Detaljno smo obišli sajam i odabrali za vas pojedine komade nameštaja za dnevnu sobe a proizvode se u Srbiji ili u regionu.

Sa velikom znatiželjom čekali smo ovogodišnji sajam nameštaja u Beogradu ne bi li smo saznali hoće li ispuniti zadata obećanja i pokrenuti domaću dizajn scenu.

Primetili smo da je ponuda ove godine znatno bolja nego prethodnih. Tome je doprineli pre svega veliki domaći proizvođači nameštaja kao što su Atlas, Catra, Moya, Vitorog, Extra Form ali i proizvođači iz regiona kao što su hrvatska Prostoria, bosanska Gazzda i slovenačka Mitja i makedonska Zona Mobel.

Trosed proizvođača Prostoria

Priozvođač iz Bosne i Hercegovine Gazzda predstavio je klub sto Fawn Coffe Table u dimenzijama 90×90 cm H=30 cm. Sto je izveden od hrastove kostrukcije preko koje je postavljeno staklo od 5 mm u crnoj ili plavoj boji. Zanimljiv detalj su rastegljive pamučne trake koje su isprepletene ispod ploče stola.

Nameštaj proizvođača Gazzda se na sajmu nameštaja može kupiti sa popustima od 10 do 25% u zavisnosti od iznosa kupovine.

Klub sto Fawn, proizvođač Gazzda, cena bez popusta 590 evra. Popust od 10 do 25% u zavisnosti od vrednosti ukupne kupovine

Domaći proizvođač nameštaja Vitorog je ove godine na sajmu nameštaja u Beogradu predstavio novu kolekciju brenda Mosso. Po rečima proizvođača, u pitanju je brend italijanskog dizajna od nemačkih materijala. Primetili smo da su u pitanju uglavnom štofovi u pastelnim tonovima. Veliki plus su prihvatljive cene nameštaja, a na sve iznose proizvođač nudi sajamski popust od 20%.

Vitorog, Mosso, ugaona garnitura Pinna, dimenzije 235×163 cm, cena 112.488 dinara, sajamska cena 89.999 dinara

Svi modeli, osim sa metalnim nogicama, mogu se poručiti i sa interesantnim drvenim nogama u jarkim bojama.

Trosed Norma brenda Mosso ima mogućnost razvlačenja. Njegova širina je 226 cm, razlači se u krevet dimenzija 202×155 cm i ima žičano jezgro sa sunđerom i silikonom. Takođe, poseduje i sanduk za odlaganje posteljine. Kako smo saznali na sajmu, rokovi za isporuku nameštaja brenda Mosso su 35 dana.

Trosed Norma, brend Mosso, cena 99.998 dinara, sajamska cena 79.999 dinara

Fotelja Volumen brenda Mosso u dimenzijama 121×96 cm H=71 cm se može takođe kupiti sa sajamskim popustom od 20%.

Fotelja Volumen, cena 41.248 dinara, sajamska cena 32.199 dinara

Posetili smo još jednog domaćeg proizvođača – kompaniju Catra koja na sajmu odobrava popust od 15% na svoje komade. Ove godine su na sajmu izložili više noviteta među kojim je i dvosed Feuille. Dimenzije ovog modernog komada su 2015×95 cm a sajamska cena je 1.472 evra.

Catra, Feuille trosed, sajamska cena 1.472 evra

Slovenački proizvođač Mitja predstavio je komade od punog drveta. Klub stolići, trpezarijski stoplovi i stolice od punog drveta ove kompanije mogu se kupiti u salonima Enviro i Nitea.

Mitja sa modelom klub stola Baobah od punog drveta i bakarnom bordurom

Proizvođač ugaonih garnitura iz Sente, Extra Form, koji je dosadašnje modele uglavnom plasirao za izvoz, pokušaće da domaće kupce privuče novitetima i sajamskim popustom od 25%. Ugaona garnitura Fjord, koja je svoju premijeru doživela na sajmu, košta 264.000 dinara. Pažnju privlači interesantnim koloritom.

Extra Form, Fjord ugaona garnitura, popust 25%, sajamska cena 264.000 dinara

Model punjen perjem Isolo, od Extra Form takođe je na sajamskom popustu od 25%.

Model Isolo, Extra Form, popust 25%, sajamska cena 198.000 dinara

Modularna garnitura Stage od Extra Forma poseduje dva ugla. Izvedena je u štofu s drvenim policama i u dimenzijama 320x160x265 cm.

Extra Form, model Stage, dimenzija 320x160x265 cm , popust 25%, sajamska cena 396.000 dinara

Dekorativni jastuci sarajevske firme Zart po prvi put smo mogli da vidimo na sajmu nameštaja. Sastavljeni iz različitih komada tkanina bogatog kolorita, obogatiće svaku sofu ili ugaonu garnituru. Cena ovih fenomenalnih jastuka iznosi 18 evra po komadu.

Dekorativni jastuci Zart, cena 18 evra po komadu

Makedonski proizvođač Zona Mebel je i ove godine izlagao na sajmu. Ponudio je modele u pastelnim tonovima koji se mogu poručiti u Home Centru.

Zona mebel, sofa Eleven, dimenzija 276×180 cm, cena 202.560 dinara

Osim modernog, na sajmu se mogu pronaći i zanimljivi modeli klasične forme. Tako je proizvođač iz Vranja Milenboss predstavio trosed Milchester u dimenziji  232×98 cm sa tabureom.

Milenboss, model Milchester, cena 852 evra, cena taburea 175 evra

Domaći proizvođač Moya predstavio je nameštaj jarkih boja modernog dizajna i istakao da crno-beli enterijeri izlaze iz mode.

Proizvođač Moya, modularna garnitura, cena 3.200 evra

Kompanija Atlas iz Užica predstavila je zanimljive nove modele koji se na sajmu mogu kupiti sa popustom od 10%. Model Belice je interesantan jer sedalni deo sa rukonaslonom može rotirati za 90 stepeni.

Pomerljiva ugaona sofa Belice, proizvođač Atlas, cena u koži 321.768 din, sajamska cena 289.591 dinar

Novi modeli predstavljeni na sajmu su i model Chelsea, kompanije Atlas. Proizvode se sa ili bez rukonaslona.

Atlas, model Chelsea, sajamska cena oko 89.000 dinara klub stola Mikado, dimenzija 80×80 cm cena 18.144 dinara

Klasičniji model Juliet od Atlasa proizvodi se u varijanti dvoiposeda i troseda.

Atlas, model Juliet, cena 128.000 dinara, sajamska cena 103.680 dinara

Klub stoloći pod nazivom CT10 prečnika 80 i 100 cm su kombinovani sa ovim klasičnim sofama.

Kružni klub sto Atlas, CL10, prečnik 100 cm sajamska cena 16.200 dinara, prečnik 80 cm sajamska cena 12.960 dinara

Nešto povoljniji model ugaone garniture koja se razvlači jeste Tener, brenda Mosso dimenzija 276×171 cm koji se lako pretvara u krevet dimenzija 160×200 a i poseduje sanduk za posteljinu.

Sofa Tener, brend Mosso, cena 124.998 dinara, sajamska cena 99.999 dinara

Domaći proizvođač nameštaja GIR predstavio je svoje viđenje dnevne sobe. U pitanju je kombinacija drveta i metala na stolićima, policama i lampama koje upotpunjuju ambijent moderne dnevne sobe.

Domaći proizvođač GIR

Već prepoznatljiv stil kompanije GIR

Još članaka o Beogradskom sajmu nameštaja 2016. pročitajte ovde.

Foto: Gradnja.rs; naslovna: ugaona garnitura Prostoria

Obišli smo za vas sajam nameštaja u Beogradu, koji traje do nedelje 13. novembra, i izdvojili neke modele koji će se, verujemo, dopasti i vama.

Iako je na sajmu bilo izlagača nameštaja klasične forme, mi smo se uglavnom zadržali na štandovima sa modelima modernog dizajna, zanimljivog kolorita. Osim domaćih i regionalnih, posetili smo i strane kompanije koje se prvi put predstavljaju beogradskoj publici kao što su Alivar i Segis.

Italijanski proizvođač nameštaja Alivar je na zajedičkom štandu sa Brokisom i Wall&Deco, predstavio nekoliko modela sofa i fotelja koje plene pažnju dobrim dizajnom i završnom obradom.

Iako smo sa proizvodima kragujevačke kompanije GIR dobro upoznati, njihov štand je možda i najveće osveženje sajma. Njihov nameštaj je modularan, od kvalitetnih materijala i efektnih boja dok dizajn potpisuju biroi Autori, Presek i ostali.

Modularna polica od GIR-a

Prošle godine smo se susreli sa kompanijom Gazzda a ovog puta predstavili su nov nameštaj od punog drveta u njihovoj prepoznatljivoj jednostavnoj, skandinavkoj formi.

Gazzda, stolice Ena, cena oko 175 evra

Povezano: Puno drvo obeležilo sajam nameštaja u Beogradu

Prvi put na beogradskom sajmu je izlagao Segis, italijanska kompanija koja proizvodi stolice od brizgane plastike. Osim formi stolica, koje mogu biti kako za poslovne tako i za stambene prostore, interesantne su i jarke boje u kojima se one proizvode. Saznali smo da im je najprodovaniji model stolice Camel koji se proizvodi s drvenim, rotirajućim metalnim i metalnim “sanka” nogarama. Cena se kreće od 175 do 280 evra. Predstavnik Segisa za Srbiju je kompanija Nitea.

Segis, model stolice Camel, rotirajuća sa metalnim nogicama, cena 280 evra

Segis, model stolice Camel sa drvenim i “sanka” nogicama, cena 175 evra

Na štandu češke firme TON pronašli smo retro stolice od puog hrastovog drveta. Osim u teksturi drveta proizvode se i u bojenim kombinacijama, crne, bele, tirkizne…

Ton, model Ironica, cena 16.814 din. sajamska cena 12.611 dinara

Kao i do sada, štand hrvatskog brenda Prostoria bio je vrlo dobro osmišljen s brojnim novitetima.

Tako je prvi put predstavljen trpezarijski sto Rhomb u dimenziji 215x105cm i stolice Rhomb u više nijansi.

Prostoria, model Rhomb, sajamska cena stolica od 46.400 dinara

Na sajmu smo videli i nešto od skandinavskog dizajna koji je predstavio Mutto. Drvene stolice Nerd izvedene su od punog drveta i farbane u pastelne nijanse.

Mutto, stolica Nerd, cena od 450 evra

Kompanija Mercis predstavila je nove tkanine, a obzirom da domaći proizvođači nameštaja najčešće koriste njihove materijale za tapaciranje, verujemo da ćemo ih često viđati na novim komadima fotelja i sofa.

Nove Mercis tkanine u bež i tirkiz nijansama

Čuveni proizvođač Herman Miller i ove godine je predstavio stolice za kancelarijie koje se vrlo često mogu videti i u stambenim prostorima.

Stolice Herman Miller

Vanvremenske plastične stolice Panton, koje je dizajnirao Verner Panton davne 1960. godine, još uvek su pravi hit.

Čucene stolice Panton za stambene i poslovne prostore

Proizvodi od drveta: satovi, ramovi, lampe mogu se pogledati na štandu domeće firme Marić iz Čačka.

Proizvodi od drveta kompanije Marić

Fotelja od punog drveta Dodo s pamučnim trakicama koje se rastežu i kožnim jastucima na štandu bosanske kompanije Gazzda.

Gazzda, fotelja Dodo sa naslonom za noge. Cena 1590 evra i 380 evra

Domaći proizvođač iz Sente, Extra Form sa novim modelima sofa Fjord i Moove.

Extra Form, sofe Moove i Fjord

Model Moove je interesantan jer je potpuno moodularan. Kao što i samo ime kaže, svaki deo sofe se može posebno pomerati na fiksnoj bazi i tako dobijati razne forme. Veličine baza su 80×80, 160×80 i 240×80 cm.

Extra Form, model Moove

Još jedna domaća kompanija Catra predstavila je svoje novitete koji se do kraja novembra mogu poručiti sa 15% popusta.

Domaća kompanija Catra home fashion

Povezano: Svi popusti na sajmu nameštaja u Beogradu

Ugaona garnitura Wake dimenzija 300×300 cm u koži, Catra

Češka kompanija Brokis, sa dekorativnom rasvetom, izlagala je po prvi put na beogradskom sajmu. Poznati se po modelima lampi i lustera od duvanog stakla.

Lusteri od duvanog stakla

Lusteri češke kompanije Brokis

Na štandu kompanije Atlas pronašli smo ovaj interesantan klub sto Mikado. Dimenzija 80×80 cm ima tri nivoa koji su pomerljivi, odnosno, klizaju po metalnoj konstrukciji.

Atlas, klub sto Mikado, sajamska cena 18.144 dinara

Atlas, dvosed Chelsea, sajamska cena oko 88.000 dinara

Naumović, fotelje jarkih boja

Hard Stuff, trpezarijski sto sa akvarijumom

Flame Furniture Inc, nadgradni umivaonik od prirodnog drveta zaštićen epoksid smolom

Moya, modularna ugaona sofa

Pogledajte još članaka sa Sajma nameštaja u Beogradu 2016.

Foto: Gradnja.rs

Otvaranje izložbe arhitektonskih crteža i skica biće održano u četvrtak 17. novembra u 19h u atrijumu Narodne biblioteke Srbije.

Cilj ove izložbe u organizaciji BAB-a jeste da se stručnoj, ali i široj kulturno-umetničkoj javnosti skrene pažnja na ovaj, po mnogima napušteni, umetnički izraz u svetu arhitekture. Takođe, izložbu bi trebala na pozitivan način da deluje na mlade kolege arhitekte i da im se ukaže na značaj koji crtež ima u procesu arhitektonskog projektovanja, koji započinje početnom materijalizacijom ideje kroz crtež na papiru, a završava se digitalnim 3D modelima ili, uz malo sreće, izgradnjom čitavog objekta.

Cilj izložbe je da se na pozitivan način deluje na mlade kolege i da im se ukaže značaj koji crtež ima u procesu projektovanja.

Struktura posetilaca biće sastavljena pretežno od arhitekata, ali i studenata arhitekture i učenika srednje arhitektonske škole, za koje su namenjena i stručna predavanja na temu arhitektonskog crteža, a koja će biti održana i 22. novembra od 18h kao prateći program same izložbe.

Izložba će se održati u atrijumu Narodne biblioteke Srbije (kod Hrama) i trajaće do 23. novembra.

Pogledajte i kako su izgledale skice Le Korbizjea

Prosta greda, rešetka, luk na tri zgloba, MTN dijagrami, uticajne sile… Statika je mnogim studentima prava noćna mora ali uz ove snimke sve će biti lakše!

Doktor Dilip Khatri ima iza sebe 30 godina radnog iskustva kao građevinski inženjer i oko 20 godina iskustva kao profesor statike konstrukcija. Uvideći da studenti imaju problema u savladavanju nastave, rešio je da im približi gradivo putem medija koji oni najviše razumeju, a to je internet, odnosno, YouTube. Tako su nastala ova sjajna video objašnjenja, sa Khatrijem i crnim markerom u glavnoj ulozi.

Uvideći da studenti imaju problema u savladavanju nastave, Khatri je rešio da im približi gradivo putem medija koji oni najviše razumeju, a to je YouTube.

Pogledajte ispod sva video objašnjenja iz statike a više informacija pronađite ovde.

Pročitajte i gde možete pronaći besplatne kurseve o istoriji arhitekture.

Istoričar umetnosti Marko Stojanović u svom novom tekstu daje odgovor zašto je baš fontana izabrana za gradnju na Trgu Slavija.

Tokom proteklog vikenda bili smo svedoci svojevrsnog silaska Dimitrija Tucovića sa svog postamenta koji se nalazio na Trgu Slavija. Političari kažu da će spomenik biti premešten samo pedesetak metara dalje, u park koji će biti uređen ispred zgrade Narodne banke Srbije, a da će njegovi ostaci biti preneti u Aleju velikana na Novom groblju. Ovo je očekivan sled okolnosti jer su poznate namere čelnika grada Beograda, da se na Trgu Slavija, nakon održanog arhitektonskog konkursa (jednog od mnogobrojnih samo posle 1945. godine), postavi fontana. Mišljenja o ovoj temi su podeljena. Zašto baš fontana?

Nekadašnja fontana na Trgu Slavija

Opijenost međuratnim periodom podgrevana je i filmovima i serijama, u kojima su gledaoci i stanovnici Beograda prepoznali grad iz svojih snova.

S jedne strane, evidentno je još jedno prekrajanje istorije, po kojem se sve što je vezano za socijalističku/komunističku epohu, u neku ruku nepoželjno, jer mi sada živimo i radimo u novoj epohi – epohi liberalnog kapitalizma (blago rečeno). Izgleda da se revanšizam, koji je sprovođen nakon Drugog svetskog rata, olupao o glavu onima koji su ga nekada sprovodili. U stvari, ne baš njima jer oni u velikoj meri nisu živi svedoci kako se nad njihovim imenom i delom sprovodi ista ona čistka koju su i oni sprovodili kada su došli na vlast. S druge strane, to ne opravdava bilo koju postpetooktobarsku vlast da pravi iste greške koje su činili njihovi prethodnici. U razgovoru sa nekoliko arhitekata i istoričara umetnosti, gotovo svi su bili istog mišljenja da bi svaki deo Beograda morao da zadrži onakav vizuelni identitet kakav je dobio u vreme svoje izgradnje. Međutim, to se ne može uvek sprovesti u praksu. Staro beogradsko jezgro često je rušeno, a Novi Beograd je nedovršena moderna i tako ceo grad opstaje u svojevrsnom arhitektonsko-urbanističkom diskontinuitetu i konstantnim traganjem za „pravim“ identitetom.

Beogradske arhitekte odrasle na posleratnoj arhitektonskoj školi moderne, zgražavaju se nad izjavama da je Novi Beograd odvratan, da kompleks Generalštaba treba srušiti…

Kada se razmišlja o tom „zlatnom“ periodu, mnogi građani, ali i stručnjaci, smatraju da bi to mogao biti međuratni period. Monumentalni ruski ampir na javnim građevinama, art-deko i začeci moderne na privatnim zdanjima, uređeni trgovi i parkovi itd. Ova opijenost međuratnim periodom dodatno je podgrevana u poslednjih nekoliko godina filmovima i serijama, u kojima su gledaoci/stanovnici Beograda prepoznali grad iz svojih snova. Naravno, na prvom mestu su Terazije, koje su u jednom trenutku postale inspiracija za izgradnju istoimenog kartonskog simulakruma na Novom Beogradu. Sve u službi podilaženja građanima oduševljenim međuratnom, a zgroženi posleratnom epohom. S druge strane, beogradske arhitekte koje su odrasle na posleratnoj arhitektonskoj školi moderne, ne mogu da se uklope u taj mediokritetski kliše i zgražavaju se izjavama drugih građana da je Novi Beograd odvratan, da kompleks Generalštaba treba srušiti, a da je za svaku pohvalu i divljenje jedino dekorativna arhitektura, koju su velikani naše posleratne moderne gledali da protisnu više od pola veka.

Koja je poenta izgradnje muzičke fontane koju niko ne čuje od buke vozila?

Ovim dolazimo do odgovora na  pitanje – zašto baš fontana. Arhitekte imaju na desetine odličnih, savremenih rešenja za Slaviju, ali ni jedno od njih se ne uklapa u nostalgičnu sliku Beograda kakvu u svojim glavama nosi na stotine hiljada sugrađana. Kako su međuratne Terazije s prelepom fontanom, koja je nakon Drugog svetskog rata uklonjena (po jednima zbog regulacije saobraćaja, a po drugima jer je smetala za radničke i vojničke parade) postale ideal međuratnog Beograda, možda se može pretpostaviti da su političari još jednom podišli građanima i odlučili da im podare trg s fontanom, koji su ovi izgubili pola veka ranije. Sve to na očigled arhitekta i drugih intelektualaca koji preneraženo gledaju uklanjanje spomenika i početak radova na izgradnji fontane. Koja je poenta izgradnje muzičke fontane koju niko ne čuje od buke vozila?

Naslovna fotografija: Novo rešenje Trga Slavija

Umesto Bazara, na sajmu će se izgraditi sale za seminare kao i velika kongresna dvorana.

Društvo arhitekata Beograda objavilo je rezultate arhitektonskog konkursa rekonstrukcije i adaptacije hala 7, 8 i 9 Beogradskog sajma.

Prva nagrada na konkursu nije dodeljena. Drugu nagradu, dobio je autorski tim koji čine Ana Mihailović, Aleksandar Subotić, Snežana Subotić, Taras Subotić i Ivan Ćalović.

Treću nagradu dobio je tim Dušan Stojanović, Pavle Stamenović, Marija Morošan, Miloš Jokić.

Dodeljena su i tri jednakovredna otkupa. Dobili su ih sledeći timovi: tim – Ilja Mikitišin, Igor Mikitišin, Workshop 4mindARCHITECTURE, Beograd; tim – Borislav Petrović, Ivan Rašković, Marija Blagojević, Saša Dimitrić, Dragana Dobrisavljević, Predrag Živković, Zvonimir Mance, Boris Petrović, Milica Sekulić, Nada Jelić; tim – Dejan Milanović, Srđan Tadić, navedeno je na sajtu DAB-a.

Narodni muzej u gradu Ščećin, s velikim javnim prostorom na njegovom krovu, osvojio je nagradu na Svetskom festivalu arhitekture.

Podzemni muzej u Ščećinu, na samoj granici s Nemačkom, projektovao je arhitekta Robert Konieczny koji vodi studio KWK Promes.

Struktura muzeja napravljena je korišćenjem samo jednog materijala: prefabrikovanog betona. Njegova podzemna forma osmišljena je tako da na blokira, takođe nagrađenu, zgradu obližnje filharmonije.

Projekat narodnog muzeja oplemenjuje grad i život u njemu.

– prokomentarisao je predsednik komisije David Chipperfield.

U saopštenju komisije Svetskog festivala arhitekture, navodi se još i da je ovo delo “deo topografije ali ujedno i muzej”.

“Ovo je projekat koji se bavi prošlošću i to na optimistički, poetski i maštovit način”, dodaje se u saopštenju. Zbog svega toga, Narodni muzej u Ščećin proglašen je za Zgradu godine 2016.

Na Svetskom festivalu arhitekture žiri ocenjuje zgrade u više kategorija izgrađene u poslednjih 12 meseci.

Pogledajte koja zgrada iz Hrvatske je osvojila ovu laskavu titulu prošle godine.

Foto: KWK Promes

Dve kineske kompanije gradiće novu solarnu elektranu u zoni nuklearne centrale koja je eksplodirala 1986. godine.

Zona izmeštanja u Ukrajini koja se prostire u radijusu od 30 kilometara oko nuklearne centrale sada je prekrivena šumom i šipražjem. Međutim, kineska kompanija GCL System Integration Technology zajedno sa još jednom kompanijom planira da tu zonu delimično prekrije i solarnim panelima izvlačeći najbolje iz postojeće situacije.

Ovaj projekat doneće velike koristi za društvo i ekonomiju jer će solarna elektrana pozitivno uticati na okolinu sa svojom zelenom i obnovljivom energijom.

 – izjavio je Shu Hua, predsednik kompanije GCL-SI za Reuters.

Zona izmeštanja u Černobilju dugo je bila zatvorena za javnost i posete. Međutim, nakon poklapanja reaktora čeličnim sakrofagom vrednog 1,6 milijardi dolara, čiji se završetak radova očekuje naredne godine, izgradnja solarne elektrane mogla bi da počne. Iz GCL-SI tvrde da će zona biti sigurna i bezbedna za rad.

Ukrajina je usvojila zakon koji dozvoljava poljoprivredne i druge aktivnosti u zoni izmeštanja, što znači da je radijacija pod kontrolom.

 – izjavio je jedan menadžer anonimno za Reuters.

Kineske kompanije veoma su zainteresovane za iskorišćenje potencijala sunčeve energije tako da su širom sveta pokrenuli brojne projekte na izgradnji solarnih elektrana stavljajući se tako, zajedno sa SAD, u lidersku poziciju u ovoj oblasti.

Zato ne čudi podatak da se čak 72% svih komponenata za iskorišćavanje solarne energije na svetu napravi u Kini.

Kliknite na sliku i saznajte kako napreduje pokrivanje reaktora u Černobilju:

Naslovna fotografija: Asia Chang, Unsplash

Da li će novi projekat ponovo ostati samo konkursna ideja na papiru, ostaje nam da vidimo, konstatuje istoričar umetnosti Marko Stojanović u svom novom tekstu za naš portal.

Javni arhitektonski konkursi u Beogradu nikada nisu bili brojniji. Završili su se konkursi za blok 18 i novu zgradu Istorijskog muzeja grada Beograda, a odskora i konkurs za zgradu nove Gradske galerije na Kosančićevom vencu. Još uvek traje konkurs za arhitektonsko-urbanističko preuređenje nekoliko izložbenih hala i njihovog okruženja, u okviru kompleksa Beogradskog sajma (arh. Milorad Pantović), ali i konkurs za novobeogradski blok 13 za koji je predviđen novi kompleks Beogradske filharmonije. Za ovaj poslednji konkurs postoji jedan bogati istorijat, pa bi bilo zanimljivo napraviti i kraći osvrt na razvoj tzv. “scenske arhitekture” u Beogradu.

Beogradska varoš je 1869. brojala nešto više od 25.000 stanovnika, ali je zato dobila savremeno pozorište sa 800 mesta.

Naziv “scenska arhitektura” nije još uvek naučno utemeljen, ali obuhvata polje arhitektonskog stvaralaštva koji se odnosi na projektovanje i izgradnju pozorišnih, operskih i drugih koncertnih objekata koji poseduju scenski prostor namenjen glumcima, baletanima i muzičarima.

Razvoj ovog tipa arhitekture započinje 1869. godine, kada po projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog biva izgrađeno prvo Narodno pozorište u Kneževini Srbiji. Tadašnja beogradska varoš je brojala nešto više od 25.000 stanovnika, ali je zato dobila savremeno pozorište sa 800 mesta. Zgrada je bila skromnih gabarita, a izvedena je u duhu evropskog akademizma. Proširenja scene i dogradnja pozorišne zgrade usledila su 1922. godine, kada je vidno dograđeno ulazno pročelje zgrade, po projektu arhitekte Josifa Bukavca, a zatim velika dogradnja novog segmenta iz 1986. godine, po projektima arhitekata Ljubomira Zdravkovića i Slobodana Drinjakovića, kao i kompletnog enterijera po nacrtima arhitekte Milana Pališaškog. Tada su arhitekte predviđale da se ostavi prostora za izgradnju podzemnog prolaza ispod Francuske ulice, koji bi povezao zgradu Narodnog pozorišta i planiranu zgradu Opere i baleta na prostoru današnjeg platoa Zorana Đinđića i neuglednog tržnog centra. Međutim, ova ideja nikada neće doživeti svoju realizaciju.

JPD i Atelje 212

Jugoslovensko dramsko pozorište takođe poseduje burnu prošlost po pitanju arhitektonske transformacije svoje zgrade. Prvobitna je izvedena 1927. godine po projektu arhitekte Nikolaja Krasnova. Fasada JDP-a biva potpuno izmenjena 1947. godine i dobija modernističko ruho po projektu arhitekte Momčila Belobrka. Nakon skoro četri decenije, četiri autora – teatrolog Jovan Ćirilov (tadašnji upravnik), arhitekte Bogdan Bogdanović (tadašnji gradonačelnik), umetnik Čedomir Vasić i arhitekta Đorđe Bobić (poslednja dvojca kao koautori), dali su doprinos da zgrada JDP-a dobije novo ruho u stilu postmoderne. Tada je otkrivena Krasnovljeva fasada, zadržan je deo Belobrkove, a dograđena je i monumentalna fontana. Cela fasada je bila ofarbana u četiri boje, kao simbol četri pozorišna čina. Poslednja rekonstrukcija izvršena je nakon katastrofalnog požara iz 1997. godine, a koja je izvedena u period od 2000. do 2003. godine po projektima arhitekata Zorana Radojčića i Dejana Miljkovića, ali i vajara Mrđana Bajića.

Po svojoj arhitektonskoj atraktivnosti ne zaostaje i zgrada Ateljea 212, izvedena po projektima arhitekata Radivoja Dinulovića i Ranka Radovića.

Uticaj politike na arhitekturu

Što se tiče zgrade Opere, prva prilika za njeno ostvarenje pojavila se 1938. godine, kada je raspisan javni internacionalni konkurs. Svet je bio pred vratima novog Svetskog rata, a na konkursu su učestvovale arhitekte od SSSR-a do SAD-a. Kako je politička klima bila veoma nestabilna, naročito za tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju, žiri je odlučio da svaku od prve tri nagrade raspodeli na po dva tima iz različitih država, pri čemu je među svih šest nagrađenih projekata bilo rešenja kako u duhu moderne, tako i u duhu monumentalne totalitarne arhitekture, koja je usled političkih dešavanja u Evropi, bila nešto više zastupljena.

Konkurs za Operu iz 1938. (foto: arh Dragana Mecanov)

Naredni konkurs za zgradu (Velike Jugoslovenske) Opere raspisan je 1948. godine. Kako je arhitektura tadašnje FNR Jugoslavije i dalje bila pod uticajem soc-realizma, rezultat konkursa je prvonagrađeni projekat u tom duhu, arhitekte Kazimira Ostrogovića. Za razliku od prethodnog konkursa, gde se nije predviđala tačna lokacija za zgradu Opere, u slučaju posleratnog konkursa njena lokacija je bila vezana za Novi Beograd.

Prvonagrađeno rešenje na konkursu za operu iz 1946.

Već 1968/69. godine, Novi Beograd ponovo biva aktuelan za pozicioniranje nove zgrade Opere, pa je raspisan i internacionalni konkurs. Žiri dodeljuje prvu nagradu arhitektu Hansu Dalu. Najsavremenije arhitektonske tendencije imale su odraz u njegovom proejktu, ali i jedan bizaran detalj da je grad Beograd za lokaciju nove Opere izabrao prostor Starog sajmišta, koje je za potrebe izgradnje kompleksa moralo biti u celosti porušeno.

Prvonagrađeno rešenje na konkursu iz 1968.

Za vreme složbe gradskog arhitekte Đorđa Bobića, ponovo je pokrenuta ideja izgradnje Opere na Novom Beogradu. Mnogi građani su bili protiv te odluke, a kao razloge navodili udaljenost lokacije, koju bi muzičari u glumci morali svakoga dana da savlađuju kako bi dolazili na probe, ali i problem posetioca koji bi morali da koriste javni prevoz ili pešače do kompleksa koji bi bio pozicioniran na prosotoru današnjeg Ušća. Ti razlozi ubrzo bivaju oboreni i to komentarima samih zaposlenih, koji ne žive svi u starom delu Beograda, niti je sva publika pozorišta i opera locirana u starom delu grada. Međutim, za vreme mandata arhitekte Bobića, ovaj projekat nije realizovan.

Lokacija Beogradske filharmonije u bloku 13 (2016)

Gotovo deceniju od poslednje odluke da se zgrada Opere locira na Novi Beograd, svedoci smo konkursa za blok 13, sa sadržajem sličnog karaktera. Umesto Opere, predviđa se kompleks Beogradske Filharmonije, čiji sadašnji prostor takođe nema reprezentativni karakter. Odabrana je odlična lokacija, na mestu temelja nikada izgrađenog Muzeja revolucije, to jest, prostrane livade između Palate Srbija (SIV-a) i šoping centra Ušće. Takođe, blizina parka Mira i Muzeja savremene umetnosti dodatno bi mogli inspirisati arhitekte za neki prateći sadržaj koji bi se našao u sklopu ovog dela Novog Beograda. Da li će ovaj projekat ponovo ostati samo konkursna ideja na papiru, ostaje nam da vidimo. Da li bi to mogla biti šansa i za novu lokaciju Opere, takođe će pokazati vreme i druge okolnosti koje utiču na rađanje i razvoj arhitekture.

Naslovna fotografija: Elijah Flores; Unsplash

Opsežni radovi na obnovi fasade, zameni prozora i enterijerskih radova su započeti i trajaće do aprila 2017. godine.

Galerija Matice srpske u Novom Sadu jedna je od najstarijih muzejskih institucija ne samo u Vojvodini nego i šire. Zgrada, koja je nekada korišćena kao berza pa potom i zatvor, proglašena je 1992. godine za značajno nepokretno kulturno dobro – spomenik kulture. Međutim, zub vremena je učinio svoje tako da je opsežna adaptacija bila više nego poželjna. Suterenske prostorije sa depoima već su rekonstruisane, o čemu smo ranije pisali, a sada je na red došao krupniji zalogaj: obnova fasada sa kompletnom adaptacijom enterijera.

Upozorenje za prolaznike

U toku je fotografisanje i prenošenje dela u depoe kako radovi ne bi ugrozili umetničko blago galerije.

Iako je i portal Gradnja.rs pozivao na učestvovanje u projektu obnove fasade Galerije Matice sprske, sredstva su skupljena tek kada je država odobrila sredstva. Galerija je zvanično od danas zatvorena za posetioce ali se unutra se i dalje veoma vredno radi. U toku je fotografisanje (za potrebe izdavanja kataloga) i prenošenje umetničkih dela u depoe kako radovi koje izvodi građevinska firma GAT iz Novog Sada ne bi ugrozili blago galerije.

Odlaganje umetničkih dela u depoe

Zatvara se Galerija Matice srpske zbog obnove fasade. Sve slike idu u depoe a ponovo ce biti izlozene u maju 2017.

A photo posted by Igor Conic (@igorconic) on Nov 29, 2016 at 3:51am PST

U okviru radova na obnovi fasade, po projektu biro NMartin Project iz Novog Sada, predviđeni su i radovi na fasadnoj sokli kao i obrada trotoara oko cele zgrade, sa odvođenjem atmosferske vode od objekta. Utvrđeno je da deo vlage u zidovima nastaje usled proboja atmosferske vode kroz spoj sokle i fasadnog platna, te je, u cilju zaštite suterenskih prostorija neophodno izvršiti i interveciju na delu fasade. Ova intervencija podrazumeva restauraciju sokle od veštačkog kamena.

Stepeništu će biti vraćen stari sjaj

Stari drveni prozori uklanjaju se i na mesto njih dolaze novi prozori aluminijumske konstrukcije sa drvenom obradom. Izrađuju se nova vrata na većem broju otvora, koja će biti izvedena po uzoru na originalna, dok se određeni broj postojećih vrata restaurira.

Izgled fasade danas…

Stari prozori biće zamenjeni novim od aluminijuma i drveta

Rešenje funkcije podrazumeva određene izmene u nameni prostorija, uklanjanje fizičkih prepreka za efikasno korišćenje prostora i uvođenje adekvatne opreme za njihovo funkcionisanje. Predviđena je i podela prostora na tri alarmne zone koje obuhvataju depoe za skladištenje umetničkih dela.

Depoi Galerije Matice srpske

Što se tiče unutrašnjeg enterijera, puno pažnje biće uloženo u rasvetu. Namena prostorija je takva da zahteva pravilno raspoređeno i dovoljno jako osvetljenje koje istovremeno neće opteretiti postojeću elektro mrežu. Zbog toga je odabrano LED osvetljenje sa lampama postavljenim tako da njihove pozicije budu fleksibilne. Takođe, kako nam je najavila upravnica Tijana Palkovljević Bugarski, biće postavljeno i noćno osvetljenje zgrade sa specijalnim režimom za praznike i specijalne događaje.

Upravnica galerije Tijana Palkovljević Bugarski u razgovoru za Gradnja.rs

Biće postavljeno i noćno osvetljenje zgrade sa specijalnim režimom za praznike i specijalne događaje.

– kaže upravnica galerije Tijana Palkovljević Bugarski.

Kompletna rasveta biće zamenjena za LED

Radovi na obnovi biće završeni u aprilu, a otvaranje Galerije Matice srpske predviđeno je za maj 2017. godine.

Pogledajte i kako je obnovljen suteren ove zgrade.

Foto: Igor Conić, Gradnja.rs

Ivanka Raspopović i Ljiljana Bakić našle su u knjizi „MoMoWo – 100 radova u 100 godina – Evropske žene u arhitekturi i dizajnu – 1918-2018”.

U okviru projekta „MoMoWo – Modern Movement Women”, koji realizuje šest zemalja Evropske unije – Francuska, Holandija, Italija, Slovenija, Portugalija i Španija, specijalni žiri je odabrao 100 najboljih žena arhitekata Evrope u periodu od jednog veka i svakoj dodelio određenu godinu u objavljenoj knjizi, javlja Politika.

Ivanka Raspopović obeležila je 1965. godinu sa Muzejom savremene umetnosti, a Ljiljana Bakić 1973. sa halom Pionir.

Među njima su se našle članice Akademije arhitekture Srbije – Ivanki Raspopović za Muzej savremene umetnosti dodeljena je 1965. godina, a Ljiljani Bakić za halu Pionir 1973. godina.

Knjiga je prvi put predstavljena na izložbi u Istorijskoj zgradi na Univerzitetu Oviedo u Španiji u julu ove godine, a zatim i na izložbama u Lisabonu u septembru i Grenoblu ovog meseca.

Očekuju se promocije na izložbama u Amsterdamu u martu naredne godine, Ljubljani u aprilu i Torinu u junu, navedeno je u saopštenju Akademije arhitekture Srbije, prenosi Tanjug.

Projekat MoMoWo promoviše se širom Evrope putem objavljene knjige, na internetu, na izložbama i međunarodnim konferencijama.

Povezano: Portal o našim ženama u arhitekturi

Ovo će biti najmoderniji zatvor u Srbiji po bezbednosnoj opremi ali i po sadržajima koji će u njemu postojati.

Pre šest meseci u Pančevu je počela izgradnja novog zatvora po najsavremenijim standardima koji će imati kapacitet za smeštaj 300 osuđenika i 200 pritvorenika.

Zatvor heksagonalnog oblika prostiraće se na 10ha zemljišta, a sastojaće se od sedam zgrada ukupne površine od 24.000 kvadrata.

Izgled zatvora sa rasporedom prostorija

Kompleks će imati dve zgrade za smeštaj lica lišenih slobode, objekat za kuhinju, upravnu zgradu, prijavnicu, zgradu za posete i tehničke prostorije.

Zavod će biti građen u skladu sa savremenim standardima, najvišim stepenom obezbeđenja, opremljen posebnim tehničkim sistemom zaštite. Na ulazu će se nalaziti neprobojna stakla, kontradiverziona (KD) vrata najnovije generacije, tunel za skeniranje stvari, kao i prostorije za ručni pretres. Planirano je da ceo kompleks bude ograđen perimetarskim sistemom zaštite, a sam objekat IC senzorima i više stotina kamera za video nadzor.

Povezano: Zatvor na ostrvu Mamula postaje luksuzni hotel 

Planirano je da ceo kompleks bude ograđen perimetarskim sistemom zaštite, a sam objekat IC senzorima.

Vrednost izgradnje i opremanja je 23 miliona evra, od čega CEB kreditira 18 miliona evra a sufinansiranje RS je pet miliona evra koje se odnosi više na opremanje objekata. Nameštaj u novom zatvoru uglavnom će biti izrađen internom proizvodnjom KPZ u Požarevcu – Zabeli, Sremskoj Mitrovici, Valjevu i Nišu (kreveti, dušeci, stolovi, stolice, ormani…).

Projekat je izradila firma Coming 1 iz Beograda, dok su izvođači radova beogradska kompanija JV Gradina i Credo iz Vranja.

Predviđeno je da radovi budu završeni na proleće 2018. godine.

Pogledajte i kako izgleda javni restoran u okviru zatvora u Milanu.

Autori nagrađenih rešenja inspiraciju su najverovatnije tražili u nemačkom paviljonu na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. godine, piše istoričar umetnosti Marko Stojanović.

Uspešno je završen i konkurs za rekonstrukciju hala 7, 8 i 9 Beogradskog sajma. Ova arhitektonska utakmica je prošla pomalo neopaženo u odnosu na konkurse za gradsku galeriju na Kosančićevom vencu i Filharmoniju u bloku 13, ali rešenja koja su pristigla govore nam da je postojalo evidentno interesovanje i za ovu beogradsku lokaciju.

Prva nagrada nije dodeljena, kako se investitor ne bi obavezao da izvodi prvonagrađeno rešenje.

Po nekom ustaljenom običaju, prva nagrada nije dodeljena, kako se investitor ne bi obavezao da izvodi prvonagrađeno rešenje, ali su zato ostali nagrađeni radovi prikazali zanimljive predloge u rešavanju postavljenog zadatka. Tema konkursa bilo je dati idejni projekat za rekonstrukciju eksterijera i enterijera povezanih hala 7, 8 i 9, koje bi umesto sadašnje uloge maloprodajnog „bazara“ dobile ulogu konferencijskog centra i izložbenog prostora. Ova potreba investitora proizišla je iz vidnog nedostataka prostora navedene namene, u kojem bi se održavao program tokom tematskih sajmova (improvizovanu ulogu konferencijske namene ima spratna etaža hale 14), ali i ukidanje tržnog centra koji u poslednjih više godina beleži stagnaciju u prometu.

Drugoplasiran projekat

Drugonagrađeno rešenje potpisuje autorski tim koji čine arhitekte Ana Mihailović, Aleksandar Subotić i Snežana Subotić, kao i stručni saradnik arhitekta Taras Subotić. Idejno rešenje ovog tima pre svega odlikuje jednostavnost, prozračnost i funkcionalna komunikativnost između segmenata različite namene. Verujem da su ovo bili faktori koji su prevagnuli u odluci žirija da projekat zauzme drugonagrađenu poziciju.

Trećeplasiran projekat

Trećeplasiran projekat, kao i tri otkupa karakterišu nešto komplikovanija rešenja, eksperimentisanje sa organskom formom, prožimanjem nekoliko hala, kao i upotrebom nešto drugačijih građevinskih materijala.

Po materijalizaciji pregradnih zidova ali i popularnim Barselona foteljicama primećuje se inspiracija delom arhitekte Misa van de Roa.

Opaža se jedna karakteristika koja se provlači kroz gotovo sva ponuđena rešenja, a to je da su autori najverovatnije inspiraciju tražili u nemačkom paviljonu na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. godine, arhitekte Ludviga Misa van de Roa. To se primećuje po materijalizaciji pregradnih zidova koji su u nekoliko projekata predviđeni u mermeru/travertinu, ali i popularnim Barselona foteljicama.

Delo Korbizjeovog učenika

Značaj kompleksa Beogradskog sajma ogleda se u njegovoj anahronoj modernoj arhitekturi i prostorno-tehničkoj funkcionalnosti. Sajamski kompleks delo je arhitekte Milorada Pantovića, Korbizjeovog učenika i posleratnog profesora na Beogradskom arhitektonskom fakultetu. Izvedeno je 1957. godine i u tom trenutku je po svojim kvalitetima bilo na nivou projekata jednog Nervija ili Sarinena. Genijalnost pantovićevog rešenja ogleda se u zanimljivom urbanističkom pozicioniranju izložbenih hala u odnosu na saobraćajnicu i rečnu obalu, ali i arhitektonskim formama koje dozvoljavaju naknadne arh.-urb. intervencije, koje je prve izveo i sam Pantović projektujući 1965. godine upravo hale 7, 8 i 9.

Naslovna fotografija: Prvoplasiran projekat, DAB

Povodom konkursa za 5. međunarodnu LafargeHolcim nagradu biće održane promocije 8. decembra u Novom Sadu i 9. decembra u Beogradu.

Promocija nagrade će se održati 8. decembra u 14:00 h u Novom Sadu, arhitektonski fakultet, IV sprat nastavnog bloka Fakulteta tehničkih nauka u Amfiteatru Ranko Radović Ah1a.

U Beogradu će promocija biti održana 9. decembra u svečanoj sali Arhitektonskog fakulteta sa početkom u 12:00 časova, a gostovaće Džulija King, ambasador Lafarge Holcim nagrade.

Džulija King je dobitnica LafargeHolcim nagrade u kategoriji Nova generacija (Next Generation Prize) za 2011. godinu, za rad pod nazivom Decentralizovani sanitarni sistem (Decentralized Sanitation System) – projekat koji obezbeđuje rešenje decentralizovanih sanitarnih sistema u Savda Gevri, planski naseljenom predgrađu 30km zapadno od Nju Delhija u Indiji.

Nagradni fond od 2 miliona dolara

LafargeHolcim nagrada je najznačajnije globalno takmičenje u oblasti održivog dizajna. Nagrade su otvorene za vodeće projekte profesionalaca kao i za smele ideje nove generacije koja spaja rešenja održive gradnje sa izvanrednim arhitektonskim rešenjima.

U organizaciji LafargeHolcim Fondacije za održivu gradnju, takmičenje identifikuje ideje sa najvećim potencijalom da ponude rešenja za današnje izazove rastuće urbanizacije i poboljšanja kvaliteta života.

Projekti i koncepti iz oblasti arhitekture, pejzažne arhitekture, urbanog dizajna, planiranja, tehnologije i građevinarstva imaju pravo prijave putem interneta na konkurs sa nagradnim fondom od 2 miliona dolara do 21. marta 2017. godine. Možete se prijavit na ovom linku.

Nemačka firma e15 tužila je kompaniju Ikea da je prekopirala njihov dizajn kreveta.

Kako navodi Dezeen, predmet sporenja je Ikein krevet Malm koji liči na krevet SL02 Mo kojeg pravi kompanija e15.

Kompanija e15 iz Frankfurta tvrdi da je Ikein krevet Malm kopija njihovog dizajna i da sličnost dovodi kupce u zabludu.

Na naslovnoj slici je krevet SL02 Mo, a na slici ispod Malm.

Ikein krevet Malm

e15 je prvo tužila Ikeu regionalnom sudu u Dizeldorfu, a nakon što je ta tužba odbačena, ova nemačka kompanija odlučila je da se žali Saveznom vrhovnom sudu Nemačke. Njihova presuda očekuje se sledeće godine.

Ikea je još 2002. godine lansirala ovaj krevet koji pripada njihovoj najprodavanijoj seriji nameštaja Malm. S druge strane, kompanija e15 je par meseci pre toga pustila u prodaju njihov krevet SL02 Mo kojeg je dizajnirao Philipp Manzier.

SL02 Mo je napravljen od punog drveta i košta 3.546 funti (oko 4.200 evra) dok je Ikein krevet Malme napravljen od iverice i košta oko 250 evra.

Ovo nije prvi put da se Ikea našla pred sudom zbog kršenja copyrighta. Pogledajte kako je prošao slučaj sa Fosterovim stolicama.

Zahvaljujući servisu Google Earth, sada možemo da vidimo ubrzane snimke ekspanzije Beograda, Novog Sada ili Niša.

U saradnji s magazinom TIME i agencijom NASA, servis Google Earth proširen je snimcima zemlje sa satelita Landsat 8 i Sentinel-2 u periodu od 1984. do 2016. godine koji nam pružaju uvid u brojne promene na našoj planeti: počev od onih klimatskih pa sve do onih o razvoju naših gradova.

Pogledajte kako je rastao Beograd ili bilo koji drugi grad na planeti u periodu od 1984. pa sve do 2016. godine.

Ova platforma nudi korisnicima da se iz godine u godinu analiziraju kako se topio glečer na Antarktiku, kako je nestajalo Aralsko jezero, i što je još interesantnije za arhitekte i urbaniste, kako su razvijali gradovi po Srbiji ili bilo gde u svetu. Ovaj timelapse posebno je interesantan za megalopolise kakvi su Dubai ili Las Vegas.

Beograd

Snimke možete zumirati i analizirati iz godine u godinu.

Novi Sad

Niš

Aralsko jezero

Ubrzani snimak nestajanja Aralskog jezera u Uzbekistanu.

Las Vegas

Interaktivni snimak rapidne ekspanzije jednog od najvećih gradova u SAD.

Pogledajte i kako Google Earth proračuva kakve solarne panele treba da instalirate.

Naslovna fotografija: Google Earth

Adaptacija Terminala 1 na beogradskom aerodromu je počela, a radovima je predviđena i izgradnja vidikovca.

Kako javlja vazduhoplovni portal Tango Six, rekonstrukcija aerodroma Nikola Tesla počela je ove nedelje.

Predviđeno je da Terminal 1 beogradskog aerodroma dobije 33 novih chek-in šaltera: 28 klasičnih i pet „self check-in“.

Novo rešenje Terminala 1; Ilustracija: ANT

Ono što je još zanimljivije jeste činjenica da je će aerodrom Nikola Tesla dobiti i vidikovac za posmatranje aviona.

Vidikovac; Ilustracija: ANT

Drvo, čelik, staklo i puno zelenila okružuje sedeća mesta sa kojih se može posmatrati poletanje i sletanje aviona.

Terasa svojim rešenjem i materijalizacijom dosta podseća na onu u Frankfurtu. Drvo, čelik, staklo i puno zelenila okružuje sedeća mesta sa kojih se može posmatrati poletanje i sletanje aviona.

Vidikovac; Ilustracija: ANT

Sa jedne strane vidikovac je nadkriven nadstrešnicom, dok je sa druge strane postavljeno staklo. Nismo sigurni koliko će se ljubiteljima avijacije i spoterima svideti ovo rešenje jer nije dobro za fotografisanje.

Vidikovac; Ilustracija: ANT

Novo rešenje Terminala 1; Ilustracija: ANT

Pogledajte i kako izgleda obnovljen terminal aerodrom Ponikve.

Izvor: Tango Six, Ilustracije: ANT

Kompanija Pantone proglasila je zelenkastu boju Greenery za novu boju godine.

Iz godine u godinu, Pantone proglašava boju godine čime nagoveštava dizajnerske trendove u narednom periodu.

Tako bi sledeću godinu trebala da obeleži boja nazvana Greenery koju u Pantoneu opisuju kao „hrabru žućkasto zelenu boju“ koja podseća na lišće u proleće.

Boja godine 2017: Pantone 15-0343

Boja Greenery je „hrabra žućkasto zelena boja“ koja podseća na lišće u proleće.

Ova zelena boja, koja nosi šifru Pantone 15-0343, već je navedena u listi TOP 10 boja u modnoj industriji za proleće 2017. godine. Pošto je sad proglašena i za boju godine, to znači da će je verovatno često koristiti ne samo dizajneri odeće već i dizajneri enterijera, arhitekte i svi oni koji imaju neke veze s odabirom boja.

Povezano: Spavajte u Pantone hotelu u Briselu

Pantone institut za boje od 1999. proglašava boju godine koja treba da bude ideja vodilja za sve iz sveta dizajna. Tako je 2016. godinu obeležilo plavo-rozi gradijent, boja godine 2015. bila je Marsala, 2014. to je bila boja orhideje, a 2012. boja mandarine.

Pogledajte i kako možete napraviti voćni smoothie u Pantone bojama.

Naslovna fotografija: Creative Bloq

Novo sedište Radio-televizije Vojvodine imaće solarne panele, kaskadne vodene površine i toranj sa vidikovcem.

Radio-televizija Vojvodine je uz pomoć Vlade Srbije i Vlade Vojvodine, kao i Grada Novog Sada započela aktivnosti na izgradnji novog sedišta RTV-a koje će pružiti znatno bolje uslove za rad i objediniti sve programske celine na jednom mestu. Posetili smo Studio M u Novom Sadu i pogledali maketu buduće zgrade na Mišeluku.

Zgrada će imati i veliki atrijum kao i pasarelu za horizontalnu komunikaciju između blokova.

Autor prvonagrađenog rešenja na konkursu jeste arhitekta Riste Dobrijević i građevinski tehničar Dragoljub Ujević. Projekat je izradio Eurogardi Group iz Novog Sada a glavni projektant bila je arhitektica Zorica Florić Čanadanović. Maketu je izradio Ivan Obrovski.

Materijali odabrani za zgradu RTV-a su metal, aluminijum, kamen i staklo iz razloga što su trajni, otporni na habanje i zahtevaju minimalna ulaganja u održavanje.

U novoj zgradi biće smeštene televizijske, radijske, veb redakcije, kao i svi prateći poslovni i radni prostori. U zgradi od 17.530 kvadrata predviđena je izgradnja pet televizijskih i šest radijskih studija.

Povezano: Kako izgleda srušena zgrada RTV-a danas

U prizemlju je baza tri TV studija kao i Medija centar, restoran, kancelarijski prostor, ulazni foaje i garderoba. Na spratu je predvišen prostor za radio kao i poslovni prostor produkcije. Zgrada će imati i veliki atrijum kao i pasarelu za horizontalnu komunikaciju između blokova.

Treći sprat rezervisan za novinare deska i zaposlene u produkciji koji prave informativni program. Veliki Centralni desk za proizvodnju dnevnog programa uključuje i veb redakciju kao i radni prostor za 160 urednika i novinara. Na ovom spratu biće smešten i prostor za menadžment.

Jedan deo krova rezervisan je za smeštanje mašinske opreme dok će jednim delom koristiti i zaposleni na zelenim površinama. Deo krova je zastakljen kako bi obezbedio prodor prirodne svetlosti i ventilacije. Projektom je predviđena i instalacija solarnih panela na krovu kako bi se smanjili energetski troškovi.

Cela lokacija za novu zgradu urađena je kao zelena oaza sa biljkama iz našeg podneblja. Ima više od 4.000 m2 otvorenog parkinga i 2.000 kvadrata garažnog prostora.

Prilazni plato na glavnom pešačkom prilazu ulepšaće kaskadna vodena površina.

Prilazni plato ulepšaće kaskadna vodena površina na glavnom pešačkom prilazu. Obezbeđen je i lak prilaz službenih i interventnih vozila i neometan pešački saobraćaj sa ulaznom rampom za pristup lica sa posebnim potrebama. Za mobilne ekipe projektovan je poseban, manji ulaz sa druge strane objekta.

Posebno je interesantan i TV toranj čijem vrhu se pristupa spiralnim stepenicama što bi posetiocima obezbedilo sjajan vidikovac i pogled na Novi Sad.

Novo sedište Radio-televizije Vojvodine gradiće se na mestu srušenog objekta na Mišeluku, a planirano je da bude završena 2019. godine.

Osnova prizemlja RTV-a

Pogledajte i kako izgleda centrala EuroNewsa koja izgleda kao da nas posmatra.

Foto: Igor Conić, Gradnja.rs

Vojvođanska varoš dobiće koloritno parterno uređenje ali i svetlosnu instalaciju usred trga umesto spomenika.

Autor urbanističkog rešenja novog centralnog trga Bečeja je arhitekta Andrea Govedarica koja je kroz jedan od osnovnih zahteva za olakšanom pešačkom komunikacijom, kao i ugodnim boravkom na trgu, projektovala jasne i svima dostupne pešačke staze, naglašene vrstom, bojom i slogom popločavanja.

Pored „kreatanja“, posebno su naglašeni prostori „mirovanja“ kojima je dat posebnim mikroambijentalni karakter: plato ispred gradske kuće, platoi ispred crkava, centralni kružni motiv sa velikom fontanom i zelena oaza ispred zadužbine baronice Eufemije Jović.

Centralni trg u Bečeju biće popločan klinker opekom, behatonom i, u jednom manjem delu, granitom.

Tako je partnerno uređenje dobilo centralni motiv u vidu kružnice (pogača kao element nostalgije), fontane (udobnost i atraktivnost), svetlosne vertikale (umesto spomenika) kao i isečaka unutar kružnice sa klinker popločanjem u dve nijanse.

Rešenje trga u Bečeju sa puno zelenila

Platoi ispred gradske kuće i verskih objekata su mesta mirovanja i okupljanja radi označavanja važnih javnih događaja.

Projektom je predviđeno pravljenje zelene oaze sa velikim brojem stabala.

Pešački pravci trebali su da ispune neke glavne zahteve kao što su prohodnost, dostupnost, jedan nivo i laka orijentacija.

Velika pažnja posvećena je osvetljenju pa će tako usred trga biti postavljena svetlosna vertikala kao projekcija spomenika koji su nekad bili postavljeni na trgu. Rasveta na trgu biće urađena u kombinaciji podnog i stubnog osvetljenja.

Usred trga biće postavljena svetlosna vertikala kao projekcija spomenika koji su nekad bili postavljeni na njemu.

Od materijala za popločavanje koristiće se najviše klinker opeka (ukupno oko 4.700 m2), potom behaton (4.600 m2) i nešto malo granitom (44 m2). Zelene površine biće zastupljene na oko 2.000 a vodene na 200 kvadrata.

Osnov za izadu projekta je pobedničko rešenje Međunarodnog urbanističko-arhitektonskog konkursa iz Niša iz 2008. godine. Osnovni zahtev investitora, kao i pobedničkog rešenja jeste ukidanje postojeće denivelacije platoa (rupe).

„Proučavanjem trga u Bečeju počela sam da se bavim još dok sam bila student arhitekture, te sam tako na temu trgu i diplomirala.“ – kaže autor urbanističkog rešenja arhitekta Andrea Govedarica i dodaje da je želja za uklanjanjem depresije usmerila njen rad na ovom prostoru kroz učešće u organizovanju konkursa, pripremu dokumentacije i na kraju kreacijom prostornog rešenja koje danas doživljava realizaciju.

Uređenjem naše varoši i sela u opštini aktivno sam se bavila dvadeset godina.

– kaže autor urbanističkog rešenja arhitekta Andrea Govedarica.

Pogledajte i kako će izledati trg u Šapcu.

Foto: Andrea Govedarica