U Galeriji nauke i tehnike SANU od 5. juna 2019. godine biće postavljena izložba VIII međunarodnog Salona pejzažne arhitekture 2019. Organizator Salona je Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije.
Svečano otvaranje izložbe Salona sa dodelom nagrada je u petak, 7. juna 2019. u 18h.
Salon pejzažne arhitekture u Srbiji postoji od 2005. godine, kao bijenalna izložba. U okviru Salona izlažu se radovi iz oblasti pejzažne arhitekture: planovi, projekti, studije, publikacije, multimedijalni radovi i studentski radovi. U okviru ovogodišnje izložbe biće izložena 72 rada. Salon je međunarodnog karaktera, pa će pored radova iz Srbije, biti izloženo 38 radova iz inostranstva i to iz 17 zemalja.
Priznanje će biti dodeljeno u spomen na Aleksandra Krstića (1902-1980), koji je bio prvi školovani pejzažni arhitekta u Srbiji.
U okviru Salona, međunarodni žiri dodeljuje priznanja za najbolje radove u okviru svake kategorije, kao i Veliku nagradu Salona – Grand Prix. U okviru Salona će, po prvi put, ove godine biti dodeljena i dva posebna priznanja.
Nagrada pod nazivom „Aleksandar Krstić“ će se dodeliti za najbolji rad domaćih autora, za projekat realizovan u Srbiji. Ovo priznanje će biti dodeljeno u spomen na inženjera Aleksandra Krstića (1902-1980), koji je bio prvi školovani pejzažni arhitekta u Srbiji.
Pored toga, dodeliće se i nagrada „Stevan Milinković“ za najbolji studentski rad, a u spomen na Stevana Milinkovića (1926-1992), profesora pejzažne arhitekture.
Posetioci izložbe će moći da vide planerska i dizajnerska rešenja uređenja različitih prostora, počev od širokih predela u kojima se nude rešavanja problema zaštite prirode, zaštite kulturnog nasleđa i sl, pa do oblikovnih rešenja parkova, vrtova, stambenih otvorenih prostora, rekreativnih prostora, zelenih krovova, poslovnih vrtova itd. Takođe se mogu videti i pojedina istraživačka razmišljanja o problemima prostornog razvoja, vrednovanju karaktera pejzaža i uređivanju predela i životne sredine.
Osim afirmacije profesije i autora, cilj Salona je širenje pozitivnog uticaja na javnost Srbije radi unapređenja kulture uređivanja prostora, kao i zaštite prirodnih i kulturnih vrednosti.
Prateći događaji
Pored izložbe, tokom trajanja Salona su predviđeni i prateći događaji.
četvrtak, 06.06.2019. u 18h – svečana sala Gradske opštine Stari grad
– predstavljanje nagrađenih radova Salona
– predavanje specijalnog gosta Salona Frica Auveka, profesora iz Nemačke Fritz Auweck: Contemporary relevance – Landscape Architecture projects in Germany
petak, 07.06.2019. u 18h – Galerija nauke i tehnike SANU
– svečano otvaranje izložbe Salona sa dodelom priznanja
sreda, 12.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
Predavanja:
– dr Mirjana Sekulić: Aleksandar Krstić – prvi pejzažni arhitekta u Srbiji
– mr Dragan Vujičić: Stevan Milinković – pejzažni arhitekta, planer-urbanista i profesor
četvrtak, 20.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
Predavanja:
– Miodrag Stojanović: Razvojni koncepti urbanog zelenila Beča, paralele zelenila Beograda i Beča
– dr Boris Radić: Plavo je novo zeleno: indigo dete zelene infrastrukture
utorak, 25.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
Okrugli sto: „DA LI SE TO NAS TIČE?“ (Na koje sve načine javnost može da se uključi u procese planiranja javnih gradskih prostora i donošenja odluka? Šta čini jedan zeleni prostor u gradu opštim dobrom?) Moderatori: Nada Jadžić, Mirjana Jovanović, Slavica Čepić, Vesna Gvozdenov
četvrtak, 27.06.2019. u 17h – Galerija nauke i tehnike SANU
– predstavljanje knjige: Planiranje predela: teorije i metode – dr Nevena Vasiljević (autor) i dr Jelena Živković (recenzent).
– predavanje: Danka Grbac Nikolac, Jurica Knego: Krajobrazna arhitektura u prostornom planiranju Hrvatske
Izložba Salona je otvorena za posetioce do petka, 28. juna 2019. godine.
Krajem 2021. godine od Novog Sada do Beograda vozom će moći da se stigne za pola sata, rekao je danas predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
Mirović je danas sa ministarkom građevinarstva Zoranom Mihajlović obišao radove na izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta, na deonici Stara Pazova-Novi Sad, piše 021.
Predsednik Pokrajinske vlade je još dodao da je ovaj projekat veoma značajan za građane u Vojvodini, jer je reč o najvažnijem pravcu koji će povezati Beograd, Staru Pazovu, Inđiju, Sremske Karlovce, Petrovaradin i Novi Sad.
Mihajlović je naglasila da je značajna vest da je na brzoj pruzi Beograd–Budimpešta postavljeno gotovo 17 kilometara novih koloseka pruge, gde će se vozovima ići 200 km/h.
Na brzoj pruzi Beograd–Budimpešta postavljeno je 17 kilometara novih koloseka pruge, gde će se vozovima ići 200 km/h.
Ona je naglasila da Srbija prvi put gradi brzu prugu.
„Ova pruga od Beograda do Budimpešte je veoma značajna za Srbiju i njene građane. Radimo je sa partnerima iz NR Kine, a na najtežoj deonici radi je jedna od naboljih svetskih kompanija RŽD iz Rusije“, naglasila je Mihajlović.
Radovi ne otvorenoj pruzi Stara Pazova-Novi Sad vredni su 247,9 miliona dolara, a izvodi ih ruska kompanija RŽD International.
Predviđeno je da deonica bude završena do kraja decembra 2021. godine. Modernizacija i izgradnja dvokolosečne železničke pruge uključuje i izgradnju tunela i vijadukta „Čortanovci“.
Nagradu za arhitekturu “Đorđe Tabaković” za 2019. dobio je novosadski arhitekta Lazar Kuzmanov.
Ovo priznanje Društva arhitekata Novog Sada, ustanovljeno 1995. koje nosi ime jednog od pionira moderne arhitekture, dodeljuje se za izuzetan stvaralački i pregalački doprinos u ovoj oblasti i istaknuta i plodotvorna ostvarenja na teritoriji Vojvodine.
Veće Tabakovićeve nagrade u obrazloženju ukazuje na visoki kreativni domet dela Lazara Kuzmanova, stručnu i naučnu delatnost i publicistiku, rad u stručnim organizacijama i nastavi na Odseku za arhitekturu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, kao i konstantnu angažovanost na braniku arhitekture i kulture uopšte. Po njihovoj oceni on je primer kako se razvija jedan arhitekta, učešćem na konkursima i na njima dobijenim nagradama, priznanjima i otkupima, piše Dnevnik.
U poplavi objekata formalne, dekadentne postmoderne, njegovi objekti povratili su „novo-stari“ duh gradskoj stambenoj arhitekturi.
Graditeljski opus arhitekte Lazara Kuzmanova čini četrdesetak ostvarenja različite sadržine koje je radio sam ili u koautorstvu sa više svojih kolega, u početku najviše s Iljom Mikitišinom, a u poslednje vreme sa Miljanom Cvijetićem. U poplavi objekata formalne, dekadentne postmoderne, njegovi objekti, po mišljenju članova Veća povratili su „novo-stari“ duh gradskoj stambenoj arhitekturi. Uvođenjem pročišćenih likovnih elemenata složenih u prostudirane višebojne celine, vratili su arhitekturu u jednu od njene tri osnovne komponente – u umetnost.
Svaki objekat je u saglasju je sa okolinom. Poznavanje protekle i praćenje savremene svetske arhitekture omogućava mu da je interpretira na njemu svojstven način, bez direktnog preuzimanja oblika i rutine. U obrazloženju su navedene i neke od stambenih zgrada u Novom Sadu koje je projektovao Lazara Kuzmanov sa detaljima koji prerastaju u simbol čineći ih posebnim i prepoznatljivim. Izdvajaju se crveni kvadrat na zgradama u ulicama Cara Dušana i Cara Lazara, plava stola u ulici Danila Kiša, plavi medaljoni u Železničkoj ulici, igra belih parapeta i kontinualnih prozorskih traka u ulici Laze Nančića, lođama razlučeni uglovi u ulici Stanoja Stanojevića i Železničkoj, igra crno belih polja u ulici Vase Stajića, koja je bila u izboru za Najlepšu zgradu u Novom Sadu u izboru portala Gradnja i osvojila četvrto mesto.
Za realizacije i projekte Kuzmanov je dobio dvadesetak nagrada i priznanja, izlagao je na desetak izložbi od kojih su dve bile samostalne, a kao ovogodišnjem laureatu biće mu priređena i monografska postavka na kojoj će mu biti uručena i nagrada.
U ukupnoj istoriji novije srpske arhitekture, od Hadži Nikole Živkovića do danas, tokom protekla dva veka, gotovo da nema primera autora koji bi se po širini interesovanja i naročito ozbiljnosti pristupanja svakom zadatku, od usputnog crteža do složene građevine, mogao porediti sa Radojevićem. – arh. Dr Zoran Manević.
Ovo su uvodne reči kojima jedan od autora započinje publikacija o arhitekti Aleksandru Radojeviću (1934). Udruženim snagama sa arhitektom Srđanom Gavrilovićem, sastavili su jedno sveobuhvatno monografsko delo, koje kroz odabrana dela čitaoca provodi kroz život i delo našeg arhitekte.
I zaista, ako pokušamo da ovog autora uporedimo sa nekim njegovim savremenikom ili prethodnim velikanom arhitekture, zapazićemo da ni jedan nema tako široko polje delovanja. Arhitekta Radojević je pre svega odličan projektant i pedagog, bavio se i kritikom, ali će pre svega ostati upamćen kao vrstan crtač i dizajner nameštaja. Tokom svoje karijere bavio se projektovanjem novih objekata, rekonstrukcijom starih, a posebno polje delovanja bilo je dizajniranje enterijera javnih objekata. Često je radio u tandemima, ponajviše sa arhitektom Zoranom Petrovićem, jer je u timskom radu nalazio inspiraciju, druženje i iskrenu stručnu kolegijalnost.
Radojević je pre svega odličan projektant i pedagog, ali će pre svega ostati upamćen kao vrstan crtač i dizajner nameštaja.
Knjiga se sastoji iz više poglavlja, koja na iscrpan način prikazuju delovanje arhitekte Radojevića u poslednjih 50 godina. Započinje jednim kritičkim tekstom Zorana Manevića i intervjuom Srđana Gavrilovića u kojima na dva načina autori monografije pristupaju rasvetljavanju ličnog kreda Radojevića.
Monografija se nastavlja u jedno jako važno poglavlje, posvećeno crtežu, kojim na neki način započinje i sama arhitektura, to jest, njeno projektovanje. Pored skica koje prethode projektovanju, autor je posebno isticao putopisne crteže, u kojima je beležio pejzaže, mesta i zgrade, koje je posećivao tokom porodičnih odmora, ali češće na stručnim putovanjima sa svojim kolegama.
Aleksandar Radojević
Zatim započinje jedan hronološki niz izvedenih i nešto manje neizvedenih projekata profanih zgrada, sakralnih objekata, enterijera, rekonstrukcija i muzejskih postavki, kojima je autor oplemenio gradove širom Srbije i regiona.
Knjiga se završava sa crtežima nameštaja, pre svega stolica, za čije projektovanje je profesor Radojević bio jedan od retkih eksperata u čitavoj Socijalističkoj Jugoslaviji i nizom drugih izvedenih i neizvedenih projekata, kojima autori zbog obima monografije, nisu mogli da posvete pažnju.
Vrednost same monografije ogleda se pre svega u činjenici da je nije pisao sam autor, već osobe koje se po svojem stručnom opredeljenju bave istorijom i teorijom arhitekture. To monografiji daje izvesnu težinu jer se iz ugla jednog ili više posmatarča, savremenika ili saradnika, opisuje život i delo jednog arhitekte.
Promocija monografije
Promocija monografije o arhitekti Aleksandru Radojeviću biće održana u petak 14. juna 2019. u 19h u svečanoj sali Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Na promociji će, pored samog arhitekte Radojevića, govoriti i koautor monografije arhitekta Srđan Gavrilović, profesor dr Vladimir Mako i arhitekta Slobodan Maldini.
Veliki broj ekologa, arheologa, istoričara ali i veliki broj građana plaši se da će izgradnja aerodroma oštetiti krhku lokaciju poznate svetske baštine.
Aerodrom za koji je planiran budžet od 5 milijardi dolara trebalo bi da ovu istorijsku planinsku znamenitost u Peruu učini dostupnijom za mnogobrojne posetioce.
Jedno od najpoznatijih arheoloških nalazišta na svetu godišnje u proseku poseti 1,5 miliona ljudi, što je dvostruko više od broja poseta koji UNESCO preporučuje.
Problem leži u tome što je Maču Pikču posetiocima dostupan samo preko jednog aerodroma sa samo jednom pistom u obližnjem gradu Kusko. Kako bi se smanjila gužva i lokalitet postao pristupačniji, rešenje je da se napravi novi međunarodni aerodrom u gradu Činčero, koji se nalazi između Maču Pikču i garda Kusko.
Protivnici ovog projekta tvrde da će izgradnja aerodroma, a samim tim i povećani turizam, uništiti staze, terase i duge osetljive delove Maču Pikčua.
Ipak, mnogobrojni protivnici ovog projekta tvrde da će izgradnja aerodroma, a samim tim i povećani turizam, uništiti staze, terase i duge osetljive delove u dolini. Takođe, oni tvrde da bi ekološke posledice bile ogromne jer bi otpad s nove lokacije mogao da završi u obližnjem jezeru Piuray, koje obezbeđuje vodu za gotovo pola obližnjeg grada Kusko, piše Archpaper.
Foto: Prisma by Dukas Presseagentur GmbH/Alamy
Vlada Perua ne mari za peticiju
Peruanska istoričarka umetnosti Natalia Majluf pokrenula je peticiju protiv izgradnje aerodroma, koju je do ovog trenutka potpisalo preko 48.000 ljudi. U peticiji, Natalia navodi potencijalne štete koje se mogu dogoditi, što bi direktno uticalo na očuvanje tradicije Inka, koji potiču iz ove doline. Ona se direktno obratila Martinu Viskaru, predsedniku Perua, kako bi ga navela da barem još jednom razmotri lokaciju aerodroma. Međutim, čini se da Vlada Perua ne mari za peticiju i da je veoma posvećena razvijanju projekta.
„Ovaj aerodrom će se izgraditi u najkraćem roku, jer je veoma potreban gradu Kusko.“ – istakao je ministar finansija Karlos Oliva i dodao: “Postoji niz tehničkih studija koje podržavaju izgradnju aerodroma.“
Ovo nije prvi put da se građani organizuju protiv izgradnje jednog aerodroma. Doduše, u ovom slučaju organizovan je referendum koji je u ovom slučaju uspeo. Naime, u Meksiku su građani rekli odvažno ne novom aerodromu koji je trebao da projektuje Normana Fostera. Velika razlika je u tome što je vlada Meksika takođe bila protiv izgradnje skupocenog aerodroma.
Maša Žujović, Nevena Jeremić i Isidora Kojović su na međunarodnom studentskom takmičenju Textile Structures for New Buildings 2019 osvojile prvu nagradu u kategoriji Urban Living- City of Future.
Studentkinje četvrte godine Integrisanih akademskih studija arhitekture i prve godine Master akademskih studija arhitekture na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, napravile su veliki uspeh na takmičenju koje po 15. put organizuje međunarodni sajam tehničkog tekstila Techtextil uz podršku međunarodne asocijacije za membranske konstrukcije TensiNet. Rad naših studenata pod imenom Voro-Membrane je zajedno sa ostalim nagrađenim radovima prikazan na izložbi: Textile Student Competition u okviru međunarodnog sajma Techtextil koji je održan u Frankfurtu u periodu od 14. do 17. maja 2019. godine, kada im je na svečanoj ceremoniji dodeljena nagrada.
Takmičenje koje se održava pod supervizorstvom profesora Wernera Sobeka, direktora Instituta za lake strukture (Institut für Leichtbau Entwerfen und Konstruieren – ILEK), Univerziteta u Štutgartu, ima za cilj da prepozna inovativna razmišljanja i rešenja za probleme projektovanja i izgradnje objekata od teških materijala, kao i jačanje kontakta između mladih, tehničko-tekstilne građevinske industrije i univerziteta. Ove godine takmičenje je bilo vezano za manifestaciju Urban Living – City of Future i orijentisano na mogućnosti tekstilne arhitekture da unapredi život u urbanim okruženjima.
Rad naših studenata Voro-Membrane izdvojio se specifičnim procesom projektovanja membranskih struktura; Foto: arh.bg.ac.rs
Rad naših studenata zasnovan je na prirodnim algoritmima i procesu rasta u kome se forme razvijaju pod uticajem kompleksnih prostornih uslova.
Radovi prispeli na konkurs iz celog sveta pokrivaju širok opseg raznovrsnih tema od inovativne primene materijala, preko projektnih rešenja, koncepata izgradnje i montaže do prototipova struktura. Rad naših studenata Voro-Membrane izdvojio se specifičnim procesom projektovanja membranskih struktura zasnovanom na prirodnim algoritmima i procesu rasta u kome se forme razvijaju pod uticajem kompleksnih prostornih uslova, a u obrazloženju žirija navodi se: „Žiri je ne samo impresioniran uspešnim konceptom, već i veoma ceni konzistentnost projektne ideje, matematičkog generisanja geometrije, fizičke formacije i realizacije modela u krupnoj razmeri…“
Kurs o generisanju prostornih struktura
Studentski tim našeg fakulteta učestvovao je na takmičenju na predlog dr Jelene Milošević, docenta, nastavnika na predmetu izbornog bloka Istorija i teorija 1 – MASA-11020-07 / IASA-47020-07: Generisanje prostornih struktura, sa projektom koji su radile u toku jesenjeg semestra školske 2018/19. godine. U okviru ovog kursa studenti se upoznaju sa potencijalima korišćenja metoda i tehnika pronalaženja forme (form-finding) u procesu projektovanja prostornih struktura.
Tokom prošlog semestra studenti su radili na projektu Urban Textile Interface (UTI) Structure, čiji je zadatak bio predlog rešenja natkrivanja manje pešačke ulice, a koji je realizovan sa motivom da se, putem praktično orijentisanog istraživanja, upoznaju sa izazovima konstruisanja nekonvencionalnih, lakih membranskih struktura.
Prvi u nizu kurseva jeste onaj iz oblasti konstrukcija pod naslovom „Projektovanje i izvođenje betonskih konstrukcija prema Evrokodovima za konstrukcije – osnovni kurs“.
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu pokreće programe kontinuirane edukacije, tj. kurseve permanentnog usavršavanja. Analizirajući aktuelnu situaciju i na tržištu znanja i na tržištu rada, došlo se do zaključka da je pravi trenutak da se fakultet aktivno uključi u ovaj segment obrazovanja koji je prepoznat od strane Univerziteta u Beogradu i koji predstavlja jednu od osnovnih delatnosti Građevinskog fakulteta.
U stalnoj bici između postizanja veće efikasnosti studiranja i vremena potrebnog da se promoviše inženjer sposoban da odgovori svim zahtevima profesije, kvalitet studija je uvek na prvom mestu. „S druge strane, pokretanjem programa kontinuirane edukacije otvaramo naša vrata za saradnju sa kolegama kojima je potrebno dalje usavršavanje, unapređujemo i obogaćujemo naše studijske programe. Mnoge teme za koje nema mesta na osnovnim i master studijama, a koje su se pokazale važne inženjerima u praksi, biće pokrivene novim programima koje organizujemo.“ – kaže Prof. dr Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta.
Cilj je da građevinski i geodetski inženjeri unaprede znanja i veštine u specifičnim oblastima koje savremena građevinska praksa od njih zahteva.
Iz navedenih razloga Građevinski fakultet pokreće programe kontinuirane edukacije, sa ciljem da građevinski i geodetski inženjeri na sistematičan i efikasan način unaprede znanja i veštine u specifičnim oblastima koje savremena građevinska praksa od njih zahteva. Svi kursevi kontinuirane edukacije prolaze sistem kontrole i akreditacije Nastavno-naučnog veća Fakulteta. Nakon završetka svakog kursa, učesnici dobijaju sertifikat o uspešnom pohađanju kursa.
Evrokodovi za konstrukcije
Prvi u nizu kurseva jeste onaj iz oblasti konstrukcija pod naslovom „Projektovanje i izvođenje betonskih konstrukcija prema Evrokodovima za konstrukcije – osnovni kurs„.
Kurs se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela. Teorijski deo kursa obuhvata upoznavanje sa serijom Evrokodova za konstrukcije, ali i sa eksploatacionim vekom objekta, metodama analize, imperfekcijama, otpornošću na požar i minimalnim zaštitnim slojevima betona. Potom se izučava kontrola prslina i deformacija AB konstrukcija (ploča, greda stubova, zidova, temelja), konstruisanje armature, analiza na dejstvo zemljotresa kao i izvođenje betonskih konstrukcija u skladu sa SRPS EN 13670.
Praktičan deo kursa obuhvata prikaz idejnog proračuna AB konstrukcije stambene zgrade (analiza, dimenzionisanje, armiranje). Pored toga, u okviru ovog dela, polaznici samostalno rešavaju različite, jednostavnije zadatke analize i proračuna AB konstrukcijskih elemenata.
Za polaznike kursa predviđen je edukativni materijal u vidu skripte koja obuhvata materiju koja se izlaže u okviru predavanja.
Na kraju kursa biće izvršena evaluacija programa kontinuirane edukacije od strane polaznika i podeljeni sertifikati koje izdaje Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Ideja projekta je da se kroz okupljeni interdisciplinarni tim prate planske dokumente koji se donose u Novom Sadu, te na stručan i pravovremen način reaguje i ukaže na potencijalna loša planerska rešenja.
Urbanistička straža je projekat u organizaciji Društva arhitekata Novog Sada, sa ciljem da obezbedi trajan i organizovan format u polju praćenja zvaničnih procesa urbanističkog planiranja u Novom Sadu, kao i spremnost da interveniše i učestvuje u gradskim planerskim procedurama.
Svedoci smo intenzivne i često nekontrolisane promene građenog prostora našeg grada. U takvim okolnostima tim koji vodi DaNS već nekoliko godina učestvuje u procesima donošenja planova u gradu. Što kroz direktno učešće na javnim sednicama komisije za planove, ulaganjem primedbi na planove, ali i radom s građanima koji su imali različite probleme u svojim delovima grada proizvedenim lošim planskim predlozima. „Sa obzirom na to da je DaNS stručno udruženje koje pripada sferi civilnog društva, potpuno logična odluka je da kao takvi budemo korektivni faktor i vaninstitucionalni glas struke“ – kaže Slobodan Jović predsednik DaNS-a.
Urbanistička straža je projekat koji je pokrenulo Društvo arhitekata Novog sada u kooperaciji sa beogradskim predstavništvom Fondacije Hajnrih Bel. Ideja projekta je da se kroz okupljeni interdisciplinarni tim sačinjen od arhitekata, urbanista i građana, prate planske dokumente koji se donose u Novom Sadu, te na stručan i pravovremen način reaguje i ukaže na potencijalna loša planerska rešenja.
„Do ispravnih odluka koje će biti na korist svih ljudi koji žive u Novom Sadu“; Slobodan Jović, predsednik DaNS-a
Svako ko oseća da svojim delovanjem hoće i može da pomogne u stručnom, pravilnom i čovekomernom razvoju Novog Sada, može da se pridruži Urbanističkoj straži.
„Kontinuirani monitoring, pisanje stručnih primedbi, komunikacija sa gradskom administracijom u cilju pronalaženja adekvatnih urbanističkih rešenja, organizovanje posebnih diskusija o značajnim planovima, edukacija građana i asistencija u pisanju primedbi i izlaganja na javnim sednicama, ali i učestvovanje u javnom medijskom prostoru u svrhu iskazivanja stručnih stavova, biće okosnica našeg delovanja.“ – kaže Jović za naš portal i dodaje da „svako ko oseća da svojim delovanjem hoće i može da pomogne u stručnom, pravilnom i čovekomernom razvoju Novog Sada, može da se pridruži Urbanističkoj straži.“
Prve akcije
U toku su javni uvidi nekolicine planova generalne regulacije, na koje Urbanistička staža pripremamo svoje primedbe i za koje će predložiti po njima bolja rešenja. Građeni mogu da da prate aktivnosti Urbanističke straže na novoj Facebook stranici, a uskoro će to moći da učine i na sajtu Društva arhitekata Novog Sada.
Urbanistička straža može pomoći da dobijemo bolji grad „tako što ćemo gradskim institucijama koji donose odluke o razvoju grada, svojim upornim i stručnim delovanjem pomoći da donesu ispravne odluke koje će biti na korist svih ljudi koji žive u Novom Sadu.“ – zaključuje Slobodan Jović.
Rekonstrukcija terena na stadionu Čair je u toku, uskoro se očekuje završetak radova, a Čair će dobiti potpuno novi travnati teren, sa podzemnim prskalicama za zalivanje i savremenim sistemom za drenažu i odvodnjavanje.
Krajem godine, prema najavama, kreće i rekonstrukcija zapadne tribine Čaira, kao i uređenje ostalih, nakon čega će Nišlije dobiti moderan stadion kakav zaslužuju.
Gradski većnik Branislav Kačar rekao je da se sa radovima neće krenuti pre decembra, ali što je najbitnije, projekat je gotov i dobijena je dozvola za rušenje zapadne tripine.
„Država će odvojiti oko 17 miliona evra. Projekat je apsolutno gotov, a Ministarstvo svakog trenutka treba da nam odobri građevinsku dozvolu kako bismo što pre krenuli u rad“, rekao je Kačar za Niške Vesti.
Radovi počinju u decembru 2019, država ulaže 17 miliona evra.
Kako je Kačar najavio, pored potpuno nove zapadne tribine, Čair će dobiti i do kraja uređene ostale tribine, a očekuje se i pokrivanje stadiona.
„Kada se pokrije stadion, najverovatnije će tu i ići i novi reflektori. Biće to jedan velelepan stadion, koji će, ne samo unutra biti lep, nego i sve oko stadiona, parkinzi, park, osvetljenje…“, zaključio je Kačar.
Stadioni u Srbiji
Podsetimo i iz uprave FK Vojvodine najavljeno je da će se u Novom Sadu graditi novi stadion. Biće to investicija vredna 25 miliona evra, gradiće se uz podršku Republike Srbije, na istom mestu na kojem se nalazi sadašnji objekat. Takođe, pisali smo i o novom stadionu Crvene Zvezde, a jedno od rešenja izgleda ovako.
Pogledajte kako izgledaju pobednička rešenja za novi most na ušću kanala DTD u Dunav.
Gradska uprava odabrala je pobednička rešenja na arhitektonskom konkursu za idejno rešenje poslovno-ugostiteljskog objekta i pešačko-infrastrukturnog mosta na ušću Kanala Dunav-Tisa-Dunav u Dunav.
Predmet konkursa bila je izrada idejnog rešenja za pešačko-infrastrukturni most preko Kanala Dunav – Tisa – Dunav, kao i idejno arhitektonsko rešenje za poslovno-ugostiteljski objekat, koji se nalaze na ušću Kanala DTD u Dunav. Cilj konkursa bila je detaljnija urbanističko-arhitektonska razrada svih elemenata u obuhvatu konkursa: mosta, pristupnih saobraćajnica, biciklističkog i pešačkog povezivanja sa okruženjem, način i vrstu uređenja zelenih i drugih slobodnih površina u okviru konkursne lokacije, kao i da se za objeka.
Na konkurs je pristiglo 10 radova, svi iz Srbije, a kao pobednički izabran je rad biroa ARCVS.
Prva nagrada
Biro ARCVS, arhitekte Branislav Redžić, Dragan Ivanović, Zoran Milovanović, Dušan MIlošev, Milica Tasić, Nevenka Redžić, dok je autor konstrukcije Sreto Kuzmanović, konsultant Vanja Vukadinović Đurić, a fotografi Mlađen Jovanović i Igor Srdić.
Prva nagrada
Ova megastruktura zrači hrabrošću, atraktivnošću, pa i estetikom primerenom ovim ravničarskim prostorima.
U obrazloženju žirija se kaže da ovaj rad predstavlja pozitivan i hrabar pristup u rešavanju zadate teme, sa jasno izraženom konceptualnom namerom koja je dosledno i uspešno sprovedena. Objedinjavanjem funkcije mosta i predviđenog objekta u jednu celinu, most postaje ne samo infrastrukturni objekat već mesto aktivnog korišćenja. Most nije samo veza dve obale, već postaje mesto dešavanja, nije samo mesto „prelaska“, nego postaje mesto susreta, pa i sama tačka odredišta za građane Novog Sada, kao i za sve posetioce Grada, slučajne i „namerene“ prolaznike. Iako ovaj način rešavanja u vidu privatno-javnog partnerstva predstavlja novinu u našoj sredini, faznost realizacije nije isključena, već naprotiv moguća sprovođenjem etapnog opremanja objekta (prvo konstrukcija, a zatim ostalo opremanje).
Funkcionalnim povezivanjem objekta i mosta u jednu celinu, pružena je i mogućnost za razmatranje dodatnog objekta na lokaciji visoke spratnosti kao izrazitog vertikalnog repera, koji bi predmetnu lokaciju sa mostom–objektom učinio dodatno ekonomski i prostorno atraktivnim.
Multifunkcionalni most objedinjuje svoju osnovnu saobraćajnu funkciju sa ostalim traženim programima za (poslovno-ugostiteljski) objekat. Na ovaj način most – koji je primarno infrastrukturno-saobraćajni objekat, praktično postaje „kuća na vodi“, pasarela, „kuća na lakat“… U estetskom smislu, „senka“ je srušenog Varadinskog mosta… A „ želimir“? Tumačimo kao „želim mir“…
Program konkursa je pretočen u jednu posebnu megastrukturu koja zrači hrabrošću, atraktivnošću, pa i estetikom primerenom ovim ravničarskim prostorima… Koncept prevazilazi uslove konkursa, dajući novu, hrabru, inventivnu, atraktivnu ideju.
Ovakvo rešenje bi svakako zahtevalo preispitivanje važeće planske dokumentacije i ozbiljno promišljanje vezano za samu mogućnost realizacije. Ali, obzirom na odličnu ideju, to svakako i zaslužuje. Postojanje „mosta – objekta“ nije novina u arhitekturi u svetu, ali je svakako novina u Novom Sadu.
Ovakvo rešenje pleni svojom potencijalnom atraktivnošću, a ono što ostaje kao pitanje i kao zadatak, jeste da se pronađe adekvatna zakonska, kao i planska osnova za njegovu realizaciju i implementaciju.
Druga nagrada
Spring studio, arhitekte Maja Dragišić, Milan Božić, Milica Milosavljević, Jelena Kesić, Konstrukcija: građevinski inženjeri Rada Mladenović i Predrag Radojević
Druga nagrada
Mostu je data nedvosmislena prostorna elegancija i potpuna izrazita kontekstualnost u odnosu na sve pristigle radove.
Objašnjenje žirija: Kvalitet rešenja predstavlja jasno definisan saobraćajni tok sa naglašenom i razrađenom vezom sa biciklističkim tokovima na keju i, s druge strane, sa biciklističkom rutom prema Kovilju. Istovremeno, ovakvo rešenje je „nosilac“ estetike mosta, sa svedenom i elegantnom linijom.
Sam objekat hotela je u jednom nivou povezan sa mostom i svojim monolitnim volumenom postiže efekat vizuelnog repera u vizuri sa vode kao i sa keja.
Nedostatak rešenja je odsustvo bilo kakvih dodatnih sadržaja na mostu, koji je ostavljen samo u funkciji saobraćaja.
Rad na jedan sveden i funkcionalno jednostavan način odgovara zadatoj temi. Jasno radvojena funkcija mosta i predviđenog poslovnog-ugostiteljskog objekta je postignuta, ali prostorno veoma uspešno objedinjena čineći nedvosmislenu celinu. Korišćenjem čitave parcele da bi se formirala rampa, mostu je data nedvosmislena prostorna elegancija i potpuna izrazita kontekstualnost u odnosu na sve pristigle radove.
Osnovni motiv ovog konkursnog rešenja jeste i njegova primarna funkcija – saobraćaj. Međutim, autor je veoma elegantno i vešto ovu osnovnu funkciju razrešio, razložio, kako funkcionalno, tako i svedenom, ali vrlo efektnom materijalizacijom predmetnog prostora. I posebno naglašenom linearnošću.
Elegantno protkani osnovni pravci kretanja, pešačkog i biciklističkog, daju poseban duh ovom prostoru,
predstavljajući pravi produžetak novosadskog omiljenog šetališta – keja, dajući mu potrebnu i traženu ekstenziju
na drugu obalu, pa i dalje…
Ono što posebno odlikuje ovo rešenje jeste njegova dvojnost u sopstvenom izrazu. Dnevni izgled cele kompozicije, noću postaje nešto sasvim „drugo“. Bela, čista, linearna konstrukcija mosta, sa vizuelno materijalno i funcionalno razdvojenim pravcima kretanja (drvenom ugodnom oblogom za pešake, te crveno obojenom betonskom oblogom za bicikliste), noću postaje elegantna silueta, zahvaljujući diskretnom, ali
dovoljno akcentovanom dekorativnom osvetljenju.
Poslovno ugostiteljski objekat se na logičan način integriše sa okruženjem i funkcionalnošću samog mosta.
Oblikovno ne deluje pretenciozno, već pokušava da ostvari reminiscenciju i vezu sa siluetama silosa koje su u ovom okruženju decenijski prisutne. Ali, unoseći duh modernog i jasnog jezika arhitektonskog oblikovanja, primerenog funkciji kojoj je namenjen, a posebno mestu na kojem je planiran. Veoma jasan, u svojoj naizgled jednostavnosti vrlo elegantan odgovor na zadatu temu.
Treća nagrada
Arhitekte Marija Krsmanović Stringheta, Bruno Oliveira Stringheta, Mina Kordić, Milena Kordić; Autori konstrukcije: Milan Spremić, Jelena Dobrić, Saradnik projektant: Julija Džogaz, 3D vizualizacija: Dimitrije Puzović
Treća nagrada
Most je postao „park na vodi“, a osmišljen je i još jedan „mini Štrand“. Ovo su ideje koje bi građani Novog Sada sasvim sigurno pozdravili.
Objašnjenje žirija: Arhitektonski koncept ovog rešenja je jasan i dosledno sproveden, tako da se kao rezultat pojavila skladna arhitektonska celina. Most i hotel su raskošni, međusobno se arhitektonski uklapaju i zajedno sa parternim rešenjem, daju ovom prostoru na atraktivnosti.
Rad je veoma detaljan, u potpunosti razrađen i sadrži veliki broj kvalitetnih prikaza.
Most je postao „park na vodi“, a osmišljen je i još jedan „mini Štrand“. Ovo su ideje koje bi građani Novog Sada sasvim sigurno pozdravili i poželeli u svom gradu, kao i svi gosti Grada.
Elementi konstrukcije mosta – lukovi, možda su malo prenaglašeni, ako se uzme u obzir da se radi o pešačko – biciklističko – infrastrukturnom mostu, ali svakako daju još jedan prostorni akcenat ovom mestu.
Autor rada prati efekat „toka“, te pretače arhitekturu u prirodu i obrnuto. Pokušava da integriše ova dva univerzuma. Uvodi elemente zelenila na sam most, kao i i u okviru fasade poslovno-ugostitetljskog objekta.
Međutim, arhitektonsko rešenje se ne uklapa u okolni prostor (luka, rafinerija, pristaništa, teretni brodovi, barže…) te bi ovaj koncept odgovarao na području planirane marine ili nekog „urbanizovanog“ dela grada.
Otkup
Arhitekte Igor Čubra, Jelena Čubra, Jelena Škerović, građevinski inženjer Nenad Srebro; Saradnik: arhitekta Jovana Filić
Otkup
Objekat je inspirisan dinamičnim linijama brzih čamaca koji krstare Dunavom, kao i asocijacije na riblju kost
Objašenjenje žirija: Ovaj rad odiše izuzetnom studioznošću, te maksimalnom energijom da se zadovolje svi traženi uslovi konkursa. Rad u potpunosti razrađuje detalje i sadrži veliki broj kvalitetnih prikaza.
Objekat mosta i poslovno-ugostiteljskog objekta na prvi pogled deluju veoma kompaktno, kao da su deo jedne nedeljive celine… Planirana je krovna ravan koja obuhvata objekat hotela, ali se dalje nastavlja kao nadstrešnica planiranog mosta, dajući mu svojim postojanjem, dodatni komfor, zaštitu od atmosferskih uticaja, prvenstveno kiše.
Oblikovni izraz za poslovno-ugostiteljski objekat i most, kao likovne celine, je inspirisan dinamičnim linijama brzih čamaca koji krstare Dunavom, kao i asocijacije na riblju kost. Važno je napomenuti da izrazito „zavojiti“ oblik rampi ne odgovara vizuelnoj celini kompleksa. Ali, posmatrač može u ovim rampama da vidi i rečnog puža, sa svojom spiralom… No to se da samo naslutiti…
Pri ovakvoj formi, odnosno korpusu predmetnih elemenata ovog konkursa (mostu i objektu), nije lako razgraničiti „javno“ od „ostalog“. A možda je upravo na to ovaj rad i želeo da ukaže?
Šteta je što Nemci nisu želeli da sačuvaju prepoznatljivu fasadu starog objekta, ali s druge strane, ambasada dobija dostojnu naslednicu u vidu zgrade koja se nenametljivo i elegantno uklapa u postojeće arhitektonsko okruženje. Videćemo samo da li će je Beograđani prihvatiti kao i prethodnu…
Ambasade su zvanična predstavništva inostranih država, a pored svoje diplomatske, poseduju i izvesnu kulturološku ulogu. Njihova arhitektura mora pre svega da zadovolji funkcionalno-sigurnosne potrebe, a zatim i da u vizuelnom smislu reprezentuje državu koja je u toj zgradi stacionirana. Nešto slabije države ili čiji političko-privredni uticaj nema neki veći značaj za Srbiju, locirale su svoje ambasade ili konzulate u privatnim zgradama i vilama širom Beograda, najčešće u užem centru ili na Dedinju i Senjaku. Druge pak moćnije države, čiji uticaj nosi presudnu ulogu u razvoju Srbije i regiona u startu su svoja diplomatska predstavništva uselila u zgrade koje su posebno projektovane za tu namenu, pre svega od strane njihovih arhitekata, to jest, projektnih biroa.
Međutim, nije sve tako oduvek bilo, o čemu svedoči nekadašnja (sada već srušena) ambasada SR Nemačke u Kneza Miloša u Beogradu. O tome ko je projektovao staru, ali i kako će izgledati nova zgrada ambasade, pokušaćemo da rasvetlimo u ovom tekstu.
Stara zgrada nemačke ambasade u Kneza Miloša po projektu Bogdana Ignjatovića
Autor nekadašnje zgrade ambasade SR Nemačke (Zapadne Nemačke) je u javnosti malo poznati domaći arhitekta Bogdan Ignjatović. I dalje nije jasno kako je lovor slave uspeo da zaobiđe ovog talentovanog autora, čije monumentalne zgrade svedoče o njegovom umeću. Karijeru započinje koju godinu pred Drugi svetski rat, da bi vrhunac svoje karijere doživeo 50-ih i 60-ih godina, ponajviše kroz dela izgrađena u Beogradu. Spomenućemo samo zgrade Beogradskog dramskog pozorišta (1947-48), Galerija fresaka (1950-53), hotel Slavija (1960-62), Administrativna zgrada Vlade Srbije (1961-63), poslovna zgrada preduzeća Komgrap (1965).
Zgrada ambasade SR Nemačke dolazi u poznom stvaralačkom periodu jer je projektovana oko 1970, a izvedena 1979. godine. Objekat je zamišljen kao utilitaran, za potrebe funkcionisanja jednog diplomatskog predstavništva, pa je bilo kakvo eksperimentisanje sa formom bilo svedeno isključivo na pročeono fasadno platno.
Ignjatović prepušta AB skeletnu konstrukciju, sa sve stubovima i gredama, u polje fasade, stvarajući time jednu svojevrsnu betonsku rešetku.
Ne računajući krov kao svojevrsnu petu fasadu, koji je svoju formu, kao kod zgrade Narodne biblioteke (arhitekta Ivo Kurtović) ili Filozofskog fakulteta (arhitekta Svetislav Ličina), pronašao u lokalnom narodnom graditeljstvu, lice ove zgrade ne može se uporediti ni sa jednim ostvarenjem koje je izgrađeno na ovim prostorima. Arhitekta Ignjatović polazi od konstruktivističkih načela pa armirano-betonsku skeletnu konstrukciju, sa sve stubovima i gredama, prepušta u polje fasade, stvarajući time jednu svojevrsnu betonsku rešetku. Da li je ovo postignuto i iz izvesnih bezbednosnih razloga ili je to možda jedan sarkastični odgovor na vreme koje je autor proveo iza rešetaka logora, upravo za vreme nemačke okupacije, možda nikada nećemo saznati. Takođe, ovaj brutalistički izraz pojavio se potpuno slučajno, imajući u vidu činjenicu da je armirano-betonska rešetka bila predviđena za oblaganje kulijeom, ali da je najverovatnije po želji investitora zadržana u ovom sirovom obliku.
Rešenje koja zadržava betonsku rešetku
Prvi nagoveštaj rušenja zgrade ambasade pojavio se 2009. godine, kada je raspisan javni arhitektonski konkurs za rešenje nove zgrade ovog diplomatskog predstavništva. Na konkursu nije dodeljena prva nagrada, ali je zato drugonagrađeno rešenje biroa Kuehn Malvezzi iz Berlina prikazalo jedan humani pristup u zaštiti ovog specifičnog arhitektonskog izraza, zadržavši betonsku rešetku ispred novoprojektovanog objekta.
Konkursno rešenje koje čuva originalnu fasadu zgrade po projektu biroa Kuehn MalvezziPogled iz atrijuma; Kuehn Malvezzi
Karl und Probst ponudili su atraktivno rešenje, sa dva atrijumska prostora, u kojem dominira jednostavna kubična forma.
Međutim, SR Nemačka je očigledno imala druge planove čim nije želela da uspostavlja vizuelno-kulturološki kontinuitet za prethodnom državom/politikom, pa su za projektante nove zgrade ambasade izabrali tim arhitekata iz nemačkog projektnog biroa Karl und Probst (KarlundP) iz Minhena.
Nemački autori su, kao i neki od naših biroa na konkursu, ponudili atraktivno rešenje, sa dva atrijumska prostora, u kojem dominira jednostavna, pročišćena, kubična forma. Zanimljivo je da su autori na izvestan način želeli da iskažu povezanost nove zgrade sa državom u kojoj će biti izvedena, predloživši u specifikaciji materijala da kamene ploče od kojih će biti izvedena fasada, budu od sivkasto-beličastog mermera izvađenog na prostoru Srbije. Forma je pre svega bila uslovljena funkcijom, a fasada sa svojim uskim prozorskim otvorima i niskom, ali i pomalo klaustrofobičnom ulaznom partijom, aludira na fortifikacijske objekte, čime je dodatno stavljen akcenat na bezbednosni faktor svakog važnijeg diplomatskog predstavništva. Posmatrajući sa pročelja, arhitekturom dominira simetrija, sklad i perfekcija, a sve su to i dalje osobine nemačkog naroda, poslovanja i državne politike.
Budući izgled nove ambasade SR Nemačke; Karl und Probst
Ambasada SR Nemačke iseljena je iz stare zgrade već 2012. godine, ali je objekat najpre stajao ispražnjen i napola srušen nekoliko godina, da bi se pre koju godinu pristupilo njegovom konačnom rušenju i postepenom zidanju nove zgrade, koja bi do sredine 2020. godine trebalo da bude završena. Nemamo podatke o vrednosti nove zrade, ali je poznato da će se prostirati na preko 5.000 kvadratnih metara.
S jedne strane velika je šteta što Nemci nisu želeli da sačuvaju onako specifičnu i atraktivnu fasadu (ako već ne celu zgradu) čija prepoznatljiva forma je učinila da se ona pronađe na stranicama mnogih monografija i naučnih radova, koji za temu imaju posleratnu jugoslovnesku modernu arhitekturu.
S druge strane, zgrada ambasade dobija dostojnu naslednicu u vidu zgrade koja se nenametljivo i elegantno uklapa u postojeće arhitektonsko okruženje, a videćemo da li će je Beograđani prihvatiti kao i prethodnu.
Kupovina nekretnine je obično najveći kapital koju pojedinac ima, zbog toga bi pre uplivavanja u pronalaženje stana, trebalo da se naoružate znanjem.
Najvažnija karika u tom lancu počinje i završava se sa – investitorom. Svedoci smo da se i danas kupci suočavaju sa prevarama. Naročito zato što, prilikom kupovine, želja kupca obično jeste da sve obavi po najnižoj mogućoj ceni, a to najčešče krije i trikove, ili neke probleme koji kasnije mogu da se otkriju kao prepreka. Zamke su najčešće upravo prilikom kupovine nove, a neuknjižene nekretnine. Naučite zato prvo, kako da proverite investitora. Evo nekoliko saveta koje je portal 4zida.rsizdvojio za vas:
Da li je objekat legalizovan
Ukoliko nije legalizovan znači da onda neće ni biti problem katastra, nego ozakonjenja a taj posao se završava u lokalnoj samoupravi, a ne u katastru. Jednostavno, takav objekat nema potrebnu dokumentaciju. Bitno je ispitati i da li je investitor vlasnik parcele na kojoj pravi zgradu.
Ako je parcela svojina Grada, potrebno je ispitati da li je plaćeno to gradsko građevinsko zemljište, jer ako nije, nekretnina ne može da se uknjiži. Kada imamo slučaj legalizacije, proverava se vlasništvo zemljišta na kome je građevina, uverenje za legalizaciju iz nadležne opštine i građevinski projekat.
Proveriti sve papire
Ukoliko se kupuje stan, koji je promenio više vlasnika, vrlo je moguće da u tom procesu promene kontinuiteta vlasništva zapravo nedostaje neki dokument. Ranije je to bio veliki izazov i veliki problem za kupce nepokretnosti.
U praksi se često dešava da stanovi stari po 30, 40 godina nisu uknjiženi, što zbog nemara vlasnika, što zbog propusta građevinskog preduzeća koje je gradilo stan. Ukoliko gledate stan koji je još u izgradnji, preporučuje se oprez i da se obavi uvid u dokumentaciju investitora. Prvenstveno u građevinsku dozvolu.
Javni beležnik sprečava duple prodaje
On je prvo, pomoć i savetnik, a onda i neophodan zato što se sada proces kupovine i ne može obaviti bez javnog beležnika. Samim tim, on ima i funkciju nadzornika i za vas će proveriti sve. Kako kažu u RGZ, otkako su uvedeni javni beležnici, gotovo nije moguć slučaj „duple“ ili „višestruke“ prodaje stanova. Dešavalo se ranije da investitori izmene građevinski projekat i dodele nove brojeve stanova. Sada notari kontaktiraju sa svim potrebnim ustanovama i vode evidenciju, pa je mogućnost „duplih“ prodaja nemoguća.
Izvadite list nepokretnosti
Garant da kupujete nekretninu zaista od njenog pravog vlasnika je upravo taj list nepokretnosti koji možete dobiti u katastru u Opštini.
Budući da se pravo svojine na nepokretnosti stiče danom upisa u katastar ili u zemljišne knjige, najbitnije od svega je da nekretnina koja se kupi što pre bude upisana u katastar.
Vlasnik je onaj ko se prvi upiše u katastar, a ne onaj ko je prvi ušao u stan.
Proverite da li je investitor u gubicima
Možete verovati investitoru na reč, ali ipak najbolje je proveriti investitora i videti da li on posluje sa gubicima kao i da li mu je račun u blokadi. Ove detalje možete proveriti na sajtu Narodne banke, a matični broj investitora možete pronaći na sajtu APR-a. Ako je investitor pravno lice, proveru investitora takođe možete izvršiti i preko Privredne komore Srbije.
Kapara?
Kada sve proverite i rešite da kupite nekretninu prilikom kuproprodajnog ugovora, izvršiće se i provera u centralnom registru da li je ta nekretnina možda već nekome prodata i na taj način ćete biti zaštićeni.
Vaše pravo je i da ne platite stan u celosti, a preporuka je i da pregovarate o kapari, dok se ne uverite u sve što vam je dovoljno da znate da će vaša nekretnina biti samo vaša. Dakle, vlasnički list, i uverenje da na stanu nema hipoteke ili neke zabeležbe, odnosno da nije predmet nekog spora i slično je početna odrednica.
Vijadukt Morandi koji se prošle godine srušio i sa sobom odneo 43. života, srušen je danas uz kontrolisanu eksploziju.
Nakon evakuacije celokupnog područja, preostali delovi vijadukta Ponte Morandi u Đenovi sravnjen je sa zemljom za samo osam sekundi. Most je miniran, a paralelno s eksplozijom, napravljena je vodena zavesa koja je sprečila širenje prašine.
Pogledajte video rušenja mosta:
Paralelno s eksplozijom, podignuta je vodena zavesa koja je sprečila širenje prašine.
Podsetimo, most na autoputu A10 u blizini italijanskog grada Đenova srušio se 14. avgusta 2018. godine usled jakog nevremena, a tom prilikom automobili su padali sa visine od 100 metara. Ukupan broj žrtava ove nesreće je 43. osobe.
Čuveni italijanski arhitekta Renco Pjano ubrzo je nakon nesreće izjavio je da se dobrovoljno prijavljuje da projektuje novi most u Đenovi, a taj poziv je uslišen. „Most kakav dolikuje Đenovi. Jednostavan ali ne i trivijalan. Most od čelika, bezbedan i dugotrajan, jer mostovi ne smeju da se ruše.“ – izjavio je Renco Pjano. Novi most možete videti ovde.
U požaru je stradalo arhitektonsko delo koje je projektovao poznati arhitekta Konstantin Jovanović.
Juče je u Beogradu, oko 19:20h izbio požar u Karađorđevoj ulici broj 7. Vatra je progutala gotovo sve zapaljive elemente stolarije, krovne i međuspratne konstrukcije, pa se cela zgrada urušila. Prolaznici, ali i ljudi koji žive u blizini malo znaju o aktuelnom vlasniku, a još manje o istorijatu ove skromne jednospratne kuće.
Na prvi pogled, niko ne bi pogodio da je reč o jednom arhitektonskom delu, koje je projektovao poznati arhitekta Konstantin Jovanović, u kojoj je najduže živela njegova sestra Katarina. Kao i njihov mlađi brat Jovan, Konstantin i Katarina su bili deca našeg poznatog umetnika-romantičara i prvog litografa Anastasa Jovanovića, čija karijera u jednom trenutku doseže do Upravitelja Dvora, za vreme vladavine kneza Mihaila.
Dok je živeo u Beču, 1849. godine rodio mu se sin Konstantin, koji se školuje na politehnici u Cirihu, gde diplomira 1870. godine. Ubrzo posle toga dobija značajne poslove u Bugarskoj i Rumuniji, što ga naposletku preporučuje i za najznačajnija ostvarenja u Srbiji, pre svega u Beogradu.
Katarinina kapitalna ostvarenja bili su prevodi dela Njegoša na nemački jezik: Gorski vijenac i Luča mikrokozma.
Prva zgrada koju je projektovao bila je za advokata i porodičnog prijatelja Marka Stojanovića, a zatim i kapitalno delo, Palatu Privilegovane Narodne Banke Kraljevine Srbije iz 1889. godine. Kao vrsni akademičar, gotovo sve svoje zgrade projektuje u duhu neorenesansa, a pored monumentalnih zdanja iz sebe je ostavio jako puno crteža i beležaka na temu arhitekture, što se može videti u publikaciji koju je izdao Muzej grada Beograda, čiji je autor istoričar umetnosti Danijela Vanušić. Pored arhitekture, arhitekta Jovanović se bavio i dobrotvornim radom, a kako se početkom 20. veka trajno preseljava u Beograd, sve više se druži sa svojom (polu)sestrom Katarinom, sa kojom zajedničkim snagama pomažu svoje sunarodnike i o svom trošku rade na promociji nacionalne kulturne baštine.
Katarina se školovala u Beču, gde je završila filologiju i postala jedan od naših najpoznatijih poznavaoca srpskog i nemačkog jezika. Pored poslova prevođenja, bavila se i istorijom književnosti, publicistikom, filozofijom, novinarstvom, a uz brata Konstantina i humanitarnim radom. Njena kapitalna ostvarenja bili su prevodi na nemački jezik dela njenog omiljenog pisca, Petra II Petrovića Njegoša, Gorski vijenac i Luča mikrokozma.
Nakon smrti oca Anastasa 1889. godine, Katarina se trajno preseljava u Beograd, gde živi u jednoj od porodičnih kuća, upravo u Karađorđevoj broj 7. To je bila veoma skromna kuća, sa prizemljem sa dućanom i spratom sa stambenom jedinicom, koju je takođe krajem 19. veka projektovao njen brat Konstantin. Odlika svih porodičnih kuća porodice Jovanović, projektovanih od strane Konstantina, bila je da su bile veoma jednostavne, sa tek ponekim detaljima dekoracije u duhu akademizma, što dosta govori o njihovoj skromnosti, iako su bili jedna od imućnijih beogradskih porodica.
Jednostavna kuća u duhu akademizma
Sunovrat zdanja
Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Katarina sa bratom odlazi u Cirih, gde ostaje do svoje smrti 1954. godine. Kuća u kojoj je živela biva napuštena nakon Drugog svetskog rata. Zatim se u nju bespravno useljavaju stanari, koji adaptiraju potkrovlje i neadekvatno dograđuju dve badže na krovu, dok prizemlje koriste u komercijalni svrhe. U poslednjoj deceniji, kuća najverovatnije biva vraćena nalsednicima, što je uslovilo iseljavanje bespravnih stanara i njeno zatvaranje.
Sadašnje stanje; Foto: Marko Stojanović
Međutim, u kuću se bespravno useljava nekoliko porodica, a od nedavno ona biva prodata drugom privatnom vlasniku (nisu poznati detalji restitucije i dalje prodaje, zato što je imovina porodice Jovanović imala zakonite naslednike, decu Jovana Jovanovića, koji je živeo u švajcarskom gradu Sank Galenu), koji je imao investitorske planove za ovaj objekat. U nekoliko navrata je pokušano skidanje zaštite, ali izgleda da ni to nije uspelo da objekat zaštiti od vatrene stihije…
Grad Sombor poziva sve zainteresovane da učestvuju u urbanističko-arhitektonskom konkursu za izradu idejnog rešenja centralnog gradskog trga.
Konkurs za Trg umetnosti u Somboru je otvoren, idejni, jednostepeni i anoniman. Krajnji rok za podnošenje konkursnih radova je 23. septembar 2019. godine do 11:00 časova.
Konkursni rad dostaviti na adresu: Grad Sombor, Trg Cara Uroša 1 Sombor, sa naznakom: „Ponuda za javnu nabavku br. 404-167/2019-VIII – Urbanističko-arhitektosnki konkurs za izradu idejnog rešenja „Trg umetnosti“ u Somboru (NE OTVARATI)“.
Rok za donošenje odluke naručioca je 30 dana od dana otvaranja ponuda.
Konkursna dokumentacija
Preuzimanje konkursne dokumentacije može se izvršiti na Portalu Uprave za javne nabavke i na internet stranici naručioca www.sombor.rs. Lice za kontakt M. Rilke mrilke@sombor.rs.
Lamele B i C Kliničkog centra Vojvodine, koje predstavljaju postojeći kosturi u okviru nedovršenog kompleksa najvećeg zdravstvenog centra u Vojvodini, dobile su „zeleno svetlo“ za početak izgradnje.
Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu će izgleda konačno biti kompletiran! Naime, kako je na sednici Pokrajinske vlade izneo sekretar za zdravstvo Zoran Gojković, sredstva iz trećeg kredita koji je Vlada Srbije potpisala sa EIB nalaze se na računu države i stekli su se svi uslovi da radovi počnu, piše 021.
Tenderska dokumentacija je ispravna (nakon što je u više navrata proteklih godina bila na razmatranju u Luksemburgu), a u narednih sedam do 10 dana trebalo bi da bude raspisana javna nabavka za odabir izvođača radova na izgradnji blokova B i C.
„Po proceduri EIB, tender traje 60 dana, sledi ekspertiza njihovih timova i očekuje se da će do kraja godine biti potpisan ugovor sa odabranim izvođačima radova. Potom stupamo u građevinske radove, vredne 32,6 miliona evra. Objekat će biti površine 33.275 kvadrata, spratnost 5+3, a planirana je direktna topla veza sa Poliklinikom, Internom klinikom i Urgentnim centrom, tj. postojećim blokom A. Očekujemo 348 novih kreveta, 22 kreveta za hiruršku intenzivnu negu, 24 kreveta na poluintenzivnoj hirurškoj nezi i 14 kreveta za jedinicu za transplantacionu hirurgiju u okviru potpuno nove jedinice KCV“, naveo je Gojković na sednici otvorenoj za medije.
Objekat će biti površine 33.275 kvadrata, spratnost 5+3, a planirana je direktna topla veza sa Poliklinikom, Internom klinikom i Urgentnim centrom.
Kako je od ranije poznato, u novim blokovima biće ukupno 16 novih operacionih sala, u prizemlju će biti kompletna dijagnostika, odeljenje za sterilizaciju, laboratorija i nuklearna medicina, a Gojković je naveo da će sve sobe biti urađene po evropskim standardima, što znači da će biti jednokrevetne i dvokrevetne, uređene i sa zasebnim toaletima. Blokovi će imati ukupno 10 liftova i četiri stepenišna jezgra.
Paralelno će se raditi rekonstrukcije postojeće Interne klinike i Poliklinike. Istovremeno će se nabavljati i nova oprema, kreveti i sve što je potrebnokako bi, sa završetkom svih radova, objekat bio potpuno useljiv.
Idejno rešenje za Kamenicu 3
Pokrajinska vlada je donela rešenje kojim se 26,5 miliona dinara usmerava Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici za finansiranje izrade idejnog rešenja i projektno-tehničke dokumentacije objekta Kamenica 3 s PET centrom.
Idejnim rešenjem je predviđena izgradnja objekta površine 8.200 m2, čime bi se rešio problem sa nedovoljnim posteljnim kapacitetima na Institutu za onkologiju. Istovremeno, obezbedio bi se prostor za Centar za palijativno zbrinjavanje, najtežih bolesnika. Dodatni prostor dobio bi i Institut za plućne bolesti za proširenje Dnevne bolnice za hemioterapiju pulmoloških pacijenata, dok bi Institut za kardiovaskularne bolesti ovim proširenjem na prvom mestu dobio prostorne kapacitete za izvođenje dijagnostički važnih procedura.
Rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji
Podsetimo, Evropska investiciona banka finansira rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji – u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Ugovori o finansiranju radova potpisani su još jula 2017. godine, ali je usaglašavanje dokumentacije za KCV, zbog kompleksnosti procedure, trajalo duže nego što je očekivano.
Sačuvajte datum! 16. oktobra 2019. u Beogradu, portal Gradnja organizuje svoju prvu konferenciju, a tema je Digitalna gradnja.
Četvrta tehnološka revolucija stiže i u građevinarstvo i arhitekturu. Zato je glavna tema konferencije BuildUp 2019 vezana za digitalizaciju u oblastima arhitekture, projektovanja i izgradnje. Pošto veliki broj domaćih biroa bori bitku s implementacijom novih tehnologija i digitalizacijom poslovanja, na ovoj konferenciji će steći nova iskustva, poznanstva i saznanja pomoću kojih će prelazak na nove tehnologije biti brži, lakši i bezbolniji.
Konferencija BuildUp 2019 – Digitalna gradnja namenjena je arhitektama, građevinskim inženjerima, studentima i profesorima, odnosno, svim profesionalcima i entuzijastima iz oblasti arhitekture, građevinarstva i prodaje nekretnina.
Prave osobe na prave teme
Prva tema konferencije BuildUp 2019 je „Vrli novi BIM svet“ koja se tiče implementacije BIM okruženja u svakodnevnom projektovanju. Saznajte kako da uhvatite korak!
Tema „Proptechom ću te, proptechom ćeš me“ bavi se digitalnim tehnologijama u prodaji i posredovanju nekretnina. Saznajte kako VR i izmenjena realnost menja korisnički osećaj!
Poslednja tema, ali ništa manje važnija, jeste „Digitalni komfor“ koja će obraditi pametne sisteme i internet stvari. Saznajte kako će nove tehnologije oraspametiti naše domove!
Od relevantnih osoba iz domaće i regionalne prakse ćete iz prve ruke moći da čujete kako da implementirate nove tehnologije kojim će proces projektovanja, izgradnje ali i prodaje nekretnina proteći lakše, a ujedno ćete moći da sa njima razmenite iskustva u neposrednom kontaktu.
Marko Dabrović iz 3LHD-a pokazaće nam kako je BIM postao nezaobilazna alatka u projektovanju vrhunske arhitekture.
Za početak, izdvajamo Marka Dabrovića iz zagrebačkog biroa 3LHD koji je širom regiona poznat po nagrađivanim projektima poput Hotela Lone u Rovinju, slatkovodnog akvarijuma i muzeja reka u Karlovcu ili Spaladium Arene u Splitu. On će nam pokazati kako je BIM postao nezaobilazna alatka u projektovanju vrhunske arhitekture!
Potom tu je Zoran Petrović iz beogradskog ArtifexPro koji će pokazati zašto je BIM neophodan u arhitektonskoj i građevinskoj praksi, kako da lakše prođete kroz implementaciju i na koje sve zamke možete naleteti prilikom prelaska na novo softversko okruženje. Nebojša Zaklan iz novosadskog Case 3D će vam pokazati najsavremenija Proptech rešenja za vizuelizaciju i predstavljanje nekretnina kroz virtuelnu realnost i izmenjenu stvarnost. Sa nama je i Vedran Jukić iz zagrebačkog biroa SODAarhitekti od kojeg ćemo saznati kako projektovati kuće u BIM okruženju, koje su prednosti takvog rada i koje greške ne treba ni vi da ponovite. Na BuildUp 2019 dolazi još interesantnih predavača iz regiona, a ceo spisak otkrićemo vam uskoro.
Šta ćete naučiti na kraju
Digitalizacija u procesu projektovanja, izvođenja i prodaje objekata i nekretnina je neminovnost. Pokazaćemo kako digitalizacija projektantima štedi vreme, a novac investitorima, dok u isto vreme kupcima daje celovitiju sliku šta tačno dobijaju. Konferencija BuildUp 2019 je događaj na kojem mora biti svako ko želi da prati korak sa tehnološkim inovacijama u arhitekturi i građevinarstvu.
Mesto dešavanja
Fabrika Event Space jedinstveni je prostor u Beogradu koji je inspirisan industrijskim dizajnom, a odlikuje se jednostavnošću, sofisticiranom estetikom i pozitivnom energijom. Upravo zbog toga su organizatori konferencije BuildUp 2019 odabrali ovaj prostor koji će zadovoljiti visoke standarde učesnika i gostiju. Adresa: Bulevar despota Stefana 115, Beograd
Kupite ulaznicu
Nabavite svoju ulaznicu na vreme! Mesta ima samo za 120 osoba. Cena pojedinačne ulaznice je 3.000 dinara, komplet za dve osobe 5.000, odnosno 12.000 dinara za pet osoba. Kupite kartu ovde.
Više informacija o konferenciji BuildUp 2019 pronađite ovde.
Stanovnici Bečmena u centru svog naselja imaju betonsku olupinu. Povod za raspisivanje studentskog konkursa upravo je bila činjenica da se u samom centru Bečmena nalazi nedovršen Dom kulture koji narušava sliku, reputaciju i higijenu ovog naselja.
U par navrata, najavljivano je da će se upravo u Bečmenu graditi veliki golf teren sa 18 rupa, a nedovršeni objekat kulture ne uklapa se u tu grandioznu viziju napretka ovog malog vojvođanskog naselja. Spram toga, cilj konkursa bio je da se dobiju kreativne programsko-prostorne vizije rekonstrukcije započetog doma kulture, te da se postojeća konstrukcija privede novoj nameni i prilagodi razvojnim mogućnostima beogradske Opštine Surčin. Po svom obimu i sadržini, konkurs je bio anketni, sa elementima idejnog rešenja.
Konkurs je bio otvoren za sve studente državnih i privatnih fakulteta u zemlji, ali na konkursu je pristiglo svega 12 radova i to uz produžavanje prvobitno postavljenog roka. Nagradni fond iznosio je svega 175.000 dinara, a žiri konkursa nije uspeo da uspostavi konsenzus i isprati strukturu nagrada iz raspisa, pa je dodelio tri jednakovredne nagrade i tri jednakovredna otkupa. Umesto ozbiljnije medijske prezentacije, po izboru sprovodioca konkursa, web-izložba pristiglih i nagrađenih radova svedena je na postavljanje fajlova u „zip“ formatu na zvaničnom sajtu udruženja.
Žiri konkursa nije uspeo da uspostavi konsenzus i isprati strukturu nagrada iz raspisa, pa je dodelio tri jednakovredne nagrade i tri jednakovredna otkupa.
Nagrađeni radovi variraju u širokom spektru od tradicijom inspirisanih motiva, preko kritičkog regionalizma, do klasično modernih rešenja. U daljem delu teksta predstavljamo vam tri jednakovredne nagrade, a sve učesnike konkursa pozivamo da letnji raspust iskoriste kreativno i uzmu učešće na Konkursu za Trg umetnosti u Somboru.
Aleksandar Majstorović – jednakovredna nagrada
Namera ovog projekta zasniva se na koncepciji kritičkog regionalizma, odnosno ideji uklapanja i prilagođavanja nasleđene strukture u kontekst šireg arhitektonskog nasleđa Srema, a sve kroz apstrahovanje i savremenu interpretaciju tradicionalnih oblikovnih motiva.
Shodno uslovima i preporukama konkursnog zadatka, u nasleđenu betonsku konstrukciju useljava se objekat atrijumskog tipa. Simbolički i upotrebno, atrijum se postavlja kao težište lokalne zajednice i projektantska odrednica novog kulturnog identiteta Bečmena. U oblikovanju, rešenje teži spektakularnim, dinamičnim i asimetričnim linijama, a sve u nameri simboličkog podcrtavanja društvenog prosperiteta kroz arhitekturu objekta društvenog standarda.
Rad Aleksandara Majstorovića
Katarina Nikolić i Miloš Temerinski – jednakovredna nagrada
Namera ovog projekta jeste maksimalna racionalizacija postojećih prostornih kapaciteta i zadovoljavanje prostorno-programskih zahteva opštinske administracije, komercijalno-zabavnih delatnosti, ali i potreba kulturno-umetničkog društva kao takvog.
Održavanje „duha mesta, očuvanje tradicionalnih vrednosti i jačanje pripadnosti lokalne zajednice nadograđuju se progresivnim nastojanjima, a kroz savremenu ali uravnoteženu arhitektonsku intervenciju.
Strukturalna podeljenost Doma kulture očitava se neposredno kroz kompoziciju osnovnih volumena, smene krovnih terasa i zatvorenog prostora, te različitog tretmana fasadnih površina. Uloga centra sagledava se i izvan prostornih gabarita zgrade kao takve, pa se čitava parcela oprema površinama i aktivnostima koje podstiču zajedništvo, druženje i susret.
Rad Katarine Nikolić i Miloša Temerinskog
Jovan Radojević – jednakovredna nagrada
Namera ovog projekta jeste da se od kakofonije nasleđene konstrukcije formira uređeno i smisleno životno okruženje, bazirano na vrednostima srednjovekovne modernističke tradicije. Zadovoljenju programskih zahteva teži se kroz usitnjenu i raznoliku programsku strukturu, vešto raščlanjenu u okvirima jednoobraznog volumena slobodnostojećeg objekta.
Rešenje ne koketira sa romantičnom slikom vernakularne arhitekture, već se koristi univerzalnim jezikom internacionalnog modernizma – kako po pitanju osnovne geometrije i raspodele prozorskih otvora, tako i po svođenju materijalizacije na igru i ritam osnovnih izražajnih sredstava. Jedini iskorak u artikulaciji celine prostora čini ugaono postavljeni ugostiteljski sadržaj, duple spratne visine i naglašenih staklenih portala, koji kao takav funkcioniše nezavisno od Doma kao programske celine.
Iako su nadolazeće arhitekte prikazale ozbiljnu projektantsku zrelost, sposobnost složenog prostorno-programskog modelovanja, te izvrsnost u vizuelnoj prezentaciji svojih projekata, predložena rešenja daleko prevazilaze realne mogućnosti skladne, ali male lokalne zajednice. Radovima nedostaje prava mera integracije tehnoloških, finansijskih i akterskih podnormiranosti sredine kao polazišta u promišljanju i projektovanju u granicama raspoloživih budžeta.
Bez obzira na to, Konkurs za Dom kulture u Bečmenu pokazao je da se predstavnici lokalnih samouprava i te kako mogu osloniti na znanja, sposobnosti i veštine mladih arhitekata u procesima prevazilaženja ili otklanjanja prostorno-programskih problema, te se nadamo da će ovakvih raspisa u budućnosti biti jedino više.
Dalmatia Tower je sa svojih 115 metara visine buduća najviša kula u Hrvatskoj, a gradi se u Splitu.
Na raskrsnici dve dominantne ulice u širem centru Splita uskoro će biti izgrađen dvadeseti od ukupno 27 spratova koliko će imati po završetku izgradnje koji se očekuje pred sezonu 2020, piše Slobodna Dalmacija.
„Etaže 18 i 19 su završene i postavljeni su stubovi za 20. sprat od ukupnih 27 i 115 metara visine Dalmatia Towera!“ – objavljeno je ovoga na Facebook stranici Westgate Group.
Etaže 18 i 19 su završene te su postavljeni stupovi za 20. kat od ukupnih 27 i 115 metara visine Dalmatia Towera!
Dalmatia Tower u Splitu je sa svojih 115 metara visine buduća najviša kula u Hrvatskoj.
Kako napreduju radovi na betonskom neboderu, sjajno prikazuje i video snimljen dronom, objavljen nedavno na YouTubeu koji možete pogledati ovde:.
Dom Marriotta
U najvišoj zgradi u Hrvatskoj nalaziće se prvi hrvatski hotel iz lanca Marriott, i po svemu sudeći biće to čisti luksuz na 27 spratova. Hotel će biti spreman da dočeka goste, s dubljim džepom, od sezone 2020.
Kompanija LSG Building Solutions izvodi radove, a vrednost investicije iznosiće oko 35 miliona evra. Nakon Sky Towera u Bukureštu s 37 spratova, jednoj od najvećih građevina u Rumuniji, kompanija LSG će imati još jednog rekordera među svojim referencama.
Čuvena arhitektonska firma i slavni reditelj zajedno su kreirali digitalni sferni bioskop nazvan Universal Sphere za prikazivanje multimedijalnih projekcija.
Foster + Partners i Immersive su udružili snage kako bi tehnološki i konstruktivno realizovali ideju proslavljenog američkog reditelja Stivena Spilberga. Kupola bi trebalo bi postane deo tehnološkog centra Comcast u Filadelfiji i predstavljala bi inovaciju u virtuelnom svetu, kao i budućnosti prikazivanja filmova.
Firma Immersive je priznati svetski lider u oblasti dizajniranja i proizvodnje eksperimentalnih medijskih instalacija. Zapravo čitava ideja je i razvijena od strane osnivača firme i Stivena Spilberga, dok su arhitekte iz renomiranog arhitektonskog biroa Foster + Partners razvili strukturalni dizajn.
Projekcija je svuda oko vas
Svuda oko vas je projekcija pa gde god se okrenete vidite scene filma iz različitih uglova.
Tokom sedmomesečnog procesa, uspostavljen je tehnički okvir za instalaciju i okupljene su svi potrebne proizvođači i firme koje bi realizovale projekat sfernog bioskopa.
“Izuzetno smo ponosni poslom koji smo obavili i želimo da se zahvalimo našim partnerima iz kompanija Gaia Nova i NSC Creative koji su otišli korak napred kako bi nam pomogli da ostvarimo našu viziju. Radujemo se budućoj saradnji sa Foster + Partners, dok nastavljamo da razvijamo projekat Immersive Storytelling, kao novi medij zabave.”, rekao je za ArchDailyJohn Munro, osnivač firme Immersive.
Sferični bioskop je prava mala revolucija; Foto: Corey Clarke
Iskustvo bez premca
Premijerna projekcija u kupoli održana je u maju i to je bio Spilbergov sedmominutni film “The Power of I”. Utisci gledalaca je da je u pitanju potpuno nesvakidašnje iskustvo jer je sve izgleda kao da se nalazite u filmu. Svuda oko vas je projekcija pa gde god se okrenete vidite scene filma iz različitih uglova.
