti arhitekture i srodnih disciplina.

Pre skoro 3 godine niški arhitekta i humanista Ivan Redi pokušao je da pokloni svoju kompletnu kućnu biblioteku niškoj Univerzitetskoj biblioteci. Ipak, tada mu je zbog carinskih propisa pošlo za rukom da dostavi samo jedan deo knjiga, a tek sada je uspeo da pokloni i ostatak.

Reč je o preko 3.000 stručnih publikacija, monografskih i serijskih, iz oblasti arhitekture i srodnih disciplina, od kojih je u prošlom pokušaju Redi uspeo da pokloni tek trećinu.

Hadži Ivan Redi je niški arhitekta i dobrotvor, koji je dugo godina živeo na relaciji Niš – Grac.

Kako je Redi živeo u Austriji, iz koje je i dopremio ovu literaturu, većina njih je na nemačkom jeziku ali, navode u Univerzitetskoj biblioteci, ima i knjiga na srpskom, engleskom i ruskom.

Zbog toga Univerzitetska biblioteka izražava veliku zahvalnost pre svega gospodinu Rediju, ali i zaposlenima u organizaciji Crveni krst Niš, koji su pomogli prilikom transporta knjiga – kažu u Univerzitetskoj biblioteci u Nišu za Južne vesti.

Inače, kada je Redi prvi put pokušao da realizuje ovu akciju, sprečili su ga propisi carine, pošto je bilo potrebno da za svaku knjigu postoji specifikacija sa tačnim opisom, nazivom, autorom dela, kao i ISBN brojevima.

Hadži Ivan Redi je niški arhitekta i dobrotvor, koji je dugo godina živeo na relaciji Niš – Grac, pokretač brojnih inicijativa za unapređenje grada i dobitnik priznanja za društveno-koristan rad.

Kad ste već ovde…

• Niška kocka šećera: Novi objekat kulture u Medijani

Stara sijalica sa užarenom niti neće se više koristiti u Srbiji od sredine sledeće godine, rečeno je na panelu pod nazivom „Energetska efikasnost i pravilno korišćenje struje“ u organizaciji dnevnog lista Blic.

Kako je istakao pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku Miloš Banjac, nova pravila trebalo bi da zabrane korišćenje nekih od energetski neefikasnih proizvoda, a okrenuta su pre svega smanjenju njihovog uvoza.

– Sijalica sa užarenom niti troši 5 puta više energije od neonske, a čak 10 puta više od LED sijalica, tako da će ova odluka značajno uticati na energetsku efikasnost – istakao je Banjac.

Pomoćnik ministra najavio je formiranje državnog Fonda za energetsku efikasnost do kraja ove godine, što je i jedan od uslova da od Evropske unije dobijemo dodatna sredstva.

Sijalica sa užarenom niti troši 5 puta više energije od neonske, a čak 10 puta više od LED sijalica.

– Planiramo da se u fondu nađe oko 30 miliona evra evra, trenutno smo na cifri od oko 10 miliona, na koju ćemo od EU dobiti dodatnih 10. Ova sredstva biće usmerena prema građanima, za razliku od dosadašnjih budžetskih sredstava od oko 1,5 miliona evra koja su bila usmerena prema lokalnim samoupravama i njihovim projektima sanacije škola, bolnica, vrtića – najavio je Banjac uz napomenu da bi ovaj fond mogao da zaživi već početkom 2020. godine.

On je podsetio da je potrošnja energije u stambenim objektima u Srbiji čak tri puta veća nego i Evropi (160 kWh po kvadratnom metru, u odnosu na 50 kWh), ali i da se u preduzećima uvodi sistem energetskog menadžmenta koji podrazumeva da veliki potrošači svake godine podnose izveštaje ministarstvu o svojim uštedama energije.

Smanjivanje računa za struju

Radovan Stanić, direktor za snadbevanje električnom energijom Elektroprivrede Srbije (EPS), rekao je da
EPS ima jasan interes da podrži energetsku efikasnost, jer je glavni snabdevač i distributer električne energije u našoj zemlji, tako da mu je pouzdano snabdevanje korisnika prioritet.

– Takođe, potrošači mogu, kako uštedama kroz odgovornije ponašanje, tako i korišćenjem energetski efikasnijih uređaja, da smanje svoje mesečne račune za 10 do 15%, pa mislim da je očigledno interes obostran – ocenio je Stanić.

Stanić je napomenuo da će na julskom računu za struju građani imati novi trošak u vidu takse za unapređenje energetske efikasnosti, ali da je reč o minimalnim iznosima.

– Govorimo o cifri od 0,015 dinara po kilovat-satu, što znači da će za prosečnu mesečnu potrošnju od 400 kilovata to biti uvećanje od šest dinara – rekao je Stanić.

Smanjenje neracionalne potrošnje

On je dodao da prostor za uštedu postoji, i kod domaćinstava i u industriji, a EPS je prepoznao potrebe i mogućnosti smanjenja potrošnje energije koje može ići u dva smera.

– Prvi način je nabavka energetski efikasnijih uređaja, pre svega energetske klase A, AA ili AAA, a druga opcija je smanjenje neracionalne potrošnje. Mi radimo i na edukaciji potrošača, pa tako se na sajtu EPS-a nalaze saveti za racionalnu potrošnju, a u jednom periodu smo čak i štampali te savete uz račun za struju, tako da EPS stimulativno deluje na smanjenje potrošnje – naveo je za eKapiju.

Stanić se složio sa ostalim sagovornicima da će razvoj nekih novih tehnologija dovesti do povećanja potrošnje, odnosno potrebe za energijom u nekim drugim sektorima, ali će zato s druge strane taj isti razvoj dovesti do smanjenja potrošnje nekih konvencionalnih aparata koje smo do sada imali.

– EPS je sa svoje strane radio na povećanju energetske efikasnosti tako što je povećao stepen korisnog dejstva u termoelektranama, uloženo je dosta u distributivnu mrežu, tako da moramo svi iz svog ugla da radimo na uštedi – istakao je Stanić.

Kad ste već ovde…

• Kolika je ušteda prelaska s halogene na LED rasvetu

Tema ovogodišnjeg BAB-a je Dekodiranje Balkana, a kao uvertira i najava događaja održana je manifestacija „BAB – Dosadašnja iskustva“.

Ovogodišnji Balkanski arhitektonski bijenale je organizaciono i institucionalno podržan od strane Fondacije Saša Marčeta. Održaće se u novembru, u velelepnom zdanju Bioskopa Balkan, koji prolazi kroz fazu potpune rekonstrukcije po projektu dr Dijane Adžemović Anđelković, dr Vladimira Anđelković i Aleksandra Bogojevića.

Kao uvertira i najava događaja, u subotu 20. jula, u Bioskopu Balkan, održana su predavanja dosadašnjih nagrađenih autora i diskusija pod nazivom „BAB – Dosadašnja iskustva“.

Ispred Fondacije Saša Marčeta publici se obratila Ksenija Dunjić, pomoćnik direktora, koja je ukazala da je to mlada neprofitna organizacija koja je osnovana sa ciljem da svojim delovanjem doprinese razvoju i popularizaciji kulture, nauke i umetnosti. Novim konceptom Bioskopa Balkan, fondacija će predstavljati podršku i dinamičnu vezu između između umetnika, edukatora, urbanista, medija, kompanija i najšire javnosti, a u cilju promovisanja kulturno-umetničkih događaja.

Prijava i učešće na BAB-u mogući su u tri kategorije: urbanizam i arhitektura, nameštaj i dizajn, te naučno-istraživačka konferencija.

Istoričar umetnosti Marko Stojanović, direktor BAB-a, u svom izlaganju sažeo je iskustva sa prethodnih arhitektonskih stručno-izložbenih susreta, upućujući na bogat program BAB-a 2019. Kroz rakurs refleksivne prakse, Marko je ukazao na progres i postepeno napredovanje Bijenala od njegovih najranijih dana do ovogodišnjeg događaja kojeg su podržali najreferentniji profesionalni autoriteti i institucije kulture u zemlji i regionu.

Arhitekta dr Sonja Radović Jelovac, predsednica žirija BAB 2019, održala je inspirativno predavanje o najsvežijim projektima višestruko nagrađivanog crnogorskog Synthesis Studija. Kroz tipologiju višeporodičnog stanovanja, elitnih porodičnih vila i planinskih rizorta, Sonja dekodira obrasce progresivnih nastojenja razvoja crnogorske savremene arhitekture, baziranih na kritičkom promatranju lokalnih i internacionalnih uticaja, tradicionalnih materijala i savremenih tehnika gradnje.

Arhitekte dr Dijana Adžemović Anđelković i dr Vladimir Anđelković, članovi žirija BAB 2019, su kroz projekat rekonstrukcije Bioskopa Balkan i kroz projekat porodične kuće u Novom Sadu prikazali krajnje domete kritičkog promišljanja odnosa istorije i savremenosti, promenljivog i nasleđenog, provincijalnog i progresivnog. Kroz projekat rekonstrukcije Bioskopa Balkan, Dijana i Vladimir su prikazali različite pojavne mogućnosti prostorne multifunkcionalnosti. Kroz projekat porodične kuće u Novom Sadu arhitekte su pokazale da karakter i identitet prostora leže, pre svega, u materijalu i detalju, što se u domaćoj arhitektonskoj praksi često zanemaruje.

Dekodiranje Balkana – Kritički regionalizam

Tema ovogodišnjeg BAB-a je Dekodiranje Balkana, koncept koji je osmislila Dr Tatjana Mrđenović, komesar BAB-a, odnosno razlaganje i rasklapanje obrazaca interpretacija koncepcije kritičkog regionalizma na način kako ga je uspostavio Kenet Frempton, a preuzeo i razradio Ranko Radović. Kritički regionalizam je stvaralački pristup koji teži da se suprostavi nedostatku smisla i značenja rutinske arhitektonske prakse, s jedne strane, te silama globalnog kapitala i generičkog internacionalizma, s druge. U tom smislu, regionalizam se ne tumači kao reaktuelizacija simbola nacionalnih identiteta i raznih istoricizama, već kao reakcija savremenog kreativnog duha na nasleđeno stanje materijalnih stvari, a u formi diverzifikacije obrazaca rešavanja ustaljenih problema u svakodnevnoj arhitektonskoj praksi.

Crna Gora – Zemlja domaćin

BAB 2019 donosi jedan značajan novitet. Od ove godine, Balkanski arhitektonski bijenale imaće svoju zemlju-domaćina. Pod rukovodstvom ambasadorke dr Sonje Radović Jelovac, arhitekte, dizajneri i istraživači iz Crne Gore ove godine u Beogradu imaće posebno mesto i značaj na smotri najkreativnijih ideja i realizacija.

Borba protiv nedostatka smisla

Kao i svake godine, prijava i učešće na Balkanskom arhitektonskom bijenalu mogući su u tri kategorije: urbanizam i arhitektura, nameštaj i dizajn, te naučno-istraživačka konferencija. Prijave i pitanja mogu se dostaviti-postaviti putem e-mail adresa: architecture@bab.rs, design@bab.rs i conference@bab.rs. Ako smatrate da se svojom praksom odupirete nedostatku smisla i značenja, onda upravo vaš projekat očekujemo videti u Bioskopu Balkan.

Kad ste već ovde…

• BuildUp 2019: Prva regionalna konferencija o digitalizaciji u arhitekturi i građevinarstvu

Rok za registraciju projekata je 10. decembar 2019. Dodela nagrada biće odražana na svečanoj ceremoniji u Beogradu u februaru 2020. godine.

Šesto izdanje konkursa “Bringing Light to Life” kompanije VELUX koji je započet u Bugarskoj, a koji je prošle godine je dobio regionalni karakter otvoreno je za vaše projekte.

Za ukupno četiri nagrade takmičiće se arhitekte iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Bugarske i Turske. U prošlogodišnjem izdanju, od tri nagrade, dve su otišle u ruke arhitektama iz Srbije, uključujući i glavnu nagradu koju su osvojili Modelart arhitekti i z Novog Sada za svoj projekat Rilak kuće.

VELUX nagrada za arhitekte „Bringing Light to Life“ za cilj ima promociju projekata koji prikazuju raznovrsnost i mogućnosti aplikacije krovnih prozora na kućama, stambenim, poslovnim i komercijalnim zgradama, bilo da se radi o novim objektima ili renoviranju postojećih.

U konkurenciji za nagrade biće samo projekti koji u sebi sadrže krovne prozore i/ili svetlosne tunele za kose i ravne krovove.

Zainteresovani se mogu registrovati i prijaviti projekte u 3 kategorije: Porodične kuće, Rezidencijalni/Javni objekti i Renoviranja.

U konkurenciji za nagrade biće samo projekti koji u sebi sadrže krovne prozore i/ili svetlosne tunele za kose i ravne krovove. Detalji, 3D vizualizacije i dodatne infrormicaije o projektu su dobro došle budući da će vizualizovani projekti imati prednost prilikom ocenjivanja žirija.

Projekti mogu biti iz 2018. ili 2019. godine, u bilo kojoj fazi, uključujući i već izvedene objekte u navedenom periodu.

Rok i nagrade

Rok za registraciju projekata je 10. decembar 2019. do 23:59:59 h. Sam proces registracije je veoma jednostavan i oduzima veoma malo vremena

Žiri će o pobednicima odlučivati tokom januara 2020. godine dok će pobednici biti proglašeni na svečanoj ceremoniji koja će se održati u Beogradu u februaru 2020. godine.

Na zvaničnom sajtu konkursa https://bll.velux.com/en/ možete pogledati pobedničke i sve prijavljene radove iz prethodnih godina.

Svim učesnicima želimo puno uspeha!

Prema projektima rekonstrukcije i izgradnje stadiona širom Srbije, novi stadion, u skladu sa standardima UEFA dobiće i Loznica.

Direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić i Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, potpisali su ugovore o prenosu prava javne svojine sa Republike Srbije na grad Loznicu u cilju izgradnje stadiona po UEFA 4 standardima na Lagatoru. Na zahtev naručioca i investitora, Gradske uprave grada Loznica, izrađen je urbanistički projekat za izgradnju fudbalskog stadiona u Loznici, piše eKapija.

Istočna i zapadna tribina novog stadiona po UEFA standadima, imaju kapacitet od 5.000 posetilaca.

Predviđeno je da se u okviru kompleksa nalazi sedam objekata i to: objekat fudbalskog kluba „Loznica“ sa zapadnom tribinom, tunel za izlaz igrača na teren, pomoćni objekat, istočna tribina, dve biletarnice i kiosk.

Objektu fudbalskog kluba „Loznica“ se pristupa sa parkinga koji je pristupnom saobraćajnicom povezan sa ulicom Miloša Porceca, s tim da postoji mogućnost pristupa i iz ulice Maksima Gorkog preko zemljanog puta. Objekat je spratnosti P+1 i u okviru njega se nalaze svlačionice, administrativni deo objekta, sobe sa pogledom za novinare, svlačionice, toaleti i tuševi.

Tribine i tuneli

Uz glavni objekat nalazi se zapadna tribina. Istočna tribina je postavljena uz istočnu stranu glavnog fudbalskog terena i pristup je omogućen iz ulice Makima Gorkog. Istočna i zapadna tribina imaju kapacitet od 5.000 posetilaca.

Tunelu za izlaz igrača na teren se pristupa iz glavnog objekta fudbalskog kluba u okviru koga su, kao što je navedeno, smešteni svi propratni sadržaji neophodni za uspešno funkcionisanje kompleksa. Pomoćni objekat se nalazi između glavnog i pomoćnog terena, a pristup je planiran isključivo preko zelene površine.

Dva fudbalska terena

Obe biletarnice koje se nalaze u okviru posmatranog područja se nalaze u južnom delu obuhvata urbanističkog projekta, i to uz parking površinu uz ulicu Maksima Gorkog, kao i uz šetnu stazu koja razdvaja sportski kompleks od parka. Kiosk se takođe nalazi u južnom delu stadiona, uz samu saobraćajnicu Maksima Gorkog.

Pored navedenih objekata, u okviru stadiona se nalaze dva fudbalska terena, glavni i pomoćni, kao i uređene zelene površine. Kompleks će biti ograđen.

Projekat novog stadiona u Loznici na Lagatoru potpisuje Pro-ing iz Novog Sada.

Kad ste već ovde…

• Ovako izgleda pobedničko rešenje na konkursu za stadion Crvene Zvezde

Šta kažete na inovativne podmornice koje proizvode heksagonalne ledenice zahvaljujući kojim bi mogao da se obnovi Arktik i tako zaštiti čitava planeta?

Na međunarodnom dizajnerskom konkursu, organizovanom od strane udruženja ASA (The Association of Siamese Architects), tim koji čine Faris Rajak Kotahatuhaha, Denny Lesm Ana Budi i Fiera Alifaje osvojio je drugu nagradu za projekat ponovnog smrzavanja Arktika. Njihov predlog se bazira na zaleđivanju otopljene vode u, kako su ih nazvali, ledene bebe „ice babes“ i to pomoću sistema podmornica.

Sistem koji su okarakterisali kao „neobičan zamrzivač“ zapravo je plutajuća struktura koja u određenim trenucima funkcioniše kao podmornica koja prikuplja vodu za zamrzavanje.

Pogledajte kako to izgleda:

Struktura prečnika 25 metara za mesec dana može da napravi jedan ledeni breg kojim bi s se „rekonstruisao“ Arktik.

Struktura prečnika 25 metara može raditi u svim vremenskim uslovima kako bi se proizvodila manje ledene bregove koji bi „rekonstruisali“ Arktik. Doduše, njen kapacitet nije velik. Za mesec dana, ova neobična podmornica može da proizvede jednu heksagonalnu ledenicu, piše Designboom.

Pitanje efikasnosti

Na samom početku procesa, podmornica se potapa kako bi prikupila potrebnu vodu u šestougaoni odeljak. Nakon procesa desalinizacije, zatvara se površinski poklopac i podmornica izranja na površinu vode. U roku od mesec dana proizvodi se „ledena beba“ i podmornica je izbacuje na površinu vode u trenutku kada zaranja po novu vodu.

Svakako, ovaj sistem se može okarakterisati kao inovativan, a prisutni entuzijazam i volja poželjni su u borbi protiv globalnog zagrevanja. Međutim, koji su nus produkti rada ovih podmornica i da li je možda efektivnije i manje skupo usmeriti se na dodatno pošumljavanje planete, ostaje kao tema za diskusiju.

Princip zamrzavanja:

Princip rada:

Pogledajte još grafičkih priloga:

Mapa gradova kod kojih je registrovan porast nivoa vode

Kad ste već ovde…

• Grejanje na led? Ukopani ledeni rezervoar će vas leti i hladiti

Gradnja novog mosta na Savi trebalo bi da počne 2020. godine po idejnom projektu Saobraćajnog instituta CIP.

Izvesno je da će pre gradnje novog Stari savski most biti izmešten, a o dve varijante, odnosno dve buduće lokacije za izmeštanje izjasniće se Beograđani.

– Konkurs je bio 2017. i mi smo tada dobili nagradu. Posle konkursa je urađena sledeća faza projekta, a to je idejni projekat, koji je prema ugovoru 30. juna 2019. predat Republičkoj revizionoj komisiji. Kada Komisija odobri idejni projekat kreće se u izradu glavnog projekta, odnosno projekta za građevinsku dozvolu i izvođenje radova. Plan je da izvođač bude izabran krajem ove godine, odnosno da početkom sledeće izradi projekat i počne gradnju – rekao je za eKapiju Dejan Srejić, vodeći projektant u CIP-u i jedan od autora idejnog rešenja novog mosta na Savi.

Glavni doprinos estetici donelo je uvođenje asimetrije, odnosno usvajanje lukova različite visine.

Sagledavajući novoprojektovani most sa aspekta postojećih beogradskih mostova koji se nalaze u blizini, kako se navodi u obrazloženju projekta, mogu se uočiti elementi konstrukcije koji se mogu vizuelno povezati sa ostalim mostovima preko Save.

– Imajući ovo u vidu, može se zaključiti da će se novoprojektovani most dobro uklopiti u „lepezu“ postojećih mostova. Međutim, osim delova konstrukcije oblikovanih tako da most povezuju sa postojećim beogradskim mostovima, novoprojektovani most poseduje i jedinstvenu estetiku. Glavni doprinos estetici donelo je uvođenje asimetrije, odnosno usvajanje lukova različite visine. Denivelisanjem lukova u temenu za 6 metara, odnosno uvođenjem asimetrije, mostu je dat lični pečat i različitost koja ga izdvaja od ostalih standardnih rešenja – navodi se u idejnom projektu.

Funkcija – vođenje saobraćaja

Saobraćajni profil mosta predviđa dve kolovozne trake širine po 6,5 m, dvokolosečni tramvajski-metro koridor u sredini profila, minimalne širine 8 m i obostrane trotoare od po 3,3 m koji uključuju jednosmerne biciklističke staze. Po obodu pešačko-biciklističkih staza formirani su kaskadni ispusti – terase vidikovci, koje pešacima i biciklastima pružaju odmorišta sa pogledom na reku i grad, navodi se u idejnom projektu.

Konstrukcija

Lukovi: Statički sistem novog mosta je dvostruki čelični luk sa zategom, pri čemu se zatega pruža kontinualno celom dužinom mosta sa konstatnom statičkom visinom. Ukupna dužina mosta je L=420,0 m, sa rasponima L=54,0+73,0+166,0+73,0+54,0=420,0 m. Ukupna širina mosta je B=37,2 m (Na mestima vidikovaca za pešake B=42,5 m). Glavni raspon konstukcije preko zahtevanog plovnog profila od 150 m, formiran je sa dva čelična luka raspona L=166,0 m.

Vešaljke: Na mostu postoje 24 vešaljke, 12 na svakom luku.

Fundiranje: Stubovi mosta su fundiran na šipovima prečnika 1500 mm različite dužine i različite brojnosti.

Javni uvid u toku

Podsetimo, Ministarstvo zaštite životne sredine obavestilo je da je 26. jula počeo javni uvid u zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje novog na mestu starog Savskog mosta u Beogradu.

Kad ste već ovde…

• Most na lakat: Detalji pobedničkog rešenja za novi most u Novom Sadu

Prema ovoj listi na samom vrhu je Zaha Hadid, a slede Norman Foster, Le Korbizije i Bjarke Ingels.

Poznate arhitekte od sada su rangirane na osnovu brojnih kriterijuma na sistemu Monograph, iza kojeg stoji kompanija koja je usmerena na menadžment u arhitekturi. Oni su nedavno objavili sistem rangiranja rada popularnih arhitekata na osnovu baze podataka koja koristi algoritam STAR System Ranking (v0.2) koji je kreiran od strane arhitektonskog data tima s univerziteta MIT.

Bez obzira da li ste klijent koji želi da angažuje određenog arhitektu ili vas kao ljubitelja arhitekture ovi podaci prosto interesuju, Starchitect Ranking System predstavlja prekretnicu u određivanju vrednosti određenog arhitektonskog brenda.

Učestalost pretrage na Guglu, osvajanje Prickerova, bitnost izvedenih projekata su neki od faktora koji utiču na rangiranje.

Promenljive koje su uticale na sistem rangiranja bile su: učestalost pretrage određenog arhitekte na Guglu od podataka koji daje Ahefs, godina rođenja, da li je i kada je arhitekta bio dobitnik Pritzkerove nagrade, bitnost izvedenih projekata, kao i raznovrsni podaci dobijeni od strane sajta ArchDaily (lokacija i kategorizacija projekata) i društvene mreže Instagram (broj pratilaca i učestalost pretraživanja).

Na ovoj listi nalaze se samo imena arhitekata, odnosno nema timova poput SANNA, MVRDV, Snøhetta i ostalih. Plan je da buduće verzije algoritma budu modifikovane kako bi se i ove prakse rangirale.

Prema ovoj listi, na samom vrhu je Zaha Hadid, a slede je Norman Foster, Le Korbizije i Bjarke Ingels. Kao što i pretpostavljate, na listi nema (za sada) domaćih arhitekata.

Kad ste već ovde…

• Beležnice inspirisane najpoznatijim arhitektonskim citatima

Kompleks izgrađen po projektu arhitekte Leona Kabilja iz 1957. godine dobiće novo ruho.

Gradski zavod za Hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, posle više od pola veka, dobiće novo ruho. Već početkom 2020. godine očekuju se radovi na dogradnji više od 6.000 m2, što će sa postojećim objektima činiti moderan zdravstveni kompleks na više od 8.000 m2 površine, piše eKapija.

Kako se navodi u Urbanističkom projektu, koji je na javnom uvidu bio do četvrtka, 8. avgusta, u gradskoj upravi u Ulici 27. marta, radovi će se obavljati u tri faze. U prvoj fazi biće izgrađen potpuno novi blok A i portirnica, tokom druge faze predviđena je rekonstrukcija i dogradnja bloka B i izgradnja nadstrešnice, dok je za poslednju fazu u planu rekonstrukcija bloka C i uređenje parcele. Novi blok krasi savremena fasada od horizontalnih brisoleja koja će objektu Hitne pomoći dati upečatljiv izgled.

Novi blok krasi savremena fasada od horizontalnih brisoleja koja će objektu Hitne pomoći dati upečatljiv izgled.

Prema postojećem projektu, rekonstruisana zgrada Hitne pomoći imaće i edukativni centar sa svim potrebnim uslovima. Zamisao je da se u specijalno opremljenim vežbaonicama, uz stručni nadzor, pruži obuka specijalizantima iz oblasti kojima se bavi Gradski zavod. Pored adekvatno opremljenih soba, projektovano je pet klasičnih učionica, jedna stručna čitaonica, nekoliko kancelarija za zaposlene u centru i sala za edukaciju tipa amfiteatra za 195 osoba, navodi se u dokumentaciji.

Projektom je predviđeno 52 parking mesta za zaposlene i korisnike, od čega je 5 parking mesta obezbeđeno za osobe sa invaliditetom.

Investicija

Nosilac izrade Urbanističkog projekta je Privredno društvo za prostorno planiranje Urbopolis iz Beograda, a zahtev Urbanističkog projekta podneo je Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć.

Ovaj projekat vredan je 16 miliona evra, od čega 11 predstavlja doprinos EU, a 5 miliona evra iznosi zajam koji Grad Beograd uzima od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Hitna pomoć izgrađena 1957.

Kompleks objekata za aktuelnu namenu izgrađen je po projektu arhitekte Leona Kabilja iz 1957. godine i sastoji se iz tri međusobno povezana bloka ili objekta, navodi se u dokumentaciji.

Objekti su postavljeni u konfiguraciji koja obrazuje interno dvorište, sa objektom A na severozapadu, lamelom B na jugozapadu i lamelom C na severoistoku, a interno dvorište je pokriveno nadstrešnicom.

Sva tri bloka predstavljaju jedinstvenu funkcionalnu celinu kojima se povezuju svi postojeći sadržaji Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Kad ste već ovde…

• Kako će izgledati budući kompleks Kliničkog centra Vojvodine

Rešenje američkog arhitekte zasnovano je na kuli koja bi plutala okeanom i prečišćavala ga od otpada.

Američki magazin eVolo za ovogodišnjeg pobednika Skyscarper konkursa proglasio je našeg arhitektu Marka Dragićevića i njegov projekat Methanscraper. Da podsetimo, u pitanju je neboder budućnosti smešten u beogradskom predgrađu koji prerađuje otpad i od sakupljenog metana proizvodi električnu energiju.

Ništa manje zanimljivo nije ni rešenje američkog arhitekte Honglin Lija koji je osmislio plutajući neboder zvani Filtration (Filtracija) koji bi trebalo da reciklira plastiku s ozloglašenog Velikog pacifičkog tepiha od smeća. U pitanju je gomila plutajuće plastike na severnom delu Tihog okeana težak više od 3,5 miliona tona koji seže više od 30 metara u dubinu. Veliki pacifički tepih od smeća je počeo da se stvara 1950-ih godina, a njegovo uklanjanje bi koštalo na milijarde dolara. Međutim, ovo rešenje bi moglo da smanji troškove čišćenja Pacifika.

Plutajući neboder reciklirao bi plastiku s ozloglašenog Velikog pacifičkog tepiha od smeća.

Objekat Filtration bi sadržao nekoliko sekcija za sakupljanje materijala i tretiranje vode čime bi se, za početak, vršilo odvajanje plastike od vode, njego čišćenje i vraćanje nazad u prirodu.

Za razliku od konvencionalnih postrojenja, koja se uglavnom oslanjaju na upotrebu transporta za prevoz smeća, ovaj objekat bi se koristio snagom vode koja bi otpad transportovala do vrha zgrade gde bi se voda filtrirana zajedno sa recikliranim materijalom vratila do dna.

Plutajući neboder bi tako plovio Pacifikom dok ne bi potpuno očistio tepih od plastike, a nakon obavljenog posla Filtration bi mogao da se premesti i na druge kritične pozicije.

Iako je ideja dobra, ekološki neboder koji je osmislio naš arhitekta Marko Dragićević ipak se više svideo žiriju. Mi kažemo – zasluženo!

Grafičke podloge:

Vizualizacija: Honglin Li, via Designboom

Kad ste već ovde…

• Naš arhitekta pobedio na međunarodnom takmičenju za neboder budućnosti

Shodno članu 83. Zakona o javnom informisanju i medijima, objavljujemo odgovor Kancelarije za arhitekturu j.d.o.o. Zagreb – dipl.ing.arh. Maria Furčića na članak objavljen na našem portalu 5.8.2019. godine pod nazivom „Arhitektonski dijamant na Korčuli“.

Podnositelj zahtjeva:

Kancelarija za arhitekturu j.d.o.o. Brune Bušića 16, 10 000 Zagreb, Hrvatska
kojeg zastupa:
direktor Mario Furčić, dipl.ing.arh.

Zahtjev

za objavom ispravka netočnih i nepotpunih informacija objavljenih na portalu GRADNJA.RS specijaliziranom za građevinarstvo i arhitekturu, dana 5.8.2019.godine na početnoj stranici, odnosno u članku naslova “Arhitektonski dijamant na Korčuli», a sve u smisli članka 9., 83., 84., i 87. Zakona o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 – udaljenjm tekstu ZJIM)

I           Podnositelj zahtjeva navodi sljedeće nepotpune i netočne činjenice:

1. U članku naslova “ Arhitektonski dijamant na Korčuli ”, koji je u cijelosti posvećen vili na dalmatinskom otoku i koji je opremljen s velikim brojem fotografija te vile, nigdje nije naveden autor i projektant te vile, već je naprotiv članak tako sročen da čitatelje može dovesti u zabludu da je g. Saša Ivanović, u suradnji s vlasnikom, autor skulpturalnog pročelja i vile koja je predmet tog članka, primjerice:

“Impresivna skulpturalna fasada nalik na brušeni dijamant delo je ruku beogradskog akademskog umetnika Saše Ivanovića, stvoreno u saradnji s vlasnikom ove vile.”

Kako u naprijed citiranoj rečenici, tako ni u cijelom tekstu ne spominje se ime autora projekta koji je ujedno i autor pročelja vile, dok je g. Saša Ivanović samo bio angažiran kao izvođač da po izvornoj ideji i nacrtima arhitekta Maria Furčića i Kancelarije za arhitekturu j.d.o.o. izradi navedeno pročelje.

Posebno ističemo da u svim drugim tekstovima ovog specijaliziranog portala, navedena su imena autora, dizajnera i sl., te su spornim člankom povrijeđena autorska moralna prava Arhitekta Maria Furčića i Kancelarije za arhitekturu j.d.o.o. jer su sporni članak, kao i fotografije, objavljeni protivno odredbi članka 15. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – udaljnjem tekstu ZASP)

2. Nadalje, pri završetku predmetnog članka naslova, citiran je investitor:

 “Posebno moram naglasiti da je čitav projekat i njegov završetak bio ugrožen zbog izuzetno velikih manjkavosti u glavnom projektu, što je uzrokovalo veće nepredviđene troškove i znatno kašnjenje završetka ukupnog projekta. Ipak, zahvalan sam lokalnim izvođačima radova kao i čitavom timu novih projektanata koji su krajnje nesebično uspeli da isprave nedostatke kao i da čitav projekat privedu kraju – rekao je vlasnik vile.”

Navedena tvrdnja je neistinita i kontradiktorna, jer je upravo na temelju projekta arhitekta Maria Furčića i Kancelarije za arhitekturu j.d.o.o. investitor ishodio građevinske i uporabnu dozvolu, pa ukoliko je bilo koja treća osoba intervenirala u projekt arhitekta Maria Furčića i Kancelarije za arhitekturu j.d.o.o., takve izmjene su nevidljive, učinjene su bez suglasnosti glavnog projektanta, što ih čini nezakonitim.

II          Temeljem članaka 9., 83., 84., 86. 87. ZJIM, a posebno temeljem čl. 15. ZASP-a, podnositelj zahtjeva

predlaže

da u najkraćem moguće roku, bez promjena i dopuna, na istom ili istovrijednom mjestu programskog prostora i na isti ili istovrijedan način na koji su bile objavljene nepotpune i netočne informacije u članku naslova “ Arhitektonski dijamant na Korčuli ” dana 5.8.2019., objavite ovaj ispravak uključivo i ponovnu objavu fotografija kojima je bila opremljena naslovnica i predmetni članak.

Kancelarija za arhitekturu j.d.o.o.,
zastupana po direktoru
Mario Furčić, dipl.ing.arh.