Nesvakidašnje suđenje u Kini dobilo je epilog, a tema spora bio je rad pokojne arhitektice.
Medijskoj kompaniji Zhuhai Shengun Internet Technology je nakon završenog suđenja naloženo da isplati odštetu od 30.000 dolara zbog teksta koji je objavio njihov bloger u kom se tvrdi da je loš feng šui zgrade, koju je projektovala firma Zahe Hadid, odgovoran za loš poslovni razvoj zakupaca prostora.
Firma SOHO China, za koju je izveden objekat po projektu firme Zahe Hadid, tužio je ovu medijsku firmu zbog, može se reći, kleveta. U tužbi su naveli da su „zlonamerne uvrede“ o objektu Wangjing SOHO uticale na mišljenje ljudi o zgradi i ukaljale reputaciju kompanije, ozbiljno utičući na njeno poslovanje, piše Archinect.
Foto: Feng Chang
Sud je podsetio da internet nije izvan zakona i da se podsticanjem sujeverja koje aludira na „štetnu energiju“ čini kleveta.
Kineski sud u Pekingu doneo je presudu da ova medijska firma kao kompenzaciju mora da plati odštetu od 30.000 dolara i podsetio da internet nije izvan granica zakona i da se podsticanjem sujeverja koje aludira na „štetnu energiju“ čini kleveta.
Ovim slučajem podstaknuto je pitanje uticaja feng šuija na kinesku arhitekturu i o bitnosti postavljanja granice između kritike arhitekture i zlonamernih kleveta.
Pod nazivom Re:housing, dani arhitekture 2019, se bave temom stanovanja sa kritičkog, ali i inovativnog aspekta.
Istraživački centar za prostor najavio je petu po redu manifestaciju ARCH-DAYS, dane arhitekture Banja Luka 2019. I ove godine manifestacija okuplja arhitekte iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, regiona i Evrope u periodu od 13. do 19. maja na različitim lokacijama u gradu.
Dani arhitekture Banja Luka je međunarodna arhitektonska manifestacija, jedna od najznačajnih u okruženju, a od 2014. godine kada je po prvi put organizovana pod okriljem Istraživačkog centra za prostor, okupilla je preko hiljadu posjetilaca i aktera. Dani arhitekture svake godine preispituju neku od aktuelnih tema, kontinuirano promišljaju izazove lokalnog i globalnog konteksta kroz iskustva najuticajnijih protagonista današnjice koji postavljaju i pomjeraju granice u domenu arhitekture.
Re:housing
Pod nazivom Re:housing, dani arhitekture 2019, se bave temom stanovanja sa kritičkog, ali i inovativnog aspekta. Re:housing razmatra nove modele stanovanja – nestandardne prostorne obrasce korišćenja i identifikacije – u odnosu na savremene trendove života i predviđanja urbanog i društvenog razvoja; promišlja multifunkcionalnost, razvojnu transformabilnost i prilagodljivost stambenih prostora, dok istovremeno, preispituje značaj i suštinu stanovanja kao procesa; redefiniše fizičke i imaginarne, ekonomske i kulturološke, tehnološke i društveno-odgovorne granice stanovanja; pomera granice u načinu korišćenja, interpretacije i stvaranja stambenog prostora u širem smislu.
Program manifestacije
Manifestacija počinje u ponedeljak, 13. maja, u Muzičkom paviljonu u 19 h otvaranjem izložbe „Stanovanje – Housing“. Utorak je rezervisan za promociju knjige „Budućnost stanovanja“ na istom mestu i u isto vreme, dok u srijedu organizator priređuje Urbanu šetnju na temu „Moderna stambena arhitektura 1929-1941“. Na dan otvaranja počinje i sedmodnevna radionica „Small Scale Outdoor Living“ u prostorijama Istraživačkog centra za prostor a rezultati će biti prezentovani na simpozijuma dana arhitekture.
Kao kruna događaja u petak, 17. maja i subotu, 18. maja, mnogobrojni izazovi stanovanja će se razmatrati u okviru dvodnevnog simpozijuma ARCH-DAYS, na kojem će učestvovati predavači iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Norveške, Hrvatske, Slovenije i Srbije. Dvodnevna predavanja okupe najveći broj posetioca u pozorišnoj sali Dvorane „Obilićevo“ gde publika može da čuje najbolje protagoniste u oblasti arhitekture kroz predavanja i ostvari kontakt sa drugim akterima u građenju u opuštenoj atmosferi.
Prvi dan simpozijuma, petak 17. maj, se završava druženjem na velikoj „Ruster“ žurci na poznatom Banjalučkom Molu na Vrbasu uz DJ -a.
Mini sajam i konkurs
Simpozijum će biti praćen mini sajmom kroz prezentacije privrednih subjekata koji svojim proizvodima i uslugama uslugama utiču na kvalitet stambenog prostora i prate savremene trendove u građevinarstvu.
U cilju daljeg promišljanja i angažovanja šire stručne javnosti u stvaranju vizije stanovanja kao procesa, raspisan je konkurs manifestacije ARCH-DAYS 2019 koji daje nagrade u tri kategorije: za najbolju ideju, najbolju realizaciju i studentski rad.
Sva dešavanja i najave možete pratiti na sajtu www.arch-days.com, te na zvaničnoj Fejsbuk stranici događaja Dani arhitekture – Banja Luka.
Antikvarnica iz Tubingena je izložila na prodaju katalog projekta enterijera Novog dvora, koji je za potrebe kralja Petra izradio August Bosse. Hoće li se ovaj vredan katalog naći u našim muzejima?
U toku je prikazivanje zanimljive, a po kritičarima kontroverzne, serije Kralj Petar I. Neke stvari očigledno nisu po ukusu istoričara, ali i pored toga serija je polako osvojila publiku. U ostvarenju se publika sreće sa odećom (naročito uniformama), oružjem i drugim predmetima koji su bili u upotrebi tih godina. Kao i obično, arhitektura se slabije zapaža (kao u mnogim ostvarenjima čija je tematika kraj 19. i početak 20. veka), ponajviše zato što nema toliko sačuvanih objekata iz tog perioda. S druge strane, objekti koji su i sačuvani sada imaju novu svrhu i izmenjen enterijer, pa je snimanje u njima gotovo nemoguće.
Takav je slučaj i sa Starim dvorom, koji je sada namenjen Skupštini grada Beograda, izgrađen 1884. po projektima arhitekte Aleksandra Bugarskog. S druge strane, još je zanimljivija sudbina Novog dvora, koji je projektovan za kralja Petra, ali je splet okolnosti uslovio da se u njega useli njegov sin kralj Aleksandar. Ovu priču prati i tek otkriveni katalog dizajna i opremanja enterijera Novog dvora, koji je unikatno izrađen za svog poručioca.
Detalji iz kataloga; Foto: Antiquariat Banzhaf
Neizvedeni projekat
Projekat palate Novog dvora potpisuje arhitekta Stojan Titelbah, ali ne doživljava završetak njegove izgradnje. Ona započinje 1912. godine, ali je prekidaju Prvi i Drugi balkanski i Prvi svetski rat, kada tokom povlačenja srpske vojske, u albanskim planinama umire i arhitekta Titelbah. Nakon završetka Rata, Karađorđevići žive na Terazijama, u kući jednog od braće trgovaca Krsmanovića, dok čekaju da se završe za obnovom i izgradnjom Stari i Novi dvor. Ostareli kralj Petar u međuvremenu umire, ne doživevši useljenje u zgradu Novog dvora, gde se 1922. godine useljava kralj Aleksandar. Novi kralj uređuje enterijer dvora po svom ukusu, što znači da projekat enterijera, koji je još pre rata urađen za njegovog oca, ostaje neizveden. Ali odakle je taj projekat i kako smo saznali za njega?
Katalog projekata težak je 80 kilograma. Foto: Antiquariat Banzhaf
Katalog projekta je dvotomno izdanje, izrađeno u formatu 73×100 cm težine oko 80 kilograma. Da, dobro ste pročitali, u pitanju su centimetri i kilogrami!
Istoričar Dušan Babac, publicista i član Krunskog veća, sa nama je podelio informaciju da je do njega došla vest da je jedna nemačka antikvarnica na prodaju izložila katalog projekta enterijera Novog dvora, koji je za potrebe kralja Petra posebno izrađen. U pitanju je dvotomno izdanje, izrađeno u formatu 73×100 cm, zapakovano u posebno izrađenu drvenu transportnu kutiju, sa ukupnom težinom od oko 80 kilograma. Da, dobro ste pročitali, u pitanju su centimetri i kilogrami!
Na koricama kataloga, koje su od luksuzne kože, ugraviran je grb Kraljevine Srbije sa natpisom da je namenjen kralju Petru. Katalog se sastoji iz 50 akvarela enterijera različitih prostorija dvora, kao i 65 crteža olovkom, a sve to prati 6 tlocrta (osnova) i mnoštvo fotografija originalnog nameštaja. Autor kataloga je August Bosse. Katalog je izrađen neposredno pred Prvi svetski rat (1912-1914), a po svemu sudeći nije ni stigao do kralja Petra.
Autor kataloga je August Bosse. Foto: Antiquariat Banzhaf
Po slikama koje su dostupne, možemo videti da je autor bio upoznat sa projektom arhitekture dvora, koja je u duhu zrelog akademizma i da enterijer u duhu ampira u potpunosti prati Titelbahovu zamisao. Gipsane i mermerne obrade, pokretni nameštaj, rasveta i drugi dekorativni predmeti urađeni su u skladu sa tada aktuelnim trendovima opremanja enterijera.
Velika kulturno-istorijska vrednost
Sada su na redu kolekcionari, ali pre svega i neko od članova porodice Karađorđević, koji bi mogli postati vlasnici ovog kataloga i time ga po prvi put doneli u Srbiju. Iako enterijer nije izveden po projektu iz kataloga, niti je katalog ikada bio u ličnom posedu kralja Petra, poseduje veliku kulturno-istorijsku vrednost, čega su svesni kako muzejski kustosi tako i privatni kolekcionari. Bilo bi lepo da ovaj katalog pronađe svoje mesto, najpre možda u dvoru Kraljevske porodice Srbije, a ako ne kod njih onda u nekoj od muzejskih ili privatnih kolekcija. Cena se dobija na upit, a za sve informacije mogu se stupiti u kontakt antikvarijatima Banzhaf iz Tubingena i Michael Kühn iz Berlina.
BINA 2019. sa temom POZITIVNO–AKTIVNO počinje danas u 20 časova.
Manifestacija BINA, koju već četrnaest godina organizuje Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, počinje danas 9. maja 2019. i trajaće do 30. maja. Svečano otvaranje biće upriličeno u 20 časova, u galeriji „Artget“, gde je postavljena studijska izložba „Arhitekta Aleksandar Stjepanović„, autora Jelice Jovanović, Relje Ivanić i Marka Kažića.
– Odabrali smo objekte iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka za predstavljanje na izložbi po kojima je profesor najpoznatiji. Zahvaljujući radu BINA i izložbi u MoMA prošle godine ti objekti su stekli svetsku popularnost kao ikone jugoslovenskog modernizma – objašnjava Jovanović za Novosti.
Program „BINA fokus“ posvećen je radu uvaženog Stjepanovića, pa će 10. maja od 18 časova u KCB zaštita i sanacija njegovog stvaralaštva biti tema razgovora, dok će 19. maja biti organizovan izlet od Novog Beograda do Novog Sada.
Filozofski fakultet u Novom Sadu; foto: Relja Ivanić
Na Trgu Republike održaće se performans sa plastičnim kesama koje predstavljaju naše potrošačko društvo.
Izložba “Savremena danska arhitektura” biće otvorena u ponedeljak, 13. maja u 17.30, na Platou ispred Kulturnog centra Beograda, na Trgu Republike. Istog dana u 18 sati u Galeriji Artget na programu je serija predavanja Olge Popović Larsen i Jakoba Knudsena, koje moderiše Aleksandra Stupar.
U okviru programa Noći muzeja, u subotu, 18. maja, od 16 sati na Trgu Republike kod fontane održaće se performans “Plastika nema granice” španskog kolektiva Basurama i Ide-Mari Korel koji sarađuju na performansu sa haljinama od plastičnih kesa kao instalacijama. Plastična kesa predstavlja naše globalno masovno i spontano potrošačko društvo. Dok pristalice globalnog masovnog turizma i konzumerizma i dalje nose plastične kese kao trofeje, plastične kese su jedino i najjeftinije sredstvo za izbeglice koje prelaze granice i mora, noseći lične stvari koje su im preostale.
Izložba “Nagrada Piranezi 2018” nastala u saradnji sa Danima arhitekture u Piranu, biće otvorena u sredu, 22. maja u 19 sati, u Galeriji Kolektiv, nakon čega sledi i razgovor sa gostima iz Slovenije. Prestižna međunarodna arhitektonska nagrada Piranezi, koja se dodeljuje od 1989. godine, deo je međunarodne konferencije Piranski dani arhitekture (PDA). Posle duže pauze 2018. godine u jubilarnoj tridesetoj sezoni dodele nagrade Piranezi u nominaciju su uključeni radovi srpskih arhitekata izvedenih u poslednje dve godine. Selektor za Srbiju bio je slovenačko-srpski arhitekta Andrej Strehovec.
Letnje kuće u Kotoru po projektu AKVS; Foto: Relja Ivanić
Ponesi svoj projekat
Svake godine BINA predstavlja arhitekte mlađe generacije. Izložba “Ponesi svoj projekat” biće otvorena u četvrtak, 16. maja u Skandinavskom paviljonu (FLU), i predstaviće projekte AKVS i URED studija. AKVS će svoje projekte prikazati iz perspective korisnika prostora fotografijama ili kompjuterskim simulacijama prostora. Izložbom „Ponesi svoj projekat“ URED studio predstavlja rezultate interdisciplinarnog delovanja u arhitektonskoj praksi preko izvedenih projekata različitih tipologija, rekonstrukcije i adaptacije enterijera, konkursnih projekata i radionica.
Izložba “Moderni u Beogradu” biće otvorena u petak, 17. maja u 19 sati u Galeriji FLU i okupiće grupu arhitekata (Bekić Iva, Gajić Irena, Dukanac Dalia, Đorđević Stefan, Zlatković Snežana, Ješić Mirjana, Stojanović Hristina, Cigić Petar) sa posebnim interesovanjem i angažmanom u oblasti ilustracije, grafičkog dizajna i likovnih umetnosti.
Manifestaciju BINA već četrnaest godina organizuje Društvo arhitekata Beograda i Kulturni centar Beograda, uz pokroviteljstvo Grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Inženjerske komore, Kreativne Evrope; i podršku Austrijskog kulturnog foruma, Ambasade Danske i Ambasade Finske, kao i portala Gradnja.rs kao medijskog sponzora.
Arhitekta Marko Dragićević osvojio je prvo mesto na eVolo Skyscraper takmičenju za 2019. godinu s projektom vertikalne deponije u Beogradu koja od prerađenog otpada proizvodi struju.
Američki eVolo magazin objavio je rezultate ovogodišnjeg Skyscraper takmičenja za nebodere budućnosti koji već 14. godinu zaredom traga za vizionarskim idejama visokih zgrada koje kroz inovativno korišćenje tehnologije, materijala, estetike i prostorne organizacije, pomeraju granice našeg shvatanja vertikalne arhitekture i njenog uticaja na prirodu i okolinu.
Ove godine pristiglo je 478 radova, dodeljeno je tri nagrade i 27 priznanja, a u ovoj oštroj konkurenciji prvu nagradu odneo je naš arhitekta Marko Dragićević za projektat Methanscraper – nebodera u Beogradu koji služi prerađuje otpad i od sakuljenog metana proizvodi energiju!
Od organskog otpada dobija se metan koji se potom pretvara u električnu energiju.
Ova vertikalna deponija služu za preradu velike količine otpada, i nudi rešenje za manjak prirodnih resursa i prostora.
Nova struktura nastala na levoj obali Dunava ima za cilj uspostavljanje balansa u kontekstu ekologije i društvenih nejednakosti kroz formiranje novog gradskog kvarta – Distrikta 3. Ova vertikalna deponija služe za preradu velike količine otpada, i nudi rešenje za manjak prirodnih resursa i iskoristivog prostora.
Po prvi put u ljudskoj istoriji, više od polovine svetske populacije živi u gradovima i urbanim područjima, što je uzrokovano između ostalog i rastom populacije. Ovo konstantno povećanje je imalo veliki uticaj na urbana staništa, prirodna okruženja, ali i na ekspanziju industrije.
Kako populacija u gradu raste, tako raste i potreba za resursima. Dokazano je da osoba koja živi u gradu može proizvesti i do četiri puta više otpada od osobe koja živi na selu. Otpad se odvodi do gradskih deponija, a pošto se on ne prerađuje, ne samo da zagađujemo zemlju, vazduh i podzemne vode, već time ujedno i bacamo veliku količinu upotrebljive materije. Osim materijala koji se mogu reciklirati, može se iskoristiti i metan koji nastaje tokom razgradnje organskog otpada za proizvodnju električne energije. Projekat Methanscraper Marka Dragićevića radi upravo to – on menja model tipične deponije u vertikalnu infrastrukturu koja prerađuje otpad!
Sistem kapsula
Kule su bazirane na modulima, a svaki toranj se sastoji od kapsula za otpad koje su pričvršćene za betonsko jezgro. Sistem funkcioniše tako što se gradski otpad prvo isporučuje u postrojenje za sortiranje, gde se razvrstava prema tipu (staklo, plastika, organski materijal, papir, drvo, metal), nakon čega se šalje na privremenu deponiju. Otpad koji se može reciklirati odvodi se u postrojenje za reciklažu, a organske materije, kao što su drvo i papir, sakupljaju se i odlažu u modularne otpadne kapsule. Svaka kapsula je opremljena inhalatorom i cevovodom koji se povezuje sa rezervoarom za metan, a kada organska materija počne da truli, metan proizveden procesom se izvlači iz svake kapsule i kasnije transformiše u električnu energiju. Kada se materija u kapsuli potpuno razgradi, kapsula se može izvaditi, očistiti i ponovo napuniti.
Ova vrsta vertikalne deponije ne samo da u velikoj meri smanjuje negativan uticaj na vazduh i zemlju (budući da ne emituje toksične gasove i sprečava kontakt otpada s vazduhom i zemljom), takođe drastično smanjuje veličinu prostora potrebnog za skladištenje otpada.
Uskoro zabrana i staklenih fasada? Novim gradskim zakonom o zelenoj gradnji, do 2030. godine trebalo bi da se eliminiše zagađenje vazduha ekvivalentno aktivnosti milion automobila.
Uoči svetskog Dana zelenila, grad Njujork doneo je paket zakona kojim se definiše buduća gradnja u gradu i čiji je cilj drastično poboljšanje energetske efikasnosti Velike jabuke. U središtu ovog „zelenog dogovora“ svakako su zeleni krovovi, koji bi u budućnosti mogli da u potpunosti promene kako izgled tako i kvalitet života ove metropole.
Prateći stope Toronta, Denvera, San Franciska i Portlanda, i Njujork je postavio uslov za izgradnju svih novih stambenih i poslovnih objekata. U budućnosti, svaki izgrađeni objekat će na svom krovu morati da ima biljke, solarne panele ili mini-turbine na vetar. Investitori se mogu odlučiti da li će pojedinačno primeniti neki od sistema ili će realizovati projekat kroz kombinaciju sva tri.
Zeleni krov veće površine može smanjiti dnevne potrebe zgrade za klimatizacijom za čak 75 procenata.
„Zeleni krovovi hlade gradove, apsorbuju zagađenja iz vazduha, obezbeđuju zvučnu izolaciju, promovišu biodiverzitet i smanjuju troškove koji su potrebni za proizvodnju energije i na taj način čine naše gradove prihvatljivijim za sve.“ – rekao je za DwellRafael Espinal, član njujorškog veća.
Promena strukture krova možda izgleda kao mali korak, ali je zapravo globalni uticaj impresivan. Nacionalno istraživačko veće Kanade došlo je do podataka da zeleni krov veće površine može smanjiti dnevne potrebe zgrade za klimatizacijom za čak 75%.
Pogledajte kako izgleda novi zeleni krov u Bruklinu:
Zabrana staklenih fasada?
Energetski efikasne zgrade su u samom srcu Zakona o klimatizaciji, koji prepoznaje zgrade Njujorka kao glavne krivce za emisiju ugljenika u gradu. Zakon nazvan Dirty Building Bill ima za cilj da smanji emisiju ugljenika za 80% do 2050. godine.
Novi zakoni koji se nalaze u fazi razvijanja razmatraju i zabranu staklenih fasada, osim u slučaju da zgrada ispunjava određene energetski efikasne propise izgradnje.
Nova robna kuća je savremen objekat sagrađen za svega osam meseci, krcat nameštajem za svačiji ukus i dubinu džepa koji može biti isporučen u celoj Srbiji, ali bez mogućnosti onlajn kupovine.
Lesnina XXXL otvara svoj prvi prodajni centar u Srbiji posle više od dve decenije. Izgradnja objekta u Novom Sadu, o kojoj smo ranije pisali, samo je deo početne investicije vredne oko 20 miliona evra. Regionalni direktor Bojan Papić izjavio je da su placevi za otvaranje Lesnine u Beogradu i u Nišu obezbeđeni, kao i da će, paralelno sa ovim objektima, u Novom Sadu, tik uz postojeći objekat, graditi i robna kuća Momax koja je takođe deo grupacije XXXLutz.
Atrijum koji se prostire kroz sva tri nivoa; Foto: Igor Conić
Cela spavaća soba može da se kupi za 29.999, ali je zato u ponudi i Bentley krevet koji košta 249.999 dinara.
A kako izgleda unutar Lesnine XXXL? Na samom ulazu sačekaće vas atrijum iz kojeg pogled puca na sva tri nivoa robne kuće, ali i na panoramski lift, eskalatore, kao i na putokaze koji će kupce upućivati na različite departmane. Na prizemlju se nalaze kuhinje, baštenski nameštaj, kućni tekstil, rasveta i dekoracija, na prvom spratu su trpezarije i dnevne sobe, dok je poslednji sprat rezervisan za spavaće sobe, predsoblja, kupatila kao i kancelarijski nameštaj.
Sudeći prema istaknutim cenama, Lesnina XXXL će imati nameštaj prilagođen za svačiji džep. U ponudi su sofe u od 12.000 pa sve do 250.000 ali više dinara, stolice od 6.000 dinara pa naviše, fotelje od 15.000 dinara, cele spavaće sobe (orman, krevet i noćni stočić) za 29.999 dinara ali zato je u ponudi i Bentley krevet koji košta 249.999 dinara. Ovde možete pogledati odabranu ponudu nameštaja iz Lesnine XXXL.
Dakle, Lesnina ima široku ciljnu grupu pa će zato sigurno uzdrmati tržište nameštaja za početak u Novom Sadu, a posle i u celoj zemlji, što će sigurno prvo osetiti manje prodavnice nameštaja koje će teško moći da se takmiče sa širokim asortimanom koji ova robna kuća nudi.
U ponudi je i nameštaj domaćih proizvođača; Foto: Igor Conić
A gde je web shop? Crvena stolica?
Nažalost, asortiman nećete moći da vidite onlajn jer web shop za sada nije u planu ali je zato isporuka nameštaja moguća u celoj Srbiji. Isporuka je organizovana tako što rezervišete Lesninin kamion za prevoz vaših stvari, a to košta 1.000 dinara za dva sata najma u krugu od 75 kilometara.
Što se tiče samog objekta, radi se savremenoj građevini od 20.000 kvadratnih metara sagrađenoj za svega osam meseci. Ovo je naravno bilo moguće primenom prefabrikovane armirano-betonske konstrukcije, dok su sve unutrašnje pregrade brzo i lako pravljene od iverice koja je pogodna za lako prekonfigurisanje ali i kačenje nameštaja. Kako kaže direktorica marketinga Marija Milovanović, radi se „najvećem prodajnom centru nameštaja u Vojvodini“ i on po svemu odgovara standardima austrijske kompanije XXXLutz. Primetili smo, doduše, da nema gigantske crvene stolice, prepoznaljivog znaka svake njihove robne kuće, ali je zato na ulazu postavljena manja varijanta, visoka oko tri metra, koja je, kako ponosno kaže Bojan Papić, napravljena u našoj zemlji. U ponudi Lesnine XXXL je i nameštaj koji se pravi u Srbiji, a kako dodaje direktor, cilj je da se dođe do većeg broja domaćih proizvođača kao i da je „poziv otvoren za sve“.
Sve je spremno za veliko otvaranje zakazano za 16. maj
Popust na otvaranju
Zvanično otvaranje robne kuće Lesnina XXXL, na adresi Veliki rit 173, na novosadskoj obilaznici, zakazano je za četvrtak 16. maj 2019. godine uz bogat muzički program ali što je još važnije sa popustom od 15% na ceo asortiman proizvoda.
Najlakši način da proverite ko i šta zida u vašem komšiluku ili na željenoj lokaciji, jeste servis Mapa gradilišta portala Gradnja.rs.
Nakon dva i po meseca od lansiranja Mapa gradilišta za građevinsku sezonu 2019 na nju je uneto preko 800 gradilišta širom Srbije – tačnije, na današnji dan, 814. Najveći broj gradilišta je u Beogradu i Novom Sadu, međutim ne zaostaju ni podaci vezani za Niš, Pančevo, Suboticu, Kruševac, Kragujevac… Većinom su u pitanju stambeni objekti, ali su Mapom pokriveni i tržni centri, poslovni kompleksi, obrazovne institucije, saobraćajnice, verski objekti, objekti kulture pa čak i fabrike i aerodromi.
Kliknite na gradilište da biste dobili detaljne informacije i pogledali fotografije
Najveći broj gradilišta je u Beogradu i Novom Sadu, međutim ne zaostaju ni podaci vezani za Niš, Pančevo, Suboticu, Kruševac, Kragujevac…
Mapa gradilišta Srbije se ažurira svakodnevno, a da se radi o servisu koji je zaista koristan govori i podatak da je lansiranja nove Mape za sezonu 2019 ona pregledana više od 42.000 puta.
Veliki doprinos Mapi dali su i sami posetioci portala Gradnja.rs koji su nesebično podelili podatke o novim gradilištima s nama. Ako ste i vi primetili novo gradilište koje ne postoji na našoj mapi, pošaljite nam fotografiju gradilišta, građevinske table, lokaciju gradilišta, kao i druge informacije vezane za objekat na mapa@gradnja.rs.
Besplatna Mapa gradilišta
Korišćenje Mape gradilišta je potpuno besplatno, i može joj se pristupiti i preko desktopa i preko mobilnog telefona ili tableta. Mapa se koristi kao i standardna Google Mapa, a opcija za pretragu pomoći će vam da lakše pronađete adresu, investitora ili projekta. Mapi gradilišta možete pristupiti ovde.
Jo Ming Pej, poznatiji pod inicijalima I. M. Pej preminuo je juče u 102. godini. piše Njujork Tajms.
Kinesko-američki arhitekta (rođen 26. aprila 1917.) bio je verovatno najveći živi predstavnik modernističke generacije arhitekata. Kada je dobio Pritzkerovu nagradu 1983. godine, žiri je izjavio da je „ovom veku podario neka od najlepših unutrašnjih prostora i spoljašnjih oblika“, a njegov najznačajniji rad svakako je staklena piramida u Luvru.
Rođen u Sudžou u Kini, I. M. Pej odrastao je u Hong Kongu i Šangaju pre nego što se preselio u Sjedinjene Američke Države da studira arhitekturu. Diplomirao je 1940. godine, kada ga je drugi kinesko-japanski rat primorao da privremeno odustane od svojih planova i da se vrati u svoju domovinu. Ipak, Pej se potom našao na fakultetu na Harvardu, gde je Pej radio sa Valterom Gropijusom i Marselom Brojerom.
Kristalna ekstenzija Luvra je najčuveniji rad arhitekte I. M. Peja; Foto: Daniele D’Andreti on Unsplash
U svojoj dugoj istoriji od šest decenija, najpoznatiji rad arhitekte je verovatno kristalni produžetak muzeja u Luvru u Parizu.
Pej je osnovao sopstvenu praksu 1955. godine, tada poznat kao IM Pei & Associates ali je kasnije promenio ime firme u Pei & Partners 1966. i konačno u Pei Cobb Freed & Partners u 1989. U svojoj dugoj istoriji od šest decenija, najpoznatiji rad arhitekte je verovatno kristalni produžetak muzeja u pariskog Luvra u obliku piramide. Ostali veoma vredni radovi uključuju kulu Banke Kine u Hong Kongu, istočni aneks zgrade Nacionalne galerije umetnosti u Vašingtonu kao i predsedničku biblioteku JFK u Bostonu.
Istočni blok Nacionalne galerije u Vašingtonu; Foto: Bluffton
Zaokret pred kraj karijere
Od 1990. godine Pej se polako povlači iz prakse. Iako je bio poznat kao modernista koji se koristio jednostavnim geometrijskim oblicim kao što su trouglovi, krugovi i kvadrati, Pej nije prihvatio internacionalni stil, a umesto toga je zagovarao kontekstualni razvoj i varijacije u stilu. Često je komentarisao da je „važna razlika između stilskog pristupa dizajnu i analitičkog pristupa koji projektovanju daje kontekst vremena, mesta i svrhe“. Na jednom putovanju u Kinu 1974. godine, čak je pozvao kineske arhitekte da više gledaju na svoju arhitektonsku tradiciju, a ne na arhitekturu u zapadnom stilu.
Upravna zgrada kompanije Lidl Srbija prva je zgrada u Srbiji sa LEED Platinum sertifikatom, priznanjem koje se dodeljuje objektima građenim u skladu sa najvišim standardima industrije i uz poštovanje ključnih principa održivosti.
Ovim prestižnim sertifikatom potvrđuje se da je Upravna zgrada Lidla u Novoj Pazovi izgrađena na mestu gde su građevinski radovi najmanje uticali na ekosistem i vodene tokove, kao i da su upotrebljavani reciklirani i održivi materijali, sa ciljem da se smanji negativan uticaj na okolinu.
Lista razloga zbog kojih se Lidlova Upravna zgrada našla na poziciji predvodnika održive gradnje u zemlji uključuje i implementiranu tehnologiju za efikasnu uštedu vode i toplotnu izolaciju, kao i instalaciju osvetljenja koje štedi električnu energiju. Posebna pažnja u izgradnji posvećena je dobrobiti zaposlenih, tako što se u velikoj meri vodilo računa o kvalitetu vazduha unutar objekta.
Ovim priznanjem potvrđuje se da su prilikom izgradnje objekta poštovani principi održivosti, ali i pohvaljuje dizajn i pozitivan uticaj na okolinu.
„Kao odgovorna kompanija, mi se svakodnevno brinemo o zajednici u kojoj poslujemo. Deo naših aktivnosti usmeren je na očuvanje životne sredine, i zato smo veoma ponosni što su način izgradnje i korišćenja naše Upravne zgrade doveli do toga da je ona postala prvi nosilac LEED Platinum sertifikata u Srbiji, kao i na činjenicu da naš Logistički centar poseduje LEED Gold sertifikat. Nastavićemo da odgovorno rastemo, doprinosimo ekološkom osvešćivanju uže i šire lokalne zajednice, i da se prema resursima odnosimo ne ugrožavajući ni prirodu ni društvo“, ističe Darko Vukotić predstavnik kompanije Lidl Srbija.
LEED sertifikati uključuju nezavisnu procenu zelenih elemenata gradnje određenog objekta, a LEED Platinum je, u ovoj sistematizaciji, najviša ocena koja se može dobiti.
„Veoma smo ponosni što smo doprineli dodeli prvog LEED Platinum sertifikata u Srbiji“, kaže Marija Golubović, izvršna direktorka kompanije Energo, koja je sprovela proces sertifikacije. „Nadamo se da će ovo dostignuće služiti kao podsticaj za podizanje novih zgrada u Srbiji u skladu sa najvišim standardima održive izgradnje“, dodaje ona.
Gold zgrada
Podsetimo, Logistički centar Lidla Srbija je takođe nosilac LEED sertifikata – naime, ovaj centar je jedan od najvećih objekata u jugoistočnoj Evropi sa LEED Gold sertifikatom, što takođe znači da su prilikom gradnje poštovani principi održivosti – efikasna upotreba vode, smanjenje otpada, kao i korišćenje održivih građevinskih materijala.
Danski arhitekta Bjarke Ingels, osnivač studija BIG, pridružio se ekipi glumaca Igre prestola na snimanju poslednjih epizoda velikog televizijskog hita.
Ingels je objavio sliku na Instagramu na kojoj se vidi kako potpuno obučen u kostim nazdravlja sa danskim glumcem Nikolajem Koster-Voldoom, koji tumači lik Džejmija Lanistera u legendarnoj HBO seriji Igra prestola.
On je uz sliku napisao „Kicking it in Kings Landing“ i čekirao se u Kraljevoj luci u Vesterosu, poznatoj lokaciji iz serije koja je uglavnom snimana u Dubrovniku.
Po svemu sudeći, Nikolaj je omogućio čuvenom danskom arhitekti da dođe na snimanje poslednjih epizoda legendarne serije ali i da se u njoj pojavi. Naime, Bjarke je objavio da se on pojavljuje u petoj epizodi osme sezone, i to u pozadini kao statista. Oštro arhitektonsko oko bi moglo da ga spazi u gužvi, pa ako želite možete premotati ovu epizodu Igre prestola i uočiti čuvenog danskog arhitektu.
„Ajde par nek Cersei padne!“ – Bjarke Ingels i Džejmi Lanister; Foto: Instagram
Bjarke je objavio da se on pojavljuje u petoj epizodi osme sezone, i to u pozadini kao statista.
Ingels je lični prijatelj Nikolaja, i očito je veliki fan Igre prestola, piše Dezeen. Govoreći za Vogue, danski glumac rekao je da „Bjarke zna više o Igri prestola od bilo koga drugog koga ja znam.“
Prijateljstvo glumca i arhitekte je dobro poznato, a njih dvojica su se često međusobno pominjali u štampi. Ingels je izjavio za Wired da mu je Nikolaj dao savete kako da se bori sa slavom i armijom obožavalaca koji žele da se slikaju s njim. Takođe, kako je to zapazio Vice, njih dvojica su se zajedno pojavili na Game of Thrones zabavi u 2016. godini.
Ingels koji je osnovao BIG 2005. godine, trenutno projektuje Two World Trade Centre u Njujorku, priobalje Bruklina, a zajedno sa Tomasom Hitervickom radi i na novoj centrali Gugla u Kaliforniji.
Plankova konstanta osnova nove definicija kilograma u Međunarodnom sistemu jedinica.
Poslednjih 130 godina kilogram je kao jednica mere definisan fizičkim cilindrom napravljenim od legure platine i iridijuma, koji se čuva u Međunarodnom birou za tegove i mere u Francuskoj. Međutim, svaki put kada su naučnici uzimali taj cilindar u ruke, on je gubio atome pa se procenjuje da je sada 50 mikrograma lakši nego što je bio kada je napravljen. Zbog toga je naučna zajednica jednoglasno usvojila novu definiciju kilograma, koja na snagu stupa 20. maja, piše Science Alert.
Ta konstanta izražava odnos u kvantnoj fizici između energije i učestalosti čestica.
Od tog datuma kilogram će se zvanično meriti kao fizička konstanta nazvana Plankovom konstantom. Ta konstanta izražava odnos u kvantnoj fizici između energije i učestalosti čestica.
Nova definicija dobijena je pomoću uređaja koji se zove Kibleov mehanizam, koji pomoću Plankove konstante određuje masu predmeta upotrebom precizno izmerene elektromagnetne sile.
Nova definicija na engleskom glasi:
The kilogram, symbol kg, is the SI unit of mass. It is defined by taking the fixed numerical value of the Planck constant h to be 6.626 070 15 × 10-34 when expressed in the unit Js, which is equal to kg m2 s -1 , where the meter and the second are defined in terms of c and ∆νCs.
Ova odluka ima istorijski značaj za naučnu zajednicu, ali u praksi i u svakodnevnoj primeni neće biti nikakvih promena.
U Industrijskoj zoni u Šimanovcima otvoreno je gradilište logističkog centra površine čak 50.000 kvadratnih metara.
U Šimanovcima kraj Beograda, u toku je izgradnja najsavremenijeg višenamenskog skladišta od 50.000 m2 koje se gradi prema FM Global i LEED standardima izgradnje, čiji će radovi faze 1 biti gotovi u julu 2019. godine.
Objekat će biti deljiv na 9 modula, samim tim omogućeno je i izdavanje većem broju zakupaca uz prateći kancelarijski sadržaj. Uz uslove lokacije i kvaliteta gradnje, KLP kompleks spada u objekte KLASE „A“ za savremene industrijske objekte. Moduli su površine od 1.200 do 2.200 kvadratnih metara uz koji ide i administrativni prostor koji je u proseku od 300 kvadrata mada se kreće i do 800 metara kvadratnih.
Pogled s auto-puta Beograd – Zagreb
Dinamična i jednostavna forma objekta simbolizuje brz način funkcionisanja logističkog centra.
KLP I, biće izgrađen u julu 2019. godine, a položen je i kamen temeljac za drugi objekat kompleksa-KLP II, iste namene, koji se nalazi neposredno pored objekta KLP I. Do kraja 2019. godine u planu je početak izgradnje i trećeg objekta- KLP III čija će namena biti multifunkcionalne hladnjače i ADR. Za izvođenje radova zadužena je kompanija Konstruktor.
Karakteristika arhitektonskog dizajna ovog logističkog centra jeste dinamična i jednostavna forma koja naglašava i simbolizuje brzinu modernog života i brz način funkcionisanja logističkog centra.
Dani Piranske arhitekture gosti su BINA 2019 programa.
Prestižna međunarodna arhitektonska nagrada Piranezi, koja se dodeljuje od 1989. godine, deo je međunarodne konferencije Piranski dani arhitekture (PDA). Nazvana je po italijanskom umetniku i arhitekti iz 18. veka Đovaniju Batisti Piraneziju (1720–1778), čija porodica vodi poreklo iz Pirana.
Prva nagrada Piranezi dodeljena je 1989. srpskom arhitekti i umetniku Bogdanu Bogdanoviću za Spomen-park Dudik u Vukovaru, Hrvatska. Posle duže pauze, 2018. godine u jubilarnoj tridesetoj sezoni dodele nagrade Piranezi u nominaciju su uključeni radovi srpskih arhitekata izvedenih u poslednje dve godine. Selektor za Srbiju bio je slovenačko-srpski arhitekta Andrej Strehovec, koji je izabarao sledećih pet realizacija:
Kuća u Tetovskoj (Tetovska 73, Beograd / 2017) – Dejan Miljković, Jovan Mitrović, Hotel kondo Kamenovo (Sunstone Residences), Sipkov krš, Miločer, Crna Gora (2017) – Mitarh d.o.o, Mountain Resort Branković (Vrelo, Pirot, Stara Planina / 2018) – Alterno inc. d.o.o.: Đorđe Kitić, Dušan Nikolić, Ivana Veličković, Mirjana Nikolić, Dejan Knežić, Javna pijaca u Negotinu (2016) – Raum d.o.o. i Sojenica na Savi, Beograd, reka Sava, Ada Progar (2016) – Remorker Architects: Milan Katić, Marko Korošec, Dušica Oparnica.
Sojenica na Savi, Remorker Architects
Velika imena arhitekture
Dani arhitekture u Piranu održavaju se jednom godišnje, od 1983. godine, u Sloveniji. Cilj međunarodne konferencije u Piranu je da predstavi najprogresivnije i najinovativnije ideje arhitektonske i prostorne produkcije, a na njoj su učestvovali mnogi ugledni arhitekti: Eduardo Souto de Moura, Alvaro Siza Vijeira, Peter Cumtor, Svere Fen, Kenet Frempton, Dejvid Čiperfild, Vang Šu i drugi. Od 2008. godine, konferenciji predsedava arhitekta Maja Ivanič, direktorka galerije DESSA u Ljubljani, a organizatori su Anže Koren, Špela Kuhar i mlađa generacija slovenačkih arhitekata.
Izložba od 22. maja
Izložba “Nagrada Piranezi 2018” nastala u saradnji sa Danima arhitekture u Piranu u Sloveniji, biće otvorena u sredu, 22. maja u 19 sati, u Galeriji Kolektiv.
Zanimljive šetnje kroz arhitektonsko nasleđe grada biće realizovane i 25. i 26. maja, kao i 1. i 2. juna u okviru manifestacije Budućnost Evrope.
Prva šetnja zakazana je za petak, 24. maj, sa početkom u 17 časova i obuhvata obilazak prostorija Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine koja ovim povodom prvi put otvara svoja vrata za građane Novog Sada.
Kroz ovu šetnju, koja će biti ponovljena i u petak, 31. maja u 16 časova, vodiće vas vodiči Skupštine Vojvodine, a potom studenti arhitekture.
Ovako izgleda raspored šetnji:
Subota 25. maj: Spens, Filozofski fakultet
Nedelja 26. maj: Radnički dom, Muzej savremene umetnosti
Subota 1. jun: Studio M, Sokolski dom / Pozorište mladih
Nedelja 2. jun: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, StartIt centar
Prijavite se za obilazak modernog Novog Sada
Prijave
Na ove šetnje se možete prijaviti preko ovog linka, dok se prijave za skuštinu obavljaju ovde. Više detalja (tačno vreme, mesto okupljanja) možete videti ovde.
O manifestaciji
Šetnje se realizuju u saradnji sa Društvom arhitekata Novog Sada. Budućnost Evrope je platforma projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ stvorena da omogući deci i mladima da razvijaju i unapređuju svoju kulturu, znanje i umetnost. Trajaće od 7. maja do 7. juna, a celokupan program možete videti ovde.
Javni prostor sa fontanom predviđen je pored Hrama Svetog Simeona Mirotočivog, a na okolnim parcelama biće podignute tri stambeno-poslovne zgrade sa više od 700 stanova.
Centralni trg u Novom Beogradu sa fontanom, pandan Trgu republike, biće u Bloku 26 pored Hrama Svetog Simeona Mirotočivog. Taj javni prostor trebalo bi da bude oaza za žitelje i korisnike tri stambeno-poslovne zgrade koje su planirane na jednoj od najekskluzivnijih lokacija u Novom Beogradu, prekoputa Palate Srbija – monumentalnog objekta čija je izgradnja 1961. godine odredila osnovnu osu urbanizacije centralne zone Novog Beograda, piše Politika.
Kao planski osnov za izgradnju u Bloku 26 poslužilo je rešenje sa urbanističko-arhitektonskog konkursa iz 2008. godine na kome su prvu nagradu osvojile arhitekte Jovan Mitrović i Dejan Miljković. Ovaj autorski dvojac predvideo je i četiri poslovne kule od po 120 metara prema Bulevaru Zorana Đinđića, a njihove ideje dobile su potvrdu u planu detaljne regulacije pre tri godine. Izmenu tog planskog dokumenta prošle godine pokrenuli su vlasnici atraktivnog zemljišta i investitori kompanije GP Napred i Energoprojekt holding.
Urbanistički projekat koji uskoro treba da prođe i test Komisije za planove Ministarstva građevinarstva, jer ono izdaje dozvole za objekte više od 50 metara, zaokružio je proces prenamene u okviru planiranih zgrada. Površine za stanovanje preraspodeljene su u sva tri zdanja, a njihova ukupna površina nije menjana i iznosi oko 203.000 kvadratnih metara.
Urbanističkim projektom nisu obuhvaćene parcele na kojima su predviđene poslovne kule prekoputa Štark arene i za njih investitori traže partnere koji bi bili spremni da ulože u izgradnju više od 240.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.
Ilustracija: Politika
Arhitekte Jovan Mitrović i Dejan Miljković predvidele su i četiri poslovne kule od po 120 metara prema Bulevaru Zorana Đinđića.
Najviši objekat obuhvaćen urbanističkim projektom imaće 65 metara i pozicioniran je uz Bulevar Mihajla Pupina, zgrada uz Ulicu španskih boraca biće visoka 58 metara, a visina višespratnice uz Ulicu antifašističke borbe je 52 metra. Sva tri zdanja sa više od 700 stanova krasiće zeleni krovovi, a u kompleksu su predviđeni dečji vrtić i ambulanta.
– Usvajanje urbanističkog projekta očekujemo do kraja meseca, izrada projektne dokumentacije je u toku, a namera Energoprojekta i Napreda je da odmah nakon pribavljanja neophodnih dozvola, koje izdaje Ministarstvo građevinarstva, započnemo izgradnju objekata – navodi za PolitikuGorana Čanković, rukovodilac službe za razvoj lokacija Energoprojekt holdinga.
Prvi koraci pre 20 godina
Transformacija Bloka 26 započeta je pre dvadesetak godina izgradnjom poslovnih zdanja od po šest spratova. Tada je sagrađena i pravoslavna Crkva Svetog Simeona Mirotočivog i parohijski dom. Na delu zemljišta uz Bulevar Zorana Đinđića nalaze se barake i objekti u funkciji betonske baze kao pomoćni objekti podignuti u toku izgradnje „Beogradske arene” u Bloku 25 i danas nisu u upotrebi.
Predstavnici Instituta za puteve iz Beograda prezentovali su rešenje tunela od 1.260 metara ispod prevoja Kadinjača uz državni put Dub-Dubci.
Ovaj tunel trebalo bi da skrati put između Užica i Bajine Bašte za 6 km, a vremenski za 15-20 minuta, dok bi projektovana brzina prolaska vozila kroz ovaj objekat bila 80 km/h.
Njime će se izbeći i niz rizičnih lakat krivina ispod Kadinjače koje snegovi znaju da učine teško prohodnim i koje žiteljima ovog kraja, ali i drugim vozačima koji se nađu na ovoj deonici zadaju velike muke posebno tokom zime, kada taj put često i nije prohodan, piše eKapija.
Pogledajte gde je pozicioniran tunel:
Ovaj tunel trebalo bi da skrati put između Užica i Bajine Bašte za 6 km, a vremenski za 15-20 minuta.
Kako je najavljeno projektna dokumentacija za izgradnju tunela Kadinjača bi trebalo da bude zavšršena krajem ove godina, kako bi radovi mogli da počnu 2020. godine.
Pogledajte i prolaz kroz tunel u pravcu Dubci-Dub:
Tunel će biti dugačak 1.260 metara, što je dosta kraće od planiranog tunela ispod Fruške gore koji bi trebalo da bude dugačak čak 3,5 kilometara čime bi postao najduži tunel u Srbiji.
Iako su zvanično najavljene projekcije samo u Italiji, ovaj dokumentarac gledaće se širom sveta. Film o slavnom Paladiju biće prikazan u 70 zemalja, a verovatno i u našoj zemlji.
Dokumentarni film o slavnom arhitekti Andrei Paladiu režirao je Giacomo Gatti u saradnji sa koautorom Gregorio Carboni Maestrijem. Film simboličnog naslova „Palladio“ traje 97 minuta i govori o ovom slavnom arhitekti iz Padove kroz razgovore s Kennethom Framptonom i Peterom Eisenmanom, koji su poštovaoci paladijevog dela.
Umesto da vodi linearan tok priče, Gatti je odlučio da firm kreira krećući se od kraćih snimaka klasičnih paladijevskih vila, preko razgovora s naučnicima, do priča sa studentima s univerziteta Jejl i Kolumbija.
Pogledajate trejler filma:
Paladijev stil je naročito bio popularan u Engleskoj, dok su u SAD Bela kuća u Vašingtonu i imanje Montičelo u Virdžiniji najčuveniji primeri ovog stila.
Iako je Paladio italijanski arhitekta, rođen u Padovi, njegov rad imao je izuzetan uticaj na američku arhitekturu, te ga je Kongres Sjedinjenih Američkih Država 2010. godine proglasio „ocem američke arhitekture“. Kroz film se, osim o arhitekturi, govori i o uticaju rada Andree Paladija na društveni i politički život, na način sličan sprovođenju analize jednog arhitektonskog objekta, piše ArchDaily.
Kako bi ovaj slavni istorijski lik što verodostojnije predstavio današnjem svetu, Gatti se osvrnuo i na arhitektonsku konverzaciju i realnost današnjeg življenja u jednoj tipičnoj paladijevskoj vili.
Iako su zvanično najavljene projekcije samo u Italiji, ovaj dokumentarac gledaće se širom sveta. Film o slavnom Paladiju biće prikazan u 70 zemalja, a verovatno i u našoj zemlji.
Paladijev stil
Andrea Paladio (pravo ime Andrea di Pjetro, 1508 — 1580) bio je italijanski pozno-renesansni arhitekta, i najznačajniji arhitekta Mletačke republike na čijoj teritoriji je projektovao mnogobrojne vile, crkve i palate, a najviše u i oko Vićence. Godine 1570, objavio je traktat „Četiri knjige o arhitekturi“. Ideje koje je izneo u ovom delu, bazirane na klasično-rimskim uzorima, dominirale su u evropskoj arhitekturi u naredna tri veka i stvorile pravac paladijanizam. Paladijev stil je naročito bio popularan u Engleskoj, dok su u SAD Bela kuća u Vašingtonu i imanje Montičelo u Virdžiniji najčuveniji primeri ovog stila.
Crnogorski arhitektonski AIM studio je sa svojim projektom uspeo da se izdvoji u konkurenciji od 81. rada koji su ušli u uži izbor u kategoriji Novogradnja.
Zajedno sa lisabonskom arhitektonskom firmom Aires Mateus Architects koja potpisuje projekat za „Meeting Centre in Grândola“, podgorički AIM Studio je sa projektom za Centar mesne zajednice u Gošićima, podelio prvo mesto u kategoriji Najbolji objekat. Preostale dve nagrade otišle su berlinskoj arhitektonskoj firmi Bruno Fioretti Marquez i španskom TEd’A arquitectes u kategoriji Refurbishment/Renovation/Conversion.
Nagrade ECOLA su ove godine dodeljene po deveti put, a ove godine je 111 projekata iz 27 evropskih zemalja ušlo u uži izbor. Ova nagrada se dodeljuje u dve pomenute kategorije, a preduslov za selekcionu proceduru bila je primena maltera na fasadi objekta, koji ujedno i karakteriše predmetnu arhitekturu.
Centar mesne zajednice u Gošićima
Preduslov za selekcionu proceduru bila je primena maltera na fasadi objekta.
Crnogorski arhitektonski AIM studio je sa svojim projektom Centra mesne zajednice u Gošićima uspeo da se izdvoji u konkurenciji od 81. rada koji su ušli u uži izbor u kategoriji Novogradnja.
Ceremonija dodele nagrada će se održati u okviru konferencije ECOLA koja je najavljena za period od 26. do 28. septembra 2019. godine u estonskom gradu Talin. Tokom kongresa će kroz niz radionica i predavanja biti sprovedene analize fasadnog maltera kao građevinskog materijala, koji ima veoma praktičnu primenu i svetlu budućnost u svom tehničkom i kreativnom razvoju.
Francuski Senat doneo je odluku da katedrala Notr Dam u Parizu nakon obnove mora izgledati isto onako kakva je bila pre razornog požara.
Prema poslednjim informacijama francuskog portala The Local, francuski Senat je odobrio Vladin zakon o obnovi katedrale Notr Dam u Parizu, ali je dodao i klauzulu prema kojoj katedrala mora biti vraćena u prvobitno stanje, odnosno, u poslednje viđeno stanje. Takođe, istaknuto je da bi, prema predviđenim planovima, katedrala trebalo da bude obnovljena do 2024. godine, odnosno do Olimpijskih igara koja će se održati u Parizu 2024. godine.
Ova odluka je u suprotnosti s Makronovom inicijativom da se kroz međunarodni konkurs dobije inovativno rešenje krova i tornja čuvene katedrale. A rešenja i dalje stižu…
I mesec ipo dana nakon požara i dalje se svakodnevno pojavljuju novi predlozi budućeg izgleda katedrale. Dok neki predlažu potpuno novu namenu za obnovljeni deo katedrale, poput krova s pčelinjakom ili bizarnih rešenja kao što je garaža na krovu, drugi su se borili za da se obnovi Notr Dama mora pristupiti pažljivo kako bi se objekat vratio u svoje izvorno stanje.
Rendering: Valentino Gareri
To bi bio užasan gubitak za demokratiju dizajna ukoliko francuski Senat zatvori vrata debati i istraživanju budućnosti katedrale.
Jedni od zagovornika sprovođenja alternativne obnove Notr Dama jesu i GoArchitect, koji su pokrenuli zaseban konkurs kojim bi se dobila inovativna rešenja za obnovu katedrale.
„To bi bio užasan gubitak za demokratiju dizajna ukoliko francuski Senat zatvori vrata debati i istraživanju budućnosti katedrale Notr Dam. Kao što svi znamo Notr Dam je više od objekta, ona je svedok istorije i spomenik koji je uticao na generacije. Notr Dam je bila katedrala za ljude, pa bi o njenoj budućnosti trebalo da odlučuju svi ljudi. Čini se da delovanja francuskog Senata suzbijaju ovu priliku.“, rekao je Joshua Sanabria, izvršni direktor udruženja GoArchitect.
Iz GoArchitect ističu da će oni nastaviti sa prikupljanjem projekata za obnovu katedrale, i dodaju da je takva odluka buntovni odgovor francuskom Senatu.
Neminovno je da će priča o obnovi Notr Dama i dalje trajati, a ko je u pravu i šta je zaista najbolje za budućnost čuvene katedrale u Parizu, preostaje nam da vidimo.
