Koliko su vaša garažna vrata sigurna? Proverite besplatno! Akcija počinje 1. juna 2020. godine.
Garažna vrata bi trebalo proveravati barem jednom godišnje, bez obzira na njihovu starost. Merenje sile pri zatvaranju vrata je važan sastavni deo godišnje kontrole jer se tokom ispitivanja može uočiti potreba za zamenom određenih delova mehanizma, pa čak i celih vrata.
Neophodno je da kontrolu izvrše stručna lica koja će prema fabričkoj ček-listi detaljno ispitati pojedinačne pozicije vrata.
Jeste li razmišljali koliko su bezbedna vaša garažna vrata? Pomoću ove kontrolne liste možete proveriti da li ona ispunjavaju aktuelne sigurnosne standarde. ✅✅✅
Šta podrazumevamo pod kvalitetnim garažnim vratima
Mehanizmi koji čine jedna garažna vrata bezbednim su kompleksni i ispunjavaju zahteve evropskih standarda. Tehnika torzionih opruga, na primer, štiti opruge od pucanja tako da vrata ne padaju naniže. Jednako je važan i sistem zateznih opruga koji takođe pruža bezbednost od padanja vrata tako što drži bezbedno krilo vrata u njegovoj poziciji. Kako biste bili sigurno da svi ovi mehanizmi rade ispravno, garažna vrata bi trebalo iskontrolisati. Sada je pravo vreme!
Neophodno je da kontrolu izvrše stručna lica
Prijavite se
Prijavite se za besplatno merenje sile zatvaranja postojećih garažnih vrata slanjem vaših kontakt podataka na sledeću adresu: info@horman.rs.
Pored novog terminala, beogradski aerodrom dobija novu poletno-sletnu stazu, dodatne pozicije za parkiranje aviona, novu platformu za odleđivanje aviona kao i dodatna parking mesta.
Kompanija BELGRADE AIRPORT početkom godine započela je radove na modernizaciji i proširenju Aerodroma Nikola Tesla Beograd. Radovi na modernizaciji se odvijaju bez većih prekida, što je bio slučaj i tokom vanrednog stanja. Zajedno sa građevinskim partnerom, kompanijom VINCI Terna Construction JV i njihovim podizvođačima, kompanija BELGRADE AIRPORT napravila je poseban plan za ublažavanje uticaja pandemije na dinamiku radova i predviđene rokove.
Radovi uključuju proširenje terminala, novu, umetnutu poletno-sletnu stazu i dodatne rulne staze, dodatne pozicije za parkiranje aviona, parkinge…
„Očekujemo da će veliki radovi biti izvršeni tokom naredne tri godine. To, između ostalog, uključuje i proširenje terminala, novu, umetnutu poletno-sletnu stazu i dodatne rulne staze, dodatne pozicije za parkiranje aviona, novu platformu za odleđivanje i sprečavanje aviona od zaleđivanja, dodatna parking mesta za automobile kao i nove pristupne puteve. Kroz planirana proširenja kapaciteta, aerodrom, koji je prošle godine opslužio oko 6,2 miliona putnika, biće u mogućnosti da opsluži projektovanih 15 miliona putnika do kraja koncesionog perioda. Naš cilj je da značajno poboljšamo nivo usluge, komfor i raznovrsnost komercijalne ponude na beogradskom aerodromu Nikola Tesla.’’, izjavio je Fransoa Berizo, generalni direktor BELGRADE AIRPORT.
Radovi na proširenju terminala Foto: Uroš Mitrović, Belgrade Airport
Obimni radovi
U ovom trenutku, na beogradskom aerodromu odvijaju se obimni radovi na nekoliko lokacija. Proširenje postojeće zgrade terminala (fingerskog hodnika C) povećaće kapacitet aerodroma. Dodatno, u toku su radovi na proširenju platforme što će značajno povećati kapacitet da se parkira veći broj aviona istovremeno. Procenjena vrednost ovih radova je skoro 5 milijardi dinara. Pored toga, pre nekoliko dana započeli su pripremni radovi za izgradnju nove, umetnute poletno-sletne staze. Svi ovi radovi organizovani su tako da imaju minimalan uticaj na redovno odvijanje avio-saobraćaja.
Ekološka rešenja u planu
Naredne faze projekta podrazumevaju snažan fokus na ekološki održivom poslovanju kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu u pogledu emisije štetnih gasova, vode i otpada. U planu je izgradnja novog energetskog postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne i električne energije, čime će se sa teških goriva preći na ekološki efikasnije izvore energije i smanjiti emisija štetnih gasova. Planirana je izgradnja solarnog postrojenja za električnu energiju, kao i postrojenja za tretman čvrstog otpada i otpadnih voda.
Arhitekte često misle da se digitalni marketing može raditi na o-ruk, odnosno hajdučki. Međutim, to je isto kao da zidate zgradu bez projekta.
Treba znati kako. Da biste mogli da primenite aktuelne trendove u digitalnom marketingu u svom poslovanju, potrebno je da imate strategiju. Kao što je Napoleon to jednom slavno rekao: „Plan je ništa, planiranje je sve“. U tom smislu, razrada strategije podrazumeva zapisivanje izazova sa kojim se suočavate, određivanje konteksta koji ga stvara i odabir akcija koje će vas dovesti do prevazilaženja tog izazova. Arhitekte često misle da se digitalni marketing može raditi ad-hoc, o-ruk, odnosno hajdučki. Međutim, to je isto kao da zidate zgradu bez projekta.
Napravite prioritet. Dakle, prioritet, ne prioritete! Prioritet mora biti jasan i merljiv.
Napravite prioritet. Dakle, prioritet, ne prioritete! Krajnji cilj može biti, na primer, podizanje svesti o brendu (brand awareness), više lajkova i komentara ili nešto konkretnije poput dovođenja klijenata na sajt i postizanje konverzije, odnosno postizanja dogovora u vezi usluge koju nudite. Prioritet mora biti jasan i merljiv.
Pored samog onlajn prisustva, ključna tačka je – ko vam vodi digital? Da li ste to vi sami, neko ko je zaposlen u vašem birou, honorarni saradnik ili marketinška agencija. S tim u vezi, zajednici postojećih i budućih klijenata potrebno je obratiti se odabranim tonom i ujedno prikazati svoju specijalizaciju, ekspertizu i reference u najboljem svetlu. Ovo su 5 marketinških trendova koji vam mogu pomoći da u tome uspete.
1. Content Marketing
Sadržaj je bitan. Objave na internetu bez teksta nevidljive su za Google algoritam. Kao što blog ima svrhu na sajtu za Google algoritam, tako copy (tekst ispod objave) na Instagramu ima svrhu za Instagram algoritam, koji se pritom svako malo menja. Plus, algoritme “ne rade” samo lepe slike, nego i reči, odnosno i metadata koju im pružite ili ne pružite.
Primena: Napišite blog post o svom izvedenom projektu. Rasparčajte ga na par Instagram objava. Ono što ne stane u okviru postova, da ne biste udavili publiku, stavite u storije. Sagledajte, šta bi to vama, a šta ljudima koji žele sličan projekat bilo interesantno. Zapitajte se, šta im je potrebno da vide i pročitaju, koji izazov žele da reše, da bi osetili poverenje da mogu da vam se obrate za takav poduhvat.
Kada pišete, sagledajte, šta bi to vama, a šta ljudima koji žele sličan projekat bilo interesantno; Foto: Domenico Loia / Unsplash
2. Ton komunikacije sa zajednicom
Govorite reči koje klijenti žele da čuju. Jednom kad kreirate određeni sadržaj, treba imati u vidu na koji način on može da se prenese zajednici. U zavisnosti od onoga što želite da postignete, zavisi ton vaše poruke. Da li će ton biti informativnog, neutralnog ili edukativnog tipa zavisi od funkcije poruke. Možda želite da zvučite samopouzdano i ulijete poverenje svom klijentu, a vrlo je moguće da pred kraj skliznete i u prodajni tip, kako biste plasirali svoj uslugu.
Primena: Odlučite se za kombinaciju tonova komunikacije sa klijentima. Krenite početkom nedelje sa informativnim tekstom o nekom idejnom rešenju koji predstavljate. Zatim, sredinom nedelje se možete fokusirati na edukativni ton i njime dodatno objasniti funkcionalnosti koje sa sobom nosi to rešenje ( osmatrano iz ugla klijenta – kako neki problem rešavate). Krajem nedelje, možete skliznuti u prodajni ton i direktno iskomunicirati da to što klijenti vide na fotografiji mogu imati i u svom životu, a tako što će vas angažovati.
3 Konzistentnost onlajn prisustva
Kontinuitet je bitan. Nakon što usaglastite ton i način komunikacije, dolazi na red konzistentnost objava. I ne, to ne znači da sad kačite svaki dan nove projekte – to je suludo. Na primer, to može da znači da, okačite par objava i određeni broj storija, tokom jedne nedelje. Optimalno 3-4 posta, na po dan-dva i par storija u toku nedelje ili za vikend. Zvuči jednostavno, ali nije. Kontinuitet objava se primenjuje da bi ljudi stvorili naviku kada mogu da očekuju vašu narednu objavu.
Primena: Jednom kad krenete da redovno objavljujete postove na određenoj društvenoj mreži, ne možete očekivati da će sad vaš profil buknuti preko noći i da će svi pohrliti ka vama. Neće. Treba vremena. To je proces, koji će jednog dana uroditi plodom i doneti vam novac.
Optimalno je objavljivati 3-4 posta, na po dan-dva i par storija u toku nedelje ili za vikend. Foto: Jakob Owens on Unsplash
4. Proaktivni Community Management
Ptice istog pera zajedno lete. Još jednom, ne možemo dovoljno naglasiti koliko je bitno da vaše prisustvo na internetu i društvenim mrežama bude optimizovano, upravo iz razloga da bi vaša poruka bila jasna i stigla do pravih ljudi. U par skrolova može da se vidi da li određeni brend komunicira sa svojom zajednicom ili je upucao pare u plaćeno oglašavanje kako bi nakupio broj lajkova i pratilaca. Broj lajkova i broj šerova nije jedina metrika. Mnogo važnija reakcija jeste sentiment – da li vaša pojava na internetu i društvenim mrežama izaziva pozitivnu, negativnu ili neutralnu reakciju.
Primena: Ne zapostavljajte komentare, već ostvarite direktnu interakciju sa svojom zajednicom. Odgovarajte na reakcije, postavljajte pitanja, zapratite svoje pratioce – nastavite komunikaciju sa njima u inbox-u. Motivišite ljude da nastave konverzaciju – da iznesu svoje mišljenje i stav. Saslušajte šta imaju da kažu, ako vam se jave u DM ili podele vašu objavu.
5. Plaćeno oglašavanje
Koliko para, toliko muzike. Ukoliko imate poslovni profil, ukalkulišite u finalnu računicu da ćete morati da izdvojite određeni budžet za plaćeno oglašavanje na društvenim mrežama. Razlog je prilično jednostavan. Možete da se koprcate neko vreme sa određenim hashtag-ovima i kvalitetnim sadržajem, ali znajte da ćete u jednom trenutku dostići maksimum organskog dometa i interakcije sa zajednicom. Tada nastupaju na scenu plaćeni oglasi koji vam iskaču dok visite po društvenim mrežama.
Primena: Ukoliko ne postavite dobre parametre i ne baratate dobro Ads Managerom i njegovim funkcionalnostima, topli savet je da dopustite nekom drugom da budžet koji uložite iskoristi najbolje moguće, kako biste dobili konkretne rezultate. Druga opcija je da učite na osnovu pokušaja i pogrešaka.
Klijenti, reči pa marketing
Dobro skrojena marketing strategija može vam zarađivati novac čak i dok spavate. Ništa od navedenog nije novina, ali zahteva određeno znanje, trud i zalaganje (3-6 meseci aktivnog rada, najmanje).
Prvo klijenti, zatim reči i, tek na kraju, marketing – to ne zaboravite. Obrnutim redom stvari ne funkcionišu.
Klijenti su ljudi, a svaki čovek želi biti heroj u sopstvenoj priči. Sam pojam, društvenemreže znači da je to neka zajednica koja ima svoje izazove i koja je u potražnji za rešenjima. Ta ista zajednica ne može da se stvori kod vas na profilu pomoću magičnog štapa. Rim se nije izgradio preko noći, ali su se cigle ređale svakog dana. Primenite ovih 5 marketing trendova već danas kako biste počeli da gradite vezu sa svojim budućim klijentima.
Finska vlada će finansirati izgradnju Muzeja arhitekture i u glavnom gradu zemlje, kao deo paketa obnove zemlje nakon pandemiju koronavirusa.
Za izgradnju Muzeja arhitekturu i dizajna u južnom delu luke Helsinki odvojeno je 60 miliona evra kao deo vladinog dodatnog budžeta od 1,3 milijarde evra kako bi se pomoglo zemlji da se oporavi od koronavirusa.
„Ovo je značajna odluka da država toliko snažno stane iza realizaciju novog muzeja arhitekture i dizajna,“ rekla je Reetta Heiskanen, direktorka Muzeja finske arhitekture, i Jukka Savolainen, direktor Muzeja dizajna Helsinki.
Suština novog muzeja je da učini dizajnersko razmišljanje dostupno svima.
Direktori Muzeja finske arhitekture i dizajna Helsinki nadaju se da će Muzej za arhitekturu i dizajn iskoristi investicioni zamah zahvaljujući kojem je u gradu poslednjih godina izgrađeno nekoliko važnih kulturnih projekata.
Iako svet doživljava globalnu pandemiju, Heiskanen i Savolainen veruju da je pravo vreme za osnivanje nove kulturne institucije.
„Suština novog muzeja je da učini dizajnersko razmišljanje dostupno svima“, rekli su.
„Globalni problemi u današnjem društvu zahtevaju nove vrste rešenja. Čvrsto verujemo da novi muzej može sve nas osnažiti da aktivno učestvujemo u novim rešenjima za budućnost.“
Novi muzej 2025. godine
Trenutno se ova dva muzeja nalaze u dve zgrade iz 19. veka koje stoje jedna pored druge u gradskoj oblasti Kaartinkaupunki. Ovo je nekoliko blokova udaljeno od južne luke, gde će biti smešten novi Muzej arhitekture i dizajna.
Iako još nije određena precizna lokacija za novu zgradu, područje o kome se raspravlja obuhvata i mesto predloženog muzeja Gugenhajm Helsinki, čija je izgradnja stopirana 2016. godine nakon što je finska vlada odbila finansiranje.
Umetnička inicijativa KVART Belgrade Waterfront raspisuje najveći umetnički konkurs na našim prostorima.
Cilj konkursa je da se izaberu najkreativniji umetnički radovi i savremeni mobilijar, koji će biti izveden i postavljen na 21 lokaciju Belgrade Waterfronta.
Prijave na otvoreni javni konkurs za izradu umetničkih radova i savremenog mobilijara POSTANI DEO KVARTA počinju 14. maja, a krajnji rok za prijavu je 8. jul do 15 časova.
Konkurs je otvoren za sve umetnike iz Srbije, a krajnji rok za prijavu je 8. jul do 15 časova.
Traže se hrabrost i ambicioznost koncepta, kvalitet rada i originalna rešenja za prostorne instalacije, skulpture i savremeni mobilijar.
Iskoristite priliku da baš vaš rad bude izložen u okviru Belgrade Waterfront-a, kao i Galerije Belgrade.
Nagrade
Tri najbolja rešenja po mišljenju žirija osvojiće vredne novčane nagrade:
1. nagrada – 30.000 evra
2. nagrada – 20.000 evra
3. nagrada – 10.000 evra
4. nagrada (za savremeni mobilijar) – 10.000 evra
Četvrta nagrada od 10.000 evra rezervisana za najbolje rešenje iz kategorije savremeni mobilijar.
Lokacije
Na otvorenim i zatvorenim lokacijama u okviru Belgrade Waterfront-a, biće postavljeno 21 umetničko delo izabrano u finalu konkursa. To su lokacije u blizini Kule Beograd, najviše zgrade u ovom delu Evrope, zatim enterijer i eksterijer najvećeg regionalnog tržnog centra Galerije Belgrade, dok će Park i Sava Promenadu, krasiti izabrana dela iz kategorije savremeni mobilijar.
Prijava
Konkurs je otvoren za sve umetnike iz Srbije, od neafirmisanih stvaralaca do etabliranih umetnika, bez obzira na to da li u portfoliju imaju značajne reference, da li su na samom početku karijere ili su još na studijama. Svi imaju podjednaku šansu da učestvuju i osvoje nagrade.
Pre popunjavanja prijave za konkurs, proverite da li su ispunjeni svi uslovi iz konkursne dokumentacije, koju možete preuzeti OVDE.
Izmeštanjem saobraćajnica na obode Savskog trga, pešacima je na raspolaganju ostavljen prostor od oko 20.000 m2 na samom trgu, na podijumu i parteru oko bivše zgrade Glavne železničke stanice. Na trgu je u toku sadnja oko 300 stabala, koji će uz Savski park doprineti zelenom fondu grada.
Na trgu se našlo i mesta za lokomotivu koja će podsećati da se ovde nekada nalazila Železnička stanica.
Nakon pomeranja pozicije Stefanu Nemanji, na trgu se našlo i mesta za lokomotivu koja će podsećati da se ovde nekada nalazila Železnička stanica.
Revizije
Podsetim, spomenik Stefanu Nemanji uradili su skulptor Aleksandar Rukavišnjikov i arhitekta Petar Arsić, na osnovu osvojenog konkursa s početka 2018. godine. Godinu dana kasnije, u februaru 2019. izašli su rezultati konkursa za Savski trg na kojem je pobedio španski biro Fenwick Iribarren Architects. Par meseci kasnije usledilo je korigovano rešenje u kojem je izbačen šinski koridor s trga.
Plac od skoro 6.500 kvadratnih metara u Radničkoj 32 prodat je za više od 7,7 miliona evra novosadskoj IT firmi koja bi na ovom mestu mogla graditi kampus. Struka kaže da bi najbolje bilo da se konkursom dobije rešenje za budući objekat.
U Upravi za građevinsko zemljište i investicije gde je održana licitacija, jedini ponuđač bili su predstavnici ove IT kompanije koji su plac kupili po početnoj ceni od 933.039.225 dinara, prvobitno je objavio portal 021.
Podsetimo, Epic Games, koji stoji iza hit igre Fortnite ali i Unreal Enginea koji se koristi i u arhitektonskoj vizuelizaciji, u toku prošle godine je akvizirao novosadski gaming studio 3Lateral, a u medijima se spekulisalo da će američka kompanija pored kupovine zemljišta, uložiti i dodatnih 20 miliona evra. Predstavnici ove kompanije, kako prenosi pomenuti medij, za sada nisu želeli da komentarišu ovu kupovinu, te i dalje nije poznato koja će biti tačna namena ovog ulaganja.
Na parceli je predviđena je izgradnja sedmospratnice i jedne desetospratnice.
Ipak, prema nedavno usvojenom urbanističkom planu na parceli koja je prodata, a koja se nalazi u neposrednoj blizini Univerziteta u Novom Sadu (čiji je deo i FTN), predviđena je izgradnja sedmospratnice i jedne desetospratnice. Njihova namena, pored poslovnog prostora, mogla bi da bude i za stambene jedinice, što je praksa i kod poznatih svetskih kompanija. Znači li to da ova kompanija planira gradnju kampusa? – pita se Marko Crnjanski za Netokraciju.
Foto: Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije Novi Sad
Konkursom do pozitivnog uticaja na arhitekturu Novog Sada
Ovako atraktivna lokacija, neposredno uz Dunav i centar Novog Sada, dugo je čekala na novog vlasnika ali i na uređenje. Sada kada je ona došla u posed mlade i uspešne domaće kompanije koja se bavi naprednim tehnologijama u sektoru video-igara, logično je očekivati da će se na njemu naći ništa manje atraktivan objekat.
„Vest da je 3Lateral kupio plac u Radničkoj ulici je dobra jer se radi o velikoj, savremenoj IT kompaniji koja može biti neko ko će hteti da dela izvan ustaljenih građevinskih okvira i probati da uradi nešto novo.“ – kaže za naš portal Miljan Cvijetić, predsednik Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) i dodaje da smo svedoci da je IT industrija u svetu jedna od najboljih investitora ako se posmatramo kvalitet arhitekture.
„Zbog lokacije koja je od velikog javnog interesa i fleksibilnog urbanističkog plana koji ostavlja mogućnost za različite pristupe, rekao bih da bi arhitektonski konkurs mogao biti pravi put ka temeljnom promišljanju i dobijanju optimalnog rešenja koje će zadovoljiti potrebe investitora a istovremeno pozitivno uticati na arhitekturu Novog Sada.“ – dodaje Cvijetić
„Praksa je pokazala da konkursi, pa makar bili i pozivnog karaktera motivišu projektante da u takmičarskoj atmosferi stvarno daju najbolje od sebe. U tom smislu, kao i uvek, DaNS stoji na raspolaganju za bilo kakvu stručnu pomoć ili savet.“ – zaključuje Cvijetić, predsednik DaNS-a.
Generalni urbanistički plan za ovu lokaciju ne podrazumeva raspisivanje konkursa.
Nova investicija kompanije MPC Properties, UŠĆE Tower Two poslovna zgrada, otvorena je danas na Novom Beogradu, u sklopu Ušće kompleksa.
Ovaj moderni objekat nudi kancelarijski prostor A+ klase sa 22 sprata i površinu za izdavanje od 23.200 m2. Ukupna investicija kompanije MPC Properties u ovaj projekat iznosi 65 miliona evra.
Ingo Nissen, izvršni direktor MPC Properties naglasio je da je Tower Two projektovana u skladu sa najvišim standardima zelene gradnje i da poseduje BREEAM sertifikaciju, sa ocenom „excellent“.
– Ovo je zgrada koja „diše“ i štedi energiju, koja omogućuje idealne uslove za rad u svim vremenskim uslovima, a ima i decentralizovanju ventilaciju. Ona je lokacija za početak, ali i razvoj posla – dodao je Nissen, koji se zahvalio Gradu Beogradu na podršci, kao i svima koji su učestvovali na projektu, prenosi eKapija.
Unutrašnjost zgrade koja diše; Foto: Beograd.info
Ovu poslovnu zgradu karakteriše i jedinstven panoramski pogled na prestonicu.
Iako je prvobitno urbanističko-arhitektonsko idejno rešenje potpisao biro ARCVS, kompanija MPC Properties na projektovanju druge kule upošljava projektni biro Chapman Taylor, nakon pozitivnog iskustva s projektovanjem šoping centra.
Chapman Taylor se u projektovanju oslanja na formu postojeće kule, pre svega u formi i gabaritima samog objekta, ali uvodi neke inovacije na polju funkcionalnosti i forme. Pre svega, kompletan vertikalni komunikacioni čvor izmešta se na sam kraj zgrade što je kao poseban korpus naglašeno i u fasadnoj strukturi. Fasadno platno glavnog poslovnog korpusa je ponovo staklena zid-zavesa, ali upotpunjena dekorativnim profilima, koji tvore zanimljiv vizuelni patern, koji u likovnom smislu dodatno akcentuje sam objekat.
Pogled s 21. sprata; Foto: Beograd.info
Garaža sa 740 mesta
Lociran u samom srcu dešavanja Beograda, na ušću reka Save u Dunav, UŠĆE Tower Two karakteriše odlična konekcija sa svim delovima grada, a posebno imajući u vidu činjenicu da se u njegovoj neposrednoj blizini nalazi šoping centar UŠĆE, Muzej savremene umetnosti…
UŠĆE Tower Two raspolaže podzemnom garažom neto površine 21.000 m2 sa ukupno 740 parking mesta, koja zajedno sa garažom UŠĆE Shopping Centera osigurava kapacitet od preko 2.000 mesta za motorna vozila.
Ovu poslovnu zgradu karakteriše i jedinstven panoramski pogled na prestonicu, pa su nakon svečanog otvaranja prisutni bili u mogućnosti da sa 21. sprata posmatraju Beograd.
Prilikom oblikovanja fasade, vodilo se računa o umetničkom poimanju prostora u odnosu na dečiju psihu i maštu.
Nastavlja se izgradnja kliničkih centara u Srbiji, a najnoviji od njih je ambiciozan projekat vredan čak 75 miliona evra. Klinika Tiršova 2 čije idejno rešenje potpisuje BEXEL Consulting prostiraće se na 66.171 bruto kvadrata, gde 27.860 otpada na četiri podzemna garažna nivoa, 12.945 je površina dve suterenske etaže i oko 25.365 bruto kvadrata rezervisano je za nadzemni deo objekta.
Tiršova 2 gradiće se u krugu Kliničkog centra Srbije, na delu uz sam autoput, gde se trenutno nalazi samački hotel u sastavu vojne ustanove Dedinje. Zgrada samačkog hotela biće srušena, a na njenom mestu treba da nikne klinika Tiršova 2, piše Beobuild.
Novi vizuelni reper Grada; Foto: Beobuild
Omaž Milanu Zlokoviću
Prilikom oblikovanja fasade, vodilo se računa o umetničkom poimanju prostora u odnosu na dečiju psihu i maštu. U najranijem uzrastu deca prepoznaju osnovne geometrijske oblike: krug, kvadrat, trougao, elipsu itd. Ovi geometrijski oblici primenjeni se kao oblikovni koncept i prepoznatljivi su u osnovama etaža.
Primenjenim proporcijskim odnosima na Univerzitetskoj dečjoj klinici, dat je omaž Milanu Zlokoviću autoru zgrade UDK u Tiršovoj ulici. Projektantskim rešenjem primenjen je oktametarski sistem i podela koja je implicirana kako u horizontalnoj tako i vertikalnoj modularnoj proporcijskoj podeli objekta.
Noću zgrada podseća na lampion; Foto: Beobuild
Na dnevnom svetlu, zgrada dominira volumenom i belom bojom, dok noću, podseća na lampion.
Translucentni karakter materijala doprinosi različitoj percepciji zgrade tokom dana i noći. Na dnevnom svetlu, zgrada dominira volumenom i belom bojom, dok noću, podseća na lampion, kojim postaje reper dog dela grada, i autoputa E-75 sa koga se sagledava.
Prorezi celom dužinom fasadne obloge (vizuelno pozicija gde su dva zavoja obmotana oko zgrade) je planiran kao otvoren prostor – prorez od 8-10 cm. Time je postignuto da fasadna obloga nije zatvorila niti blokirala vazdušni prostor. U slučaju izbijanja vatre u nekoj od prostorija, i pojave dima kroz prozor – međuprostor se neće napuniti dimom, već kroz proreze odlazi u slobodan prostor, te se može odmah identifikovati gde se pojavio.
Pozicija Tiršove 2
Pozicija
Saobraćajno rešenje je najslabija tačka ovog plana, a prema urbanističkom projektu glavni prilaz je planiran novom vezom sa postojećom petljom kod “Hitne pomoći”.
Građevinska parcela na kojoj će kompleks biti građen sastoji se iz dva dela: prostora koji zauzimaju postojeći objekti i dela zaštitnog zelenila pored autoputa. Prizemlje formira ulazne pjacete prema ulici Dr Koste Todorovića, povučeno je od regulacije, dok su nadzemne etaže manjeg gabarita i razvijene u obliku latiničnog slova H. Dopunsko prirodno osvetljenje i provetravanje suterenskih i prizemne etaže omogućeno je formiranjem četiri atrijuma.
Krov prizemne etaže se planira kao ravan, prohodan i u funkciji je krovne bašte i za igru dece na otvorenom. Iznad prizemlja nalaziće se tehnička etaža, dok će u podzemnoj garaži biti na raspolaganju 524 parking mesta. Bolnički kapaciteti će se u najvećem delu nalaziti na nadzemnim etažama, a kompleks je projektovan za 286 kreveta raspoređenih na 154 bolničkih soba.
Javni uvid
Urbanistički projekat za izgradnju Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 biće na javnom uvidu sedam dana – od 19. do 26. juna. Možete izvršiti uvid u projekat ovih sedam dana u periodu od 09.00 do 15.00 časova, ili uvidom u projekat objavljen na sajtu grada.
Kompanija Graphisoft će 8. i 9. jula prikazati kako se menja način na koji arhitekti i inženjeri rade u BIM okruženju.
Glavni govornici na digitalnom dođaju Building Together su Huw Roberts, izvršni direktor kompanije Graphisoft, koji će govoriti o viziji industrije i o tome ova kompanija pomaže u realizaciji te vizije osnaživanjem timova za stvaranje sjajne arhitekture. Saznaćete i zašto su Karl Fender, osnivač, Fender KatsalidisArchitects izabrali Archicad za dizajn druge najviše zgrade na svetu, koja se trenutno gradi u Kuala Lumpuru.
Pogledajte šta je novo u portfoliju proizvoda kompanije Graphisoft, predstavljeno od strane njihovih klijenata: Anthony Laney, Laney LA; Patrick Bird, Riverstone; Daniel Goldin, Fender Katsalidis i Abelardo Tolentino, AIDEA.
Arhitekte i građevinci zajedno
Budite među prvima koji su naučili o saradnji arhitekata i inženjera građevine kroz Integrisani dizajn za građevinske inženjere koje predstavljaju SCIA, RISA i GRAPHISOFT.
Prijave
Prijavite se za digitalni događaj Building Together na ovom linku.
Po projektu Dejana Miletića i Milana Vujovića, buduća zgrada Narodnog muzeja u Nišu svojim karakterističnim izgledom i savremenom arhitekturom formiraće novu siluetu grada i u gradskoj veduti doneti neophodno osveženje.
Na konkursu za idejno rešenje nove zgrade narodnog muzeja u Nišu, koji je raspisala Gradska uprava, prvu nagradu osvojili su Dejan Miletić i Milan Vujović – nastavnici sa Arhitektonskog fakultetu u Beogradu. Pored dvojce autora, saradnik na projektu bio je Luka Vujović – student arhitekture.
Cilj konkursa bio je nalaženje najkvalitetnijeg rešenja za izgradnju muzejskog prostora koji treba da obezbedi uslove za primereno čuvanje i izlaganje predmeta iz zbirki arheologije, istorije, etnologije, istorije umetnosti i zbirki Stevana Sremca i Branka Miljkovića. Projektantski zadatak bio je stvaranje uslova koji će omogućiti zaštitu, čuvanje i dostupnost muzejskog nasleđa i na taj način doprineti kulturno-turističkoj ponudi grada Niša.
Pogledajte animaciju budućeg Narodnog muzeja Niš:
Volumen objekta je ikoničan, a oblik objekta je klasičan. Kao takav, Muzej poštuje prošlost ali se usmerava i stremi ka budućnosti.
Funkcija budućeg zdanja Narodnog muzeja prvenstveno je da re-brendira Niš u savremeni centar kulturnog turizma. Suptilnim arhitektonskim sredstvima, ukupna slika grada se menja i osavremenjuje, a istorijskom jezgru se novom zgradom Muzeja i zaštićenim objektima i ambijentima u neposrednom okruženju daje poseban značaj u gradskom prostoru – navode autori. Na ovaj način pojavnost arhitektonskog objekta se ne promišlja autistično (na nivou parcele), već integralno (na višem urbanističkom nivou).
Određujuću ulogu u opredeljenju za pojavnost Muzeja predstavljao je odnos prema kontekstu, nasleđenom oblikovnom kodu susedstva i tradicionalnoj urbanoj matrici Niša. Iz nasleđenih činilaca preuzima se osnovni obrazac za oblikovanje novog istorijskog sloja. Kao odgovor data je primarna geometrijska forma koja je principom subtrakcije usklađena sa volumenima postojećih zaštićenih objekata u prvom planu gde dominira niža spratnost, dok je viši deo objekta povučen u dubinu parcele – naglašavaju Miletić i Vujović. S jedne strane, volumen objekta je ikoničan. S druge strane, oblik objekta je klasičan. Kao takav, Muzej poštuje prošlost ali se usmerava i stremi ka budućnosti.
Volumen objekta je ikoničan, a s druge strane, oblik objekta je klasičan.
Pristupni plato
Prostorni razmeštaj funkcija sledi složene tokove kretanja. Ključno mesto u zoniranju programa predstavlja spoljni, pristupni plato sa kojeg počinju i na koji se nižu unutrašnji sadržaji Muzeja. Pristupni plato čini sponu između izlagačkog prostora tradicionalne kulture i javnog prostora svakodnevnog života grada. Na ovaj način, ulazna zona je čvorište objekta i služi, pre svega, prostornoj orijentaciji posetilaca.
U rekonstruisanoj kući episkopa Jeronima smešten je ulazni hol sa sadržajima koji su otvoreni ka javnom prostoru koji je formiran ispred Oficirskog doma. U prizemnom delu su smešteni pored ulaznog hola i info pult sa garderobom, kafe i suvenirnica. Na spratu rekonstruisanog objekta smeštena je višenamenska sala. Razmeštaj prostora je tako osmišljen da može istovremeno da predstavi predmete različitih veličina.
Programski i oblikovno nova zgrada Narodnog muzeja u Jevremovoj ulici pozicionira se u kulturnom životu grada Niša kao mesto žive komunikacije i aktivnog odnosa izlagačkog i svakodnevnog, istorijskog i savremenog. Reč je o značajnoj arhitektonskoj i urbanističkoj intervenciji istovremeno.
Situacioni plan
Uklapanje
Gledano u celini, iako po oblikovanju atraktivna, uklapanje nove intervencije u nasleđeni ambijent je svedeno na nivo osnovnih volumena i površina. Mora se primetiti da nedostaju uklapanje i nadovezivanje na nivou materijala i detalja.
Rešenje koje predlažu arhitekte Miletić i Vujović, nastavnici sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, jeste da se objekat Muzeja ne sagradi kao dosadno mesto čuvanja i izlaganje starina, već da se realizuje kao atraktivno mesto koje je novi pokretač kulturnih dešavanja i novi simbol Niša. Međutim, da li je inicijativa za izgradnju Narodnog muzeja u Nišu samo politička kampanja ili prava stvar – ostaje nam da vidimo.
Premijerno emitovanje na kanalu KCN 1 (Kopernikus 1) je četvrtkom u 19h, a reprizno ponedeljkom u 19h.
Nakon više od tri decenije od televizijske emisije „Antologija kuća“, autora i voditelja arhitekte prof. Ranka Radovića i jedne decenije od YouTube emisije „Gradologija“, autora slikara Vojislava Radovanovića, pred publikom se nalazi nova emisija koja se bavi pojavama u svetu arhitekture, građevinarstva i dizajna, pod nazivom „Antologija gradnje i dizajna“ ili skraćeno AGD.
Ideja emisije, koja svojim imenom pravi omaž na starije televizijsko ostvarenje, jeste da započne sa predstavljanjem i valorizacijom aktuelnih prostorno-urbanističkih projekata, projektovanih, investiranih i novoizvedenih objekata i stambeno-poslovnih kompleksa, prezentacijom novih građevinskih materijala u eksterijeru i enterijeru, investicija u svetu nekretnina, kao i razvoja i proizvodnje autorski dizajniranog nameštaja u Srbiji.
Prva epizoda:
Sama emisija kao projekat nastaje krajem 2018, ali tek početkom 2020. dobija priliku da se u potpunosti profesionalno snima i emituje.
Autori i voditelji emisije su arhitekta Dr Tatjana Mrđenović i istoričar umetnosti Marko Stojanović, koji svojim stručnim pristupom i pažljivo odabranim sagovornicima, prezentuju najnovija dešavanja na inženjersko-kreativno-poslovnoj sceni.
Vodeći računa o svim segmentima jednog građevinsko-arhitektonskog dela, oni intervjuišu predstavnike investicionih kompanija, arhitekte angažovane na projektovanju i nadzoru, kao i izvođače grubih i finalnih radova, koji svi zajedno daju doprinos i ostavljaju svoj pečat na objektu u prostoru. Slično je i sa dizajnerima, koji jedan komad nameštaja sagledavaju iz nekoliko aspekata – kreativnog, proizvodnog i finansijskog, da bi njegova funkcija u enteriju korisnika bila opravdana i potpuna. Posebnu kategoriju čine nezavisni stručnjaci iz sveta habitologije, arhitekture, građevinarstva, investicija i kupoprodaje nekretnina, čije analize, procene i saveti u mnogome pomažu u ispravnom uobličavanju slike tržišta, tj. građevinsko-arhitektonske struke.
Druga epizoda:
Gde gledati
Sama emisija kao projekat nastaje krajem 2018. godine, ali tek početkom 2020. godine dobija priliku da se u potpunosti profesionalno snima i emituje. Prva sezona emisije AGD baviće se pitanjima stanogradnje, hotelima, poslovnim zgradama, tržnim centrima i najkvalitetnijem domaćim nameštajem iz Srbije, a prikazaće najznačajnija ostvarenja u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Premijerno emitovanje na kanalu KCN 1 (Kopernikus 1) je četvrtkom u 19h, a reprizno ponedeljkom u 19h. Naravno, za sve gledaoce koji ne stignu da pogledaju televizijsko emitovanje, svaka epizodu mogu pogledati na YouTube kanalu „Antologija gradnje i dizajna“.
Severna fasada noću postaje LED ekran koji projektuje sliku za pešake koji šetaju kejom ili bedemima tvrđave.
Na konkursu za idejno rešenje nove zgrade narodnog muzeja u Nišu, prvu nagradu osvojili su Dejan Miletić i Milan Vujović koji su pobedili s objektom sa volumenom koji je ikoničan, a oblikom koji klasičan. Međutim, na konkurs su stigla brojna zanimljiva rešenja a jedno od njih je od biroa Marco Ferri Architects u čijem timu su učestvovali Bojan Dindić, Winston Studio, Saidu Ahmad, Patrizia Silecchia i Sara Zavari.
„Naše predloženo rešenje novog muzeja Niša stvara gostoljubiv i spokojan svet koji objedinjuje svetlost i senke, odraz i smirenost, smeli dizajn i intimne izložbene prostore.“ – kaže Marco Ferri za naš portal.
Početne tačke za idejno rešenje bile su niška Tvrđava, kej i reka Nišava
Prema reci, severni zid noću projektuje slike koristeći LED svetla.
Početne tačke za idejno rešenje bile su niška Tvrđava, kej i reka Nišava. Gledajući sa niške Tvrđave, sa udaljenosti, objekat blista noću poput svetlucavog svetla. Prema reci, severni zid noću projektuje slike koristeći LED svetla. Južni zid postavljen je dijagonalno prema parku i obložen aluminijumskim fasadnim otvorima, kako bi se pružali pogledi, a istovremeno štitila umetnička dela. Ovaj dijagonalni zid nudi otvoreni prostor za sunčanje, kafenisanje i uživanje na platou ispunjen drvećem.
Fasadni dijamantski otvori štite od jakih sunčevih zraka
LED ekran za pešake
Sa visinom od 26,5m muzej pruža direktan pogled ka niškoj tvrđavi i okolini sa balkona svakog sprata i kroz fasadne dijamantske otvore koji štite od jakih sunčevih zraka. Krovna terasa pruža panoramski pogled ka gradu, okolini i okolnim planinama, uključujući i Suvu planinu. Noću se aktivira severna fasada, postajući LED ekran za pešake koji šetaju kejom ili bedemima tvrđave.
NI-MU postaće glavno odredište urbanog šetališta, proširenje obližnjeg parka tokom dana, a medijski zid
okrenut prema reci poput svetionika tokom noći.
Odstupajući od tradicionalne srpske arhitekture, osigurali smo da naša intervencija bude dijalog sa postojećim urbanim obrascem.
„Odstupajući od tradicionalne srpske arhitekture, osigurali smo da naša intervencija bude dijalog sa postojećim urbanim obrascem. To je istovremeno i mirno i složeno mesto. Istovremeno predstavljajući oštar kontrast među nizom muzeja koji neguju svoje različitosti i autentičnosti.“ – zaključuje Marco Ferri.
Nova pasarela koja će omogućiti lakši pristup popularnom kupalištu ali i tržnom centru, arhitektonski motiv crpi od fasadne strukture Ada Mola.
Leto je počelo, a sa njim i odlasci sve većeg broja Beograđana na Adu, tj. kupalište na Savskom jezeru. Mnogi koji su ovih dana prolazili Radničkom ulicom mogli su da primete građevinske radove, a oni koji su posećivali obližnji Ada Mol su ih zapazili mesec dana ranije. U pitanju su radovi na izgradnji nove pasarele, kao odgovor na sve veći priliv pešaka ovom beogradskom kupalištu/izletištu, ali i kao olakšani pristup novom šoping centru. Međutim, ideja da se pasarela postavi u Radničkoj ulici je stara više od deset godina, a tek od pre koju godinu biva aktuelna. Da li je u pitanju izgradnja šoping mola ili postoje drugi razlozi?
Pasarela premošćavala Radničku ulicu, spajajući je se sa jednom od terasa šoping centra.
Istina, tek prikazivanjem 3D rendera Ada Mola, koji je pre koju godinu bio u pripremi za izgradnju, posmatrači su mogli da zapaze i pasarelu koja je premošćavala Radničku ulicu, spajajući se sa jednom od terasa šoping centra. Tada se moglo primetiti da je i njena arhitektura pratiti senzibilitet Ada Mola, što je možda posledica povezanosti ta dva projekta ili jednostavno logični odgovor na zadatu problematiku premošćavanja Radničke ulice. Ali osim tih ne tako preciznih detalja, javnost je ostala uskraćena za neke detaljnije ilustracije koje bi bliže objasnile kakva struktura će uskoro biti izgrađena.
Ono što je za sada poznato jeste da će cena pasarele iznositi milion evra, što su najverovatnije preliminarna predviđanja. Iz osnove pasarele može se videti da će se sastojati od dva raspona dužine 22,8 metara i dva konzolna prepusta dužine između 3 i 4 metra nad Radničkom ulicom i dva raspona 23,2 metra i dva konzolna prepusta dužine 4 metra nad Paštrovićevom ulicom. Tu je naravno i nekoliko jezgara za biciklističke liftove. Arhitekturu pasarele možemo samo da nagađamo, ali nas to nije sprečilo da malo istražimo istorijat ove inicijative i njegov ponuđeni koncept.
Prvi projekat iz 2009. godine
Direkcija za izgradnju grada Beograda je 2009. godine od Saobraćajnog instituta CIP traži idejno rešenje za pešačku pasarelu, koja bi na nekom mestu premostila Radničku ulicu i Banovo brdo, tj. Čukaričku padinu povezala sa izletištem Ada Ciganlija. CIP izrađuje idejno rešenje, čije slike nismo uspeli da dobijemo u većoj rezoluciji, ali koje ubrzo biva odbačeno, to jest, Direkcija odustaje od spomenute inicijative. Iz ne tako kvalitetnih sličica prepoznaje se forma i arhitektura pasarele. Prepoznaju se stepenišni krakovi, kao i jezgra za biciklističke liftove, ali i zanimljiva hi-teck arhitektura, mada u tom trenutku sve više prevaziđena.
Drugi projekat iz 2017. godine
Nakon završenog konkursa za arhitektonsko-urbanistički projekat rekonstrukcije prostora Beogradskog hipodroma i kompleksa Stare Šećerane, na kojem je sastavni deo projektnog zadatka bilo i predviđanje pešačko-biciklističke pasarele, podeljene su nagrade i prvo mesto odnosi projekat koji potpisuju arhitekte Marija Krsmanović Stringeta, Milena Kordić i Anđelka Badnjar.
Ovaj ženski arhitektonski trio ponudio je smelo rešenje, u kojem se i pasarela sa svojim industrijskim izrazom odlično uklopila u zaštićenu industrijsku arhitekturu. Međutim, kako je ovaj konkurs imao više anketni karakter (istraživanje mogućnosti lokacije), rešenje nije iskorišćeno, pogotovo što pasarela iz njihovog projekta prolazi sa druge strane upravne zgrade Šećerane i time nije podesna za komunikacije sa okolnim sadržajem.
Treći projekat iz 2019. godine
Poslednja rečenica prethodnog pasusa u mnogome govori o tome čemu mora da teži arhitektura kako bi bila prihvatljiva, tj. izvedena. U ovom slučaju mora da sledi neke poslovne interese, a to je povezivanje Ade Ciganlije pre svega sa najznačajnijom tačkom sa druge strane Radničke ulice, a to je Ada Mol. Da li se ovim konceptom dolazi do nezaobilaznog pitanja – da li je izgradnja pasarele bila isključivo vezana za izgradnju šoping centra? Naravno da je spona između državnih i privatnih interesa nezaobilazna, ali nešto nam govori da projekti ovakve vrste često ne mogu biti realizovani ako na terenu ne postoje čvrsti interesi privatnog sektora.
Pozicija pasarele; Foto: Beobuild
Krak koji će premostiti Paštrovićevu ulicu imaće 48,3, dok će onaj iznad Radničke ulice imati 55,5 metara.
Što se tiče koncepta poslednjeg rešenja, primećujemo da je potpuno odbačen industrijski izraz i da su arhitektonski motivi preuzeti od fasadne strukture Ada Mola, ali sa druge strane primećujemo i neke tehničke sličnosti sa starijim CIP-ovim rešenjem. Novo rešenje potpisuje kompanija Energoprojekt, koja radi i izvođenje, a vrlo je verovatno da su njeni inženjeri imali uvid i u stariju dokumentaciju i time dali konačan pečat ovoj kompleksnoj strukturi.
Lako od Ade Ciganlije do Ada Mola
Odnos novog i starog
Tu je i čudno pozicioniranje noseće konstrukcije ispred samog ulaza u Upravnu zgradu Šećerane, koja je zaštićena kao kulturno-istorijsko dobro, u kojoj se već više od jedne decenije nalazi restoran, za koje nismo imali jasan odgovor. O (ne)uklapanju i eventualnom ugrožavanju kulturnog dobra možemo polemisati samo na osnovu detaljnog rešenja u kojem se preciznije može sagledati odnos između novoizgrađenog i postojećeg objekta.
Inače, nakon izgradnje pasarele ili uporedo sa njenim završetkom, grad Beograd predviđa i rekonstrukciju Radničke ulice, koja bi time sa postojećih šest traka dobila osam, čime bi protok saobraćaja znatno bio poboljšan, naročito u jutarnjim i popodnevnim špicevima.
Društvo arhitekata Novog Sada poziva sve zainteresovane da prijave svoje radove za učešće na 22. Salonu arhitekture Novi Sad koji će se održati od 10. do 17. oktobra 2020. godine.
Konkretan cilj ovogodišnje izložbe je da se ukaže na snagu pojedinačnih arhitektonskih dela, u najširem smislu, kao i na pozitivan razvoj urbanih prostora. Ovakva dela neraskidivo su povezana sa fizičkim i svakim drugim kontekstom u kojem se nalaze, te ne predstavljaju samo ogledalo tog istog konteksta, već imaju snagu da generišu nove vrednosti u prostoru.
S obzirom da je 2020. i godina u kojoj će Novi Sad dobiti novi Generalni urbanistički plan namenjen za narednih 10 godina, akcenat izložbe biće na onoj arhitekturi koja svojim postojanjem menja prostor šire od svojih fizičkih granica.
Propozicije
Salon arhitekture Novi Sad je međunarodnog karaktera. Cilj novosadskog Salona arhitekture jeste da se pozicionira kao mesto regionalne revije arhitektonske produkcije. Stoga, u konkurenciji za sve kategorije i Veliku nagradu Salona konkurišu radovi nastali ili realizovani na prostoru bivših jugoslovenskih republika, kao i Mađarske i Rumunije.
U cilju promovisanja dobre arhitektonske prakse u Vojvodini, posebno priznanje Salona biće dodeljeno radovima realizovanim na ovom području.
Učesnici Salona mogu konkurisati za nagrade u sledećim kategorijama:
Arhitektura
Urbanizam
Enterijer
Konkursni radovi
Studentski radovi
Publikacije
Digitalni prostor
Eksperiment u arhitekturi
Nerealizovani projekti
Sve informacije možete videti preuzimanjem čitavog raspisa na srpskom ili engleskom jeziku.
„Jedna od najznačajnijih karakteristika i prednosti zatečene pozicije postojećih objekata koji se zadržavaju i rekonstruišu je ta da budući objekat (prostorna intervencija) Narodnog muzeja, može da bude tretiran kao produžetak parkovske celine sa jedne strane i Jeronimove ulice sa druge strane.“ – kažu iz biroa.
U opisu se dalje navodi da bi prostorna intervencija u Jeronimovoj ulici zaista podržala postojeći karakter i profil ulice, bilo je potrebno kontrolisano intervenisati tj. samo označiti kontinuitet uličnog fronta, formiranjem namerno prekinute ulične fasade objekta (prvi sprat muzeja). Značajna zatvorenost uličnog fronta Jeronimove ulice, tj. postojeća jasno definisana ulična regulacija dozvolila je formiranje niše, artikulisane natkrivanjem prvim spratom.
„Kontrastno tome, a sa istim ciljem formiranja određene vrste iznenađenja prostornom intervencijom, u Ulici Orlovića Pavla, prema velikoj parkovskoj površini formirana je niša intimnijeg karaktera. Tako je ciljano ostvarena konstantna izmena i gradacija prostornih ambijenata. Iz intimne ulice (Jeronimove) u skoro teatralno predvorje, iz parkovske površine u prigušenu senovitu naznaku niše.“ – navode iz biroa Zabriskie.
Princip krešenda
Kako kažu iz beogradskog biroa, nastaviti prostornu intervenciju u vertikalnom smislu, značilo je nastaviti izmenu ambijenata principom krešenda. Pozicija za prvo duže boravljenje u procesu dizanja dinamike prostorne intervencije je, kako funkcionlno tako i vrlo formalno – pozicija vrha slemena okolnih objekata.
Osim što je bilo neophodno prostorno označiti svest o postojećoj dominantnoj visinskoj regulaciji, isto tako je bilo važno postići da jedan od niza ambijenata omogućava posetiocu formiranje svesti o mestu na kome se nalazi – i to vrlo bukvalno – omogućavajući pogled na okruženje, u svim pravcima. Iz tih razloga je treći sprat, u formalnom, pojavnom smislu tretiran kao pauza, odnosno kao velika otvorena (zatvorena) terasa (višenamenski prostor).
Treći sprat, u formalnom, pojavnom smislu tretiran je kao pauza, odnosno kao velika terasa – višenamenski prostor.
U konkursnoj dokumentaciji se dalje navodi da je muzejski prostor, koji predstavlja završnicu dinamike izmene ambijenata prostorno-funkcionalne intervencije, zaokružena funkcionalna celina koja se jedina celovito sagledava iz svih pravaca i uglova. „Postaviti muzejski prostor kao zaokruženu i artikulisanu celinu kao jedini sagledivi deo prostorne intervencije je čin označavanja, markacije.“
Ambijentalna podcelina
„Upućivanje na čisto pravolinijsko kretanje unutar objekta u osnovi prizemlja, omogućilo je da se kreira ambijentalna podcelina koja, usko iskadrirana, i iz prostora dvorišta i iz prostora ulaznog hola može pod određenim uglom da da naznaku, da da obećanje parka, obale i niške tvrđave.“
Dalje se u dokumentaciji navodi da je kao završnica i cilj kretanja kroz ovu prostornu intervenciju, u poslednje tri etaže, u formi dobijenoj povlačenjem od javnih površina, proporcionalno njihovoj veličini (park i Jeronimova ulica), organizovan muzejski prostor.
Različita materijalizacija
„Kako je konceptualno jasno napravljena podela objekta na bazu, donji deo koji je posledičan najužem kontekstu i koji u potpunosti reaguje na njega, i galerijski prostor koji markira mesto, intervenciju i njihovo značenje, tako je napravljena i eksplicitno različita materijalizacija.“ – navodi iz biroa Zabriskie i dodaju da je deo objekta u kome je organizovan galerijski prostor muzeja – mesto znaka, bilo neophodno tretirati tako da neminovnost mase bude relativizovana materijalizacijom.
Prirodna ventilacija
„Činjenica da je objekat funkcionalno organizovan tako da su svi spratovi osim prizemlja i trećeg sprata dominantno bočno zatvoreni ali tako da je predviđena i omogućena prirodna ventilacija i strujanje vazduha preko krovnih otvora, šliceva i prozora je ciljano formirana kako bi se postigle što veće uštede energije i prilikom grejanja i prilikom hlađenja i ventilacije prostora.“ – zaključuju iz biroa Zabriskie.
Pogledajte kako će se vojni kompleks u Crnoj Gori pretvoriti u mesto za kreativne industrije.
Na međunarodnom otvorenom konkursu za izradu idejnog urbanističko-arhitektonskog rešenja kompleksa Cerovo u Crnoj Gori u funkciji uspostavljanja haba za kreativnu industrije, koji je organizovao UNDP pristiglo je 26 radova od 110 arhitekata iz 17 zemalja. Žiri je izabrao pet radova koji će podeliti tri nagrade.
Prva nagrada
Rad pod brojem: M02062017. Tim kojeg čini: Andrea Michelini, Davide Cappochin, Jacopo Berlendis, Roberto Franchini, Giacomo Gola, Amarda Velcani, Rade Batinica, Alberto Gasparini, Mauro Baessato, Alessandro Bonaventura, Milic Čurović, Željka Čurović, Lela Redžepagić, Sebastiano Fatutto iz Italije, Albanije i Crne Gore nagrađen je sa 30.000 dolara.
Ovo idejno rešenje inspirisano je tradicionalnim i savremenim nasleđem, u isto vreme stvarajući živopisnu destinaciju mešovite namene.
Ovo idejno rešenje inspirisano je tradicionalnim i savremenim nasleđem, u isto vreme stvarajući živopisnu destinaciju mešovite namene, navodi se u saopštenju žirija i dalje se navodi da je kompleks Cerovo osmišljen kao spajanje nekoliko različitih koncepata, koji mogu izgledati kontrastno, ali se zapravo nadopunjuju. Ove kombinacije su: urbano – prirodno, tradicionalno – moderno, tehnološki napredno – ekološki održivo. Zgrade su organizovane kao u selu, a one se polako otkrivaju, dok posetioci hodaju. Područje će biti prava fabrika kreativnih aktivnosti vezanih za različite umetničke discipline.
Vojni kompleks Cerovo u Bijelom Polju će postati kreativni hab; Foto: UNDP
Druga nagrada
Rad pod brojem 219D711. Autori: Ivana Dobrković, Sanja Paunović Žarić, Milan Radulović; Tehnička podrška: Dejan Folić, Miodrag Govedarica; Vizeulizacija: Milan Radulović; Animacija: Milan Radulović i Miloš Popović; Faze i procene vrednosti: Stevan Milošević, kao i rad pod brojem: code ’12#: Slobodan Petrović, Milica Purić i Luka Papan iz Crne Gore, će podeliti nagradu od 12.000 dolara.
Druga nagrada; Rad: ’12#Druga nagrada; Rad: 219D711
Treća nagrada
Rad pod brojem 1311M1610T: Mia-Martina Hren i Tomislav Konjevod, iz Hrvatske, kao i rad pod brojem B4MS5+: Ivana Barišić, Matija Vuković, Anja Trtić, Filip Krgović, Katarina Bulajić, Marija Ćaćić, iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i SAD, će podeliti 6.000 dolara.
Kuća je odignuta od zemlje i postavljena na V stubove što prema rečima arhitekte daje osećaj sigurnosti i stabilnosti.
Pandemija virusa Covid-19 dovela je do situacije da milioni ljudi budu primorani da budu izolovani unutar nove vrste ‘bunkera’, a prostor je odgovorio šokantnim prizorima praznih gradova. To je bila još jedna potvrda snažne uzajamne povezanosti između arhitekture i društva – kako se potrebe ljudi menjaju tako se menjaju gradovi i prostor.
U pokušaju da se otvori diskusiju na temu kako pandemija Covid-19 utiče na arhitekturu življenja, te na koji način će se arhitektura promeniti nakon pandemije, Odsek za arhitekturu IBU organizovao je konkurs koji je imao za cilj da podstakne arhitekte da ponude konkretne ili apstraktne ideje i rešenja, kao odgovor na pitanje kako arhitektura stanovanja odgovara na ‘novo normalno’.
Ovo rešenje uspešno kombinuje arhitektonski diskurs rane moderne sa jedne strane, te filozofiju arhitekture dekonstruktivizma.
Kao pobednika takmičenja Arhitektura i mega događaju – pandemija i prostor, odabran je rad pod nazivom ‘Stay at home’ kuća sarajevskog arhitekte Armina Mešića iz arhitektonskog studija Fo4a Arhitektura.
Na savremen način, ovo arhitektonsko rešenje, koje je nastalo upravo u vreme globalne pandemije, uspešno kombinuje arhitektonski diskurs rane moderne sa jedne strane, te filozofiju arhitekture dekonstruktivizma.
Nesmetana cirkulacija
U nameri da se dodatno izoluje, kuća je odignuta od zemlje te postavljena na tzv. V stubove što prema rečima arhitekte daje osećaj sigurnosti i stabilnosti. Ideja o slobodnom prizemlju i nesmetanoj cirkulaciji, kao jednom od osnovnih postulata moderne, čini da u ovom aspektu objekat nedvosmisleno podseća na radove najvećih arhitekata 20. veka i vodećim teoretičarem moderne i funkcionalizma u arhitekturi Le Korbizjea i van der Roea.
4 niše
Sa druge strane, projekat je u osnovi rešen kroz sistem rešetke, te inkorporira vizije američkog arhitekte Pitera Ajsmana i ideje njegovih kuća iz druge polovine 20. veka.
Osim rešetkaste prostorne konfiguracije, neke od koncepcija prepoznatih u projekatu ‘Stay at home’, naglašen je centralni prostor, fokus na ravnima i odsutnost linijskih elemenata u enterijeru, kao i naglašena 4 kvadrata – niše koje su postavljene jedna nasuprot druge u nameri da se konceptualno i fizički postigne efekat distanciranja između objekta i čoveka, ali i između samih korisnika prostora.
Kako graditi atraktivno u prirodnom okruženju? Novi hotel nadomak nacionalnog parka, galantan je spoj prirode, arhitekture i tehnologije od koje zastaje dah.
Na javnom konkursu za idejno arhitektonskog rešenja Hotela Grabovac, nadomak Plitvičkih jezera, prvu nagradu osvojio je riječki studio ZDL Arhitekti. U kombinaciji pitome i agresivne intervencije, hrvatske arhitekte smislile su hotel prepoznatljive arhitekture. Pored svog spektakularnog izgleda, hotel poseduje i niz sofisticiranih inženjerskih rešenja.
Ambijenti su atraktivni, ali prožeti dozom mira, prirode i uravnoteženosti.
Ukraden iz pejzaža
Hotel je namenjen korisnicima koji su u potrazi za avanturom i aktivnim odmorom. Arhitekte su primetile da na Plitvicama nedostaju spektakl, autentičnost i atraktivnost. Upravo iz tog razloga, prostorno i programsko rešenje hotela usmereno je buđenju čula, stvaranju novih doživljaja i sećanja. Ambijenti su atraktivni, ali prožeti dozom mira, prirode i uravnoteženosti.
Oponašanje predela centralni je oblikovni motiv. „Inspirisan lokalnom topografijom i lokalnim biljnim vrstama, postavljen je koncept novog hotela u kojem se težilo projektovanju objekata koji ostvaruju pozitivnu interakciju oblikovanja i okoline… Savremenim oblikovanjem ostvaren je sklad prirodnog okruženja i objekta koji pruža korisnicima mogućnosti aktivnog odmora u prirodi, sa dodatnim sadržajima za potpuni porodični odmor“ – navode autori.
Osnova 3. sprataSavremenim oblikovanjem ostvaren je sklad prirodnog okruženja i objekta
Prizemlje „obučeno“ u okolni teren, a nad njime „lebdi“ pokrenuti trospratni blok sa smeštajnim kapacitetima.
Hotel čine dve nezavisne, međusobno povezane celine. Prizemlje objekta, sa garažom i zajedničkim sadržajima, je „obučeno“ u okolni teren. Nad njime „lebdi“ pokrenuti trospratni blok smeštajnih kapaciteta, koji se lomi, teče i dominira u odnosu na brežuljkasti okolinu. Kako se ovaj brod konstruktivno oslanja i da li će egzibicija opravdati investiciju – otvoreno je pitanje.
Hotel čine dve nezavisne, međusobno povezane celine.
Tehnologija, priroda, održivost
Hotel Grabovac nije samo objekat atraktivne arhitekture, već i zgrada napredne inženjerije. Primenjene su tehnike projektovanja i građenja koje doprinose većoj energetskoj efikasnosti, ali i većem stepenu kontrole prirodnih uticaja.
Na primer, zahvaljujući karakterističnom oblikovanju smeštajnog bloka, značajno su smanjeni udari vetra, agresivni upadi sunca, te je omogućeno prirodno provetravanje soba. S druge strane, blok smeštajnih jedinica pruža se u pravcu sever-jug, što znači da su sve jedinice direktno osunčane.
Zajednički i servisni sadržaji ukopani su i pokriveni zelenim krovom. Sa zelenog krova kišnica se skuplja i koristi kao tehnička voda. Zemlja i zelenilo služe kao termički sloj, ali ujedno štite zgradu od UV zračenja, mraza i pregrejavanja. Težilo se uštedi energije za grejanje i klimatizaciju.
Dijagram energetske efikasnosti Hotela Grabovac
Enterijer od prirodnih materijala
Pored hrabrih arhitektonskih poteza, puna pažnja posvećena je karakterističnim ambijentima, njihovom dizajnu, te iskustvu korisnika u prostoru. Enterijer je po meri čoveka, ali su oblici jednopotezni i snažni. Od materijala preovlađuju kamen, drvo, bež, sivi tonovi i zelenilo. Tu su još nežne i rustične tkanine, te savremeni komadi nameštaja u bauhaus stilu.
Od materijala preovlađuju kamen, drvo, bež, sivi tonovi i zelenilo.
Preovlađuje kamen, drvo, zelenilo, kao i i rustične tkanine, te savremeni komadi nameštaja u bauhaus stilu.
Od zajedničkih sadržaja, korisnicima su na raspolaganju centralno dvorište, recepcija, restoran i wellness centar, kao i lobi prostori koji se nižu vertikalno uz stepeništa (na spratu ih ima po 3). Centralno dvorište sa pejzažnim uređenjem podeljeno je na 5 namenskih celina, od kojih je svaka povezana sa odgovarajućim unutrašnjim prostorom hotela. U sistemu otvorenog plana, zajednički prostori nižu se oko centralnog dvorišta, koje ima ulogu težišta okupljanja i orijentacije.
Smeštajne jedinice razvrstane su u tri kategorije: standard, superior i apartman. Enterijere soba arhitekte su rešili kao do detalja i priložile bogate ilustracije materijala, opreme i obrade. Sobe su smišljene kao mono-prostor i opremljene su po standardu hotela sa 4*.
Kupatilo i smeštaj povezani su transparentno, pomoću staklene pregrade i zavese. Radi se o otvorenom konceptu privatnosti – maloj egzibiciji i ekstravaganciji. No, kako se porodica sa malom decom organizuje u ovom prostoru je malo upitno.
Oprema karakteristične sobe
Regionalni centar aktivnog odmora
Arhitektura turizma u Hrvatskoj doživela je zlatno doba svog savremenog razvoja. Kroz sistem javnih arhitektonskih konkursa investitori dolaze do prostornih rešenja od kojih zastaje dah. Gradi se atraktivno, tehnološki napredno, a ekološki održivo.
Hotel Grabovac namenjen je ljubiteljima prirode i tradicije, ali i ljubiteljima dobre arhitekture. Bez sumnje, novi centar aktivnog odmora na Plitvičkim jezerima privlačiće turiste iz cele regije, Evrope i sveta. Arhitektura prodaje uslugu.
Udruženje arhitekata Srbije pozvano je i ovaj put, da nominuje radove koji su izvedeni u Srbiji, ali i radove trans-nacionalnog karaktera, koja mogu biti dela evropskih arhitekata izvedenih u Srbiji, ili dela srpskih arhitekata izvedena u Evropi. Objekti moraju biti izvedeni u periodu između 1. oktobra 2018. i 1. oktobra 2020. godine.
Ova prestižna nagrada, koja se dodeljuje svake druge godine, predstavlja priznanje i počast izuzetnim dostignućima na polju arhitekture i skreće pažnju na značajan doprinos evropskih stručnjaka iz te oblasti razvoju novih ideja i tehnologija.
Nominujte one arhitektonske radove koje ste doživeli i posetili, a koji su izvedeni u periodu između 1.10. 2018. i 1.10. 2020. godine.
Udruženje arhitekata Srbije, poziva i širu javnost da svojim nominacijama doprinese, da dijalog između arhitekture i njenih krajnjih korisnika postane vidljiviji, dinamičniji i bogatiji za nove perspektive.
Značaj arhitekture ima društveni uticaj i prenosi kulturnu poruku. Kvalitet se, stoga, odnosi na univerzalne vrednosti generičkih objekata izvan njihovih programa: na koncept pre nego li na formalne vrednosti. Radovi koje predlažete za ovu nagradu treba da slede ove ciljeve – tj. treba da dostavljate one izgrađene projekte kojima se poboljšava život građana i koji mogu postati stalna arhitektonska referenca za rast; stoga je bitno da ste ih doživeli i posetili. Ovi radovi takođe treba da nam pomognu da otkrijemo načine stvaranja arhitekture koji mogu biti inspirativni i koji građane i arhitekturu u našoj izgrađenoj sredini obogaćuju dodatnim vrednostima.
