Naša glumica i hrvatski kantautor odlučili su se da njihov novi početak dokumentuju na YouTube kanalu čime žele da pomognu i drugima koji su se zadesili u sličnoj situaciji.

Pre mesec dana Hrvatsku je pogodio jak zemljotres i to baš u vreme pandemije koronavirusa što je dodatno pogoršalo situaciju pogotovo onima koji su ostali bez krova nad glavom. Naša glumica i producent Nevena i njen muž Marko Vukes, kantautor, ostali su bez svog doma. Oštećenja na njihovoj kući bila su nažalost trajna i odlukom statičara, koji su vrlo brzo izašli na teren nakon zemljotresa, utvrđeno je da njihova kuća više nije sigurna za stanovanje.

„Kuća je građena pre 1968. godine i nije izgrađena po standardima kakvi su danas poznati. Tada su je gradili sa čim su meštani imali, a sada nam je jasno da je bilo najbolje da smo je mi iznova gradili.“ – kaže Nevena za naš portal i dodaje da su je oni dodatno renovirali i ojačali.

„Međutim, kako kuća nije imala “betonsku rešetku” to jest ojačane ivice, zemljotres ju je kroz sve udare – a bilo ih je oko pet jačih i kasnije preko 150 stalnih podrhtavanja koja i dan danas traju – potpuno razdrmao. Cigle su se kao karte rasipale pogotovo oko venca između gornje ploče i krova.“ – prenosi nam utiske Nevena. „Takođe je pukao i nosivi zid jer je kuća zapravo napravila “osmicu” i kompletni zadnji zid kuce se nagnuo 3 cm prema spolja.“

Život u kontejneru

Kada su izgubili krov nad glavom osećali su se potpuno nemoćno. Međutim, opština je brzo reagovala. Nakon odluke statičara da se moraju da se isele, svi su dobili ponudu da se privremeno presele u Stubičke toplice ili Cvijetno naselje (studenski grad u Zagrebu) ili da im dostave pokretni kontejner u dvorište.

„Mi smo se odlučili za kontejner jer niko od nas nije mogao znati, kao i dan danas što je tako, koliko dugo će to “privremeno” trajati s obzirom na stanje u svetu zbog koronavirusa, a kontejner nam se učinio kao bolja opcija jer tu je priroda oko nas i osećali bismo se prijatnije.“ – kaže Nevena i dodaje da već mesec dana traje “privremeno vreme” i da su radosni što su tu odluku doneli.

Najviše su se skoncentrisani na spoljašnje radove oko kontejnera jer u ovim toplim danima tu najviše provode vremena.

Marko i Nevena još uvek ne razmišljaju o pravljenu doma dok Vlada Republike Hrvatske ne iznese i izglasa zakon o oštećenima u zemljotresu koji svi očekuju početkom juna.

„Ali zato se trudimo da prostor u kome trenutno boravimo (kontejneru) oplemenimo stvarima koje su nam potrebne trenutno za život kako bi što više olakšali ovaj period.

Ovo dvoje uspešnih ljudi sada su najviše skoncentrisani na spoljašnje radove oko kontejnera jer u ovim toplim danima tu najviše provode vremena. Zasadili su malu baštu, a sada razmišljaju kako da naprave maleni plato ispred i nadstrešnicu kako bi se koliko-toliko zaštitili od kiše napolju i blata.

„Kako je kontejner postavljen na malenom brdu, napravili smo improvizovani balkon i “kutak za jutarnju kavu, iliti kafu” kako smo epizodu nazvali na našem YouTube kanalu Naš novi početak.“ – kaže Nevena.

Videi koji mogu pomoći i drugima

Marko i Nevena odlučili su se da dokumentuju onlajn i to ne samo na Instagramu već i na pomenutom YouTube kanalu. Novi privremeni dom je stigao, i kada su svi ljudi otišli, i opet ostali sami, Marko i Nevena su se pogledali i odmah počeli da razmišljaju šta im je sve potrebno da urade kako bi im bilo što lakše da borave u novom prostoru.

„Kamera je bila tu. Kad god sam stigla, ja sam je palila i snimala određene momente našeg uistinu novog početka. Oboje smo se čuli sa našim dragim prijateljem i podelili sa njim prvu epizodu, jer nismo sami bili sigurni da li je ispravno da ovo podelimo sa ljudima. Međutim, on nas je ohrabrio u tome da podelimo sa drugima. I sada imamo dosta pratilaca na društvenim mrežama koji prate “Naš novi početak”.

Ovim možda i ohrabrimo i druge oštećene u zemljotresu da ovo teško vreme i ovu životnu fazu provedu u radosti u malim stvarima.

Publika na njihovom Instagram profilu i YouTube kanalu mogu da pogledaju šta su sve uradili i osmislili, a to možda može nekome i da posluži.

„Ovim možda i ohrabrimo i druge oštećene u zemljotresu da ovo teško vreme i ovu životnu fazu provedu u radosti u malim stvarima. I idemo dan po dan…“ – kaže Nevena.

Takođe ovim video-prilozima Marko i Nevena drže temu aktuelnom, „jer od mnogih oštećenih u zemljotresu ne čuje se glas, a mi ćemo se potruditi da se o ovome govori dok se ne reši.“

View this post on Instagram

YouTube serijal “Naš novi početak” je idejni projekat poznatog mladog bračnog para Vukes koji je u doba korone nakon zemljotresa ostao bez svog doma. • Mladi hrvatski pjevač Marko i srpska glumica Nevena, nakon što su prihvatili novonastalu životnu situaciju, odlučili su podijeliti sa svojom publikom širom regije kako izgleda njihov novi početak i na taj način možda pokrenuti mnoge duhom sa mnogobrojnim idejama kako urediti svoju okoliš i okućnicu u “doba korone”. • Ne zaboravite da zapratite YouTube kanal “Naš novi početak” jer su vam Marko i Nevena spremili veliki broj zanimljivih ideja! • DONACIJE: kontejneri i uređenje zemljišta donacija Općine Marija Bistrica i transport PGN Poznanovec #našnovipočetak #vukesfamily #markovukes #nevenavukes

A post shared by Emisija “Naš novi početak” (@nas_novi_pocetak) on Apr 12, 2020 at 6:51am PDT

Novi početak

„Kako smo sami, a sve nam je ovo zapravo novo, svaki dan je neki zanimljiv događaj. Sami snimamo, Marko isto uči sa kamerom kada su moji delovi, ja učim pak da zabijem ekser, on uči da kadrira i tako dan prođe u nekoj miloj radosti.“ – zaključuje Nevena za naš portal.

Kad ste već ovde…

• Zemljotres u Zagrebu: Pogledajte fotografije s lica mesta

Napustio nas se autor naselja Petlovo brdo, zgrada na Terazijama, hotela širom bivše Jugoslavije ali i jedan od najomiljenijih predavača svih studenata koji su se školovali na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Odlazak profesora Brane Milenkovića poklopila se sa pandemijskom vanrednom situacijom, pa će mnogim kolegama, ponajviše njegovim studentima, biti žao što neće moći da budu prisutni na njegovoj sahrani. Na neki način, to je možda i dobro jer nas je profesor napustio upravo onako kako je živeo i stvarao – u tišini, skromno i nenametljivo.

Za sve koji nisu bliže upoznati sa životom i delom arhitekte Milenkovića, za početak možemo reći da je Arhitektonski fakultet u Beogradu ostao bez svog najstarijeg profesora u penziji i jednog od najomiljenijih predavača svih studenata koji su se školovali na ovom beogradskom fakultetu.

Partizani su ga regrutovali i poslali na Sremski front gde upoznaje arhitekte Milana Pališaškog i Bogdana Bogdanovića.

Arhitekta Branislav Milenković rođen je 1926. godine u Beogradu. Nakon završene gimnazije regrutovan je od strane Partizanskih jedinica i poslat na Sremski front. Tu se upoznaje sa dvojicom kolega, koji će mu kroz ceo život ostati nerazdvojni prijatelji – arhitekte Milana Pališaškog i Bogdana Bogdanovića.

Nakon završetka rata, Milenković je želeo da upiše slikarstvo na akademiji, ali ga je od toga odgovorila tadašnja devojka, kasnije životna saputnica Jelisaveta. I tako nesuđeni slikar postaje arhitekta, ali se svoje mladalačke prve ljubavi nikada nije odrekao.

Od partizana do stadiona Partizana

Tokom studiranja radi u projektnom birou „Stadion“, kod arhitekte Mihaila Jankovića, gde učestvuje u projektovanju Stadiona JNA/Partizan. Nakon završenog fakulteta (1946-51), zapošljava se u preduzeću „Urban projekt“, gde radi sve do 1957. godine, kada biva angažovan kao asistent na Arhitektonskom fakultetu, gde ostaje sve do penzionisanja 1991. godine. Najpre radi kao asistent kod profesora Mate Bajlona, da bi 1959. godine, nakon dobijene docenture započeo i sam da drži predavanja.

Godine 1968. postaje vanredni profesor, a 1977. godine doktorira na matičnom fakultetu sa temom „Studija programskih načela arhitekture i njen odnos prema drugim poljima u nauci o prostoru“. Držao je uvodne predmete, na kojima su se studenti prvi put upoznavali sa arhitektonskom materijom, pa su mnogi koji su diplomirali do početka 90-ih godina više puta naglašavali da projektovanje ne bi savladali bez mudrih pouka i gotovo roditeljskih saveta profesora Milenkovića.

Studenti su naglašavali da projektovanje ne bi savladali bez mudrih pouka i gotovo roditeljskih saveta profesora Milenkovića.

Neki od predmeta koje je predavao profesor Milenković bili su Arhitektonska analiza i Elementi projektovanja, dok je na postdiplomskim studijama držao predmet Teorija prostora i Nauka o prostoru. Sastavio je i nekoliko udžbenika, od kojih su najznačajniji „Uvod u arhitektonsku analizu“ (doživela nekoliko izdanja) i „Elementi za definisanje projektnog zadatka“. Dok je već uveliko bio u penziji, objavljuje i kratka izdanja u obliku hronika, u kojima se prisećao svojih profesora, „Učitelji“ (2011) i dešavanja na arhitektonskoj sceni nakon Drugog svetskog rata, „Dubrovnik“ (2014).

Od Beograda, preko Podgorice do Podgore

Pored veoma uspešnog teorijsko-pedagoškog rada, arhitekta Milenković bavio se i projektovanjem, a lista njegovih referenci nimalo nije manja od njegovih profesorskih zasluga. Od realizovanih objekata izdvajaju se: Aerološka opservatorija u Beogradu (1954-56), Zgrada socijalnog osiguranja u Prijepolju (1954-57), Studentski domovi u Nišu (1954-58), Srednja tehnička škola u Podgorici (1959-60), Studentski dom „Patris Lumumba“ u Beogradu (1961, sa arh. Đorđem Petrovićem), Odmaralište „Železare Nikšić“ u Bečićima (1961-62), Naselje „Petlovo brdo“ u Beogradu (1966), Osnovna škola, vrtić sa jaslicama i tržni centar u naselju „Petlovo brdo“ (1967-70, sa arh. Jelisavetom Milenković), dve poslovne zgrade na Terazijama (Terazije 3 i Kolarčeva 7, 1972-76, sa arhitektama Brankom Aleksićem i Jelisavetom Milenković), nekoliko zgrada banaka i robnih kuća (Bijeljina i Brčko, 1975, sa arh. Jelisavetom Milenković) kao i nekoliko hotela širom Jugoslavije od kojih se izdvaja hotel „Minerva“ u Podgori.

Pobožan, ali do kraja života odan idealima Narodnooslobodilačke borbe, za koju su ga vezivale snažne lične uspomene.

Gotovo sva dela nalaze se na visokom nivou posleratne autorske moderne. Iako je gotovo ceo život projektovao u duhu moderne, nije propustio da bude kritičan i samokritičan prema sebi i kolegama, ponajviše na temu arhitekture i urbanizma, koji su na polju moderne imali i svojih slabih tačaka.

Pored pedagoških i projektantskih aktivnosti, arhitekta Milenković bavio se crtanjem i slikanjem. Od najobičnijih skica i crteža, kao proces razmišljanja pa sve do umetničkih akvarela, kojima je do samog kraja života bio posvećen.

Bio je veoma miran, skroman i povučen čovek, blage naravi, ali i uporan, tvrdoglav. Voleo je umetnost u svakom obliku, druženje i stručna putovanja sa kolegama. Pobožan, ali do kraja života odan idealima Narodnooslobodilačke borbe, za koju su ga vezivale snažne lične uspomene. Bio je kritičan u davanju saveta, ali ne isključiv ili sujetan, što ga svrstava u grupu atipičnih arhitekata.

Kad ste već ovde…

• Arhitektura i patriotizam: Kako su ratna iskustva oblikovala stvaralaštvo dva srpska velikana

Architonic, platforma za prodaju proizvoda iz oblasti arhitekture i enterijera, kupila je informativni portal ArchDaily za oko 10 miliona evra.

U saopštenju sajta Architonic, sa sedištem u Cirihu, kaže se da su dva brenda „strateški udružili snage kako bi konsolidovali svoja tržišta uz ambiciozni plan za rast i inovacije.“

„I ArchDaily i Architonic osnovale su arhitekte i zato dele isti RNK što ih čini idealnim parom“ – rekao je Stephan Bachmann, CEO Architonica.

ArchDaily i Architonic zajedno imaju 180 miliona poseta godišnje što je 30 puta više od ukupnog broja arhitekata i dizajnera enterijera na celom svetu, navodi se u saopštenju. Ova dva sajta nastaviće da funkcionišu zasebno.

Ova dva poznata sajta nastaviće da funkcionišu kao dve odvojene platforme.

Architonic, koji ima bazu od oko 400.000 artikala nameštaja, rasvete i drugih proizvoda, osnovan je 2003. godine od strane arhitekte Tobiasa Lutza i Nilsa Beckera. Becker je potom napustio ovaj posao.

Prisvajanje ArchDailya dolazi pet godina nakon što je Architonic kupljen od strane švajcarske medijske grupe NZZ, koji su kupili veći deo udela u Architonicu 2015. godine, a potom i ostatak u martu ove godine.

Informativni sajt ArchDaily, koji takođe ima bazu arhitektonskih proizvoda, osnovan je 2008. godine od strane arhitekata Davida Assaela i Davida Basultoa. Sedište im je u Čileu, a pored glavnog www.archdaily.com na engleskom jeziku, ovaj poznati sajt postoji i u španskoj, portugalskoj i mandarinskoj verziji.

Prodaja i gašenje sajtova

Onlajn arhitektonski sajtovi su i dalje u većini mediji nezavisni od velikih korporacija, a svi su uglavnom nastali u vreme buma blogovanja, baš kao i portal Gradnja.rs. Mnogi svetski sajtovi uspešno i danas funkcionišu, međutim neki su se ugasili a neke su kupili veće medijske grupacije.

Tako je popularni američki sajt o enterijerima Design*Sponge prestao da postoji u avgustu prošle godine nakon 15 godina rada. U otprilike isto vreme, poznati Design Milk kupljen je od strane e-commerce platforme Ahalife.

Američki onlajn magazin Curbed prodat je kompaniji Vox Media 2013. godine. Od tada su brojna regionalna izdanja ugašena, a prošle godine ovaj sajt postao je deo New York Magazina.

Pročitajte i ovo:

• 10 godina portala Gradnja – rođendan u krizna vremena

Pamtićemo ga kao gradonačelnika, profesora, poslanika ali i kao velikog arhitektu koji je Beogradu podario brojne lepe primere arhitekture.

Danas je u Beogradu u 81. godini preminuo Spasoje Paja Krunić, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u penziji, redovni član Akademije inženjerskih nauka, predsednik Gradske vlade Beograda (1997-2000), potpredsednik prelazne Vlade Srbije (2000-2001), poslanik u skupštinama Srbije (1997-2000) i SR Jugoslavije (2000-2004), predsednik Političkog saveta i član Predsedništva Srpskog pokreta obnove.

Krunić je rođen 1939. godine u Nikšiću. Osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu, a diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Beogradskog univerziteta, na kojem je kasnije postao predavač i šef Katedre za arhitektonsko i urbanističko projektovanje.

Odlazak Krunića veliki je gubitak za srpsku nauku, a posebno arhitekturu o čijim delima smo često pisali na našem portalu.

Odlazak Krunića veliki je gubitak za srpsku nauku, a posebno arhitekturu o čijim delima smo često pisali na našem portalu. Pre samo dve nedelje govorio je za naš portal o njegovoj Kapeli rodoljuba u Kraljevu u okviru teksta o memorijalnim hramovima u Srbiji, dok je pre mesec i po dana pričao i o njegovim patentima za montažne objekte u vanrednim situacijama.

Pisali smo i tome kako je bio dobar crtač, ali pre sve osvrtali smo se na njegova arhitektonska dela koje krase prestonicu. U Izboru za najlepšu zgradu Beograda u organizaciji našeg portala, čak dve zgrade Spasoja Krunića su se našle među nominovanima. To je zgrada Kristal koje je projektovao zajedno sa Slobodanom Rajovićem kao i čuvena poslovna zgrada Zora na uglu Zorine i Mekenzijeve.

Podsetimo, samo nekoliko dana pre preminuo je i arhitekta Branislav Milenković.

46. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE održaće se pod kupolama Beogradskog sajma koji je služio kao privremena bolnica za smeštanje lakše obolelih lica od virusa Covid19.

„Kako bismo imali dovoljno vremena da na profesionalan i kvalitetan način organizujemo sajam po svim standardima koje smo svi zajedno postavili prethodnih godina predlažemo da novi termin sajma (građevinarstva) bude od 24. do 27. juna 2020. godine.“ – navodi se u saopštenju uprave Beogradskog sajma.

Sajam građevinarstva održaće se od 24. do 27. juna 2020. godine. Naravno, nošenje maski i rukavica biće obavezno.

Zbog izbijanja pandemije koronavirusa, Sajam građevinarstva je prvobitno odložen za period od 10. do 13. juna 2020. godine uz napomenu da će to biti moguće „ukoliko okolnosti i odluke nadležnih institucija to budu dozvoljavale.“

Okolnosti su očito takve da 46. po redu Sajam građevinarstva mora biti pomeren još dve nedelje kasnije pa će se on zapravo održati od 24. do 27. juna 2020. godine. Naravno, nošenje maski i rukavica biće obavezno.

„Slušajući savete struke sajam SEEBBE biće organizovan uz sve neophodne mere zaštite koja ovakva manifestacija zahteva“ – zaključuje se u saopštenju uprave Beogradskog sajma.

Pogledajte i kako je bilo prošle godine na Sajmu građevinarstva.

Nigde se nije kretao bez cigareta i svoje omiljene muštikle, a po gradu se kretao isključivo taksijem. Smatrao je da arhitekta ne bi trebalo da vozi automobil već da dovoljno zarađuje kako bi mogao da priušti sebi vožnju taksijem.

Napustio nas je još jedan velikan srpske arhitektonske scene, ali kao da njegov život i delo nisu dovoljno rasvetljeni u mnogobrojnim oproštajnim tekstovima i objavama mojih kolega.

Ali kako javnosti dodatno približiti, dočarati ličnost takvog formata, a ne pogrešiti ili banalizovati neke važne i nevažne epizode iz njihovih života? Nimalo lak posao, pogotovo ako uzmemo u obzir da su mnoge arhitekte ostale upamćene isključivo u sećanjima njihovih studenata  (ako su bili profesori), a mnogo više njih samo iz rada i druženja sa nekolicinom saradnika ili značajnijih investitora.

Faktografije o životu i delu arhitekte i profesora Spasoja Krunića već znamo ili smo saznali iz enciklopedija, ali neki “mali” detalji ostaju zabeleženi u očima i srcima onih privilegovanih da uživaju u društvu ovakve neponovljive energije.

Slušaj, moj rad nemoj da kačiš odmah do njegovog. Ti znaš da ja ne mogu pored svakoga da stojim.

Od prvog dana našeg upoznavanja shvatio sam da je to čovek sa velikom energijom, jasnim stavom i stilom, kako projektovanja tako i načina života. Njegov stvaralački opus protegao se u više od pet decenija, čime je obuhvatio epohe autorske moderne, postmoderne, haj-teka i neomoderne, naravno sa uvek prisutnim ličnim pečatom.

Format u kojem je projektovao za njega nije predstavljao ograničenje, te se oprobao u projektovanju spomen-česmi, nadgrobnih spomenika, kapela, crkava, porodičnih kuća, stambeno-poslovnih objekata do zgrada specijalne namene.

Čitav jedan mikro i makro kosmos utkani u stvaralaštvo jednog čoveka. U radu se zalagao za smislen, postupan način projektovanja, kod kojeg kuće ili koja druga ostvarenja, nisu mogla nastati za kratko vreme, već promišljanjem kroz ideju, a zatim formu koju bi oblikovala funkcija. Kao kruna svakog projekta dolazili su građevinski materijali u kojima je objekat bivao izveden. U slučaju profesora Krunića, to su uvek morali biti kvalitetne vrste kamena, mermera, čelika, betona ili kojeg drugog materijala koji bi tvorio konstrukciju ili fasadno platno, a koji bi uvek izazivali efekat neponovljivog.

Jednom prilikom, dok je kritikovao jednog svog kolegu (sve arhitekte vole da ogovaraju svoje kolege, ali to u slučaju nekih ume da bude simpatično, ali i poučno) koji će izlagati na istoj izložbi sa njim, a koju sam ja organizovao, strogim, pomalo povišenim glasom mi je skrenuo pažnju:

“Slušaj, moj rad nemoj da kačiš odmah do njegovog. Ti znaš da ja ne mogu pored svakoga da stojim. Ne mogu ja tako kao što “on” to radi. Hiljade kvadrata nastaju za nedelju dana. Nema tu nikakvog razmišljanja, a to nije moj način rada.” Uvek je držao do sebe i jednostavno nije želeo da ga stavljaju u isti koš sa onima koji nisu na njegovom stvaralačkom nivou.

Uzori u najboljim prethodnicima

Tokom svog stvaralaštva uzore je nalazio isključivo u najboljim prethodnicima, najčešće svojim profesorima – Milanu Zlokoviću, Nikoli Dobroviću, Bogdanu Bogdanoviću, ali i Frenku Lojdu Rajtu, Josipu Plečniku i to nikada nije sakrivao, već se trudio da ih svojim delima, koji su ponekad bili svojevrsni omaži, dostigne i potajno nadmaši.

Jedna od osobina su mu bile teatralnost i nešto što bih ja nazvao “teatralno kritikovanje”. Teatralnost se ogledala u tome da je za svaki svoj nastup u javnosti (predavanje, otvaranje izložbe…) želeo da sve bude usklađeno do poslednjih detalja, sa sve osvetljenjem gde će on da se pojavi i priča. Tada su svi morali da se izmaknu pored ili da sednu u gledalište, a pozornica je onda bivala njegova. I zaista efekat njegovog nastupa je takođe bio neponovljiv.

Nikada nije sakrivao svoje uzore, već se trudio da ih svojim delima, koji su ponekad bili svojevrsni omaži, dostigne i potajno nadmaši.

Što se tiče “teatralnog kritikovanja”, to je bio njegov poseban način kako je on sebe predstavljao u ulozi strogog kritičara, kada bi navodio sve zamerke na račun organizacije, tehnike ili čega god što bi on primetio da nije dobro urađeno i usklađeno sa njegovim nastupom. I naravno, to se događalo i na dešavanjima koje sam i ja sam organizovao.

Jednom prilikom držao je pridiku gotovo pet minuta i delovalo je da je toliko ljut i nezadovoljan da će svakog trenutka da napusti predavanje. Neke mlađe kolege i studenti su se pomalo i uplašili, ali ja sam sedeo u prvom redu i sa blagim osmehom posmatrao celu predstavu i prihvatao kritike. Posle celog događaja, koji je bio jedan od  prvih većih događaja u mojoj organizaciji, prišao mi je i mekim glasom mi se obratio: “Izvini molim te, nisam hteo onim nastupom da te uvredim ili uplašim. To je moj način kako da ti skrenem pažnju na neke propuste.”

Naravno, nimalo se nisam naljutio jer bolji pedagoški pristup još od polaganja vožnje nisam osetio. Jednostavno, to je bio način kako da se nekome kritika duboko ureže u misli, kako sledeći put ne bi pravio iste greške i kako bi se u svom radu sve više usavršavao.

Humor i neposrednost

Arhitekta Spasoje Krunić je bio poznat i po svojem humoru i neposrednosti. Voleo je da se šali sa svima, bez obzira na godine ili status. Posebno zanimljiva situacija odigrala se pre sedam godina, kada je učestvovao u jednoj od mojih izložbi. Bilo ga je malo teže ubediti da učestvuje, pa sam primenio jednu staru taktiku – rekao sam mu da je jedan ugledni kolega već pristao da učestvuje, a nakon toga pozvao tog profesora sa istom pričom, da je profesor Krunić već potvrdio svoje prisustvo.

Naravno, za ovu malu prevaru su saznali tek na dan otvaranja. Kada se otvaranje završilo, obojica su stali u jedan ćošak i pozvali me da dođem do njih. Profesor Krunić mi se obratio kroz smeh: “Nanu ti tvoju, pa ne mogu da verujem kako si nas obojicu navukao. Vidim, već si naučio da igraš na kartu naše sujete!” Njegov kolega profesor se takođe osmehivao. Nimalo se nisu naljutili. Naprotiv, bilo im je drago što se obojica učestvovali u jednom tako zanimljivom projektu.

Ti znaš da ja ne mogu da radim bilo šta i da mogu da biram sa kim ću da radim.

I pored ove strogosti, uvek je bio otvoren za saradnju sa svojim studentima, kasnije saradnicima. I u prezentacijama projekata, na kojima su učestvovale mlađe kolege, nikada nije izostavljao da naglasi na kojim segmentima projekta je koji saradnik bio uključen i koji doprinos je ostavio u promišljanju i razradi.

Sa investitorima je bio taktičan, ali je gledao da do poslednjih detalja odbrani svoj projekat, što su mnogi znali i nisu ga tako lako angažovali. Jednom mi je dao jednostavnu opasku na tu emu: “Ti znaš da ja ne mogu da radim bilo šta i da mogu da biram sa kim ću da radim.” Nije želeo pošto-poto da dobije posao, već da radi sa investitorima koji su mogli i hteli da ga razumeju.

Šta su mu zamerali

Mnogi su mu zamerali na njegovom političkom angažmanu i na javnoj opredeljenosti po pitanju simpatija prema Četničkom pokretu. Istina, profesor Krunić je bio iskreni rojalista, ali nikada nije dovodio u pitanje bilo koje svoje delo, bez obzira da li to bili spomenici podignuti u čast boraca Partizanskog ili Ravnogorskog pokreta. U tom slučaju, dostojanstvo žrtava poginulih u borbi za oslobođenje za njega nije imalo cenu niti je smelo da se zamagljuje politikom.

Muštikla i taksi

Profesor Krunić je imao i neke detalje po kojima je bi prepoznatljiv. Kako je bio strastveni pušač, nigde se nije kretao bez cigareta i svoje omiljene muštikle, a po gradu se kretao isključivo taksijem. Smatrao je da arhitekta ne bi trebalo da vozi automobil već da dovoljno zarađuje kako bi mogao da priušti sebi vožnju taksijem.

Kad ste već ovde…

• In memoriam: Arh. Prof. Branislav Milenković

Umetnik Boris Deheljan od matica, šrafova i eksera pravi skulpturu našeg poznatog pesnika koja će stajati u kraju Beograda u kojem je i živeo. 

Prošlo je tri godine od smrti našeg pesnika, pripovedača i erudite Raše Popova. Uz ovog dobroćudnog čikicu dugačke, razbarušene brade i neizostavnih naočara, stasalo je nekoliko generacija dece, pa je bio red da mu se i grad Beograd oduži na dostojan način.

„Večiti dečak“ kako su ga njegove kolege i prijatelji odavno okarakterisali, dobio je poveći plato, koji će poneti njegovo ime i njegov spomenik. Od trenutka kada se pojavila potreba da se velikanu podigne spomenik, razmišljalo se o materijalizaciji spomenika, tj. o prepoznatljivoj formi u kojoj će biti sadržana ideja dečijeg pesnika. Uprava Grada Beograda pozvala umetnika Borisa Deheljana da izradi spomenik jer je u njegovom radu prepoznala senzibilitet koji bi na najbolji način odgovrio na temu zadatka.

Boris Deheljan pravi skulpture zavarivanjem matica, šrafova, eksera i žica, a baš takav će biti i spomenik Raši Popovu.

Boris Deheljan je samouki umetnik ili naivac, mada za ovaj vid umetnosti najviše odgovara termin Art Brut, tj. žanr marginalnih umetnika, koji samouki stvaraju ponekada veoma zapažena umetnička dela. Od kraja 2013. godine započinje period njegovog umetničkog ostvarivanja, kada nastaje i prvo delo – skulptura muzičara Džimija Hendriksa.

Već tada je svojim prvim delom skrenuo pažnju javnosti zbog svoje neobične tehnike, tačnije zavarivanju velikog broja matica, šrafova, eksera i drugih čeličnih elemenata u formi određene istorijske ličnosti. Ubrzo posle Hendriksa nastaju i Majls Dejvis, a potom i lik Valtera (Velimir Bata Živoinović), kojeg stvara na Festivalu 9.

Njegov dar i veštinu prepoznao je vajar Viktor Kiš, umetnički direktor Festivala 9, koji i sam stvara na sličan način, pa je Borisovo prisustvo na festivalu bilo više nego prilika za afirmaciju. Javnost se tada susrela sa nečim što nije strano u svetu, ali u našoj sredini gotovo i da nema svoje aktere.

Tadašnji gradski urbanista Milutin Folić uvideo je da materijalizacija Borisovih likova podseća na dečiju igru uklapanja puzli, kockica ili drugih motoričkih elemenata, što je bilo dovoljno da umetnik Deheljan dobije poziv za rad na spomeniku Raši Popovu.

Jedina korekcija u odnosu na prethodne figure bila je da spomenik mora biti izveden u nešto većim dimenzijama (20% veći), kako bi se na otvorenom prostoru isticao u odnosu na prolaznike i okruženje. Ovom prilikom, zavirili smo u umetnikov atelje i pogledali tek završenu skulpturu, koja će uskoro doživeti svoje instaliranje u prostoru.

Kako sam autor skreće pažnju, izrada njegovih skulptura nije nimalo lak posao i za svaku od njih je potrebno 4 do 6 meseci posvećenosti i teškog fizičkog rada. Materijal možda nije bronza, ali ima svoju cenu, pogotovo ako se za jednu skulpturu utroši preko 10.000 velikih matica koje dodatnim brušenjem daju željenu materijalizaciju. Naravno, tu su i drugi materijali poput eksera, šrafova i žice, kojima se formiraju drugi detalji koji likovima daju prepoznatljivu crtu.

Kao uzor za skulpturu Popova uzeta je jedna fotografija, na kojoj pesnik, nošen kišom i vetrom, šeta ulicama Beograda sa kišobranom u jednoj i knjigom u drugoj ruci. Figura je izrađena gotovo u jednom segmentu, a jedini element koji će naknadno biti zavaren jeste kriškasta pečurka kišobrana. Primećuje se da figura Raše Popova, uostalom kao i druge Deheljanove figure, u svojoj formi, masama tela i odeće, nije potpuno realistična, već poseduje izvesne elemente ekspresivnosti i pomalo karikaturalnosti, kojima je autor želeo da naglasi neke prepoznatljive elemente nečijeg lika (crte lica, kosa, naočare, predmeti itd.).

Inicijativa od komšija u ulici 27. marta

Inicijativu za uređenje platoa i njegovu posvetu Raši Popovu inicirali su stanovnici ulice 27. marta, prvenstveno iz razloga što je poznati pesnik najveći deo svog života proveo upravo u tom kraju Beograda. Detalji urbanističkog rešenja samog prostora platoa za sada nisu poznati, ali će se tim poslom najverovatnije baviti tim sadašnjeg gradskog urbaniste Marka Stojčića. Iz onoga što možemo da vidimo jeste da će to biti jedan veći prostor iz zgrade Gradske uprave u Ulici 27. marta i zgrade na broju 33, kojim bojama i motivima dominira nijansiran pločnik, a tačno mesto samog spomenika još uvek nije precizno određeno.

Problemi naivnosti

Boris Deheljan posebno skreće pažnju na sve češći animozitet koji veliki broj školovanih umetnika ispoljava prema njemu kao naivnom umetniku. Pogotovo kada saznaju da je realizovao i nekoliko samostalnih izložbi, od kojih jednu i u Parizu, a da svih ovih godina neprestano dobija porudžbine za manje ili veće skulpture, portrete ili stone figure, na temu postojećih likova ili likova po želji poručilaca.

„Ja znam da ne radim ništa inovativno, ali znam i da iza mojih dela stoji mukotrpni rad koji bi mnogi umetnici da zaobiđu jer smatraju da je zavarivanje nekoliko apstraktnih formi, čeličnih žica ili komada drugog metala, dovoljno da bi njihovo delo postalo umetničko ostvarenje“, naglašava Deheljan za naš portal.

Boris Deheljan je rođen 1981. godine, a završio je srednju mašinsku školu, nakon koje odmah kreće da radi kao radnik, pa ubrzo i kao majstor u bravarskim radionicama. Kako sam kaže, umetnošću je počeo da se bavi samoinicijativno, inspiraciju je dobio u delima nekih domaćih i inostranih autora, a likovi koje je izradio odraz su njegovog muzičkog i filmskog ukusa.

Srodni linkovi:

• Spomenik Aprilskom ratu na Zemunskom keju
• Beograd dobio spomenik Nikolaju Krasnovu i skulpturu ženske hrabrosti
• Tri beogradska spomenika za primer

Kreativnost građana dokumentovala je arhitektkinja Marija Strajnić koja ih auto-skuplture nailazila tokom šetnji po raznim delovima Beograda.

Svedoci smo sve većeg problema parkiranja vozila u našim gradovima. Ostavljanje automobila u parking zonama je ograničeno i skupo, pa građani neretko zauzimaju javne prostore pomoću cigli, blokova, kamenja ili gajbica kako bi sačuvali svoja parking mesta. Arhitektkinja Marija Strajnić došla je na ideju da te skulpture fotografiše i od toga napravi knjigu i izložbu.

„Terminom auto-skulpture (auto – kao vozilo i kao odnos sa samim sobom) nazvala sam raznovrsne predmete koje stanovnici grada van parking zona postavljaju ispred svojih domova kako bi zauzeli deo javnog prostora radi privatnog korišćenja – parkiranja svojih vozila. Ovi predmeti zajedno čine ilegalnu armiju objekata posebne ad hok estetike i simboličke poetike, pored toga što služe svrsi drugačijoj od svoje prvobitne, i kao takvi se programski recikliraju.“ – kaže Strajnić.

Cigle, gajbice, štapovi, granje, kutije, sekundarne sirovine za čuvanje parking mesta.

Projekat se bazira na istoimenoj foto-knjizi koja sadrži fotografije 100 auto-skulptura, na koje je nailazila tokom šetnji po raznim delovima Beograda. Selekcija se sastoji samo od objekata čija prvobitna namena nije bila zauzimanje parking mesta (cigle, gajbice, štapovi, granje, kutije, sekundarne sirovine, itd.) i koji su napravljeni/odabrani specijalno za ovu namenu i za pojedinačnu upotrebu.

Marija Strajnić (1986) je arhitetkinja, fotografkinja i ilustratorka. U fotografiji je najviše interesuju intima, protok vremena i arhitektura foto-narativa, a ovim temama se bavila i na četvoromesečnom ADAPTr istraživanju pri fakultetu Sint Lukas u Briselu. U arhitekturi je pamtimo po projektu „Jedan sto“ s kojim je Srbija nastupala na Bijenalu u Veneciji 2012. godine.

Izložba od 15. maja uz maske

Umetnički prostor U10 ponovo biti otvoren za posetioce samostalnom izložbom Marije Strajnić „Auto-skulpture“. Izložba će biti otvorena od 15. do 23. maja. Radno vreme prostora je od utorka do subote od 12h do 20h. Organizotor moli da se nose zaštitne maske kao i da se pridržava socijalna distanca.

Kad ste već ovde…

• Arhitekturom i urbanizmom protiv zaraze – istorija higijene gradova

Osam epizoda dokumentarne serije Abstract: The Art of Design možete (još uvek) pogledati potpuno besplatno na Netflixovom YouTube kanalu.

Naime, Netflix je ovaj dokumentarni serijal postavio na YouTube, u skladu sa globalnom inicijativom besplatnog gledanja serija i TV sadržaja tokom pandemije koronavirusa kako bi što više ljudi ostalo kod svoje kuće.

Serija Abstract: The Art of Design prati osam vodećih dizajnera koji stvaraju u različitim industrijama, od automobilske do arhitektonske, a među njima su arhitekta Bjarke Ingles ali i dizajnerka enterijera Ilse Crawford.

Iako je vanredno stanje u Srbiji ukinuto, i svi su pohrlili napolje, možda je ovaj besplatni Netflix sadržaj način da se ljudi privole da barem još malo ostanu kod kuće.

„Čitav niz godina Netflix je omogućavao nastavnicima da prikazuju dokumentarce u njihovim učionicama. Međutim, sada kada su škole zatvorene, to nije moguće. Dakle, na zahtev nastavnika napravili smo izbor dokumentarnih serija koje smo postavili na našem YouTube kanalu.“, poručili su iz Netflixa.

Iako je vanredno stanje u Srbiji ukinuto, i svi su pohrlili napolje, možda je ovaj besplatni Netflix sadržaj način da se ljudi privole da barem još malo ostanu kod kuće.

Prva sezona Abstract: The Art of Design iz 2017. godine može se gledati na YouTube, dok nova sezona iz 2019. još uvek nije dostupna.

Ilustracija: Christoph Niemann

Prva epizoda serije Abstract: The Art of Design govori o toku karijere nemačkog ilustratora Christoph Niemann. „Od naslovne strane za New Yorker, do skica na Instagramu, ilustrator Christoph Niemann se igra apstrakcijom i interakcijom i ispituje autentičnost.

Dizajner Nike patika: Tinker Hatfield

Druga epizoda serijala je usredsređena na Najkovog dizajnera obuće Tinker Hatfield, koji stoji iza čuvenog dizajna kultnih modela Air Jordan i Air Max.

„Pozadinsko iskustvo Tinker Hatfield u arhitekturi i atletici podstaklo je njegov dizajn obuće za Najk, uključujući i kultne serije Air Jordan modela.“, kaže Netflix.

Dizajn scenografije: Es Devlin

Treća epizoda je fokusirana na britanskog scenografa Devlina, koji je dizajnirao scenografiju za bine mnogobrojnih umetnika poput Beyoncé, Kanye West i U2.

„Tokom poslednje dve decenije rada, jedna od stvari koju sam otkrio je da se često prave određene stvari kako bi se prostor popunio. Podsticaj da tu prazninu ispunim umetnišću, za mene je osnova svega.“, istakao je Devlin.

Arhitektura: Bjarke Ingels

U četvrtoj epizodi danski arhitekta Bjarke Ingels objašnjava kako je menjao percepciju ljudi vezanu za arhitekturu.

„Arhitekta Bjarke Ingels objedinjuje funkciju, fantaziju i održivost u svojim ‘pragmatičnim utopijskim’ dizajnima, poput elektrane koja je prekrivena skijaškom stazom.“, objašnjava Netflix.

Dizajn automobila: Ralph Gilles

Peta epizoda prikazuje dizajnera automobila Gilles, koji je globalni dizajn direktor proizvođača Fiat Chrysler. Njegova nagrađivana dizajnerska rešenja su usmeravali tokom vremena brend u budućnost, ka elegantnim sportskim automobilima i autonomnim električnim kombijima.

Grafički dizajner: Paula Scher

Ova epizoda govori o tome kako je grafička dizajnerka Paula Scher, prva direktorka Pentagrama, „oblikovala lice“ Njujorka.

„Paula Scher uspeva da slika rečima kao američki dizajner, umetnik i edukator. Više od tri decenije je bila na čelu tima grafičkog dizajna i uspela da razvije identitete za institucije poput Javnog pozorišta u Njujorku, Jazz at Lincoln Center, Target, Bloomberg i Microsoft.“, istakli su iz Netflixa.

Fotografija: Platon

U fokusu predzadnje epizode našao se fotograf Platon, koji se bavi portretima i dokumentarnom fotografijom. Platonovi neustrašivi portreti hvataju dušu kako svetskih lidera tako i običnih ljudi.

Dizajn enterijera: Ilse Crawford

Prva sezona je završena epizodom o britanskoj dizajnerki Crawford.

„Dizajnerka enterijera Ilse Crawford kreira prostore i objekte koji daju smisao i promovišu blagostanje, što ide od vrhunskih hotela do IKEA nameštaja.“, kažu iz Netflixa.

Kad ste već ovde…

• Arhitektonski i dizajnerski dokumentarci za bindžovanje tokom karantina

Božidarac Digital i BINA pozivaju vas na Urban Talk 1 Minimalni stan/Maksimalni standard – Test 2020. u petak, 15. maja.

Da li život u kućnom karantinu menja naš odnos prema načinu stanovanja? O ovom i sličnim pitanjima pričaće se na prvom interaktivnom razgovoru Urban Talk 1 / Minimalni stan/Maksimalni standard – Test 2020. koji  će se održati u petak 15.5. sa početkom u 19.00 časova putem ZOOM aplikacije.

Kako da razvijemo svest o zajedničkom životu u okruženju gde provodimo veliki deo svog vremena.

Sa učesnicima panela razgovaraće se o tome kako najbolje da iskoristimo ograničene stambene prostore i kako da razvijemo svest o zajedničkom životu u okruženju gde provodimo veliki deo svog vremena, a to je stan, zgrada i susedstvo u kome živimo.

Razgovor vode arhitekte: Danica Jovović Prodanović i Ružica Sarić, koautorke programa BINA.

Teme:

• Koji su novi modeli stanovanja u gradu?
• Šta nam nudi distributivna zadruga?
• O konceptu minimalnog stana?
• Šta podrazumeva maksimalni standard prosečnog stana?

Učesnici – arhitekti:

• Nemanja Zimonjić, TEN studio za arhitekturu
• Vasa Perović, Bevk Perovic arhitekti,
• Anđela Karabašević, AKVS arhitektura

Prijave

Ovoj onlajn tribini koja će se održati u petak, 15. maja, u 19.00 časova možete prisustvovati tako što ćete se prvo prijaviti.

Božidarac Digital je nedavno organizovao i webinar o brutalizmu na našim prostorima, a predavač Jelica Jovanović je u intervjuu za Gradnju pričala sve o džinovima od betona.

Reči arhitekte Branka Bojovića koje su mogle da se čuju u medijima, imale su posebnu težinu, trezveno promišljanje i realna rešenja.

Crni talas odlazaka naših kolega arhitekata se nastavlja. Nakon Branislava Milenkovića i Spasoje Krunića napustio nas je i arhitekta Branko Bojović, vrsni urbanista i temeljni kritičar arhitektonsko-urbanističkih poduhvata u Beogradu i širem regionu. Vrsnom stručnjaku, koji je svoja znanja primenio kako u praksi tako i u teoriji, kroz mnogobrojne urbanističke projekte, učešća na stručnim i naučnim konferencijama i mnogobrojnim intervjuima i nastupima u domaćim medijima.

Rukovodilac je izrade Generalnih urbanističkih planova Požarevca, Bara, Sokobanje, Šapca i drugih manjih gradova širom bivše Jugoslavije.

Arhitekta Bojović rođen je 1940. godine u Beogradu. Nakon završenih studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (1959-1963) zapošljava se u Službi za urbanistička i komunalno-stambena pitanja i Jugoslovenskom institutu za urbanizam i stanovanje. Nakon ovih poslova biva angažovan kao savetnik u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije (1986-1989). Nakon toga postaje predsednik Gradske komisije za urbanizam, član izvršnog saveta i izvršnog odbora Skupštine grada Beograda (1989-1994), nakon čega se vraća angažmanu u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije.

Preko 70 planova gradova

Tokom više od pola veka duge karijere isključivo se bavi urbanističkim projektovanjem, prostornim planiranjem, a iza sebe je ostavio oko 70 planova, delujući kao rukovodilac izrade Generalnih urbanističkih planova Požarevca, Bara, Sokobanje, Šapca i drugih manjih gradova širom bivše Jugoslavije. Ova iskustva, kao i rad sa političarima lokalnih samouprava, naučila su ga načinu funkcionisanja državnih institucija, procesu razvoja projekata, od iniciranja, preko planiranja i projektovanja, do realizacije.

Stručni kritičar u medijima

Iskustva koja su mu pomogla da razvije realnu sliku prilikom razmatranja određenog problema ili kritike određenih pojava u arhitektonsko-urbanističkom svetu u kojem se prepliću politika i struka. Iz tih razloga, reči arhitekte Bojovića koje su mogle da se čuju u medijima, imale su posebnu težinu, trezveno promišljanje i realna rešenja, koja su političari sa promenljivim uspehom slušali i primenjivali. U svojim javnim istupima imao je taktičnosti i veliku dozu zdravorazumske logike, onu crtu koja često fali umetničko-utopistički nastrojenim arhitektama.

Njegovom zaslugom časopis Izgradnja, čije je bio dugogodišnji glavni urednik, postao je naučno glasilo velikog renomea.

Naučno-teorijska crta arhitekte Bojovića takođe je bila izuzetno naglašena. Autor je ili koautor oko 35 studija, preko stotinu članaka u stručnoj literature i periodici (Politika, Večernje novosti, Nin, Izgradnja, Arhitektura – urbanizam itd.), kao i oko 50 referata na naučnim stručnim skupovima regionalnog i domaćeg karaktera.

Njegovom zaslugom časopis Izgradnja, čije je bio dugogodišnji glavni urednik, postao je naučno glasilo velikog renomea u kojem su svoja istraživanja publikovale arhitekte i urbanisti, građevinski, šumarski i mašinski inženjeri, prostorni planeri i svi drugi čije delovanje je bilo vezano za građevinsko-arhitektonsku struku.

Bio je predsednik Urbanističkog društva Beograda, počasni građanin Sokobanje i nosilac preko dvadeset različitih društvenih priznanja.

Srodni linkovi:

• Preminuo arhitekta Spasoje Krunić (1939-2020)
• In memoriam: Arh. Prof. Branislav Milenković

Izgradnja nebodera visine preko 500 metara u Kini više nije moguća, kao ni da se inspiracija za novu zgradu „pozajmi“ od kolege.

Kineske vlasti donele su odluke kojom se „striktno zabranjuje“ plagiranje zgrada ali i izgradnja veoma visokih zgrada u ovoj zemlji. Novi zakon donesen 14. maja od strane Ministarstva građevinarstva i urbanog razvoja, donosi brojne mere u cilju povećavanja arhitektonskih standarda u Kini.

Za početak zabranjuje se kopiranje zgrada, pa su sada „plagijati i imitacije arhitekture striktno zabranjeni“. U prošlosti su se pojavljivali razni primeri kineskih kopija poznatih svetskih zgrada poput Sidnejske opere ili centra Pompidu, a od skorašnjih primera najpoznatiji je plagijat londonskog Tower Bridgea koji je izveden duplo veći od originalnog. Svi se naravno sećaju i kako je u Kini klonirano celo jedno austrijsko selo.

Na osnovu novog zakona, ovakva praksa biće strogo zabranjena ali tu su i još neke novosti koje se tiču (vrlo) visokih zgrada.

Nema kopiranja, nema veoma visokih zgrada: Novi zakon donosi brojne mere u cilju povećavanja arhitektonskih standarda u Kini.

Zabranjena izgradnja nebodera preko 500 metara

Smernice novog zakona takođe pogađaju u izgradnju nebodera koji u Kini niču kao pečurke posle kiše. Vlada će „strogo ograničiti planiranje i izgradnju super visokih nebodera“, piše u zakonu.

„Generalno, nove zgrade više od 500 metara nije dozvoljeno graditi„, piše u usvojenom zakonu.

U zakonu se takođe navodi da će zemlja „strogo ograničiti izgradnju novih zgrada viših od 250 metara„.

Prošla godina bila je rekordna za izgradnju vrlo visokih nebodera, odnosno objekata preko 300 metara visine. U 2019. godine, sagrađeno je čak 26 supervisokih nebodera širom sveta, a onaj najviši nalazi se u Tianjinu u Kini visine 530 metara. Najviše visokih nebodera izgrađeno je u Kini, a od toga najviše u Šenženu. Sjedinjene Američke Države su na drugom mestu, a za njima sledi Indija sa sedam visokih zgrada.

Nema više ni čudnih zgrada

Kineske vlasti rešile su da povećaju arhitektonske standarde u Kini pa ova mera dolazi nakon zakona o zabrani izgradnje „čudnih zgrada“ donesen 2016. godine. Kineski predsednik Sji Đinping apelovao je još 2014. godine da se stane na kraj „čudnoj arhitekturi“ kada je iskritikovao brojne neobične objekte po zemlji kao što je kopija američkog Kapitola ili kopija celog austrijskog sela Hallstadt koji je pod UNESCO zaštitom.

Direktiva je tada pozivala arhitekte da prave zgrade koje su više „pogodnije, ekonomičnije, zelenije i prijatnije za oko“ nego one koje su „predimenzionisane, ksenocentrične i čudne“.

Kad ste već ovde…

• Jedan pojas, jedan put: Kineski projekti i investicije u Srbiji

Međunarodna izložba arhitekture u Veneciji se ipak neće održati ove godine… 

Iz organizacije Bijenala u Veneciji saopštili su da se 17. Međunarodna izložba arhitekture, sa temom „Kako ćemo živeti zajedno?“, odlaže još jednom i da će se umesto u avgustu održati od 22. maja do 21. novembra 2021. godine.

Zbog pandemije koronavirusa, Bijenale je prvobitno odloženo za period od 29. avgusta do 29. novembra 2020. godine. Međutim, zbog kompleksne zdravstvene situacije, odlučeno je da se izložba ipak pomeri za 2021. godinu i da traje 6 meseci kao što je prvobitno i planirano.

Odlučili smo da saslušamo sve one, a to je većina, koji su tražili da se Međunarodna izložba arhitekture odloži.

Nakon konsultacija sa kustosom Hashimom Sarkisom, predsednik Bijenala Roberto Cicutto objavio je vest navodeći da se „u poslednjih nekoliko dana razjasnilo stvarno stanje situacije sa kojom se svi suočavamo. Uz puno poštovanje za posao koji smo svi uradili, investicije učesnika i uzimajući u obzir teškoće sa kojima su se sve zemlje, institucije, univerziteti, arhitektonski studiji susreli, zajedno sa nesigurnošću slanja pošiljki, ograničenjima putovanja i Covid- 19 zaštitnih mera koje se spremaju i koje su usvojene, odlučili smo da saslušamo sve one, a to je većina, koji su tražili da se Međunarodna izložba arhitekture odloži “.

Nismo to planirali ovako

Kustos Hashim Sarkis prokomentarisao je situaciju i rekao: „Duboko sam dirnut upornošću svih učesnika tokom poslednja tri meseca. Nadam se da će im novi datum otvaranja prvo omogućiti da predahnu, a zatim da završe svoj posao na miru i sa puno energije. Nismo to planirali ovako. Ni pitanje koje sam postavio „Kako ćemo živeti zajedno?“ niti pristigli odgovari nisu trebali da se bave krizom u kojoj živimo, ali evo nas. Tema nam takođe pruža mogućnost da odgovorimo na pandemiju u njenoj neposrednosti. Zbog toga ćemo se narednih meseci vratiti u Veneciju zbog niza aktivnosti posvećenih arhitekturi. “

Pomeranje i izložbe umetnosti

Ovo pomeranje utiče i na 59. Međunarodnu izložbu umetnosti koja je prvobitno planirana da se održi u 2021. godini. Međutim, ova izložba se pomera za 2022. godinu i održaće se od 23. aprila do 27 novembra.

Kad ste već ovde…

• Na Sajam građevinarstva 2020. sa maskama u novom terminu

Panel diskusija u kojoj učestvuju NS Drafter, Klajner, Knežević konstrukcije i Baldinistudio International zakazana je za 22. maj 2020. godine u 13h. 

Baldinistudio International u saradnji sa firmama koje primenjuju BIM način rada, održaće besplatan webinar na temu kako je BIM promenio poslovanje njihovih firmi i odgovoriti na ova i još mnoga zanimljiva pitanja.

U tome će nam pomoći Miloš Marković iz firme NS Drafter, Saša Soko iz firme Klajner i Svetozar Knežević iz Knežević konstrukcije.

Pridužite se ZOOM webinaru i saznajte sve benefite koje BIM omogućuje prijavom na ovaj link.

Kad ste već ovde…

• Plata od 120.000 franaka – Koliko zarađuju BIM stručnjaci

Mali staklenici omogućavaju romantičnu večeru za dvoje ili druženje manje grupe prijatelja uz poštovanje zdravstvenih mera.

Nakon privremene obustave rada usled pandemije koronavirusa, restorani i kafei širom sveta ponovo su otvoreni, ali uz određene mere opreza. Socijalna distanca je jedan od osnovnih uslova za rad objekata, pa ugostitelji počinju da eksperimentišu sa novim načinima obezbeđivanja distanciranja među gostima. Jedan od inovativnijih je i restoran Mediamatic u Amsterdamu, sa svojim separeima u obliku malih staklenih kućica.

Holandske kuće reinterpretirane su u staklu za postpandemijski period.

Serres séparées, kako ih oni nazivaju, zapravo su mali staklenici, postavljeni u bašti restorana, neposredno uz reku Osterdok, koji omogućavaju romantičnu večeru za dvoje ili druženje manje grupe prijatelja ali uz poštovanje zdravstvenih mera.

Ideja iz davnina

“Od davnina postoji chambre séparée za klubove u amsterdamskoj crvenoj četvrti. Ovakav naziv sugeriše na posebnu vrstu intimnosti i u ovim prostorima se mogu dogoditi stvari koje nisu za svačije oči i uši. Odlučili smo da svoje staklenike takođe nazovemo francuskim izrazom, iako će ono što se bude dešavalo u njima biti mnogo više javno.”, našalili su se vlasnici restorana Mediamatic.

Hrana se servira na dugačkim drvenim daskama što će obezbediti propisanu udaljenost od 1,5 metara.

Restoran Mediamatic trenutno testira ovu ideju, jer se ugostiteljski objekti u Holandiji otvaraju 1. juna. U okviru testa je su i druge zaštitne mere poput serviranja hrane na dugačkim drvenim daskama što će obezbediti propisanu udaljenost od 1,5 metara, piše Designboom.

Napolju je lepše

„Želimo da se ljudi i dalje osećaju bezbedno, da jedu zajedno i uživaju u zajedničkom obroku. Svi prostori su razdvojeni, ali ljudi i dalje dele prostor i mogu jesti zajedno. Ostaćemo napolju, kako bi bili sigurniji. Takođe, nosićemo rukavice i maske.“, rekla je Giulia Soldati, glavni kuvar u Mediamatic restoranu.

Kad ste već ovde…

• Pogledajte kako izgleda prvi podvodni restoran u Norveškoj

Novi objekat u centru albanske prestonice zamišljen je kao moderna protivteža postojećim objektima, ali se ne dopada svima.

Više od dve godine glumci, aktivisti i opozicija osporavaju planove premijera Edija Rame o izgradnji novog pozorišta, tvrdeći da je postojeća zgrada deo istorijskog nasleđa zemlje. Međutim, bageri su stigli na adresu. Velike policijske snage pojavile su se pred zoru 18. maja i sklonili članove Alijanse za zaštitu pozorišta kako bi omogućili buldožerima da počnu sa rušenjem zgrade Narodnog pozorišta, piše Reuters.

Sudbina zgrade, koja je sagrađena 1939. godine i postala Narodno pozorište 1945. godine, podelila je društvo.

Sudbina zgrade, koja je sagrađena 1939. godine i postala Narodno pozorište 1945. godine, podelila je društvo, a mnogi od njih su besni i što je doneta odluka o rušenju dok se zemlja bori s pandemijom koronavirusa. Vlada Edija Rame kaže da je pozorište u očajnom stanju i da mu je potrebna modernizacija.

Leptir mašna

Kao što smo ranije pisali, renomirani arhitektonski biro BIG uradio je pre dve godine projekat Narodnog pozorišta u Tirani. Novi objekat sa figurom u obliku leptir mašne zamišljen je kao moderna protivteža postojećim objektima, dok će trg postati zaokružena celina koja je namenjena isključivo pešacima. Amfiteatar na krovu će biti ne samo scena na otvorenom, već će posetioci moći da „uživaju i u lepom pogledu na Tiranu.“

Srodni link:

• Renomirani BIG projektuje Narodno pozorište u Tirani

Parasiterrace je odgovor na fenomen nedostatka prostora terase u stanovima u urbanim područjima.

Studentkinje master studija arhitektonskog fakulteta u Beogradu Sandra Ojdanić i Isidora Nikolić učestvuju na konkursu Coronavirus Design Competititon, koji je organizovao DesignClass by GoArchitects.

Pored glavne nagrade žirija, dodeljuje se i Designer’s Choice Award. Glasanje traje do 15. juna, a nagradu dobija pet radova sa najvećim brojem glasova. Rad Sandre i Isidore je jedini iz Srbije, odnosno sa Balkana koji učestvuje u ovom dizajnerskom takmičenju.

Grade ih profili, čiji broj zavisi od dimenzija prozora na koje se kače. Profili su napravljeni od karbonskih vlakana.

Njihov rad pod nazivom Parasiterrace je odgovor na fenomen nedostatka prostora terase u stanovima u urbanim područjima. To su montažne terase koje se kače na postojeću arhitekturu. Grade ih profili, čiji broj zavisi od dimenzija prozora na koje se kače. Profili su napravljeni od karbonskih vlakana. Stabilnost je omogućena kontrategom, odnosno balonom napunjenim vodom, a on ujedno predstavlja stepenik preko kog se kroz prozor pristupa terasi.

Moguće je podesiti samu terasu u odnosu na visinu parapetnog zida. Takođe, stranice imaju mogućnost izvlačenja radi bezbednog pristupa, ali i stvaranju zaklonjenog ambijenta.

I nakon pandemije

Zamišljeno je da korisnik samostalno naručuje i montira terasu. Ona gradi prostor koji je zaštićen i intiman, a predstavlja vezu između spoljašnjosti i unutrašnjosti.

Parasiteterrace je predviđena za korišćenje i nakon pandemije.

Ako vam se sviđa projekat i želite da podržite Sandru Ojdanić i Isidoru Nikolić, možete glasati na ovom linku.

Kad ste već ovde…

• 7 najboljih pločica za terasu i dvorište sa cenama

Na atraktivnoj lokaciji na Novom Beogradu planirana je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na oko 100.000 kvadrata sa ukupno 604 stana i 952 parking mesta.

Na osnovu inicijative privrednog društva Termomont doo za izgradnju stambeno poslovnog kompleksa u delu bloka 12 na Novom Beogradu, Urbanistički centar doo (odgovorni urbanisti Anđelka Miloradović, dia i Milana Vandić, dia) izradio je urbanistički projekat za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa u zoni M-S, na delu bloka 12 na Novom Beogradu između Bulevara Nikole Tesle i planirane dve nove ulice.

Autor arhitektonskog rešenja stambeno-poslovnog kompleksa je profesor Dejan Miljković, dia, koji je i pobedio na internom konkursu koji je sproveo investitor u cilju dobijanja što kvalitetnijeg rešenja.

Kule su smeštene da užom stranom „zaklanjaju“ lamele, tako da se u najvećoj meri ostvari pogled ka reci.

Konkretan obuhvat urbanističkog projekta zauzima oko 2/3 neizgrađenog dela bloka 12, ka „Palati Srbija“. Na svakoj od predmetnih parcela planira se izgradnja podzemne garaže u dva nivoa (2Po), lamele terasastog oblika nP+vP+7+Ps i kule spratnosti P+26 visine 95 metara. Stambeno-poslovni kompleks će predstavljati jedinstvenu funkcionalnu celinu, a svaka parcela zadovoljava urbanističke parametre za izgradnju posebno. U prostorno oblikovnom smislu predloženim rešenjem jasno se uočava koncept otvorenog bloka.

Namena novoprojektovanog dela Bloka 12 na obe parcele je istovetna objektima u neposrednom okruženju i koncipirana kao stambeno-poslovni kompleks, pri čemu su prizemlja i prve etaže namenjene različitim uslužno trgovačkim sadržajima, sadržajima socijalnog standarda i poslovanju. Predviđeno je stanovanje u 90 posto kompleksa dok je ostatak za poslovne prostore. Obavezni prateći sadržaji u kompleksu podrazumevaju kombinovanu dečiju ustanovu, ambulantu i biblioteku.

Pešačka rampa

Deo kompleksa na poziciji lamela podignut je na visinu postojećeg platoa izgrađenih objekata JU biznis centra. Takav novoformirani plato blago se spušta u vidu široke pešačke rampe između dve stambene kule ka Bulevaru Nikole Tesle. Novoprojektovani uređeni pešački plato i rampa pod blagim uglom, spajaju se kao jedinstvena celina zajedničkog javnog prostora za obe parcele i predstavljaju mesto za razonodu i socijalizaciju građana.

Novoformirani plato blago se spušta u vidu široke pešačke rampe između dve stambene kule ka Bulevaru Nikole Tesle.

Naglašeni pešački koridori planirani su u produžetku već formiranih pešačkih pravaca dela Bloka 12 koji je izgrađen i formiraju posebne mikroambijente. Ovi prostori funkcionišu kao javni ambijent tokom čitavog dana sa odgovarajućim urbanim mobilijarom i sadržajima i prilagođeni su osobama sa smanjene pokretljivosti. Položaj stambenih objekata je koncipiran na način da se ostvari što veća prohodnost ka unutrašnjosti bloka i susednim blokovima i parkovima u Bloku 10 i Bloku 13, čime se podržava koncept otvorenog bloka.

Situacija

Osnova visokog prizemlja

Osnova prvog sprata

Pogled ka reci

U oblikovnom smislu, pored distribucije gabarita u skladu sa definisanim zonama građenja i definisanim zonama visokih objekata, rešenje je podređeno maksimalnom iskorišćenju svih benefita same lokacije. Kule su smeštene na način da užom stranom „zaklanjaju“ lamele, tako da se u najvećoj meri ostvari pogled ka reci, a sa druge strane obezbedi osunčanost svih objekata.

Lamele – poluatrijumski objekti, sa specifičnim kaskadiranjem i pozicijom u odnosu na kule, daju prepoznatljiv kvalitet u vizurama i dobrom odnosu masa.

Gotovo svi stanovi imaju najmanje dvostranu orijentaciju sa strukturom stanova od dvosobnih do petosobnih.

Generalno je ispoštovan zahtev investitora da gotovo svi stanovi imaju najmanje dvostranu orijentaciju sa strukturom stanova od dvosobnih do petosobnih.

U pogledu materijalizacije, idejnim rešenjem je tretiran, pre svega, odnos otvora i punih površina fasade (kombinacija stakla, punih parapeta, cementnih fasadnih ploča i dr.) na stambenom delu, dok je puna staklena opna predviđena na pozicijama prostora namenjenih uslužnim delatnostima i poslovanju.

Prioritet je dat kvalitetnom rešavanju partera, uvođenjem zelenila, gde god je to bilo moguće, kao i mogućnosti ozelenjavanja terasa i ravnih krovova u što većoj meri.

Javna prezentacija

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je javnu prezentaciju urbanističkog projekta za stambeno-poslovni kompleks u bloku 12, od 2. do 9. 6.2020. godine na sajtu Grada Beograda.

Kad ste već ovde…

• Square 43: Kada je arhitekta ujedno i investitor

Svetski priznat umetnik, Hristo Javašev – Kristo, preminuo je u 84. godini u svom domu u Njujorku.

„Kristo je živeo život punim plućima, ne samo maštajući o stvarima koje su smatrane nemogućim, već čineći ih“, stoji u saopštenju a prenosi RTS.

Hristo Javašev rođen je 1935. godine u Gabrovu. Bežeći od komunizma, napustio je Bugarsku 1957. Prvo je otišao u Prag, zatim u Beč, a odatle u Ženevu. Godinu dana kasnije, preselio se u Pariz, gde je upoznao Žanu-Klod, koja mu nije bila samo supruga, već i partner u kreativnosti i umetnosti. Ona je umrla 2009. godine.

Njihov najpoznatiji projekat je umotavanje Rajhstaga u Berlinu pomoću 100.000 kvadrata srebrne tkanine.

Zajedno su postali poznati po originalnim postavkama, uključujući i pakovanje najpoznatijih svetskih građevina i prostora. Njihov najpoznatiji projekat je umotavanje Rajhstaga u Berlinu pomoću 100.000 kvadrata srebrne tkanine.

Umotavali su obalu u Australiji, tkaninom opkolili ostrva na Floridi, spustili platnenu zavesu u Kaliforniji, u Londonu je, pre dve godine, napravljena plutajuća mastaba, sačinjena od 7.506 buradi za naftu.

Pandemija koronavirusa odložila je umotavanje Trijumfalne kapije, ali na njegovom zvaničnom Tviter profilu stoji da će projekat, uprkos Kristovoj smrti, biti realizovan.

Christo passed away today, on May 31, 2020, at his home in New York City. Christo and Jeanne-Claude have always made clear that their artworks in progress be continued after their deaths. L'Arc de Triomphe, Wrapped (Project for Paris) is still on track for Sept. 18–Oct. 3, 2021. pic.twitter.com/xHPURw60w2

— Christo and Jeanne-Claude (@ChristoandJC) May 31, 2020

Ovo su neka od njegovih najpoznatijih dela:

Kad ste već ovde…

• Kina zabranila kopiranje arhitekture i izgradnju zgrada viših od 500 metara

46. Međunarodni sajam građevinarstva u Beogradu, koji je trebalo da se održi od 24. do 27. juna 2020, otkazan je zbog pandemije koronavirusa.

Zbog izbijanja pandemije koronavirusa, Sajam građevinarstva je prvobitno odložen sa aprila za period od 10. do 13. juna. Nakon toga, početkom maja Sajam građevinarstva dobio je novi datum održavanja (24-27. jun), ali je situacija sa pandemijom koronavirusa takva da ni ovaj datum neće moći biti ispoštovan pa je uprava Beogradskog sajma odlučila da 46. Međunarodni sajam građevinarstva u Beogradu otkaže.

Sajam i dalje kovid-bolnica

U njihovom današnjem saopštenju piše da je ovakva odluka „doneta zbog nemogućnosti adekvatnog planiranja tako složenog i obimnog sajma u uslovima neizvesnog statusa “kovid-bolnice” na Beogradskom sajmu i ostalih uvedenih mera i ograničenja sa neizvesnim trajanjem.“

U saopštenju se dalje navodi da im je žao zbog situacije „u kojoj smo se svi zajedno našli, ne našom voljom, već sticajem vanrednih okolnosti.“

Ovakva odluka bila je logična između ostalog i što je Sajam građevinarstva međunarodna manifestacija. U okolnostima otežanih putovanja, nije se moglo očekivati da bi ga izlagači iz okolnih zemalja zaista i došli.

Kad ste već ovde…

• Kako je pod sajamskim kupolama nastao prostor za IT kompaniju